ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Благодатни огањ је сишао на гроб Господњи

[Rašo]

Па тако је записано, шта год да се десило.

[cloudking]

пре 1 сат, Rašo рече

Па тако је записано, шта год да се десило.

 

Nisi rekao GDE je zapisano. Koji je izvor tog spisanija?

[Aleksandar Cvetkovic]

пре 13 часа, Justin Waters рече

S blagodatnim ognjem postoji realno problem jer je anti-Hristovski. Pojava blagodatnog ognja je sve ono suprotno sto je Hristos radio i sto radi. Ja licno po toj liniji imam problem da prihvatim da je taj oganj manifestacija nekog nadprirodnog cuda. Razloga je vise da nabrojim par: 

1. Sva cuda u hriscanstvu su manje vise transparentna u svom nastanku, ali je njihova manifestacija misticna i u domenu tajne. Bilo da se radi o lozi nemanjica, osvestavanju vodice, dejstvu mostiju pa i na kraju samom Sv.Pricescu. Ni od koga se ne krije loza, osvestavanje vodice nije u tajnosti, svako moze prici mostima, ni evharistija nije u tajnosti. Jedino se blagodatni oganj, kako nastaje krije, a insistira se na transparentnosti i netajnovitosti njegove krajnje manisfestacije. 

2. Ta mistika koja obavija nastanak blagodatnog ognja u suprotnosti je sa Hristovom voljom koji je i nevjernom Tomi dopustao da se uvjeri da je On on, dopustivsi mu fizicki kontakt s njim. Ekvivalent tome bilo bi snimanje nastanka cuda od pocetka do kraja i onda tu ne bi bilo dileme, a tvrdnja kako bi to uvrijedilo Boga je kranje povrsna i neozbiljna. 

3. Manifestacija ognja je u suprtonosti sa nacinom kako ostala cuda djeluju u hriscanstvu. Naprimejer osvestana vodica po standardnom vjerovanju ne kvari, pred mostima se vrsi trajno iscjelenje bolesnog, a ne privremeno, loza nemanjica navodno pomaze trudnicama da zacnu itd...jedino oganj ne pece 15 minuta i onda na prosto pocne da pece...poredeci s ovim gore opisima zvuci pomalo smjesno i neozbiljno. 

Hristos je nevoljno cinio cuda. Da su ljudi velikodusno prihvatili njega kao Boga, Mesiju, Spasitelja...on ne bi imao potrebe da ucini ni jedno cudo osim samog vaskrsenja. Na kraj prije samog stradanja vidjevsi koliko zelja za cudima odvlaci ljude od potrage za istinskom vjerom onom koju je on trazio da vidi u ljudima, a ne koristoljubivu vjeru onda je povezao preljubotvroni rod - sa onima koji su zeljni cuda i rekao da im se do kraja vise nista nece pokazivati osim znaka proroka jone, tj mislleci na njegovo vaskrsenje. Dakle on je trazio od ljudi da raspale taj istinski nevidljivi oganj u njihovim srcima, da u njima progori ljubav, revnsot za pokajanje, smirenost i sve one standardne vrline koje hriscanstvo poducava. Pravo cudo je kad neko pobjedi neku strast nad sobom, ili je pravilno kanalise da ona ne vlada samim covjekom. Pravim cudima i mi ovdje prisustvujemo kad neko odbaci neko stetno misljenje i usvoji pravilno. Kad pokazujemo smirnje jedna prema drugome itd...ovo je ujedno moj odgovor @cloudking zasto je Isus ucinio par cuda iscjeljenja, a ne kolektivni tretman svih bolesnih. 

Sve ostalo @Дидим je savrseno objasnio, zbog cega ta ceremonija i dalje postoji, kome to koristi i zasto je ne treba dirati. 

Ovo nije stav srpske pravoslavne crkve, neki bi rekli da je tvoje razmisljanje jeres.

[-Владимир-]

пре 3 часа, cloudking рече

Hehe, potplatili turakog sultana? Cime? 

Sta ti mozes da das turskom sultanu a da on to vec nema? I zbog cega? Da ne dozvoli pravoslavnom patrijarhu ulaz na sveti grob? Boli ga uvo, bas ce sultan da se bavi time. Sultan stvarno nema preca posla nego da se bavi takvim stvarima.

 

Secam se kad je Mark Cukerberg fotkao svoje dete kako prima vakcinu a antivakceri odma rekli kako je potplacen da to radi Eeej, Cukerberga neko potplatio...:)

Isto ko turskog sultana...

