Утробно чедоморство

[JESSY]

Пред Успење Пресвете Богородице, 25 августа 1995 године ја сам родила ћерку – Машу. Ноћ пред рођење Марије у кући је нестало светла и упалила сам свеће. Муж је био на службеном путу у иностранству и због тога сам сама села у кола и отишла у породилиште.

Дошла сам, лупам о врата а медицинска сестра пита: „Ко је то?“ а ја гласно одговарам: „А ко ноћу долази у породилиште? Породиља, није Коледа^[1], нисам дошла да играм и певам пред вратима“. И одједном поново „случајност“: видела сам баћушку Димитрија из суседног села! Одакле се он овде у сред ноћи појавио? Положила сам руке у крст и примила благослов. Касније сам сазнала да је свештеник довезао у породилиште једну породиљу јер нико осим њега у том месту није имао кола. Сад пишем о томе и сећам се како је мене свуда водио Анђео-Чувар.

Од тада је прошло 20 година. Те године живела сам други живот – духовни и испуњен благодашћу. Муж ме је стварно оставио, након 18 година – речи баћушке су се оствариле. Марија сада учи на универзитету. Недавно је напунила 20 година, и најлепши поклон за њу ће бити, ако се читаоци овог чланка помоле за њу. Моју Марију много волим, осећам се младом крај ње. Она ме разуме, помаже ми, са мном се поноси и осећам како једна другу много волимо. Желим да јој кажем: Машо, тебе могу да издају другови, рођени, али Господ никада ни са ким тако не поступа. Запамти да Њему треба захвалити за то што си жива, што учиш, за то што си увек радосна и срећна.

Јарослава К.

 

http://www.mitropolija.com/istorija-jednog-neuspjelog-abortusa-za-sto-da-vam-dam-blagoslov-za-ubistvo/

[Данче*]

«За шта да вам дам благослов? За убиство?» Историја једног неуспелог абортуса

 

Хоћу да вам испричам о томе, како захваљујући свештенику нисам убила у својој утроби моју ћерку. У то време нисам била упозната са црквеним животом, фарисејски сам одлазила у храм и нисам ни мислила о томе да Господ може заиста да се умеша у мој живот и да га измени.

У породици сам имала јако велике проблеме: мој муж је нашао другу. Моју тугу је приметила једна познаница и одвела ме је архимандриту Вениамину, који је служио у Черниговској области. Тај сусрет је био јако кратак, отац Вениамин ми је у две речи рекао следеће: „Помолићу се за вашу породицу али ви морате да се поправите. Ви треба да родите још једно дете, за 15 година муж ће вас оставити и ви ћете патити, горко ћете плакати, али то је ваш крст“.

Ишла сам кући и гунђала у себи: „Ма шта је то са баћушком, ништа не зна, прича неке глупости! Код куће имам проблеме, старија ћерка се удала, зет је у дворишту, млађа ћерка учи на колеџу а ја седим са унуком – о каквом то детету он говори?“ Али ипак сам урадила све што ме баћушка посаветовао: купила сам молитвеник, читала све што је он подвукао својом руком у њему, и не знајући да ће та жута књижица постати мој водич кроз даљи живот.

Не знам како се то десило, али недељу дана од тог догађаја помирила сам се са мужем: он се вратио кући, опростили смо једно другом увреде, нико никога ни у чему није прекоравао, све се вратило на своје место. Често смо ишли код баћушке и радовали се – а он је једноставно знао како да нас насмеје. И све би било добро да нисам заборавила његове речи : „ Ви требате да родите дете“...

Када сам схватила да сам трудна само сам мислила: „ Шта ће ми дете? Мени је потребан муж, већ имамо две ћерке и унука. И никако нисам могла да се помирим са тим да све не иде онако како ја хоћу, обзиром да сам цео живот била уверена у то да сам јака и моћна: шта наумим то и урадим. И решила сам: идем да абортирам. Имала сам тада 39 година.

Пошла сам у болницу и сасвим неочекивано на улазу срела оца Вениамина и оца Јова! Десило се то да су баћушкина сестра и сестричина дошле код истог тог доктора код кога сам и ја ишла – баш у ту исту болницу иако је Черновицкаја област велика и има толико женских доктора (гинеколога) у разним реонима!

Пришла сам свештеницима, положила руке да примим благослов и рекла: „Благословите!“ И ту су поново речи оца Вениамина проболе моју душу: „За шта да вам дам благослов? За убиство које сте испланирали? Идите и рађајте. А ако ме не будете послушали лежаћете четрдесет година у кревету и крварити. Јел видите како се Господ брине за вас, све нас је окупио овде да би вас одвратили од чињењна тог греха!“.

У том тренутку је дошао лифт, моји саговорници су ушли и отишли а ја сам остала сама у ходнику. И нисам могла да се померим. Било ми је јако лоше...

На преглед сам отишла, доктор ме погледао и рекао да сам трудна и да мисли да трудноћа неће успети да се одржи и да ћу побацити. Али Господ је тај који суди и цела моја трудноћа је била као у бајци. Била сам здрава, ишла сам да се причешћујем код баћушке и он се молио за мене.

