Православна порука, мисао дана....

[Smaragdni kamičak]

ПОУЧНА ПРИЧА О човеку који је задивио анђеле Живео једном у давна времена један човек. Његова светост је била тако велика да су јој се чудили чак и анђели и долазили су с неба само да виде како је могуће, живећи на земљи, обући се у такву светост? И анђели су једном рекли Богу: – Господе, даруј овом човеку дар чудотворења! – Хоћу – одговорио је Господ. – Само питајте да ли он то сам жели. И анђели упиташе свеца: – Да ли желиш да дарујеш здравље само једним додиром руке? – Не – одговори светац. – Боље је да Господ сам то чини. – А да ли желиш да имаш такав дар красноречивости чијом силом би обраћао грешнике на покајање? – Не, то је у Божјим рукама, а не у рукама слабог човека. Ја се молим за обраћење грешника, али не обраћам. – Да ли можда желиш да привлачиш себи сијањем врлине и да тако прослављаш Бога? – Не, привлачећи себи одвлачићу људе од Бога. – Па шта желиш? – упиташе анђели. – Шта још да желим? Да ме Господ не лиши Своје милости! А с њом ћу имати све. Али анђели су наставили да инсистирају. – Добро – одговорио је светац. – Желим да чиним добро тако да сам за њега не знам. Анђели се збунише, али онда oдлучише: „Нека сенка овог човека, коју он не види, исцељује болеснике, олакшава туге и жалости.“ Од тада је тако и било: где год би се овај светац појавио, његова сенка је покривала зеленилом угажене стазе, враћала је воду потоцима који су пресушили, испод ње jе цветало цвеће и сушиле су се људске сузе. А светац је просто ишао по земљи, ширећи око себе добро, као цвет мирис, ни сам не знајући за то.

M.FACEBOOK.COM

---

ПОУЧНА ПРИЧА О човеку који је задивио анђеле Живео једном у давна...

 

[Psihula]

пре 4 минута, Smaragdni kamičak рече

ПОУЧНА ПРИЧА О човеку који је задивио анђеле Живео једном у давна времена један човек. Његова светост је била тако велика да су јој се чудили чак и анђели и долазили су с неба само да виде како је могуће, живећи на земљи, обући се у такву светост? И анђели су једном рекли Богу: – Господе, даруј овом човеку дар чудотворења! – Хоћу – одговорио је Господ. – Само питајте да ли он то сам жели. И анђели упиташе свеца: – Да ли желиш да дарујеш здравље само једним додиром руке? – Не – одговори светац. – Боље је да Господ сам то чини. – А да ли желиш да имаш такав дар красноречивости чијом силом би обраћао грешнике на покајање? – Не, то је у Божјим рукама, а не у рукама слабог човека. Ја се молим за обраћење грешника, али не обраћам. – Да ли можда желиш да привлачиш себи сијањем врлине и да тако прослављаш Бога? – Не, привлачећи себи одвлачићу људе од Бога. – Па шта желиш? – упиташе анђели. – Шта још да желим? Да ме Господ не лиши Своје милости! А с њом ћу имати све. Али анђели су наставили да инсистирају. – Добро – одговорио је светац. – Желим да чиним добро тако да сам за њега не знам. Анђели се збунише, али онда oдлучише: „Нека сенка овог човека, коју он не види, исцељује болеснике, олакшава туге и жалости.“ Од тада је тако и било: где год би се овај светац појавио, његова сенка је покривала зеленилом угажене стазе, враћала је воду потоцима који су пресушили, испод ње jе цветало цвеће и сушиле су се људске сузе. А светац је просто ишао по земљи, ширећи око себе добро, као цвет мирис, ни сам не знајући за то.

M.FACEBOOK.COM

---

ПОУЧНА ПРИЧА О човеку који је задивио анђеле Живео једном у давна...

 

Predivno! Neka bi  Gospod dao svima taj raj u duši!❤

[Биљана, два]

 

[Jestira.]

"Када жена почне да се бори за једнакост с мушкарцима, то значи да нема среће у личном животу.
У корену еманципације и феминистичког покрета није борба против мушкараца уопште, већ подсвесни протест против мушке неуспешности и слабости.
Сам женски род је највише пропатио због тога. За шта су се бориле, од тога су и страдале. Општа еманципација је довела до тога да је правих јаких мушкараца веома мало остало. 
Еманципација није уздизање, већ понижење жене, јер представља негирање њене суштине, њеног дивног и значајног призивања да буде чуварка мира и љубави у породици и носилац зачетог новог живота. 
Сваки пол има своје функције које су само њему својствене." 

Павле Гумеров

[ViktorijaV]

Управо сада, Jestira. рече

"Када жена почне да се бори за једнакост с мушкарцима, то значи да нема среће у личном животу.
У корену еманципације и феминистичког покрета није борба против мушкараца уопште, већ подсвесни протест против мушке неуспешности и слабости.
Сам женски род је највише пропатио због тога. За шта су се бориле, од тога су и страдале. Општа еманципација је довела до тога да је правих јаких мушкараца веома мало остало. 
Еманципација није уздизање, већ понижење жене, јер представља негирање њене суштине, њеног дивног и значајног призивања да буде чуварка мира и љубави у породици и носилац зачетог новог живота. 
Сваки пол има своје функције које су само њему својствене." 

Павле Гумеров

Sjajno...❤!

[Smaragdni kamičak]

[Jestira.]

