Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Благовесник]

@Tumaralo. Да то указује на Бога,  на Бога уопштено.

[Bokisd]

пре 1 сат, Tumaralo. рече

 

Takvi uvidi nas upućuju na transcedentno poreklo univerzuma.

Govere nam da potiče izvan prostora i vremena a da je proizveden od strane nekakvog intelekta.

Sada slede kvalifikacije tih nespornih, samoočiglednih, uvida shodno raznim verovanjima:

Po hrišćanskom verovanju (i prema verovanjima skoro svih velikih tradicija, osim budizma, možda) taj transcedentni izvor jeste Bog.

On je jedini Tvorac univerzuma i on može da ukida prirodne zakone čineći čuda (to mogu i demoni po Njegovom dopuštenju).

Postoji verovanje da je svet stvorio Demijurg.

Možda ga je stvorio i Šejtan, ba.

Te stvari ne znamo pouzdano, to je već predmet verovanja.

Da, ima nekih stvari koje su zajednicke u verovanju u Boga razlicitih religija i vera i filosofija, recimo slicnost u opstim pojmovima i definicijama Boga kao  tvorca i sazdatelja, pa, transcedentan, moze da se stupi u kontak sa njim  putem komplementacije, savrsen, svesilan, svemudar, pravedan, svet, besmrtan...itd... ovde su sve vere i filosofije vrlo slicne u svome opisu i sagledavanju Boga i njegovog bica i prirode.

Ono gde se razlikuju vere su u specificnim klasifikacijama Boga i njegovog delovanja u svetu i coveka,... da ne pricamo o ovaplocenju i silasku Boga u telu na zemlju...

[Avocado]

пре 2 часа, Tumaralo. рече

Takvi uvidi nas upućuju na transcedentno poreklo univerzuma.

Koji uvidi upucuju na transcedentno poreko univerzuma? To kad se priroda ponaša predvidivo ili kad se ponaša nepredvidivo (čuda)?

 

пре 2 часа, Tumaralo. рече

Govere nam da potiče izvan prostora i vremena a da je proizveden od strane nekakvog intelekta.

Kako si do toga stigao iz prethodno navedenog?

 

[Благовесник]

пре 3 часа, Tumaralo. рече

transcedentno poreklo univerzuma

Постоје у основи две вере -

атистичка вера (материја је вечна)    и     теистичка (Бог је вечан).

Поред онога што си навео, тас на теистичку страну недвосмислено претеже оно што закључујемо из најпростијег посматрања материје и творевине, које најочигледније потврђује да је материја и твар  променљива истина (и управо због те променљивости одаје се да је условљена) и да она није Бог, и да  цињеницом да је  променљива (без обзира да ли се састојала од миријаде звезда и галаксија,  чак и вишег броја космоса) њена променљивост и несталност посредно указује на неусловљену и трансцеденталну ИСТИНУ (изван себе!) тј на  СТВАРНОСТ која је неконтигентна, стална,  непроменљива, неусловљена. Све то за овај свет се не може констатовати! Постоје промене, несталност, урзочно-последицчне везе, догађаји су везани, догађаји се нижу, везани су један за други, те зато дефинитивно постоји ограниченост броја догађаја! Не постоји бесконачан број догађаја у назад, тако да долазимо до првог догађаја који је могла извести само неусловљена Стварност  (која се једним именом назива - Бог!).
 
 
 Kритика која се овоме жели противставити ослања се заиста на пуку машту, а састоји се у овоме:
 Бесконачни низови или беконачни регрес постоји, јер бројеви су неограничени. Ето, имамо бројеве од бесконачно малих (негативних) до бесконачно великих бројева (позитивни), тако да, другим речима, могуће је замислити да бесконачни регрес (или прогрес) постоји. То је доказ да аргумент првог узрока нема довољну снагу.
  Међутим,   није могућ бесконачни ток кружења, кретања тј. бесконачни ток догађаја  у назад, јер,  ако је време у том правцу бесконачно, онда  никада не бисмо дошли до садашњег тренутка! 

[Ведран*]

Ма ђе је поп Горан?

 

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Ведран* рече

Ма ђе је поп Горан?

Изио га Дино! Узео као онај пијани миш: Мац, мац, дођи вамо!

 

[Рапсоди]

http://nacija.hr/2015/06/30/t-rex-i-drugi-dinosauri-pomeli-darwina-i-hipotezu-evolucije/

tekst je iz 2015.

T-Rex i drugi dinosauri pomeli Darwina i hipotezu evolucije

30. lipnja 2015. Ivan Rusarin

 

 

Dinosauri su dugo bili najjače sredstvo kojim se djecu lukavo uvlačilo u evolucionističku vjeru. Ipak, najnovija znanstvena otkrića učinila su dinosaure sredstvom povratka vjeri otaca i naučitelja Katoličke Crkve, tj. vjeri u povijesnu pouzdanost biblijske kronologije Knjige Postanka.

Tekst: Ivan Rusarin

Ako s mlađim osobama porazgovarate o tome kako su povjerovali ideji prema kojoj bi Zemlja bila stara milijunima i milijardama godina, u gotovo svim slučajevima osoba će vam reći da je to bilo preko materijala koji govore o dinosaurima i njihovom izumiranju prije navodnih 65 milijuna godina. Ipak, u zadnjih par godina, znanstveno je otkriveno više stvari koje upućuju na zaključak da fosili dinosaura nikako ne mogu biti stari milijunima godina. Otkrivena su očuvana meka tkiva, proteini, krvne stanice i skvence DNK raznih vrsta dinosaura. Svjesni da ova otkrića upućuju na to da fosili dinosaura ne mogu biti stari milijunima godina, a to znači da niti sedimentne stijene u kojima su pronađeni ti fosili ne mogu biti stare milijunima godina, evolucionisti su pokušali spasiti to svoje temeljno vjerovanje nudeći neke tvrdnje koje su se pokazale nelogične i znanstveno neutemeljene.

