сведок

Слажем се потпуно са поентом.

Можда ти ово што пишем изгледа као гуслање и опрости ако сам скренуо са теме коју си започео, али видиш да се и овде већина коментатора одмах ухватила за Косово

„Мит о враћању Косова“ уопште није бесмислица. Темом Косова се манипулише и најлакше је манипулисати, али са друге стране то доказује стварну важност те теме за Србе као народ. Док Срби „цимају“ на Косово, тј. док у њима живи Косовски завет, имаће темељ који их држи и биће Срби, тј. неће моћи да им се подмеће сваких десет година нови идентитет, како се промени геополитика. Захваљујући чувању Косовског завета и немирења са тим да Косово није њихово и да никада више неће бити њихово, Срби су га сачували 500 година. И истовремено сачували су себе као такве за тих 500 година. Они који су се одрекли Косовског завета, прогласили га за мит и занесењаштво и прагматично се окренули „реалности“, постали су Турци (касније Муслимани па Бошњаци) или Хрвати или нешто треће, данас чак и Монтенегрини, што наравно не мора да буде ништа страшно и многи су поносни на тај свој нови идентитет, али на нама је избор.

Светиње се не одриче тек тако, ни кад је отета. У бајке о томе како ће Албанци да нам чувају светиње и народ на КиМ не верују ни Американци а камоли ми да верујемо. И то није ствар вере него искуства и историјског сећања. Знамо шта је остало од светиња и српског културног наслеђа у Албанији. Чак и у Македонији и Црној Гори је врло тешка ситуација а о статусу нашег највреднијег духовног и културног наслеђа у неком албанском Косову или Великој Албанији да не говоримо. Биће да нам је свима јасно да би било какве гаранције о томе остале само на папиру. То је чињеница и то раде и "наши" и "њихови". Многи и данас, као и у време Милошевића, изједначавају ауторитарни и антинародни режим са народом, а српски народ је као и тада у ствари притиснут између тираније до сржи корумпираног АВ режима, екстремног национализма Албанаца и безобзирних интереса Америке и Брисела.

"Ствар је толико далеко отишла" да Еп. Григорије никако није могао то да им каже јер није ни учествовао у тој Литургији, тј. уопште није био на Косову а ни у Метохији тих дана. И остали делови текста, почев од наслова, подједнако су истинити.

О. Јован Пламенац: За кога ради Амфилохије За кога ради Амфилохије WWW.IN4S.NET За кога ради Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски? Па, зна се: за Удбу, за Мила Ђукановића, Русе, а сада и Американце. У то нема сумње, јер то кажу таблоиди Српски телеграф...

Чекај, ти не верујеш "извештају једне од најмоћнијих руских обавештајних служби до којег је дошао Српски телеграф"?

Да не скрећемо тему, има посебна о томе, овде је много важнија друга половина тачке 6.

Па предложена тачка 6 је на тему Еп. Максима. И свакако није најважнија.