Како каже она чувена анегдота : "Установили смо шта си, сад само расправљамо о цени ". Спремност на примања мита није пропорционална богатству, једино можда износ мита.

[Лапис Лазули]

пре 8 часа, елТорнеро рече

Још јуче, у име овога што си рекла, сам хтео да те замолим да ми опростиш што сам учествовао у блаћењу овако лепе теме. Опрости ми сестро Христа ради, мир ти желим.

nisam ja Taj koji prasta brate , samo uzivaj sto se mene tice. Ja stvarno nemam nista  protiv bilo cega sto je ovde receno, pa makar povadili oci, ah Boze moj, Srbi smo  

Moj komentar je vise bio onako da se zapljunem a i razmisljanje kako izgleda Patrijarh u svetlu svih tih razmisljanja...al opusteno pisite sta vam se pise, ovo je valjda takav sajt. I teme nisu privatno vlasnistvo  

 

 

[Justin Waters]

пре 2 часа, Aleksandar Cvetkovic рече

Ovo nije stav srpske pravoslavne crkve, neki bi rekli da je tvoje razmisljanje jeres.

Kakva bre jeres, da li si dibidus....Sto je postalo moderno reci kad ti se ne svidja ne ciji stav, odmah da je jeretik. 

[елТорнеро]

пре 3 часа, Aleksandar Cvetkovic рече

Ovo nije stav srpske pravoslavne crkve, neki bi rekli da je tvoje razmisljanje jeres.

Ово није званично српско писмо ћирилица, а мала слова говоре да ниподаштаваш СПЦ.

[Рапсоди]

Чудо Благодатног Огња 

На Велику Суботу, у Цркви Гроба Господњег у Јерусалиму, ходочасници бивају свједоци једног од највећих чуда слатког Православља, чуда које у Обећаној Земљи Старог Израиља грије срца, кријепи вјеру и уздиже дух Новог Израиља. Плавкасто-бјеличасти пламен Св.Огња који на надуман начин силази у Цркву Св.Огња, након молитве Православног Патријарха Јерусалимског или православног Владике (као што је то био случај ове године, јер је јерусалимска катедра упражњена након упокојења Свјатејшег Патријарха Диодора) једно је од највећих чуда Православља. Као и свако чудо вјере, тако и овај свети догађај усхићује душе изабраног стада Христовог, али и изазива бројне недоумице код невјерника.

ЦРКВА СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

Како је појава Св.Огња једно од највећих чуда у Светој Земљи, постоји строга процедура која претходи самом уласку Патријарха у унутрашњост Цркве. Процедура је прописана од стране власти државе Израел, и мора се испоштовати до у најмањи детаљ. Заснована је на одредбама закона који је османлијска влада донијела 1852 године, којим је Порта утврдила права различитих хришћанских заједница у цјелокупном комплексу Цркве Св.Гроба Господњег. Користим ријеч комплекс како би једном рјечју обухватио све цркве и "цркве" које се налазе под истим кровом и које се заједнички зову Црква Св.Гроба Господњег (Holu Sepulchure). Наиме, сама Црква Гроба Господњег (капелица у којој се налази Христов Гроб) је црква у Цркви, грађевинарским језиком речено "објекат" у "објекту", и налази се испод куполе читавога здања. У самом комплексу се налазе или се на њега наслањају: Православни Манастир Дјеве Марије, Православне капеле Св.Јакова и Св.Јована, Православни Манастир Св.Праоца Авраама, јерменска капела Св.Јована, етиопска капела Св.Михаила, латинска капела франака, Православна Капела Св.Марије Египћанке, коптска капела, капела сиријских монофизита, латински олтар Св.Марије Магдалене, латинска капела Дјеве Марије, јерменска капела Деобе Христове Одјеће, Православна Капела Св.Лонгина, Православна Капела Изругивања, јерменска капела Св.Јелене, етиопска капела Цетри Животиње; на спрату је мјесто Распећа-Голгота, гдје су Православна Капела Распећа, двије латинске капелице и посебна мјеста (нише, столови и сл.) који припадају другим заједницама. Поред цркава, капела и олтара у комплексу су строго одређена мјеста која припадају различитим заједницама, буквално сваки угао има власника који се бори да му права не буду узурпирана од стране неке друге заједнице. Горе поменутим законом је, заправо, прихваћен status quo, затечено стање "власништва" у Цркви Гроба Господњег. Са мањим измјенама тај закон је и данас на снази. Неколике одредбе овог закона одређују и процедуру које црквене власти (различитих заједница) морају у сарадњи са локалним властима задовољити на Велику Суботу.