 

Evolucionisti, na osnovi svojih znanstveno dokazano neutemeljenjih metoda datiranja, vjeruju da su dinosauri izumrli prije navodnih 65 milijuna godina (o neutemeljenosti evolucionističkih metoda datiranja vidi od 1:04:40 do 1:12:57 ovog videa).

 

Danas je već mnogima poznata činjenica da je do sada pronađena velika količina kostiju dinosaura koje nisu potpuno fosilizirane. Kada se takve iskopane kosti dinosaura režu dijamantnom pilom osjeti se miris spaljene kosti koji se ne bi osjećao da je kost potpuno fosilizirana. Problem za one koji vjeruju da su dinosauri živjeli prije 65 i više milijuna godina jest u tome što ne postoji znanstveno utemeljeno objašnjenje kako bi kosti koje nisu fosilizirane mogle ostati sačuvane milijunima godina. Sve upućuje na to da bi jednostavno istrunule. Činjenica da nisu istrunule svjedoči da te kosti dinosaura nikako ne mogu biti stare desecima milijuna godina već puno manje.

Za evolucioniste je bilo dodatno šokantno kada su 1997. godine otkrivene krvne stanice T-Rexa.

Očuvane krvne stanice T-Rexa.

Zatim su 2005. godine uz krvne stanice otkrivena i meka, elastičina tkiva T-Rexa. Jednom oslobođena od kosti, krvna žila T-Rexa mogla se rastezati, čak i postaviti natrag na mjesto! Također, pronašli su i hem, dio hemoglobina, proteina koji nosi kisik i daje boju krvi. Zatim, 2007. godine, otkrili su očuvan protein kolagen 1 u kostima dinosaura T-Rexa. Godine 2009. pronađeni su proteini u mekom tkivu hadrosaura.

Godine 2011., pronađena su meka tkiva i protein kolagen mozasaura, a izvučene su i sekvence DNK (iako nisu objavljeni konačni rezultati analize u vezi DNK). Sve je ovo bilo pronađeno u ostacima dinosaura za koje evolucionisti vjeruju da su stari više od 65 milijuna godina. Niti u jednom od slučajeva nije se radilo o kontaminaciji, tj. bila su to autentična tkiva dinosaura.

Genetičar dr. Jeffrey Tomkins, podsjetio je na slučaj kada je svjetski poznati stručnjak, molekularni genetičar, dr. Scott R. Woodward, objavio da je pronašao dio DNK u kosti dinosaura. Ta sekvenca je bila drukčija od DNK ptica, gmazova i bilo kojeg drugog organizma. Dr. Tomkins piše da su evolucionisti, svjesni da to otkriće znači prijetnju hipotezi evolucije, odmah pokušali to osporiti tvrdeći da se radi o kontaminaciji i to isključivo na osnovi nagađanja, ali bez stvarne znanstvene potvrde. Dr. Woodward je u prestižnom časopisu Science, u svojem odgovoru na te kritike, pobio tvrdnje da je u pitanju kontaminacija. Dr. Tomkins kaže da je ovaj događaj utjecao na to da se znanstvenici zbog straha od kritike nisu usuđivali objavljivati istraživanja DNK dinosaura.

 

Također, kineski znanstveni mediji su u više nastavaka izvijestili da je tim profesora s pekinškog sveučilišta koje vodi dr. Zhang Yun, uspio izvući dio DNK dinosaura bez tragova kontaminacije. DNK su izvadili iz fosila neizlegnutih jaja dinosaura za koje su evolucionisti vjerovali da su stari navodnih 70 milijuna godina.

Zašto otkriće sačuvnih sekvenci DNK dinosaura uznemirava evolucioniste? Zato što su kinetička istraživanja raspadanja DNK pokazala da DNK nakon smrti organizma u uvjetima blage klime ne može trajati niti 10.000 godina, a to evolucionistima oduzima navodno milijunima godina duga vremenska razdoblja koja očajnički trebaju da bi nekako pokušali priču o makroevoluciji prikazati kao moguću.

Neuspjeh evolucionističkih pokušaja objašnjenja

Evolucionisti su se ponadali da bi možda željezo iz krvi nekako moglo sačuvati meka tkiva neraspadnutima milijunima godina. Izveli su eksperiment kojim su pokušali dokazati tu svoju ideju. U stvarnosti, pokazalo se da taj eksperiment ni na koji način nije riješilo problem o mekom tkivu koje bi pomoću željeza nekako navodno ostalo sačuvano milijunima godina. Naime, stručnjaci ističu da čak niti formaldehid nikako ne bi mogao očuvati meka tkiva neraspadnutima milijunima godina, a pogotovo to ne bi moglo željezo iz krvi jer ono ne reagira s proteinima iz tkiva kao što reagira formaldehid. Dakle, ako formaldehid koji, kao što je poznato, usporava propadanje tkiva, ne može jako dugo sprječavati propadanje tkiva, koliko tek kraće vremena to može željezo. Pokazalo se da evolucionisti taj svoj eksperiment uopće nisu izvršili pod stvarnim uvjetima kojima su bila izložena otkrivena meka tkiva u fosilima. U tom eksperimentu evolucionisti su krvne žile ptice noja potopili u tekućinu s puno laboratorijski pripremljenog hemoglobina što u stvarnosti nema puno veze s uvjetima u kojima se nalaze fosilne kosti u sedimentnim stijenama. Ti evolucionisti su potpuno zanemarili da u stvarnom svijetu promatrane činjenice pokazuju da je stvarna količina hemoglobina puno manja i da s puno manje hemoglobina tkiva bogata krvnim žilama vrlo brzo propadaju. Također, taj je eksperiment uništio crvene krvne stanice da bi oslobodio njihovo željezo, a problem za evolucioniste je to što su u otkriću, objavljenom u lipnju 2015. godine, otkrivene crvene krvne stanice dinosaura u svome netaknutom obliku. Kako bi onda uopće željezo moglo očuvati tkiva dinosaura kada uopće nije izašlo iz crvenih krvnih stanica? Biokemičar dr. Josef Prousek otkrio je da mnogi eksperimenti potvrđuju da bi željezo čak oštetilo tkiva, a ne bi ih očuvalo. Zapravo, ističu znanstvenici kreacionisti, i dalje je prilično zapanjujuće da su meka tkiva uopće ostala sačuvana nakon 4.500 do 5.000 godina od globalnog Potopa.