Писмо које је јуче група Епископа упутила Патријарху Иринеју и Св. Синоду: / PROTESTNO PISMO IRINEJU "Narušen ugled Crkve i vas lično" Ogroman broj vernika je počeo da šalje protesna pisma zbog dodele ordena Aleksandru Vučiću, pa smatramo da o toj odluci treba da se saborski dogovorimo, ali Vam sa žalošću svedočimo i da je ugled naše najsvetije Crkve i Vas lično narušen - kaže se u dopisu, koji su potpisale vladike. Polovina episkopa večeras neće prisustvovati završnoj svečanoj ceremoniji, a Direktno.rs je došao do pisma, koji su potpisale vladike i u kojem traže hitno zasedanje Sabora SPC. / U obraćanju Irineju se, između ostalog, kaže: Pismo Vaša Svetosti, s obzirom na nagomilane goruće probleme u kojima se u ovoj jubilarnoj godini nalazi naša svetosavska Crkva, mi, dolepotpisani arhijereji, tražimo sazivanje sednice jesenjeg Svetog Arhijerejskog Sabora. Ovom prilikom navodimo samo neke od problema: 1. Odluka Svetog Arhijerejskog sinoda da na krajnje skroman način obeleži jubilej autokefalnosti naše Crkve ostavila je tužan utisak na sve jer nije ispunila očekivanja jerarhije i našeg vernog naroda, a žalostan utisak je ostavilo i odustajanje od proslave sa punoćom Pravoslavne Crkve, čime je potcenjeno zaveštanje koji nam je ostavio Sveti Sava. 2. Po pitanju crkvene situacije u Severnoj Makedoniji, Sinod od maja meseca ništa nije preduzeo i time dezavuisao važnu saborsku odluku o nastavku dijaloga sa delom Crkve u Severnoj Makedoniji koja je u raskolu. Ovakvim ponašanjem ostavljamo utisak da nam je do jedinstva sa sveukupnim tamošnjim narodom ponajmanje stalo i šaljemo dvosmislenu poruku vaseljenskom Pravoslavlju. 3. Problematično Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora, objavljeno 18. maja 2019. na sajtu Srpske Patrijaršije, u kome su neke odluke formulisane suprotno volji Svetog Arhijerejskog Sabora, izazvalo je negodovanje među jerarhijom i narodom. Jedan broj arhijereja je već izrazio protest i u vidu demantija se ogradio od pomenutog saopštenja, što je, međutim, propraćeno ćutanjem i ignorisanjem od strane Sinoda. 4. Zabrinutost zbog eventualnog priznanja nezavisnosti KiM, o čemu postoje uznemiravajući signali, kao i problemi oko crkvene imovine u Crnoj Gori gde se pokušava nametnuti antievropski i anticivilizacijski predlog zakona o Crkvama i verskim zajednicama, traže novo oglašavanje Svetog Arhijerejskog Sabora naše najsvetije Crkve. Vreme neumitno teče i odlaganje diskusije i rešavanja problema do majskog Sabora može nas skupo koštati. 5. Nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi dosegli su, zahvaljujući medijskim zloupotrebama, šire razmere i to traži hitnu i neodložnu saborsku raspravu. 6. Takođe, smatramo za potrebno da se saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uz to saborsku raspravu potrebuje i najnovija sinodska odluka da se prvi put u osmovekovnoj istoriji naše Crkve, i to baš na ovu svečanost, dodeli orden Svetog Save prvog stepena jednom predsedniku Srbije. Ovim povodom ogroman broj vernika je počeo da šalje protesna pisma pa smatramo da o toj odluci treba da se saborski dogovorimo. 7. Podsećamo vas, takođe, na odluku prošlog majskog Sabora da se za ovu jesen sazove Sveti arhijerejski sabor koji bi bio posvećen crkvenoj prosveti. Umoljavamo Vas da tu odluku poštujemo i sprovedemo. Vaša Svetosti, mi znamo da oni kojima sve navedeno odgovara skrivaju to od Vas, ali Vam sa žalošću svedočimo da je ugled naše najsvetije Crkve i Vas lično narušen. Zbog svega navedenog, posle dužeg suzdržavanja konačno smo bili primorani da se oglasimo i da zajednički pokušamo - sabrani na Saboru u Svetoj Žiči - da što pre vratimo ugled i stabilnost našoj Crkvi. Povodom svega ovoga umoljavamo Vašu Svetost da shodno Ustavu sazove redovnu sednicu jesenjeg Svetog Arhijerejskog Sabora. Moglo bi i ovo Žičko Sabranje biti proglašeno jesenjim Saborom. Ističemo da je Patrijarh German za 750-godišnjicu naše Crkve sazvao vanredni Sabor. Smatramo da bi nesazivanjem jesenjeg Sabora došlo do pogoršanja navedenih problema i narušavanja jedinstva Srpske Crkve. Vaše Svetosti u Hristu odana braća i saslužitelji PROTESTNO PISMO IRINEJU "Narušen ugled Crkve i vas lično" | Društvo i ekonomija | Direktno DIREKTNO.RS PROTESTNO PISMO IRINEJU 'Narušen ugled Crkve i vas lično' | Društvo i ekonomija | Direktno