ПРИПРЕМЕ У ЦРКВИ СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ



Ујутро на Велику Суботу, посебна "комисија" састављена од свих хришћанских заједница, јеврејских власти и муслиманске породице којој је повјерено провођење османлијског закона још у прошлом вијеку, врши претрагу Црквице Гроба Господњег како би се увјерили да се унутар Цркве не налази било које средство којим би се вјештачки изазвао пламен (шибице, упаљачи, сакривено кандило и сл.). Ова провјера се одвија од 10:00 до 11:00, и на њој инсистира и јерусалимска патријаршија, јер постоји неписана одредба по којој би некаква превара или изостанак појаве Св.Огња значио пренос права на неку другу "хришћанску" заједницу. Такође, чудо сваке године прате изјаве богохулитеља "из прве руке" који покушавају да оспоре овај чудесни догађај, што је разлог више да се и хетеродоксни на њима прихватљив начин (својим очима) увјере да преваре нема. У 11:00 сви представници (укљућујући јевреје и муслимане) затварају врата Цркве у којој нико не смије да остане, стављају печат справљен од меда и чистог воска, чиме се потврђује да је Црква празна и да унутар Цркве није пронађено ништа што би могло изазвати пламен.

ЧУДО ПОЈАВЕ СВ. ОГЊА

У 12:00 до Цркве долази Литија предвођена Патријархом Јерусалимским, Владикама и свештеницима православне Цркве и вјерним народом. Прате је и представници других заједница. Литију прати монотона звоњава са бројних звоника која наговјештава велико чудо. Патријарх улази у оближњу Капелу Св.Јакова и сједа на патријаршијски трон. Након тога представници јерменских, коптских, етиопских монофизита, као и представници других заједница прилазе Патријарху и цјеливају му руку. Ово никако не треба мјешати са давањем благослова јеретицима, већ се ради о древној одредби православних да се нико од инославних заједница не може удостојити да припали свијећу од православних уколико то не дозволи Патријарх Јерусалимски. Приликом овог цјелива Патријарх не даје благослов, тј. не прави крсни знак изнад глава неправославних. Слиједи обход око Цркве Гроба Господњег три пута, који се завршава испред запечаћеног улаза у саму Цркву. Прије него што Патријарх отпечати улаз, и уђе у Цркву представници јеврејских власти и јеврејске полиције детаљно претресају Патријарха, како би се увјерили да он негдје не крије шибице или упаљач. Овај претрес се врши наочиглед свих присутних како би се сви, православни и инославни, увјерили да Патријарх нема при себи ништа чиме би вјештачки изазвао пламен. Патријарх, заједно са јерменским драгуманом, отпечаћује Цркву и улази унутар Светиње. Затим се коленопреклоно моли, читајући нарочите молитве којима се у име свих православних свуда моли Распетом Христу да и ове године пошаље Св.Огањ као свједочанство Својег Васкрсења, али и као знак правовјерности стада православног. Док се Патријарх моли унутар Цркве у читавом здању се гасе свијетла и кандила, и народ у потпуном мраку говори Господе Помилуј. Свако на свом језику узноси ову древну прозбу, скрушеног срца, али са надом. То је онај моменат који претходи преласку из туге у радост, из мрака у свјетлост. То је тренутак када је можда најлакше разумјети шта је Св.Јован Лествичник подразумјевао рјечју "ХАРМОЛИПИ" = РАДОСТВОРНА ТУГА, туга која једним бљеском Св.Огња прераста у неисказиву радост. Они који су се удостојили да уђу у Цркву заједно са Патријархом, овако описују појаву Св.Огња: плавичасто-бјеличасти пламен се изненада појављује са свих страна Црквице, понекад у виду пламених језичака, понекад у виду пламених лоптица. Најприје силази на свијећу коју држи Патријарх, који прије свега осталог припаљује малено кандило, заклоњено у стакло, како би се Св.Огањ сачувао од намјерног или ненамјерног немара присутних. Послије овога, Патријарх излази из Цркве. Појава Патријарха са Св.Огњем изазива ерупцију одушевљења вјерника. Свако се радује на свој начин: Руси и Срби клече и уздижу руке ка небу, Грци плачу са осмјехом на лицу, православни Арапи (Рум Ортодокс) скачу и готово вриште Христос Васкрсе...Пламен се, потом, преноси од свијеће до свијеће и износи ван комплекса Св.Гроба Господњег. Православни Арапи неријетко припаљују бакље и трче Јерусалимом, не презајући да "загазе" у муслиманску или јеврејску четврт, иако полиција спрјечава њихов радосни "обход" градом.