Kada se radi o otkrivenim sekvencama DNK iz fosila dinosaura i drugih organizama za čije fosile evolucionisti vjeruju da su stari milijunima godina, nedavno istraživanje stope raspada DNK je pokazalo da bi se nakon 521 godine nakon smrti organizma raspalo pola količine DNK prisutne u kosti. Nakon sljedećih 521 godinu raspalo bi se pola od te polovine količne DNK, itd. Ovo jasno upućuje na to da kosti dinosaura mogu biti stare svega par tisuća godina. Jedno je evolucionističko istraživanje pokazalo da bi se na stalnoj temperaturi od 10°C DNK raspala za najviše 17.500 godina. Na temperaturi od 20°C, DNK bi se potpuno raspala za najviše 2.500 godina. Na stalnoj temperaturi od –50°C, DNK bi mogla trajati najviše 100.000 godina. Drugi tim je nedavno došao do rezultata prema kojima bi se na temperaturi od 15°C DNK potpuno raspala nakon najviše 131.000 godina. Također, objavili su i rezultate prema kojima mitohondrijska DNK, kada bi je se konstantno držalo na –5°C, ne bi mogla trajati dulje od 6.83 milijuna godina, a DNK koja se nalazi u staničnoj jezgri raspada se barem dvostruko brže od mitohondrijske DNK. Naravno, svakome, pa i evolucionistima, potpuno je jasno da fosili dinosaura nisu bili milijunima godina zamrznuti na –5°C. Dakle, čak i kod istraživanja čije su pretpostavke najvelikodušnije prema evolucionističkom vjerovanju, rezultati istraživanja raspada DNK i prisutnost proteina, krvnih stanica i fragmenata DNK u kostima dinosaura savršeno jasno svjedoče da fosili dinosaura nisu stari 65 i više milijuna godina, već im se starost mjeri u tisućama godina. S obzirom da su stijene u kojima su pronađeni fosili dinosaura stare jednako koliko i ti fosili, ovo također znači da i stijene u kojima su pronađeni fosili dinosaura nisu stare milijunima godina već se i tim stijenama starost mjeri u tisućama godina. Ovo svjedoči da su slojevi sedimentnih stijena nataloženi brzo u katastrofičkim uvjetima, tj. u globalnom Potopu.

Također, kada su otkrili da su bakterije „oživjele“ nakon navodnih 250 milijuna godina, te da se njihov DNK može analizirati, neki su evolucionisti željeli to neugodno otkriće odbaciti tvrdeći da je to možda kontaminacija suvremenih bakterija, ali znanstvenici koji su otkrili tu bakteriju navode rigorozne procedure koje su korištene da bi se izbjegla kontaminacija. Sve upućuje na autentičnost otkrića koje ozbiljno dovodi u pitanje vjerovanje u navodne milijune godina starosti Zemlje.

Fosili dinosaura stari su tisućama, a nikako milijunima godina

Opće je poznata stvar da su u novije vrijeme otkrivene krvne žile i crvene krvne stanice dinosaura, a nikako se nije radilo o bakterijskom biofilmu (tj. nakupljenim mrtvim bakterijama). Čak su te žile dinosaura prekrivene endotelnim stanicama kakve se pronalaze u svim krvnim žilama. Također, pronalazi se i protein kolagen, a bakterije ne proizvode kolagen. Godine 2007., otkriven je očuvani protein kolagen 1 u kostima dinosaura T-Rexa. Godine 2009., pronađeni su proteini u mekom tkivu hadrosaura.

Meka tkiva hadrosaura.

Godine 2011., pronađena su meka tkiva i protein kolagen mozasaura, a izvučene su i sekvence DNK (iako nisu objavljeni konačni rezultati analize u vezi DNK). Sve je ovo bilo pronađeno u ostacima dinosaura za koje evolucionisti vjeruju da su stari više od 65 milijuna godina. Niti u jednom od slučajeva nije se radilo o kontaminaciji, tj. bila su to autentična tkiva dinosaura. Istraživanja su pokazala da se potpuni raspad kolagena očekuje unutar tisuća godina, a nikako milijunima godina.   U listopadu 2012. godine, objavljena je nova informacija da su otkriveni proteini PHEX, histon H4, tubulin i aktin dinosaura T-Rexa i po svemu sudeći – jer svi rezultati na to upućuju – i autentični fragmenti DNK T-Rexa i Brachylophosaurusa canadensisa (jedne vrste hadrosaurida). Ovdje također nije bilo traga kontaminaciji koja bi došla od bakterija ili nekog drugog organizma.

Otkriveni dijelovi DNK dinosaura T-Rexa i Brachylophosaurusa (crveno) jasno upućuju da fosili dinosaura nikako ne mogu biti stari desecima milijuna godina već svega nekoliko tisuća godina.

U siječnju 2013. godine, stručni časopis s područja biokemije stanica i tkiva, Acta Histochemica, objavio je rezultate istraživanja biologa dr. Kevina Andersona (profesora na Arkansas State University) i dr. Marka Armitagea (Department of Biology, California State University). Dr. Anderson i dr. Armitage otkrili su meka nefosilizirana tkiva iz roga dinosaura Triceratopsa (vidi ovdje).

