Упокојио се Архимандрит Гаврило, игуман Лепавине

[Danijela]

Архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина у Хрватској, упокојио се 13. априла на Велики Четвртак након дуже болести, преноси РТРС. Отац Гаврило био је један од најпознатијих духовника Српске православне цркве. Монашки се подвизавао на Светој Гори, као сабрат манастира Хиландар, одакле је дошао у запустели манастир Лепавину, коју је обновио даноноћним трудом и молитвом. Отац Гаврило остаће упамћен као молитвеник , мисионар и духовник . Нека Господ подари рајско насеље драгом оцу Гаврилу!

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13344

[Bokisha]

Нека Господ подари рајско насеље драгом оцу Гаврилу!

[Grizzly Adams]

Вечнаја памјат! Хвала му за све.

[kopitar]

Izuzetan čovjek , jednom smo iz šale otišli u Lepavinu...I tako nas je lijepo ugostio . Nek' mu je pokoj vječni u Gospodinu.

[Guest]

Са вером и надом у Вакрсење, Митрополија загребачко-љубљанска обавештава јавност да jе на Велику Среду, 12. априла 2017. године, нешто после 22 часа, у Господу уснуо игуман лепавински архимандрит Гаврило (Вучковић). О времену служења заупокојене Литургије и опела новопрестављеном оцу Гаврилу биће накнадно саопштено.

 

Вечан ти спомен, достојни блаженства и оче наш Гаврило!

 

Животопис оца Гаврила (Вучковића)

 

Архимандрит Гаврило (Вучковић) ступио у манастир за искушеника крајем априла 1961. године. Рођен је  23/10. маја 1944. године у селу Дубока, општина Кучево (код Пожаревца) од оца Душана и мајке Душанке. Световно име Бора. Први манастир Туман, па Рајновац. У манастиру Преображење био је полазник монашке школе.

 

Замонашен је у расу на Велику суботу 1964. године у манастиру Раковици. Чин пострига извршио епископ Сава моравички, а привео га архимандрит Милутин, касније епископ тимочки, по завршетку Богословско-монашког семинара школске 1963./64. године. По благослову Његове Светости Патријарха српског господина Германа, исте године одлази у манастир ПећкуПатријаршију.

 

Од 23. септембра 1965. до 11. марта 1967. на одслужењу војног рока у Скопљу. По повратку из војске прелази из Епархије београдско-карловачке у рашко-призренску и бива причислен у братство манастира Високих Дечана. Исте 1967. године био рукоположен у чин јерођакона од епископа рашко-призренског господина Павла на дан светог Стефана Дечанског. Провевши од 21. марта 1967. до 10. марта 1971. у манастиру Високи Дечани, по личној молби добио канонски отпуст за прелазак у манастир Хиландар на Светој Гори (Грчка).

 

У Хиландар стиже 12. марта 1971. године. Додељује му се послушање чредног ђакона и просфорара. Касније са послушања просфорара на послушање гостопримца, прво при канцеларији и Сабору стараца (општа управа) и после на дуже време гостопримац за опште манастирске госте. Рукоположен за јеромонаха 26. јануара 1980. године, на дан светих мученика Ермила и Стратоника.

 

Чин хиротоније извршио епископ родостолски Г. Хризостом, титуларни епископ Васељенске патријаршије са седиштем у Кареји (Света Гора). Одмах примио ново послушање - чредни јеромонах у цркви. На манастирску славу Свето Ваведење 1981. године у току бденија пострижен у малу схимну са истим именом Гаврило. Пострижење извршио епископ зворничко-тузлански господин Василије (Качавенда), а привео, као духовни отац, старац проигуман Никанор. По благослову Управе манастира Хиландара, боравио годину дана, од марта 1983. до марта следеће 1984, код духовника старца Кирила у келији светог Николаја - Белозерска, међу Грцима.

 

По благослову духовника старца Никанора и по личној молби добио општи канонски отпуст и вратио се у Србију. У манастиру Бања, код Рисна (Црна Гора), провео месец дана, а у Боки Которској код протојереја ставрофора, архијерејског намјесника за Боку Которску оца Мома Кривокапића, три месеца. У августу 1984. године канонски примљен у Епархију загребачко-љубљанску. Дана 17. августа 1984. године примио управу манастира Лепавине и парохију манастирску. На Велику Госпојину - Успење Пресвете Богородице, 1994. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Г. Јован на Светој архијерејској литургији произвео га у чин архимандрита.

 

Током грађанског рата (1991-1995) остао је у манастиру. У свом пастирском раду познат је по кориштењу модерних технологија доступних путем интернета за духовно-мисионарски рад. Свети синод Српске православне цркве изабрао је оца Гаврила да извуче коверту са именом новог Патријарха јануара 2010. године. Свети синод Српске православне цркве формирао је крајем 2014. године Мисионарско одјељење, изабравши оца Гаврила као једног од његових дванаест сталних чланова.

 

 

По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита господина Порфирија, архимандрит Гаврило (Вучковић) учествовао је на „Првом Међународном симпосијуму о дигиталним медијима и Православној пастирској бризи“, који је одржан од 07 до 09. маја 2015. године у Атини уз учешће 75 стручњака, православних свештеника и мирјана из 21 земље.

View full Странице

[АлександраВ]

Вечнаја памјат!