ОПИС СВ. ОГЊА

Овај опис даје православни јелин, отац Стилијан који се 1994. године удостојио да видео камером сними чудесни догађај.

«Пламен је плавичасто-бјеличаст и у првих 33 минута нема особине "обичног" пламена. У гужви која настаје из жеље да се што прије припали свијећа, дешавало се да Пламен дотакне лице или косу вјерних, али није било опеклина нити се коса палила. Понекад се јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова Цркве, док други пут пламене лоптице буквално лете Црквом. Дешава се и да Св. Огањ не дође до вјерних од руке Патријарха, већ да се побожним православнима свијећа припали "сама од себе". Слично се дешава и са кандилима православне Цркве Распећа Христовог која се налази на спрату здања. Бљескање Св.Огња траје неколико минута и очевидци га упоређују са одбљесцима које ствара флеш фотоапарата, само што је бљесак интензивнији и долази са свих страна.»




ПРАВОСЛАВНО ЧУДО

Чудесна појава Св.Огња дешава се искључиво када у Цркву Гроба Господњег уђе Православни Патријарх. Да је то тако свједоче бројни примјери из прошлости, када су инославни, узурпиравши право православних, покушавали да "изазову" ово чудо. Можда је најбољи примјер случај из 1549. године када су јерменски монофизити потплатили султана Мурата IV да њима повјери "призив" Св. Огња. Било је то у вријеме правовјерног Патријарха Јерусалимског Софронија II. Јерменски патријарх је ушао у Цркву Св. Гроба и безуспјешно очекивао појаву Св. Огња. За то вријеме Патријарх Софроније се налазио ван Цркве поред стуба, који се у једном тренутку раздвојио по вертикали и из напуклине се појавио Св. Огањ припаливши свијећу коју је сузних очију држао Патријарх. Овај стуб се и данас може видјети поред Цркве Св.Гроба и предмет је поштовања и цјелива православних. Муслимански мујезин Тунум је са минарета оближње џамије видио чудесни догађај и јавно исповједио: "Велика је вјера Хришћана. Један је прави Бог, Бог Хришћана. Вјерујем у Христа васкрслог из мртвих и коленопреклоно исповједам да је Он мој Бог." Након овога су га муслимани мучили не би ли се одрекао свог Бога, што овај благочестиви неофит није учинио. Његове мошти се чувају у православном Манастиру Богородице Марије у Јерусалиму.

Појава Св. Огња, сваке године на Велику Суботу једно је од најважнијих потврда Васкрсења Христовог. Онај Који је Сам Свјетлост свијету шаље свима нама који се потпомогнути Његовом благодаћу и сопственим подвигом боримо да постанемо мале свјетиљке, још једну потврду своје Свесветости и Свјетлости. Ово чудо многи невјерници оспоравају. Муслимани Цркву Гроба Господњег зову арапским именом qumama (ђубре) што је намјерно искривљени облик арапске ријечи quiuama (Васкрсење). Јевреји, дипломатски деликатније, говоре о Цркви у којој је сахрањен "онај човјек". Сваке године понеки јерменин или латин свјетским медијским кућама даје екслузивно објашњење велике "грчке преваре" (Ове године је "ексклузивну" информацију Јерменина блиског јерменској јерусалимској заједници штампао лондонски "Телеграф"... Но, то не би требало да нас брине. Тако је било од почетка... Тако ће бити до краја... Док на облацима, праћен плаво-бијелим пламеном, не сиђе Онај који нас укрепљује чудом Св. Огња сваке године.