На Косову и Метохији оштећено је или потпуно уништено више од 150 цркава у миру, дакле после рата 1999, углавном до половине 2004. године. Срушене цркве су српске православне, а за рушење су одговорни албански национални екстремисти и трупе КФОРа, нарочито немачког и аустријског које су биле а и до данас би требало да су одговорне за одржавање мира на Косову и Метохији. Такође су у присуству НАТО војника порушена и оскрнављена сва православна гробља на Косову и Метохији у већински албанским местима. Преко 200.000 или 2/3 православних Срба са Косова и Метохије је избегло или је интерно расељено. Такође је доста римокатолика избегло са Косова и Метохије, углавном у Хрватску. Међу Албанцима римокатолика је око 2,5% а око 97% муслимана, православних нема.

Ево најсвежијих вести на тему фирме Кото и њихових активности, и то не само на Новом Брду: Koha: Krivična prijava protiv beogradske kompanije i supervizora zbog nanošenja štete na tvrđavi Novo Brdo - KoSSev KOSSEV.INFO KoSSev Koha: Krivična prijava protiv beogradske kompanije i supervizora zbog nanošenja štete na tvrđavi Novo Brdo Као што се могло и претпоставити, ова фирма има дебеле везе са људима из власти. Инсајдер је нашао да је Кото добио и пројекат рестаурације старе београдске железничке станице без тендера, као и рестаурацију Победника и Деспотове капије на Калемегдану. И наравно изградњу гондоле на Калемегдану. Ово ће изгледа на крају да оде на тему "Напредна зона сумрака" Трагично је међутим то што такав јавашлук и корупција отварају простор косовским "институцијама" да се мешају у рад наших институција и организација које се поштено баве заштитом и промоцијом нашег културног наслеђа на Косову и Метохији и можда чак да им забране рад. Поред тога што држава Србија (част изузецима и личним иницијативама) скоро да је отписала наше наслеђе на КиМ и потпуно је незаинтересована да се њиме бави, ово би могло да има тешке последице на конзерваторску и другу заштиту споменичког наслеђа.

То није ни слично са овим што се десило у Новом Брду. СПЦ и друге православне заједнице у римокатоличким храмовима на Западу служе зато што им је РКЦ те храмове продала или им дала на коришћење. У Новом Брду се ради о чистој отимачини српског верског и културног наслеђа од стране албанских националиста у редовима РКЦ, потпомогнутих косовским "институцијама".

Није истина, ово је нажалост још једна брљотина наших институција. Багер само скида спољашњи слој зида, тј. малтера који је сам почео да се урушава. А урушава се зато што је неквалитетно урађен, јер прошло је свега три године од завршетка рада на тврђави. А неквалитетно је урађен зато што је београдска фирма Кото која је лиценцирана код Унеска за рад на споменицима културе, хтела да заради неки динар, тј. евро преко. Знам за претходни случај једног споменика на КиМ где је та фирма Кото узела српску фирму из Грачанице као подизвођача (да би "уштедела" паре), а онда ови локалнку албанску фирму као подизвођача (да би и они "уштедели" паре) а онда је и та албанска фирма хтела да "уштеди" паре па је резултат био најгора грађевинска опрема и најнеквалификованија радна снага. Сад су опет у овом пројекту одговорне исте фирме из Београда и Грачанице. И тако сад косовске "институције" користе прилику да код Унеска и других страних институција прозивају српске институције заштите споменика културе за сумњиве послове, јавашлук и нестручност. Наравно, нису криви наши стручњаци, него фирма Кото коју су по свој прилици на тој позицији држе неки од наших политичара на власти.