[Danijela]

Са вером и надом у Вакрсење, Митрополија загребачко-љубљанска обавештава јавност да jе на Велику Среду, 12. априла 2017. године, нешто после 22 часа, у Господу уснуо игуман лепавински архимандрит Гаврило (Вучковић). О времену служења заупокојене Литургије и опела новопрестављеном оцу Гаврилу биће накнадно саопштено.

 

Вечан ти спомен, достојни блаженства и оче наш Гаврило!

 

Животопис оца Гаврила (Вучковића)

 

Архимандрит Гаврило (Вучковић) ступио у манастир за искушеника крајем априла 1961. године. Рођен је  23/10. маја 1944. године у селу Дубока, општина Кучево (код Пожаревца) од оца Душана и мајке Душанке. Световно име Бора. Први манастир Туман, па Рајновац. У манастиру Преображење био је полазник монашке школе.

 

Замонашен је у расу на Велику суботу 1964. године у манастиру Раковици. Чин пострига извршио епископ Сава моравички, а привео га архимандрит Милутин, касније епископ тимочки, по завршетку Богословско-монашког семинара школске 1963./64. године. По благослову Његове Светости Патријарха српског господина Германа, исте године одлази у манастир ПећкуПатријаршију.

 

Од 23. септембра 1965. до 11. марта 1967. на одслужењу војног рока у Скопљу. По повратку из војске прелази из Епархије београдско-карловачке у рашко-призренску и бива причислен у братство манастира Високих Дечана. Исте 1967. године био рукоположен у чин јерођакона од епископа рашко-призренског господина Павла на дан светог Стефана Дечанског. Провевши од 21. марта 1967. до 10. марта 1971. у манастиру Високи Дечани, по личној молби добио канонски отпуст за прелазак у манастир Хиландар на Светој Гори (Грчка).

 

У Хиландар стиже 12. марта 1971. године. Додељује му се послушање чредног ђакона и просфорара. Касније са послушања просфорара на послушање гостопримца, прво при канцеларији и Сабору стараца (општа управа) и после на дуже време гостопримац за опште манастирске госте. Рукоположен за јеромонаха 26. јануара 1980. године, на дан светих мученика Ермила и Стратоника.

 

Чин хиротоније извршио епископ родостолски Г. Хризостом, титуларни епископ Васељенске патријаршије са седиштем у Кареји (Света Гора). Одмах примио ново послушање - чредни јеромонах у цркви. На манастирску славу Свето Ваведење 1981. године у току бденија пострижен у малу схимну са истим именом Гаврило. Пострижење извршио епископ зворничко-тузлански господин Василије (Качавенда), а привео, као духовни отац, старац проигуман Никанор. По благослову Управе манастира Хиландара, боравио годину дана, од марта 1983. до марта следеће 1984, код духовника старца Кирила у келији светог Николаја - Белозерска, међу Грцима.

 

По благослову духовника старца Никанора и по личној молби добио општи канонски отпуст и вратио се у Србију. У манастиру Бања, код Рисна (Црна Гора), провео месец дана, а у Боки Которској код протојереја ставрофора, архијерејског намјесника за Боку Которску оца Мома Кривокапића, три месеца. У августу 1984. године канонски примљен у Епархију загребачко-љубљанску. Дана 17. августа 1984. године примио управу манастира Лепавине и парохију манастирску. На Велику Госпојину - Успење Пресвете Богородице, 1994. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Г. Јован на Светој архијерејској литургији произвео га у чин архимандрита.

 

Током грађанског рата (1991-1995) остао је у манастиру. У свом пастирском раду познат је по кориштењу модерних технологија доступних путем интернета за духовно-мисионарски рад. Свети синод Српске православне цркве изабрао је оца Гаврила да извуче коверту са именом новог Патријарха јануара 2010. године. Свети синод Српске православне цркве формирао је крајем 2014. године Мисионарско одјељење, изабравши оца Гаврила као једног од његових дванаест сталних чланова.

 

 

По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита господина Порфирија, архимандрит Гаврило (Вучковић) учествовао је на „Првом Међународном симпосијуму о дигиталним медијима и Православној пастирској бризи“, који је одржан од 07 до 09. маја 2015. године у Атини уз учешће 75 стручњака, православних свештеника и мирјана из 21 земље.

[МилошБГ]

Бог да му душу прости! Рајско му насеље.

[Драган_Петровић]

Вјечан ти спомен оче Гаврило. Бог нека те награди за твоју вјеру и животни труд.

 

 

[Милан Ракић]

Бог да му души опрости

[Mилена КШ]

Bog da mu dusu prosti...

[Tavita]

 

Почивај у миру чекајући васкесење мртвих и живот будућега вијека. Амин.

 

 

[Guest]

Велики човек, много ми је жао. Бог да му душу прости.

[Јанко]

 
Почивај у миру чекајући васкесење мртвих и живот будућега вијека. Амин.
 
 

[emilija]

Vjecnaja pamjat i hvala za sve!

Bogomati premila! Kad otac Gavrilo zapeva pred ikonom Presvete Bogorodice lepavinske svojom cistom decjom dusom i iz sveg glasa

mislim da to vise niko nikada ne moze tako otpevati....molitvama Presvete Bogomajke pomiluj dusu raba tvoga Gospode.