Dr. Anderson i dr. Armitage zaključuju da kosti dinosaura nikako ne mogu biti stare milijunima godina već najviše par tisuća godina.

U lipnju 2015., objavljeno je da su znanstvenici sa The University College London istražili kosti dinosaura čuvane u British Museum-u i neočekivano otkrili u njima očuvane proteine i, po svemu sudeći, crvene krvne stanice.

Čak i evolucionistička literatura iznosi podatke da bi većina proteina nestala za nekih 30.000 godina, a to znači da ovi fosili dinosaura moraju biti mlađi od 30.000 godina, što pak znači da su dinosauri nekoć živjeli istovremeno s ljudskim rodom. Evolucionisti priznaju da im nije poznat nijedan način fosilizacije koji bi mogao stanice i fragmente proteina održati milijunima godina. Znanstvenici kreacionisti tvrde da je, po svemu sudeći, najveći dio fosila nastao brzim zatrpavanjem u uvjetima globalnog katastrofičkog Potopa prije 4.500 do 5.000 godina, ali i to da su nakon Potopa i izlaska iz Arke, svi tipovi kopnenih organizama, uključujući i dinosaure (koje su tada ljudi nazivali zmajevima), nastavili živjeti i nastanjivati poslijepotopnu površinu Zemlje.

U tom slučaju potpuno je razumno i za očekivati da će biti otkrivena meka tkiva, proteini i DNK dinosaura. Mnoga istraživanja egipatskih mumija i ostataka drugih ljudi iz tih vremena (na osnovi povijesnih dokaza) pokazuju sve vrste detalja koji spominju i u vezi istraživanja mekih tkiva i stanica npr. dinosaura T- Rexa. Objektivan znanstveni pristup otkrivenim činjenicama dovodi do zaključka da je očuvanost žila, stanica i složenih molekula kod dinosaura u potpunom skladu sa stavom znanstvenika kreacionista o Zemlji mlađoj od 10.000 godina, a istovremeno se snažno protivi  evolucionističkom vjerovanju prema kojemu su dinosauri izumrli prije više milijuna godina.

Također, 2000. godine, znanstvenici su tvrdili da su „oživjeli“ bakteriju pod nazivom Lazar, koju su pronašli u slanom kristalu za koji vjeruju da je star 250 milijuna godina. Bili su šokirani kad su vidjeli da je DNK te bakterije vrlo sličan DNK današnjih bakterija. Da su današnje bakterije rezultat 250 milijuna godina evolucije, njihov DNK bi morao biti vrlo različit od bakterije Lazar (na osnovi poznate brzine mutiranja). Osim toga, znanstvenici su bili šokirani kad su ustanovili da je DNK i dalje nepromijenjen nakon navodnih 250 milijuna godina. Kao što znamo, DNK obično vrlo brzo propada, čak i u idealnim uvjetima. Čak se i evolucionisti slažu da DNK u sporama bakterije (u stanju mirovanja) ne bi smio trajati više od milijun godina. Njihova zbunjenost je prilično velika. Međutim, otkriće bakterije Lazar nije ni šokantno ni iznenađujuće ako svoja očekivanja temeljimo povjerenju u povijesnu pouzdanost biblijske kronologije. Na primjer, globalni katastrofički Potop u vrijeme Noe, vjerojatno je nataložio velike naslage soli u kojima se bakterija našla. Ako su Lazar bakterije stare samo oko 4.500 godina (koliko je otprilike prošlo od Potopa), tim je veća vjerojatnost da je njihov DNK ostao nepromijenjen i sličan današnjim bakterijama. Također, DNK je pronađena u fosilima lišća magnolije kojoj evolucionisti pripisuju starost od navodnih 17 milijuna godina. Otkrivene su sekvence DNK dinosaura i mozasaura starih navodno 68 do 70 milijuna godina, te u ljusci fosilizirane ribe navodno stare 200 milijuna godina. Otkrivene su sekvence DNK iz dosta životinja sačuvanih u jantaru navodno starom od 25 do 120 milijuna godina. Kao što znamo, čak i evolucionistički autori priznaju da DNK ne može tako dugo trajati.

Na slici je lancima DNK označena činjenica da su dijelovi DNK izvučeni iz fosila koji se nalaze u različitim slojevima geološkog stupa. To jasno upućuje da fosili i stijene u kojima se nalaze ne mogu biti stari milijunima godina već samo tisućama godina.

Uz sve to, podsjetimo se i na to da su krajem 2014. godine, na konvenciji Američke geofizičke unije (AGU), izneseni rezultati najsuvremenijih C-14 i AMS datiranja tkiva iz fosila različitih tipova dinosaura koja su bez iznimke pokazivala da su fosili dinosaura stari svega tisućama godina, a nikako milijunima godina (vidi ovdje).

Najsuvremenije strogo znanstvene činjenice i logični zaključci na osnovi samih znanstvenih činjenica, zadivljujuće upućuju na povijesnu pouzdanost biblijske kronologije o Zemlji staroj manje od 10.000 godina, te o globalnom katastrofičkom Potopu koji se dogodio prije 4.500 do 5.000 godina, upravo onako kako su nepokolebljivo vjerovali oci i naučitelji Katoličke Crkve.

 

 

 

[о.Горан]

пре 10 часа, Ведран* рече

Ма ђе је

Лепо сам предложио да се хијена тј. трећеразредни теолог за петоразредне ботове спроведе у карантин тј. да му се да друга тема да тамо баљезга до миле воље. Али пошто дотични нема шта паметно да пише већ се његово учешће овде своди на простачко  реаговање бесмислено ми је да учествујем у овом циркусу јер ће да је доведе до поновног закључавања/откључавања и тако у круг. Уосталом, његов "став"( ) и "став" његових ботова је у потпуности разбијен здравом аргументацијом тако да само крајње затупљен човек може да верује више у еволуционе лажи после свега што се овде писало.