[Smaragdni kamičak]

КОЛИКА ЈЕ ЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ Истиниту исповест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио је њен духовник, по њеној жељи за живота, да се, по милости Господњој, објави љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову исповест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски владика Алимпије и нама, српским православцима. Монахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у манастиру само једно послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свежим цветовима. Замонашена као дете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су волеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња о њега саблазнила. Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свет! Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне махнитости. Страсти су нестале као дланом о длан, а ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна надљудска снага. Назад се није могло; одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није хтела смрт без покајања. После неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримећено. На улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате где је монахиња … (изговорила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је застала. „Не схватате, питам за једну што је била овде прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег то и ради. Наша добра сестра… Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије. Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала непресушним сузама и осећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповедила је све духовнику манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила.

M.FACEBOOK.COM

---

КОЛИКА ЈЕ ЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ Истиниту исповест једне монахиње по...

 

[obi-wan]

"Који учитељ је најбољи?
- Страдање.

Који учитељ је најлошији?

- Наслада.

Која врлина је најређа?

- Врлина давања.

Која врлина је најбоља?

- Врлина опраштања.

Која врлина је најтежа?

- Врлина ћутања.

Која врлина је најважнија?

- Врлина постављања питања.

Која врлина је најпотребнија?

- Врлина слушања.

Која борба је најопаснија?

- Фанатична.

Која навика је најштетнија?

- Брбљивост.

Који човјек је најјачи?

- Онај који је способан да спозна Истину.

Који човјек је најслабији?

- Онај, ко сам себе сматра најјачим.

Који човјек је најразумнији?

- Онај, који следи своје срце.

Који човјек је најсиромашнији?

- Онај који највише воли новац.

Који човјек је ближе Богу?

- Милостиви.

Који човјек је најслабији?

- Онај који је победио друге.

Који човјек је најјачи?

- Онај који је победио себе.

Чиме се супростaвити невољи?

- Радошћу.

Чиме се супротставити страдању?

- Трпљењем.

Који је знак здраве душе?

- Вера.

Који је знак болесне душе?

- Безнадежност.

Који је знак неправилног поступка?

- Гнев.

Који је знак добрих поступака?

- Душевни мир.

Шта је најстрашније од свега?

- Закаснело покајање.

Која страдања су најгорча?

- Она, створена нашим сопственим заблудама.

Која срећа је најузвишенија?

- Она ради које смо се одрекли самих себе."

 

(монах Симеон Атонски)

...

https://www.facebook.com/lena209?__tn__=%2CdCH-R-R&eid=ARDMwQMRNxemXwMKlXIog

[Bokisd]

Zanimljivo je i veoma poucno uociti motiv koji je sv.Irineja Lionskog vodio kod pisanja njegova velikog dela Protiv jeresi. Bila je to ljubav. On sam o tome pise u uvodu : "Ja sam, doduse, nenaviknut na pisanje, nemam u tome nikakve vezbe, ali me na to tera ljubav." Njemu nije do toga da osudi one u zabludama, vec da ih pridobije za "Isusa Hrista, koji je iz neizmerne ljubavi postao ono sto smo mi, da bi nas usavrsio u onome sto je on." Lepseg motiva za pisanje doista nije mogao imati. Taj motiv govori o njegovoj izvanrednoj ljudskoj i hriscanskoj plemenitosti.

https://www.bitno.net/vjera/svetac-dana/sveti-irenej-lyonski-strah-trepet-krivovjeraca-gnostika/

 

[JESSY]

Источнохришћанској светоотачкој традицији била је од самога почетка страна мисао о томе да је ад место које је Бог припремио за мучење грешника. Ад није створен од Бога - он је саздан слободном вољом људи. И он постоји не зато што то Бог хоће, већ зато што људи и даље подржавају његово постојање. Они га стварају прво овде на земљи, а потом се он продужава у загробном свету.

 

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ

[Jestira.]

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:543255-Skadar-na-Bojani-Sistematski-unistavani-srednjovekovni-spomenici-izbrisani-srpski-tragovi&ved=2ahUKEwjMs6aG3azmAhVRrosKHRckAp4QFjATegQICRAB&usg=AOvVaw0xnAf6AGMKKIZfT6iQTagC&cshid=1576037573240

[Jestira.]

Vrhunac svoga razvoja u srednjem veku Beograd je postigao u doba despota Stefana Lazarevića. Tada je prvi put u svojoj istoriji postao prestonica srpske države,njeno politicko, privredno, kulturno i crkveno središte. Despot je preuzeo Beograd od ugara 1403.godine, na osnovu sporazuma sa ugarskim kraljem. U povelji Beogradu despot kaže: "Nađoh naj krasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazdah njega i posvetih ga presvetoj Bogorodici." Despot je podizao i razvijao Beograd, imajuci svetlu viziju njegove budućnosti, svestan njegovog izuzetnog značaja za sudbinu Srbije. Putopisci opisuju Beograd kao sedmovrh grad izvanrednih lepota, nazivaju ga "carstvujući grad" i upoređuju ga sa Jerusalimom.

[JESSY]

 

Сада сте постали малодушни, срдити и жалосни, мислећи да је Отац Небески спор у одговорима. Али ја вас уверавам да ће се све десити баш како желите - то ће се сигурно догодити, али прво је потребна молити се свом душом, и онда треба чекати. А када заборавите ваше захтеве и када престанете да се молите за њих, испуњење ће доћи као награда за ваше стрпљење и издржљивост. Када дођете на границу очајања док се молите и тражите, знајте да је испуњење близу. Христос наш жели да излечи неке ваше скривене страсти, и то је разлог због кога касни у испуњењу ваших захтева. Ако добијете испуњење ваших захтева одмах, ваше страсти остаће у вама, не излечене. Ако сачекате, ви ћете добити шта желите, али добићете и лек против ваших страсти. А онда се радујете неизмерно и захваљујете Богу који све ради у мудрости на корист вашу. (Старац Јосиф Исихаста )

[Чунга Лунга]

"Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе."

Свети Симеон Столпник