А у Црној Гори:

Патријарх Вартоломеј о Православној Цркви у Црној Гори јун 27, 2019 у 10:32 | Актуелности, Догађаји, Највиши црногорски званичници и бројни медији су посљедњих недеља били у еуфорији поводом наводног ”коначног рјешавања црквеног питања” (таква формулација неодољиво подсјећа на нацистичко ”коначно рјешавање јеврејског питања” или НДХ-овско ”коначно рјешење за Србе”). Ликовали су због планираног небивалог одузимања храмова, манастира и остале црквене имовине и призивали ”украјински сценарио” за Цркву у Црној Гори. Предсједник Ђукановић је дао вјетар у једра таквим стремљењима својим говорима и интервјуима, а и други званичници су учествовали у овој кампањи, до најновије неразборите изјаве предсједника Владе. У причу су се, сасвим неочекивано, укључили и појединци из Србије и другдје, међу којима чак и неки свештеници, који су, с друге стране, измишљали или незнавено понављали нечије измишљотине о наводном тајном договору Цркве у Црној Гори и црногорског режима, који је, говорили су они, аминовао и сам Васељенски Патријарх Вартоломеј. Да нема мјеста таквим нагађањима, доказује свеукупна активност Православне Цркве, свих епископа, свештенства, монаштва и вјерних, који договор и завјет имају само са Христом Богом, јединим Путем, Истином и Животом. Још један допринос прекиду таквих смутњи ових дана дао је и Патријарх Васељенски Вартоломеј писмом које је упутио Предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, које достављамо на увид јавности. Из Митрополије црногорско-приморске 27. јун 2019. https://mitropolija.com/2019/06/27/patrijarh-vartolomej-o-pravoslavnoj-crkvi-u-crnoj-gori/

А ти косовски полицајци и цариници који не дозвољавају преношење робе из централне Србије, на север КиМ су дошли 2013. год. са Вучићевим "Споразумом о нормализацији односа" и Бриселским преговорима. Ово је само још једна фарса Београда и Приштине, преко леђа косовских Срба.