То је био неки задатак који сам себи задао и сматрам то завршеним послом. А хијена нека цвили и даље од муке ...

[Tumaralo.]

пре 15 часа, Avocado рече

Koji uvidi upucuju na transcedentno poreko univerzuma? To kad se priroda ponaša predvidivo ili kad se ponaša nepredvidivo (čuda)? 

 

Kako si do toga stigao iz prethodno navedenog?

 

Postojanje logosa u prirodi.

Čuda su krajnje sporedna stvar... Onaj ko je stvorio prirodu može i da manipuliše njenim zakonima. Pa se na taj način može objaviti čoveku i time mu ukazati na dimenziju van vremena i prostora koju redovno možemo umom samo da okrznemo. Kada i zašto to čini? Ko će ga znati... Njegova je promisao. Možda da probije tvrde naslage na umovima materijalista.. Isus je čudima privukao mnoge međutim to nije sprečilo da ga se skoro svi odreknu kada je došlo do stani-pani. Mnoge niije privukao uprkos čudima. Uz to i niža bića kao demoni mogu činiti čuda.

Za ljude čija svest obitava u umu, kod kojih pad u raz-um nije toliko dubok, čuda nisu potrebna. Oni primećuju da Jedan princip prožima čitavu kreaciju.

Uvid da stvari nemaju logos po sebi upućuje na višu realnost.

Matematika u prirodi kao jedna projava logosa.

Da li brojevi postoje? Postoje, ali van vremena i prostora. Oni se se otkrivaju u vremenu (kao muzika) i u prostoru (kao geometrija) i time svedoče o jedinstvenom osnovu za različite razine stvarnosti, međusobno nesvodljive.

Svest o apsolutnom i svest o nepromenljivom. Sve što nalazimo u pojavi je relativno i promenljivo, ali nemoguće je poznati nešto bez njegove suprotnosti. "Gde" se nalazi Apsolut i "kada" je? Ne znamo, ali znamo da postoji jer pomoću njega sve drugo poznajemo.

[о.Горан]

 

Izuzetna svojstva našeg Sunca

DOK čitate ovaj članak, Sunce je već iznad naših glava ili ste uvereni da će se uskoro podići. Da li je to važno? Jeste, jer bez sunčevog sjaja bilioni živih bića jednostavno ne bi postojali — pa ni vi. Nestala bi sva ona raznolikost života raspoređena u milionima vrsta, počev od jednoćelijskih bakterija pa sve do divovskih kitova.

Tačno je da otprilike tek polovina milijarditog dela sunčeve energije stiže do naše planete. Međutim, čak i tih samo nekoliko „mrvica“ s tog solarnog „stola“ dovoljno je da hrani i podržava život na Zemlji. I ne samo to već kad bi se ta majušna trunka energije koja stiže mogla efikasno iskoristiti, lako bi se udovoljilo potrebama savremenog društva za energijom, čak bi i preteklo.

Većina knjiga o astronomiji kaže da je naše Sunce jedna sasvim obična zvezda, „uobičajeno nebesko telo“. Ali, da li je Sunce u svakom aspektu „uobičajeno nebesko telo“? Giljermo Gonzales, astronom sa Univerziteta Vašington u Sijetlu, kaže da je naše Sunce izuzetno. Da li to treba da utiče na potragu za životom na drugim planetama? Gonzales odgovara: „Postoji daleko manje zvezda koje bi bile u stanju podržavati inteligentan život, nego što to ljudi misle.“ Takođe kaže: „Ako astronomi ne ograniče svoju potragu na one zvezde koje su isto tako izuzetne kao naše Sunce, uzalud će traćiti vreme.“

Šta je to što naše Sunce čini tako podesnim za podržavanje života? Dok osmatramo činjenice, imajmo na umu da su mnoge postavke u fizici svemira u suštini teoretske.

Zanimljive osobine

● Zasebna zvezda. Astronomi procenjuju da se 85 posto zvezda u blizini Sunca nalazi u grupama od po dve ili više zvezda koje kruže jedna oko druge. Takve zvezde su međusobno vezane gravitacionim silama.

Međutim, Sunce je zasebna zvezda. „To što je Sunce zasebna zvezda, dakle, izgleda prilično neuobičajeno“, piše astronom Kenet J. H. Filips, u svojoj knjizi Guide to the Sun. Ta osobina Sunca omogućuje Zemlji stabilniju orbitu, što opet stvara uslove koji doprinose životu na ovoj planeti, kaže Gonzales.

● Masivna zvezda. Još jedna povezana karakteristika Sunca, po Gonzalesu, jeste „da se nalazi među 10 posto najmasivnijih zvezda u susedstvu“, izveštava časopis New Scientist. Filips primećuje: „Sunce predstavlja 99,87% mase celog Sunčevog sistema, i tako gravitaciono kontroliše sva nebeska tela u okviru svog sistema.“

Ova karakteristika omogućuje da Zemlja bude relativno daleko od Sunca — 150 miliona kilometara — a da se još uvek ne može odvojiti od njega. Ova srazmerno velika udaljenost štiti život na Zemlji da ga Sunce ne sprži.

● Teški elementi. Gonzales zapaža da se Sunce sastoji od 50 posto više teških elemenata — ugljenika, azota, kiseonika, magnezijuma, silicijuma i gvožđa — nego što je to slučaj kod drugih zvezda njegove starosti i vrste. U tome, naše Sunce odudara od svojih vršnjaka. „Zastupljenost teških elemenata u Suncu je vrlo mala“, kaže Filips, „ali kod nekih zvezda... još je manja.“ U stvari, zvezde koje imaju teške elemente koliko i naše Sunce pripadaju zasebnoj kategoriji zvanoj Populacija 1.