Sveto Pravoslavlje

 

 

 

 

 

 

 

[Плаво Небо]

пре 25 минута, Рапсоди рече

Чудо Благодатног Огња 

На Велику Суботу, у Цркви Гроба Господњег у Јерусалиму, ходочасници бивају свједоци једног од највећих чуда слатког Православља, чуда које у Обећаној Земљи Старог Израиља грије срца, кријепи вјеру и уздиже дух Новог Израиља. Плавкасто-бјеличасти пламен Св.Огња који на надуман начин силази у Цркву Св.Огња, након молитве Православног Патријарха Јерусалимског или православног Владике (као што је то био случај ове године, јер је јерусалимска катедра упражњена након упокојења Свјатејшег Патријарха Диодора) једно је од највећих чуда Православља. Као и свако чудо вјере, тако и овај свети догађај усхићује душе изабраног стада Христовог, али и изазива бројне недоумице код невјерника.

ЦРКВА СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

Како је појава Св.Огња једно од највећих чуда у Светој Земљи, постоји строга процедура која претходи самом уласку Патријарха у унутрашњост Цркве. Процедура је прописана од стране власти државе Израел, и мора се испоштовати до у најмањи детаљ. Заснована је на одредбама закона који је османлијска влада донијела 1852 године, којим је Порта утврдила права различитих хришћанских заједница у цјелокупном комплексу Цркве Св.Гроба Господњег. Користим ријеч комплекс како би једном рјечју обухватио све цркве и "цркве" које се налазе под истим кровом и које се заједнички зову Црква Св.Гроба Господњег (Holu Sepulchure). Наиме, сама Црква Гроба Господњег (капелица у којој се налази Христов Гроб) је црква у Цркви, грађевинарским језиком речено "објекат" у "објекту", и налази се испод куполе читавога здања. У самом комплексу се налазе или се на њега наслањају: Православни Манастир Дјеве Марије, Православне капеле Св.Јакова и Св.Јована, Православни Манастир Св.Праоца Авраама, јерменска капела Св.Јована, етиопска капела Св.Михаила, латинска капела франака, Православна Капела Св.Марије Египћанке, коптска капела, капела сиријских монофизита, латински олтар Св.Марије Магдалене, латинска капела Дјеве Марије, јерменска капела Деобе Христове Одјеће, Православна Капела Св.Лонгина, Православна Капела Изругивања, јерменска капела Св.Јелене, етиопска капела Цетри Животиње; на спрату је мјесто Распећа-Голгота, гдје су Православна Капела Распећа, двије латинске капелице и посебна мјеста (нише, столови и сл.) који припадају другим заједницама. Поред цркава, капела и олтара у комплексу су строго одређена мјеста која припадају различитим заједницама, буквално сваки угао има власника који се бори да му права не буду узурпирана од стране неке друге заједнице. Горе поменутим законом је, заправо, прихваћен status quo, затечено стање "власништва" у Цркви Гроба Господњег. Са мањим измјенама тај закон је и данас на снази. Неколике одредбе овог закона одређују и процедуру које црквене власти (различитих заједница) морају у сарадњи са локалним властима задовољити на Велику Суботу.

ПРИПРЕМЕ У ЦРКВИ СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ



Ујутро на Велику Суботу, посебна "комисија" састављена од свих хришћанских заједница, јеврејских власти и муслиманске породице којој је повјерено провођење османлијског закона још у прошлом вијеку, врши претрагу Црквице Гроба Господњег како би се увјерили да се унутар Цркве не налази било које средство којим би се вјештачки изазвао пламен (шибице, упаљачи, сакривено кандило и сл.). Ова провјера се одвија од 10:00 до 11:00, и на њој инсистира и јерусалимска патријаршија, јер постоји неписана одредба по којој би некаква превара или изостанак појаве Св.Огња значио пренос права на неку другу "хришћанску" заједницу. Такође, чудо сваке године прате изјаве богохулитеља "из прве руке" који покушавају да оспоре овај чудесни догађај, што је разлог више да се и хетеродоксни на њима прихватљив начин (својим очима) увјере да преваре нема. У 11:00 сви представници (укљућујући јевреје и муслимане) затварају врата Цркве у којој нико не смије да остане, стављају печат справљен од меда и чистог воска, чиме се потврђује да је Црква празна и да унутар Цркве није пронађено ништа што би могло изазвати пламен.

