Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

Ако свештеник не осећа до којих се граница може простирати његова власт да „веже и реши“, и почиње пастви да диктира услове под којим они треба да иду у цркву, исповедају се и причешћују, почиње да се меша у њихов лични живот, онда слична умешаност може довести до распада породице. Прекомерна упорност свештеника и његови превелики захтеви према парохијанима често доводе до тога да људи напуштају парохију, а често и Цркву уопште. Зато сваки парохијски свештеник треба да се сети да су његова духовна деца и сва његова паства слободни људи, да им је Господ дао живот и слободу да га организују. Свакако, сваком парохијану је потребан савет духовника, али не требада постоји ропско, беспоговорно потчињење пастиру. Парохијани треба да схвате да ниједном духовнику Црква није дала право да им отима слободу коју им је даровао сам Господ.

 

из књиге: ”Ви сте светлост свету”

[Bokisd]

 Јер за жаљење и саосећање су непажња лењих (немарних) истраживача благоваспитања, што својом неукошћу по-кушавају да мере добро учење и расположење осталих људи. Такви, читајући списе неких, и успут не пратећи смисао онога што се ту говори, одмах се окрећу на нерасудно клеветање тог писца. И пошто уопште нису способни да правилно схвате и да провере шта они го-воре, требало би да на саме себе окрену гњев и да увек негодују што нису и они, потрудивши се, дознали оно шта се односи на знање; што нису отишли са љубављу да дознају науке код оних који су за то спо-собни, те би били ослобођени многих својих недоумица.

sv.Maksim Ispovednik

[Dominika]

 

[JESSY]

Бог не очекује од нас да учинимо више него што можемо, али ни мање него што смо у стању. А то је да испуњавајући вољу Божију, будемо достојни имена хришћанског и имена светих наших предака који су и у миру и у рату, и у ропству и у слободи знали бити и остати народ Божији, онако као што и ми треба да чинимо.

Патријарх Павле

[Ana B.]

[Александра96]

[Александра96]

Љубав је јача од свега, премда не изгледа увек тако. Љубав је јача од злобе и од свега и од смрти. Љубав Божија слађа је од меда. Ко њу окуси, опија се њоме занавек и побеђује све. Љубављу према Богу апостоли су победили злобу јеврејску и мач римски и огањ и зверове и моћ природе и смрт. Побеђуј и ти тим непобедивим оружјем.

Владика Николај

[Ivan1984]

On 25.11.2018. at 16:27, Александра96 рече

Љубав је јача од свега, премда не изгледа увек тако. Љубав је јача од злобе и од свега и од смрти. Љубав Божија слађа је од меда. Ко њу окуси, опија се њоме занавек и побеђује све. Љубављу према Богу апостоли су победили злобу јеврејску и мач римски и огањ и зверове и моћ природе и смрт. Побеђуј и ти тим непобедивим оружјем.

Владика Николај

Iz kojeg je njegovog dela ovaj citat? Ili je samo citat.. Nikad nisam nesto jace i lepse procitao...

[Александра96]

Iz kojeg je njegovog dela ovaj citat? Ili je samo citat.. Nikad nisam nesto jace i lepse procitao...

Јао ја се не сећам тачно али мислим да је из 3.књиге (сабрана дела).

Послато са Tesla_SP9.1L користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Ivan1984]

пре 1 минут, Александра96 рече

Јао ја се не сећам тачно али мислим да је из 3.књиге (сабрана дела).

Послато са Tesla_SP9.1L користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Ovim recima je opisana sustina pravoslavlja, teska, ali ko mako zadje i pozabavi se ovim, shvata tu sladost i med mu se posle vise i ne jede.. ?

[JESSY]

Права вера захваљује Богу свагда за све. Шта – зар треба захваљивати за све што се деси? Да, да! макар то била болест, макар то било сиромаштво. Захваљуј, макар и не схватао разлог нечега; у томе се баш и састоји захвалност. Ништа велико, ништа особито, ако захваљујеш када си у добру, када си здрав, када си напредан и срећан. Но од тебе се тражи да захваљујеш када си у невољама и жалостима. Немој говорити ништа сем речи: Хвала Ти, Господе! Но шта ја говорим о невољама које бивају овде на земљи! Та за сам пакао треба захваљивати Богу, за казне у паклу, за муке у паклу. Јер ако будемо пажљиво размишљали, – несумњиво ће нам много користити и ова ствар: страх од мука у паклу зауздаће срце наше… Да, када нас постижу болести, несреће, беда, онда баш и треба силно захваљивати Богу. И то захваљивати не речима, не језиком, него поступцима, делима, мислима и срцем. Од све душе треба My захваљивати. Јер нас Он љуби већма него наши родитељи; и љубав Божја се толико разликује од љубави наших родитеља, колико добро од зла. 
свети Јован Златоуст

[Gorožup]

Posle razgovora sam se često kajao a posle ćutanja - nikada!
Sv.Arsenije Veliki

(ova misao/pouka stoji iza mene na zidu na poslu, jer ljudi/kolege vole često da praznoslove tj.ogovaraju ali slabo se ko "primio" na nju, i ne primećujubje nakon nekog vremena)

Послато са SM-A310F користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Иван ♪♫]

 

[JESSY]

Незнање је грех. Добровољно незнање је двоструки грех, ако не и више. И окове равнодушности, окове самоуверености, окове хладног презира према знању треба раскидати. И тада ће се будућност појавити под знаком радосне наде. Јер, нема препрека за раст. Постоји само лењост душе и сан разума, који рађа чудовишта. И треба да, почевши од данас, благосиљамо Бога у свако време и у сваки час; и да узмемо у руке Свето Писмо; и да га више не испуштамо, као што крмарош не испушта кормило, војник - оружје, а мајка - новорођенче. 

Протојереј Андреј Ткачов

[Данче*]