Kakve to veze ima s postojanjem života na Zemlji? Pa, teški elementi su neophodni za podržavanje života, ali su retki i sačinjavaju manje od 1 postotka svemira. Međutim, naša Zemlja se sastoji skoro u potpunosti od teških elemenata. Zašto? Zato što, kažu astronomi, Zemlja kruži oko jedne tako neobične matične zvezde — našeg Sunca.

● Manje eliptična orbita. Još jedna prednost proističe iz toga što je Sunce zvezda iz Populacije 1. „Zvezde iz Populacije 1 uglavnom imaju skoro kružnu orbitu u odnosu na centar galaksije“, kaže knjiga Guide to the Sun. Sunčeva orbita je manje eliptična nego što su to orbite drugih zvezda njegove starosti i vrste. Zašto bi to uticalo na postojanje života za Zemlji? Zato što kružna orbita Sunca ne dozvoljava da Sunce zađe u unutrašnjost galaksije, koju često posećuju supernove (zvezde koje eksplodiraju).

● Promene u sjaju. Evo još jedne interesantne činjenice o zvezdi našeg Sunčevog sistema. U poređenju sa sličnim zvezdama, Sunce ima znatno manje promena u sjaju. Drugim rečima, njegov sjaj je stabilniji i ravnomerniji.

Takva relativno stabilna proizvodnja svetlosti od neprocenjivog je značaja za život na Zemlji. „Samo naše prisustvo na planeti“, kaže naučni istoričar Karl Hufbauer, „jeste dokaz da je sunčev sjaj jedan od stabilnijih ekoloških činilaca.“

● Nagib orbite. Sunčeva orbita je malčice nagnuta u odnosu na galaktičku ravan Mlečnog puta. To znači da je ugao između ravni orbite Sunca i ravni naše galaksije veoma mali. Kako se to pozitivno odražava na život na Zemlji?

Daleko izvan granica našeg Sunčevog sistema, okružuje nas ogroman sferni rezervoar kometa, zvani Ortov oblak.* Pretpostavimo da je nagib sunčeve orbite u odnosu na galaktičku ravan veći. Tada bi Sunce naglo prolazilo kroz ravan naše galaksije, što bi moglo uskomešati Ortov oblak. Kakve bi bile posledice? Zemlju bi bombardovale katastrofalne kiše kometa, kažu astronomi.

Šta nam otkrivaju pomračenja Sunca?

U našem Sunčevom sistemu ima najmanje 60 meseca. Oni kruže oko sedam od ukupno devet planeta u sistemu. Izgleda da je Zemlja jedina planeta koja može da iskusi spektakl totalnog pomračenja. Zašto je to tako?

Pomračenje Sunca se dešava kad se Mesec nađe između Sunca i Zemlje. Da bi došlo do potpunog preklapanja, prividne veličine Sunca i Meseca treba da budu približno iste kako bi Mesec skoro potpuno zaklonio Sunce. I upravo to se i dešava! Iako je Sunce u prečniku 400 puta veće od Meseca, ono je takođe skoro 400 puta udaljenije od Zemlje nego Mesec.

Ali udaljenost Zemlje od Sunca — a time i prividna veličina Sunca — nije prosto samo jedan uslov za nastanak potpunog pomračenja. Ona je takođe važan preduslov za postojanje života na Zemlji. „Da smo malo bliže ili malo dalje od Sunca“, kaže Gonzales, „Zemlja bi bila ili previše topla ili previše hladna, i zbog toga neprikladna za život.“

Ni ovo nije sve. Zemljin izuzetno veliki mesec podržava život na ovoj planeti jer njegova gravitacija sprečava da se zemlja suviše tetura dok se okreće oko svoje ose. Takvo teturanje bi izazvalo silovite i katastrofalne promene u klimi. Zato, da bi život na Zemlji postojao, potrebna je precizna kombinacija Meseca prave veličine i prave udaljenosti između Sunca i Zemlje — pored svih ostalih razmatranja u vezi s prirodom Sunca. Kolike su šanse da je sve ovo slučajnost?

 

[Avocado]

пре 5 минута, Tumaralo. рече

Postojanje logosa u prirodi.

Nemoj mi te višeznačne pojmove molim te... šta ti znači "postojanje logosa u prirodi"? Na osnovu čega smatraš da to što nazivaš "logosom" ne bi "postojalo u prirodi" ako univerzum ne bi imao transcedentno poreklo?

 

пре 5 минута, Tumaralo. рече

Čuda su krajnje sporedna stvar... Onaj ko je stvorio prirodu može i da manipuliše njenim zakonima. Pa se na taj način može objaviti čoveku i time mu ukazati na dimenziju van vremena i prostora koju redovno možemo umom samo da okrznemo. Kada i zašto to čini? Ko će ga znati... Njegova je promisao. Možda da probije tvrde naslage na umovima materijalista.. Isus je čudima privukao mnoge međutim to nije sprečilo da ga se skoro svi odreknu kada je došlo do stani-pani. Mnoge niije privukao uprkos čudima. Uz to i niža bića kao demoni mogu činiti čuda.

Čuda sam naveo kao drugu krajnost, suprotnost onome o čemu ti sad pričaš, a što takođe smatrate da upućuje na Boga... to navodim samo zato što je besmisleno da tvrdiš da dve suprotstavljene krajnosti istovremeno upućuju na istu stvar... to je kao da kažeš: "kiša uvek pada kad ja popijem sok od breskve, kao i kad ne popijem sok od breskve"... prosto, u takvim situacijama je jasno da ni jedna ni druga krajnost nemaju veze sa onim sa čim ih povezuješ...

 

пре 5 минута, Tumaralo. рече

Uvid da stvari nemaju logos po sebi upućuje na višu realnost.