Vladika Grigorije: “Glupost nije defekt intelekta” Izvor Nedeljnik - 26. maja 2019. 14:05 Tek skoro sam naučio da je glupost možda opasnija po društvo i od samog zla budući da zlo dođe i prođe, bude i nestane. Zlu se možemo suprotstavljati, možemo ga razobličiti, pokazati drugima da se radi o zlu i možda već tada ima nade da mu neko hrabar stane na put. Međutim, glupost ne trpi savjeta, a pritom je njen nosilac preispunjen sobom i samo(za)dovoljan, spreman je uvijek i svagda za napad. On je gotov unedogled spreman ponavljati iste fraze, krilatice i parole. On zasigurno nije filosof koji razabira šta je dobro, a šta zlo; on (posta)je mjerilo svemu, te glavni kritičar svega i svačega. Po riječima teologa Ditriha Bonhofera, “Glupost nije defekt intelekta, nego defekt ljudskosti”, jer nesumnjivo je da mnogi ljudi koji su obremenjeni glupošću imaju vrlo razvijen intelekt. O toj pojavi razmišljao je i veliki Andrić, došavši do sljedećeg zaključka: „Postoji takav tip nesrećnog čovjeka koji od rođenja do smrti živi u zabludi da je po nečem pozvan da se bavi javnim poslovima, da ispravi što je krivo i izvodi na čistinu što je zamršeno, a u stvari on se bavi samo samim sobom i svojim mutnim ambicijama, i ničim više i ničim drugim. U krug tih svojih poslova on uvlači sve: ideje, pokrete, ustanove, javne ljude i skromne neznance. Bolujući od fiksne ideje da je on u vezi sa svim što postoji i da se sve na svetu njega tiče, on niže grešku na grešku i glupost na glupost. Ali, ubeđen i uporan, on to ne primećuje. Svaki korak mu je pogrešan, jer ide u naopakom pravcu. I na štetu je i dosadu svemu i svima oko sebe” (iz knjige Znakovi pored puta). O ovoj temi je pisano još u Starom zavjetu u kojem se na jednom mjestu navodi da ako dobrome damo savjet, poslušaće nas, a da zlome ništa ne treba kazivati, jer će nas zamrziti (Priče Solomonove 9.1–11). Ako želimo izbjeći pogrešku na koju nas upozorava premudri Solomon, trebalo bi da težimo strahu Božijem kao početku mudrosti (PS. 110). Drugim riječima, budući odgovorni pred Bogom, pronalazićemo put koji vodi nadilaženju gluposti. Iz svega pomenutog nameće se pitanje kako zapravo treba da se ophodimo sa ovako ubijeđenima i upornima ljudima? Uvjeren sam da sa svakim čovjekom, pa i sa onim koji posjeduje navedeni defekt, treba postupati krajnje blago, s ljubavlju, jer jedino su ljubav i pažnja nadrazumne i dotiču nas u srž bića. Međutim, ljubav podrazumijeva ozbiljnu žrtvu, ispunjenu milošću Božijom, te kao takva treba da bude oslobađajuća za one kojima je riječ. Ako pak niste spremni na takav podvig, onda se od navedene pošasti uklanjajte. Uklanjajte se na sve moguće načine i prije svega se trudite da izbjegnete bilo kakvu komunikaciju sa takvim ljudima, jer oni će je na neki volšeban način zaodjenuti svojom nepokolebljivom glupošću, koja sve zna i na sve ima odgovor. Takvi su prenbregnuli onu čuvenu jevanđeosku tvrdnju koja kaže da je jedino bog istina, jer oni za sebe misle i govore: “Istina, to sam ja”. Prema tome, ako naša ljubav ne zacijeli taj ličnosni defekt, onda se treba kloniti ljudi koji ga posjeduju. U vezi s tim uvjeren sam da trbuh i kruh nisu glavni razlozi egzodusa pametnih. Glavni razlog su svjesni i podsvjesni strahovi od ovako nedobronamjernih ljudi i uklanjanje od njihove gluposti. Neko se može zapitati zašto odlaziti negdje drugo, zar ne bi bilo dovoljno uklanjati se od takvih ljudi ovdje i sada? Nažalost, problem proizilazi iz toga što se takvi ljudi neće kloniti vas, neće vas ostaviti na miru. Budući da postoje krajevi u kojima je uvriježeno shvatanje da glupost treba ignorisati i ne davati joj snage tako što će joj se pridavati bilo kakav značaj – mnogi se sklanjaju u takve krajeve, gdje su postignute norme koje glupost ne hrane, ne brane i ne daju joj da djeluje. Interesantno je da, bježeći od gluposti, bježe svi oni koji su iole pametniji, bez obzira na boju kože, vjeru ili naciju, iako se na taj način neki od njih zauvijek rastaju od kućnog praga, od zavičaja i