ЧУДО ПОЈАВЕ СВ. ОГЊА

У 12:00 до Цркве долази Литија предвођена Патријархом Јерусалимским, Владикама и свештеницима православне Цркве и вјерним народом. Прате је и представници других заједница. Литију прати монотона звоњава са бројних звоника која наговјештава велико чудо. Патријарх улази у оближњу Капелу Св.Јакова и сједа на патријаршијски трон. Након тога представници јерменских, коптских, етиопских монофизита, као и представници других заједница прилазе Патријарху и цјеливају му руку. Ово никако не треба мјешати са давањем благослова јеретицима, већ се ради о древној одредби православних да се нико од инославних заједница не може удостојити да припали свијећу од православних уколико то не дозволи Патријарх Јерусалимски. Приликом овог цјелива Патријарх не даје благослов, тј. не прави крсни знак изнад глава неправославних. Слиједи обход око Цркве Гроба Господњег три пута, који се завршава испред запечаћеног улаза у саму Цркву. Прије него што Патријарх отпечати улаз, и уђе у Цркву представници јеврејских власти и јеврејске полиције детаљно претресају Патријарха, како би се увјерили да он негдје не крије шибице или упаљач. Овај претрес се врши наочиглед свих присутних како би се сви, православни и инославни, увјерили да Патријарх нема при себи ништа чиме би вјештачки изазвао пламен. Патријарх, заједно са јерменским драгуманом, отпечаћује Цркву и улази унутар Светиње. Затим се коленопреклоно моли, читајући нарочите молитве којима се у име свих православних свуда моли Распетом Христу да и ове године пошаље Св.Огањ као свједочанство Својег Васкрсења, али и као знак правовјерности стада православног. Док се Патријарх моли унутар Цркве у читавом здању се гасе свијетла и кандила, и народ у потпуном мраку говори Господе Помилуј. Свако на свом језику узноси ову древну прозбу, скрушеног срца, али са надом. То је онај моменат који претходи преласку из туге у радост, из мрака у свјетлост. То је тренутак када је можда најлакше разумјети шта је Св.Јован Лествичник подразумјевао рјечју "ХАРМОЛИПИ" = РАДОСТВОРНА ТУГА, туга која једним бљеском Св.Огња прераста у неисказиву радост. Они који су се удостојили да уђу у Цркву заједно са Патријархом, овако описују појаву Св.Огња: плавичасто-бјеличасти пламен се изненада појављује са свих страна Црквице, понекад у виду пламених језичака, понекад у виду пламених лоптица. Најприје силази на свијећу коју држи Патријарх, који прије свега осталог припаљује малено кандило, заклоњено у стакло, како би се Св.Огањ сачувао од намјерног или ненамјерног немара присутних. Послије овога, Патријарх излази из Цркве. Појава Патријарха са Св.Огњем изазива ерупцију одушевљења вјерника. Свако се радује на свој начин: Руси и Срби клече и уздижу руке ка небу, Грци плачу са осмјехом на лицу, православни Арапи (Рум Ортодокс) скачу и готово вриште Христос Васкрсе...Пламен се, потом, преноси од свијеће до свијеће и износи ван комплекса Св.Гроба Господњег. Православни Арапи неријетко припаљују бакље и трче Јерусалимом, не презајући да "загазе" у муслиманску или јеврејску четврт, иако полиција спрјечава њихов радосни "обход" градом.

ОПИС СВ. ОГЊА

Овај опис даје православни јелин, отац Стилијан који се 1994. године удостојио да видео камером сними чудесни догађај.

«Пламен је плавичасто-бјеличаст и у првих 33 минута нема особине "обичног" пламена. У гужви која настаје из жеље да се што прије припали свијећа, дешавало се да Пламен дотакне лице или косу вјерних, али није било опеклина нити се коса палила. Понекад се јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова Цркве, док други пут пламене лоптице буквално лете Црквом. Дешава се и да Св. Огањ не дође до вјерних од руке Патријарха, већ да се побожним православнима свијећа припали "сама од себе". Слично се дешава и са кандилима православне Цркве Распећа Христовог која се налази на спрату здања. Бљескање Св.Огња траје неколико минута и очевидци га упоређују са одбљесцима које ствара флеш фотоапарата, само што је бљесак интензивнији и долази са свих страна.»