Još jedna krajnje nejasna i višesmislena rečenica uz nedostatak objašnjenja...  zašto bi stvari trebalo da "imaju logos po sebi" (šta god to značilo) ako ne postoji "viša realnost" (šta god to značilo)?

 

пре 5 минута, Tumaralo. рече

Matematika u prirodi kao jedna projava logosa.

Da li brojevi postoje? Postoje, ali van vremena i prostora.

Ne postoje na isti način kao što postoje stvari i bića... jer su neka vrsta apstrakcije... ili preciznije od toga, predstavljaju "skraćenja" koja nam olakšavaju komunikaciju... umesto da kažeš "jabuka i jabuka i jabuka i jabuka", brojevi ti omogućavaju da kažeš "4 jabuke"...

Dakle, zavisi šta podrazumevaš pod "postoje"... u literaturi "postoje" hobiti i orci... ali kao i brojevi, ne okupiraju ni jednu tačku u prostor-vremenu našeg univerzuma...

 

пре 5 минута, Tumaralo. рече

Oni se se otkrivaju u vremenu (kao muzika) i u prostoru (kao geometrija) i time svedoče o jedinstvenom osnovu za različite razine stvarnosti, međusobno nesvodljive.

Hoćeš da kažeš da bez Boga, ljudi nikada ne bi mogli da se sete da umesto "jabuka i jabuka i jabuka i jabuka" kažu "4 jabuke"? Odakle ti takva ideja?

 

пре 5 минута, Tumaralo. рече

Svest o apsolutnom i svest o nepromenljivom. Sve što nalazimo u pojavi je relativno i promenljivo, ali nemoguće je poznati nešto bez njegove suprotnosti.

Koješta... možeš svašta da spoznaš bez suprotnosti... šta je suprotno zlatu? kišobranu? atomu?

 

пре 5 минута, Tumaralo. рече

"Gde" se nalazi Apsolut i "kada" je? Ne znamo, ali znamo da postoji jer pomoću njega sve drugo poznajemo.

Ni blizu...

 

[сведок]

[Tumaralo.]

пре 3 минута, Avocado рече

Nemoj mi te višeznačne pojmove molim te... šta ti znači "postojanje logosa u prirodi"? Na osnovu čega smatraš da to što nazivaš "logosom" ne bi "postojalo u prirodi" ako univerzum ne bi imao transcedentno poreklo?

Iz ovoga se vidi da ne pročitaš celinu izrečenog već seckaš gde ti odgovara i repliciraš.

To svedoči o preteranoj i neprimerenoj analitičnosti. Dominacija raz-uma nad atrofiranim (intuitivnim) umom. Sreća pa srpski jezik ima veoma zgodne termine za tako nešto ... npr Englezi za isto koriste latinizme: reason and intuition što ne govori mnogo o odnosu između ta dva "organa" spoznaje i njihov karakter. Pritom intuition ima negativan prizvuk zbog opskurnosti.

Takav način spoznaje upravo ilustruje zašto ti izmiče poruka o logosu koja gubi svoj smisao analizom, seckanjem.

пре 19 минута, Avocado рече

Čuda sam naveo kao drugu krajnost, suprotnost onome o čemu ti sad pričaš, a što takođe smatrate da upućuje na Boga... to navodim samo zato što je besmisleno da tvrdiš da dve suprotstavljene krajnosti istovremeno upućuju na istu stvar... to je kao da kažeš: "kiša uvek pada kad ja popijem sok od breskve, kao i kad ne popijem sok od breskve"... prosto, u takvim situacijama je jasno da ni jedna ni druga krajnost nemaju veze sa onim sa čim ih povezuješ...

Nije nego to je kao kada slušaš određenu pesmu i onda čuješ varijaciju na istu.

Autor je stvorio jedno a zatim i drugo (ne nužno isti autor).

пре 28 минута, Avocado рече

Dakle, zavisi šta podrazumevaš pod "postoje"... u literaturi "postoje" hobiti i orci... ali kao i brojevi, ne okupiraju ni jednu tačku u prostor-vremenu našeg univerzuma...

Brojevi postoje na drugačiji način od hobita. Brojevi i hobiti nisu srodne apstrakcije.

Takođe, svaki od pojmova koji su upotrebljeni, i tačka i vreme i prostor, su sporni sa racionalnog stanovišta. Baratamo tim pojmovima imajući poverenje u nekakvu maglovitu predstavu o njima. Tačka = ono što nema delove. Linija je sačinjena od tačaka. Linija se može podeliti na delove....

пре 40 минута, Avocado рече

Koješta... možeš svašta da spoznaš bez suprotnosti... šta je suprotno zlatu? kišobranu? atomu?

Ne nužno u smislu para kao dan-noć, crno-belo (zanimljivo, daltonizam uvek ide u parovima). Atom i vakuum, a to se primenjuje i na ostatak sveta, kao biće-nebiće.

Bez Apsoluta, naše spoznajne moći ne bi imale uporište.

Apsolut je sunce u Platonovoj Alegoriji o pećini. Pomoću Sunca vidiš sve stvari ali ne možeš da gledaš u samo Sunce.
 

 

Ni etika ne bi postojala bez uporišta u Apsolutu. Al to je već moralni argument. Njime bolje poznajemo karakter Tvorca.

[Avocado]

пре 6 минута, Tumaralo. рече

Iz ovoga se vidi da ne pročitaš celinu izrečenog već seckaš gde ti odgovara i repliciraš.

To svedoči o preteranoj i neprimerenoj analitičnosti. Dominacija raz-uma nad atrofiranim (intuitivnim) umom. Sreća pa srpski jezik ima veoma zgodne termine za tako nešto ... npr Englezi za isto koriste latinizme: reason and intuition što ne govori mnogo o odnosu između ta dva "organa" spoznaje i njihov karakter. Pritom intuition ima negativan prizvuk zbog opskurnosti.