prostora sopstvenog jezika i predanja. Međutim, u tom opštem pokretu uz pametne nerijetko pođu i neki od onih o kojima pričamo, te se tako nađu unutar društva u kome niko ne obraća pažnju na njihovu glupost. Ova činjenica dovodi do dubokih unutrašnjih potresa u njihovom biću te, kao posljedicu toga, oni počinju pucati na ljude i gaziti ih. Takvom tragičnom ishodu danas smo često svjedoci, makar putem sredstava informisanja. Svakako nije isključeno ni to da se u novom okruženju udruže sa svojim istomišljenicima kojih sigurno nigdje ne manjka. Iz svega ovoga vidimo da ni napredniji svijet za ovakve slučajeve nema rješenje, jer je očigledno da su oni koji su zarobljeni glupošću dobili prednost te iz dana u dan ovladavaju novim prostorima. Samo po sebi nameće se pitanje ko im je to dopustio i zašto? Strahujem da su oni u dosluhu sa onima koji imaju moć da im to dopuste. Time je, umjesto straha Božijeg kao početka mudrosti, zavladao strah od ljudi kao početak gluposti. Promišljanje o ovoj temi podsjeti me, između ostalog, i na jednu priču koju sam davno čuo, a tiče se dečanskog igumana Justina i onih već davnih vremena, sedamdesetih godina prošloga vijeka. Naime, jednom je jedan mladić, koji je kao siroče odrastao u Visokim Dečanima, upitao starca igumana zašto se u manastiru ne obnavlja monaštvo i ne dolaze novi ljudi, a čak ako neko i dođe, brzo se ispostavi da je tvrdoglav i da nije baš čiste pameti. Naravno da je bilo i drugih uzroka tome, ali je iguman tada kroz šalu naveo mladiću ovaj razlog: „Pa znaš, sinko, nema novih ljudi, jer ko god je pametan otišao je u Njemačku da radi”. Šala je, kao što znamo, uvijek ljekovita, ali često bolno pogađa u samu srž problema. A sada šalu na stranu: šta je za mene kao hrišćanina suštinsko u svemu ovome? Gdje je tu Bog i zašto on to dopušta? Mudri pjesnik bi rekao: „Bog kao Bog, ćuti i gleda”. Možda neki misle da bi on kao Bog trebalo nešto da uradi. Ali mi zaboravljamo da je On uradio, pokazao nam je put živeći među nama. Isus je na glupost prvosveštinika i Pilata odgovarao ćutanjem. Poučavao je samo one koji su htjeli čuti njegovu riječ i nije se suprotstavljao gluposti silom. Molio se Ocu za one koji su ga pljuvali i raspinjali, te je tako promijenio svijet i svjesnom žrtvom otvorio vrata novom vremenu. Ali mi smo – prvi ja među vama – to Njegovo poučavanje zaboravili. Svi bismo mi zapravo mogli mnogo naučiti iz Hristovog odnosa prema drugim ljudima, jer zaista ima bezbroj divnih primjera kao, recimo, onaj kad Hristos piše po pijesku pitajući one koji su držali kamenje u rukama s namjerom da ubiju ženu grešnicu: „Ko je od vas bez grijeha, neka prvi baci kamen. Iako je među njima nesumnjivo bilo i zlih ljudi, uvjeravam vas da nije bilo nijednog glupog čovjeka, budući da su, dobro razmislivši, od svoje nakane svi odustali. Hristos je glupost kao i druge ljudske slabosti liječio blagim oblogama, a savremeni svijet misli da je to moguće civilizacijskim dostignućima i zakonima. Meni se pak čini da je potrebno upotrijebiti i jedan i drugi lijek, ali mi kao da smo, nažalost, izgubili korak s vremenom i ne djelujemo ni u jednom pravcu konkretno. Čak mi se čini da se pojedinici raduju što ljudske slabosti oko nas cvjetaju i množe se. S druge strane, svjedoci smo i toga da su nek proglasili naše slabosti i nemoći za primjer dobre pobožnosti. Tim povodom trebalo bi da se zapitamo da li bi Hristos liječio slabe i iscjeljivao bolesne da su te slabosti bile same po sebi dobre i benigne? Kako god bilo, u naše dane – bilo to javno ili tajno, svjedno ili nesvjesno – ljudima se nameću loši primjeri nesrećnh ljudi za obrazac, za uzor, na šta mi odgovaramo ćutanjem i bježanjem. Drugim riječima, mi nismo spremni na žrtvu bez koje nijedno dobro nije moguće. Nije li sve to možda znak naše sveopšte slabosti i nemoći naspram zahuktale i samouvjerene gluposti, koja gazi sve pred sobom, ničega se ne stideći, jer ona je uvijek u pravu!? https://kossev.info/vladika-grigorije-glupost-nije-defekt-intelekta/