ПРАВОСЛАВНО ЧУДО

Чудесна појава Св.Огња дешава се искључиво када у Цркву Гроба Господњег уђе Православни Патријарх. Да је то тако свједоче бројни примјери из прошлости, када су инославни, узурпиравши право православних, покушавали да "изазову" ово чудо. Можда је најбољи примјер случај из 1549. године када су јерменски монофизити потплатили султана Мурата IV да њима повјери "призив" Св. Огња. Било је то у вријеме правовјерног Патријарха Јерусалимског Софронија II. Јерменски патријарх је ушао у Цркву Св. Гроба и безуспјешно очекивао појаву Св. Огња. За то вријеме Патријарх Софроније се налазио ван Цркве поред стуба, који се у једном тренутку раздвојио по вертикали и из напуклине се појавио Св. Огањ припаливши свијећу коју је сузних очију држао Патријарх. Овај стуб се и данас може видјети поред Цркве Св.Гроба и предмет је поштовања и цјелива православних. Муслимански мујезин Тунум је са минарета оближње џамије видио чудесни догађај и јавно исповједио: "Велика је вјера Хришћана. Један је прави Бог, Бог Хришћана. Вјерујем у Христа васкрслог из мртвих и коленопреклоно исповједам да је Он мој Бог." Након овога су га муслимани мучили не би ли се одрекао свог Бога, што овај благочестиви неофит није учинио. Његове мошти се чувају у православном Манастиру Богородице Марије у Јерусалиму.

Појава Св. Огња, сваке године на Велику Суботу једно је од најважнијих потврда Васкрсења Христовог. Онај Који је Сам Свјетлост свијету шаље свима нама који се потпомогнути Његовом благодаћу и сопственим подвигом боримо да постанемо мале свјетиљке, још једну потврду своје Свесветости и Свјетлости. Ово чудо многи невјерници оспоравају. Муслимани Цркву Гроба Господњег зову арапским именом qumama (ђубре) што је намјерно искривљени облик арапске ријечи quiuama (Васкрсење). Јевреји, дипломатски деликатније, говоре о Цркви у којој је сахрањен "онај човјек". Сваке године понеки јерменин или латин свјетским медијским кућама даје екслузивно објашњење велике "грчке преваре" (Ове године је "ексклузивну" информацију Јерменина блиског јерменској јерусалимској заједници штампао лондонски "Телеграф"... Но, то не би требало да нас брине. Тако је било од почетка... Тако ће бити до краја... Док на облацима, праћен плаво-бијелим пламеном, не сиђе Онај који нас укрепљује чудом Св. Огња сваке године.

Sveto Pravoslavlje

 

 

 

 

 

 

 

И папа се 1099. године, када су крсташи, Латини, забранили Православном свештенству да присуствује Служби у Христовом гробу, дан и ноћ молио за Силазак Благодатног Огња па му молитва ипак није била услишена, већ па опет Православном патријарху. То само говори да је Православље једина и права вера.

[Aleksandar Cvetkovic]

пре 1 сат, Justin Waters рече

Kakva bre jeres, da li si dibidus....Sto je postalo moderno reci kad ti se ne svidja ne ciji stav, odmah da je jeretik. 

Reci za blagodatni oganj da je anti Hristovski je van pameti, a srpska pravoslavna crkva ima jasan stav, i potvrdjuje da se radi o cudu. Ali navikli smo na razna lupetanja, samo izvoli.

[Рапсоди]

пре 20 минута, Aleksandar Cvetkovic рече

Reci za blagodatni oganj da je anti Hristovski je van pameti, a srpska pravoslavna crkva ima jasan stav, i potvrdjuje da se radi o cudu. Ali navikli smo na razna lupetanja, samo izvoli.

Како смо почели, за  пар година, ако не и пре, многи самопрокламовани здраво мислећи људи, ће наћи здраво мислеће, логичке разумне доказе да је и сам Господ једна фикција и метафора Новога Завета , и уопште им неће сметати да и даље себе, исто логички и здравомислећи називају  православним  хришћанима.     

[Благовесник]

Blagodat Duha Svetog se na isti nacin javila pri konstituisanju Crkve na Pedesetnici- kada je  blagodatni oganj sisao razdeljen na  glave tadasnjih predstojatelja Sabranja tj. na Sv. Apostole. Tako da je ovakva projava i slika pravoslavnog duha i tradicije. A o tome se belezi od prvih vekova slobodnog delovanja Crkve u Jerusalimu. Taj blagodatni oganj jeste svet, bilo da je takav sam po sebi ili nam dolazi kao osvecen Duhom Svetim, on sobom prenosi slikovitu propoved - da je Hristos Vaskrsao poljupcem Duha Ocevog tj. prikazuje nacin na koji je Bog Otac izrazio ljubav prema svom ovaplocenom Logosu i da tom ljubavlju ljubi i nas... Zato, zbog toga sta predstavlja, znaci i propoveda, ne bi smeli da nipodastavate i, da izvinete na izrazu, pljujete, na taj duhovni dogadjaj... 