Takav način spoznaje upravo ilustruje zašto ti izmiče poruka o logosu koja gubi svoj smisao analizom, seckanjem.

Pročitao sam celinu i odgovorio sam na celinu. Isekao sam na tom delu jer sam imao nešto konkretno da kažem i pitam u vezi sa tim delom. Primećujem da nisam dobio ni jasan odgovor (a na drugo pitanje nikakav odgovor)... a ni pojašnjenje već samo "analizu" (uz negativne kvalifikacije) zašto meni izmiče nešto što ti izgleda ne želiš da pojasniš... možeš da kvalifikuješ to kako hoćeš ali smatram besmislenom konverzaciju u kojoj jedna strana ne želi da objasni o čemu zapravo priča.

 

пре 6 минута, Tumaralo. рече

Nije nego to je kao kada slušaš određenu pesmu i onda čuješ varijaciju na istu.

Autor je stvorio jedno a zatim i drugo (ne nužno isti autor).

Varijacija pesme nije direktno suprotna pesmi...  sad ideš u sasvim drugom pravcu... poenta moje primedbe je da ne mogu direktno suprotne pojave da ti ukazuju na isto poreklo... a ne da li isto poreklo može da uzrokuje različite pojave...

Da probam da pojasnim na primeru koji ti navodiš... može npr. U2 da napravi pesmu u nekom svom prepoznatljivom fazonu, a može i da je napravi i odsvira kao death metal, može da napravi i hip-hop pesmu i kantri, a verovatno mogu i srpski narodnjak ako se potrude... međutim, s obzirom da je tako, ne možeš kad čuješ bilo kakvu pesmu da iz toga zaključiš da je autor U2... takav zaključak je prosto glup... ako mogu da sviraju svaki stil, onda ni jedan stil ne ukazuje sam po sebi na to da su to baš oni odsvirali... potrebni su ti neki drugi dokazi koji bi ukazivali na njih... nešto što konkretnije ukazuje na njih...

Tu imaš problem sa Bogom kao svemoćnim entitetom... ako može sve onda ni jedna posledica sama po sebi ne ukazuje na njega... potrebno je nešto što konkretnije ukazuje na njega, potrebno ti je nešto što nije nikako moglo bez njega... u suprotnom možeš sve da proglasiš posledicom Boga - pala je kiša zato što je to posledica Boga (jer on to može) i nije pala kiša zato što je to posledica Boga (jer on i to može)...

Zato i imenovaj ovaj tvoj argument kao "šta god da se desi, to ukazuje na Boga"...

Nije problem da u to veruješ, ali nadam se da razumeš koliko to neuverljivo zvuči nekom ko ne veruje?

 

пре 6 минута, Tumaralo. рече

Brojevi postoje na drugačiji način od hobita. Brojevi i hobiti nisu srodne apstrakcije.

Nisam ni rekao da postoje na isti način kao hobiti. Objasnio sam na koji način brojevi postoje. Hobiti su dodati kao još jedan primer višesmislenosti pojma "postoje".

 

пре 6 минута, Tumaralo. рече

Takođe, svaki od pojmova koji su upotrebljeni, i tačka i vreme i prostor, su sporni sa racionalnog stanovišta. Baratamo tim pojmovima imajući poverenje u nekakvu maglovitu predstavu o njima. Tačka = ono što nema delove. Linija je sačinjena od tačaka. Linija se može podeliti na delove....

Ne znam šta je sporno u navedenim pojmovima?

 

пре 6 минута, Tumaralo. рече

Ne nužno u smislu para kao dan-noć, crno-belo (zanimljivo, daltonizam uvek ide u parovima). Atom i vakuum, a to se primenjuje i na ostatak sveta, kao biće-nebiće.

Vakuum nije suprotan atomu. Šta je suprotno kišobranu? Šta je suprotno narandžastoj boji? Postoji zaista mnogo toga što nema svoju suprotnost, a možemo da to spoznamo... možda ne bi bilo loše da revidiraš prethodno iznetu tvrdnju?

 

пре 6 минута, Tumaralo. рече

Bez Apsoluta, naše spoznajne moći ne bi imale uporište.

Apsolut je sunce u Platonovoj Alegoriji o pećini. Pomoću Sunca vidiš sve stvari ali ne možeš da gledaš u samo Sunce.
 

Kako "Apsolut" daje uporište našim spoznajnim moćima i zašto nam je potreban da bismo "videli"?

(Te Platonove ideje su filozofi odavno odbacili)

 

пре 6 минута, Tumaralo. рече

Ni etika ne bi postojala bez uporišta u Apsolutu. Al to je već moralni argument. Njime bolje poznajemo karakter Tvorca.

"Moralni argument" je još manje uverljiv od ovog prethodno iznetog...

 

[Благовесник]

И не чуди ме што су сви математичари које познајем верујући људи, чак  побожни.

пре 2 часа, Tumaralo. рече

Matematika u prirodi kao jedna projava logosa.

Такође и сам језик, РЕЧ,  са својом граматиком, правилом, синтаксом, пројављен у кодираним информацијама потребним за изградњу ћелије, писаније које би стало у књигу од хиљаде до миријаде страница, исписане као људским језиком, језик  који, као што рекох, има своју синтаксу, има своју "граматику", правила која стриктно одређују како ће упутства бити састављена и потом преношена. Свакако да људске очи нису посматрале настанак првих молекула ДНК (Дезоксирибонуклеинска киселина која садржи упутства за развој и правилно функционисање свих живих организама) и зато морамо извести свој закључак, али он не треба да буде нагађање, јер знајући да информације записане и на оним најстаријим предметима од глине са необичним симболима и натписима могу потицати само од неког интелигентног извора, закључујемо да су од интелигентне личности, због тога, и горе речено може бити једино од Бога, а кога и упознасмо као Логоса (јединородну и вечну суштаствену Реч Божју), кроз кога све и постаде.