Ево док Ана не постави све: Владика Григорије: Вучић у Патријаршији није изнео план за КиМ, нападао је владику Теодосија и нагласио "да се можемо заносити још неко време идејом да је Косово наше" четвртак, 23. мај 2019. Епископ Диселдорфа и Немачке Григорије рекао је да од председника Србије Александра Вучића, када је дошао у Патријаршију, где је заседао Сабор Српске православне цркве, није имао прилику да чује како гласи његов план о Косову, нити је то чуо било ко други међу присутнима у сали. Он је додао да се разговор претворио у напад на епископа Теодосија. Епископ Григорије је у интервјуу за недељник Време испричао да је Вучић рекао да је "током вишегодишњих преговора, супротстављену страну успео навести на правац против којег је она била од самог почетка, али да су опструктивним деловањем које је долазило из домаће средине ти преговори кренули у лошем правцу за нас". "Председник је нагласио и то да смо ми своју историјску шансу прокоцкали и да се можемо заносити још неко време идејом да је Косово наше, а да ће нас потом једног јутра неко пробудити и саопштити нам отрежњујућу истину, као што је било и у случају са Црном Гором", рекао је епископ Григорије. "Албанска страна, додао је, има неприкосновену помоћ западних земаља, а преговори су се претворили у истинско мучење будући да током разговора неретко падају и грубе речи, и - све у свему - питање је, по његовим речима, само времена где ће и на који начин тај болни чир да пукне", пренео је епископ Григоре шта је још говорио Вучић на његово питање да ли има неки план о томе како изаћи из тренутне ситуације када је реч о Косову и Метохији. Епископ каже да је део разговора протекао у форми нормалног дијалога, "међутим, касније се све претоворило у напад на епископа рашко-призренског Теодосија". "То не само да није био дијалог него је једноставно био напад без икаквог основа, којем ту свакако није било места. Епископ Теодосије је још једном показао задивљујуће стрпљење и смирење, иако је састанак отишао у погрешном правцу и разговор је, по мом мишљењу, изгубио сваки смисао", рекао је епископ Григорије. Он наводи да је неколико епископа, међу којима је и он, присуствовало том састанку највише због њега - епископа рашко-призренског, управо зато што је тема била област у којој он управља Црквом. "Нисмо могли, дакле, да не присуствујемо састанку, како због теме о којој је на том састанку требало да се говори тако и због епископа Теодосија, који је носилац највећег терета - питања опстанка нашег народа на Косову и Метохији", рекао је епископ Григорије. Додаје да је митрополит црногорско-приморски Амфилохије "као мудри старац, покушавао све време да разговор врати на прави пут, смирено говорећи председнику Вучићу да смо ту да мирно разговарамо, служећи се аргументима, те да ствари не треба да доживљава у толикој мери лично". Према речима епископа Григорија, и други епископи су постављали питања и износили своје мишљење "у виду похвала и критика". "На крају се све ипак некако привело крају, али без јасног исхода, закључака и без изнесеног плана који би требало да понуди конкретно решење и излаз из тренутне ситуације на КиМ", рекао је епископ Григорије. http://www.nspm.rs/hronika/vladika-grigorije-vucic-u-patrijarsiji-nije-izneo-plan-za-kim-napadao-je-vladiku-teodosija.html

У праву сте, многе владике су биле против Вучићевог доласка у Сабор и постоји о томе и писани поднесак али превагнуо је Патријархов став. Сад шта год да саборно одлуче и објаве, неће имати одјека у јавности као јучерашња прес конференција из Патријаршије.

Истина је, нисам ја лажни сведок

Вучићу је само и требало ово што је речено за медије после данашњег састанка у Патријаршији. На самом састанку је било потпуно другачије, неке владике су му отворено рекле шта мисле о њему и његовој стратегији за КиМ, што му није било ни мало пријатно. Али њему је очигледно било стало само до слике коју ће медији да створе у јавности, тј. да га Патријарх и Сабор подржавају. И то му је нажалост прошло.

А ако Скупштина не подржи Председников потпис на споразуму да ли је то валидно само за нас тј. наш однос према тзв. Косову или се тиче и трећих држава? Чавошки каже да то што наша Скупштина може да буде против споразума тј. Председниковог потписа, уопште не утиче на међународну валидност споразума ако га већ Председник потпише. Или можда је овако јасније: Да ли ће Скупштина Србије ако поништи Председников потпис на споразуму, да га на тај начин и међународно обеснажи?