Православна порука, мисао дана....

[Драгана Милошевић]

[Драгана Милошевић]

[JESSY]

"Има родитеља који непрекидно говоре својој деци: ,,Посветио сам свој живот теби, жртвовао сам за тебе своју срећу'', као да хоће да дете учине вечитим дужником са рачуном, који никада не могу да плате.
Дете може оправдано да упита: ,,А ко је тражио од вас да због мене жртвујете своју срећу? Ја уопште нећу да будем у улози преступника који је одузео срећу својим родитељима.''
Онај ко воли, са радошћу дарује другоме.
Када родитељи коре своје дете због мајчиног млека које је сисао, због гаћица које су му куповали, као да му испостављају рачун за то, колико их је оно коштало, тада човек жели да сакупи све што је добио, да то донесе својим родитељима, врати им и каже: ''узмите своје и дајте ми само једно: слободу од вечног робовања вашој брижности и доброчинстава.''

Архимандрит Рафаил Карелин

[Bokisd]

Атанасије, међутим, није поседовао ни једно, ни друго, од поменутих порока; напротив, колико је висок био делима, толико је смирен био срцем; у врлини недостижан, а у обраћању људима приступачан свакоме; кротак, негневљив, састрадалан, пријатан у разговору, још пријатнији по осећањима, спољашношћу налик на анђеле, а још анђелоподобнији својим срцем; када је приговарао – био је миран; када је хвалио – назидавао је и подстицао. Ни једно од поменутих својстава није оптеретио неумереношћу: карао је отачки, а хвалио, како приличи начелнику; његова благост није означавала слабост, а строгост – жестокост; напротив, прва је означавала снисходљивост, а последња – трезвеност, а и једна и друга означавају љубомудрије. Он није морао пуно да прича, пошто језа поуку других довољан његов живот; ретко да му је била потребна палица, јер су довољне биле речи, а још ређе је морао да сасеца јер је довољна и палица која овлаш поражава.

св.Григорије Богослов Похвална беседа Атанасију Великом архиепископу александријском

[Bokisd]

Ne mogu verovati u to da će dobiti spasenje neko ko ne mari za spasenje bližnjega.

sv. Jovan Zlatoust

[JESSY]

Веома распрострањена грешка која је корен многих конфликата међу људима, састоји се у томе, да ми не примамо човека онаквог какав он јесте, већ желимо да га видимо другачијег: са наше тачке гледишта њему то и то не приличи, он би у томе и томе могао бити бољи. Правимо вештачку схему и желимо да се човек уклопи у њу, а ако се он не смести у њу, ми живимо у непрестаном конфликту између наше представе о томе какав он треба да буде и реалности.

митрополит Иларион (Алфејев)

[JESSY]

[obi-wan]

O увредама и вређању

 

Један човек је дошао код старца и увидевши његову крајњу незлобивост упитао га је:

-Ти си тако мудар. Ти си увек у добром расположењу, никада се не злобиш. Помози и мени да будем такав. Старац се сложио и замолио човека да донесе кромпир и провидан џак.

– Ако се на некога озлобиш и сакријеш увређеност - рекао је учитељ - узми кромпир. Напиши на њему име човека с којим си имао конфликт, и стави тај кромпир у џак.

-И то је све? – у недоумици је упитао човек.

-Не, - одговорио је старац.

-Увек треба да носиш тај пакет са собом. И сваки пут када некога увредиш, додај у њега кромпир.

Човек се сложио. Прошло је неко време. Његов џак се пунио многим кромпирима и постао је довољно тежак. Било је веома непријатно носити га увек са собом. Поред тога кромпир који је ставио на самом почетку се покварио. Неки је проклијао, неки се расцветао и давао непријатан оштар мирис.

Тада је човек отишао код старца и рекао:

-Овај џак је већ немогуће носити са собом. Као прво постао је претежак, а као друго - кромпир се покварио. Предложи ми нешто друго.

Али старац је одговорио:

-То исто се дешава и у људској души. Само што ми то не приметимо одмах. Поступци се претварају у навике, навике у карактер, који рађа зле пороке. Дао сам ти могућност да посматраш цео тај процес са стране. Сваки пут када одлучиш да се увредиш, или напротив да увредиш некога, размисли да ли ти је потребан тај терет.

 

https://www.facebook.com/pra17/

[JESSY]

Вера је пуноћа свега, вера је и почетак и крај, вера је наша веза са Господом, вера је наше припајање Господу, вера је та заједница. И најважније је живљење том вером. Ако се не живи вером, вера је мртва, сећате се апостола Јакова: Јер Као што је тјело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва (Јак 2, 26). Вера је онда идеологија. Није Православље идеологија, јер би онда само окупирало разум. Разумом могу лако да се науче извесне ствари, извесна знања и то постаје идеологија ако не заживи.

владика Атанасије Јевтић

[JESSY]

ПРОТОЈЕРЕЈ ГЕОРГИЈ МИТРОФАНОВ – КОНЗУМЕРИЗАМ У ЦРКВИ

ЈА САМ, ви знате, СВЕШТЕНИК 30 ГОДИНА И ДОШАО САМ ДО ЗАКЉУЧКА ДА НА ВЕЛИКУ ВЕЋИНУ ПИТАЊА НЕМАМ ОДГОВОР. И ЈА СЕ НЕ БОЈИМ ДА ТО ПРИЗНАМ ЉУДИМА. И КАДА ЈЕ ПИТАЊЕ ПОСЕБНО ВАЖНО, СУШТИНСКО ПИТАЊЕ, ДОБРО ПИТАЊЕ, СВЕШТЕНИК НЕМА ОДГОВОР, АКО ЈЕ СВЕШТЕНИК. Остаје само једно – предложити да се обратимо Богу са овим питањем. Ово је апсолутно, савршено! СА БОГОМ СЕ ЧАК МОЖЕТЕ СПОРИТИ. Ако је Он за тебе живот, Он ће одговорити и природно тај проблем ће се решити. А свештеник у датом случају може понудити само једно – помолити се. Заједно или одвојено - ово такође није важно. И ОБРАЋАЈТЕ СЕ БОГУ СА ПИТАЊИМА. АЛИ САМО СХВАТИТЕ, ПРОБЛЕМ СЕ И САСТОЈИ У ТОМЕ ДА МНОГИ ДОЛАЗЕ У ЦРКВУ НЕ РАДИ ТОГА ДА БИ ПИТАЛИ БОГА, ВЕЋ ДА БИ ДОБИЛИ ОД ДУХОВНИКА КОНКРЕТНО УПУТСТВО.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Не својом, него Твојом светом љубављу, волим Те.

[Smaragdni kamičak]

[Božena]

Хљеб за мене, то је материјално питање, а хљеб за мог ближњег је духовно питање - Никола Берђајев

[JESSY]

[Smaragdni kamičak]

Facebook

M.FACEBOOK.COM