[cloudking]

пре 37 минута, Aleksandar Cvetkovic рече

Reci za blagodatni oganj da je anti Hristovski je van pameti, a srpska pravoslavna crkva ima jasan stav, i potvrdjuje da se radi o cudu. Ali navikli smo na razna lupetanja, samo izvoli.

Oces da kazes da je crkva nepogresiva?

 

Ja sam mislio da je samo Jedan nepogresiv...

[Дијана.]

пре 11 минута, Рапсоди рече

Како смо почели, за  пар година, ако не и пре, многи самопрокламовани здраво мислећи људи, ће наћи здраво мислеће, логичке разумне доказе да је и сам Господ једна фикција и метафора Новога Завета , и уопште им неће сметати да и даље себе, исто логички и здравомислећи називају  православним  хришћанима.     

Da, 'duh opustosenja' posljednjih vremena ne mora biti prikazan u necemu materijalnom (raskoli, prazne crkve), iako moze i to. Vise je to duh mlakosti onih kojima je receno 'budes li mlak, izbljuvacu te iz usta svojih'', posvjetovnjacenja i ugadjanja svijetu onih kojima je receno 'vi niste od ovog svijeta, pa ce vas svijet goniti'. Pocelo je razumski, logicki (tj. na nivou dometa misljenja u okviru pozitivisticke paradigme) da se tumace istine vjere. Zaboravlja se da je to jedna, posljednja dominantna paradigma novog vijeka, nikako ne jedina niti najbolja. Kao i da ono sto spada u domen ontologije i metafizike ne moze da se svodi na puku logiku i kvazinaucna objasnjenja i opravdanja pojedinih aspekata vjere. Nista sto pise u NZ nije razumno ni logicno, pa na toj 'bajci' lezi tolika sila, koju pokazuju sveti starci poput Porfirija, ta sila logiku razbija na atome, jer cemu logika? igra neurona u mozgu... Sa raznim teorijama, tumacenjima, hermeneutikama,'pedagoskim umecima' doci cemo do rastakanja temelja, nazalost, ima soli u tome sto kazes. Duh raspada iznutra je i opasniji, jer Crkva je dosad odolijevala vanjskim gonjenjima uprkos njima... Jer rekao je davno apostol, razumni to nece razumjeti, jer to treba duhovno da se razumije. Znaci ili ontologija (leee-leeee) ili ozarenje uma... A i pri tome uvijek vrebaju gordost uma i prelest, jer onaj ne spava...

[Рапсоди]

пре 3 минута, Дијана. рече

Da, 'duh opustosenja' posljednjih vremena ne mora biti prikazan u necemu materijalnom (raskoli, prazne crkve), iako moze i to. Vise je to duh mlakosti onih kojima je receno 'budes li mlak, izbljuvacu te iz usta svojih'', posvjetovnjacenja i ugadjanja svijetu onih kojima je receno 'vi niste od ovog svijeta, pa ce vas svijet goniti'. Pocelo je razumski, logicki (tj. na nivou dometa misljenja u okviru pozitivisticke paradigme) da se tumace istine vjere. Zaboravlja se da je to jedna, posljednja dominantna paradigma novog vijeka, nikako ne jedina niti najbolja. Kao i da ono sto spada u domen ontologije i metafizike ne moze da se svodi na puku logiku i kvazinaucna objasnjenja i opravdanja pojedinih aspekata vjere. Nista sto pise u NZ nije razumno ni logicno, pa na toj 'bajci' lezi tolika sila, koju pokazuju sveti starci poput Porfirija, ta sila logiku razbija na atome, jer cemu logika? igra neurona u mozgu... Sa raznim teorijama, tumacenjima, hermeneutikama,'pedagoskim umecima' doci cemo do rastakanja temelja, nazalost, ima soli u tome sto kazes. Duh raspada iznutra je i opasniji, jer Crkva je dosad odolijevala vanjskim gonjenjima uprkos njima... Jer rekao je davno apostol, razumni to nece razumjeti, jer to treba duhovno da se razumije. Znaci ili ontologija (leee-leeee) ili ozarenje uma... A i pri tome uvijek vrebaju gordost uma i prelest, jer onaj ne spava...

E благо онима који не видеше а повероваше. Нама дебело недостаје вере, када у све сумњамо и све покушавамо па и оно над разумом и над логиком  покрити свакако ограниченом земаљском логиком  и разумом.