Пред Успење Пресвете Богородице, 25 августа 1995 године ја сам родила ћерку – Машу. Ноћ пред рођење Марије у кући је нестало светла и упалила сам свеће. Муж је био на службеном путу у иностранству и због тога сам сама села у кола и отишла у породилиште.

Дошла сам, лупам о врата а медицинска сестра пита: „Ко је то?“ а ја гласно одговарам: „А ко ноћу долази у породилиште? Породиља, није Коледа^[1], нисам дошла да играм и певам пред вратима“. И одједном поново „случајност“: видела сам баћушку Димитрија из суседног села! Одакле се он овде у сред ноћи појавио? Положила сам руке у крст и примила благослов. Касније сам сазнала да је свештеник довезао у породилиште једну породиљу јер нико осим њега у том месту није имао кола. Сад пишем о томе и сећам се како је мене свуда водио Анђео-Чувар.

Од тада је прошло 20 година. Те године живела сам други живот – духовни и испуњен благодашћу. Муж ме је стварно оставио, након 18 година – речи баћушке су се оствариле. Марија сада учи на универзитету. Недавно је напунила 20 година, и најлепши поклон за њу ће бити, ако се читаоци овог чланка помоле за њу. Моју Марију много волим, осећам се младом крај ње. Она ме разуме, помаже ми, са мном се поноси и осећам како једна другу много волимо. Желим да јој кажем: Машо, тебе могу да издају другови, рођени, али Господ никада ни са ким тако не поступа. Запамти да Њему треба захвалити за то што си жива, што учиш, за то што си увек радосна и срећна.

Јарослава К.

превод са руског Слађана Митровић

Православие.Ru.

[Sanja Т.]

[Данче*]

Валентина Матвијенко: абортус - то је убиство, и морамо говорити о томе отворено

 

Председник Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко, имајући у виду демографску ситуацију у Русији, сматра неопходним да се активира борба против абортуса, саопштава Интерфакс-Религија.   

    

„Имајући у виду демографску ситуацију, за ојачавање институције породице која проистиче из моралних, етичких норми, морамо усмерити покрет против абортуса“, рекла је В.Матвијенко на састанку са лидерима регионалних женских организација у Савету Федерације у петак.

„Абортус-то је убиство и морамо о томе отворено говорити. Морамо стварати и социјалне услове и давати подршку женама које се нађу у тешким ситуацијама, као и многе друге ствари.“ - нагласила је она.

Говорник је приметио да је, раније оформљена међуресорна радна група за разматрање проблема абортуса, дошла до интересантних предлога законодавног, нормативног и другог карактера. В. Матвијенко је позвала учеснике сусрета да се прикључе овој акцији.

„Када ове мере већ буду дефинисане, ми ћемо се обавезно усмерити и на женске организације, посаветоваћемо се са вама чиме би се још могле ове мере допунити.“- рекла је В. Матвијенко.

 

Са руског Ива Бендеља

19 / 12 / 2015

Православие.Ru.

[Пријатељски]

Колико смо информисани о томе шта је заправо абортус? Колико је важна свест јавности о погубности овог ужасног чина чедоморства? О важности покајања за овај велики грех, исповести и промени живота. О одговорности коју сносе не само они који су га учинили. Погледи и савети светогорских монаха о овој веома важној теми која има огроман утицај на цео свет.

Филм је снимљен већим делом на Светој Гори са благословом игумана манастира Ватопеда, архимандрита Јефрема и настојатеља осталих светогорских обитељи. У филму говори и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије, који је лично подржао превод на српски и његово приказивање домаћој публици.

Аутори филма су: Артјом Махакејев, Матвеј Родов, Сергеј Чесноков, Максим Михаљцов. Филм је препоручен од стране Издавачког савета Белоруске православне цркве. Више о делатности за заштиту породичних вредности на подручју Руске православне цркве можете погледати на овом линку: www.prolife-fest.ru

 

[Natasenka]

Поред абортуса, обратити пажњу на тзв. контрацептивна средства, средства која спречавају зачеће. У ствари, то су све абортивна средства, која убија оплођену јајну ћелију. Значи до зачећа је дошло. Информишите се. Можете послушати мр Биљану Спасић или прочитати књигу свештеника Илије Шугајева Једном за цео живот. Ту имате све. 

[cloudking]

пре 2 часа, Natasenka рече

Значи до зачећа је дошло. Информишите се.

Znamo bre to.

[cloudking]

On 16.9.2016. at 13:51, Пријатељски рече

Колико смо информисани о томе шта је заправо абортус?

Izgleda niste ni najmanje.

[Precious]

Наша Црква не чини буквално ништа против абортуса, само на Божићној посланици патријарх спомене да је то страшан грех. 

Црква мора пре свега да осуди сваку контрацепцију, која сакрални чин спајања брачног пара и Бога у креацији живота, претвара у мастурбацију и промене свести где је трудноћа непожељна. Англиканска црква је прва благословила контрацепцију у браку под изговором да је секс за уживање тек у 20. веку, пре тога ни једна хришћанска заједница од доба апостола па до данас није дозвољавала контрацепцију. До друге половине 20. века у Америци је било илегално продавати или поседовати било какву контрацепцију. Кад су је легализовали, одмах годину касније је легализован и абортус. 
Било би добро да Црква искључи и политичаре који овај злочин дозвољавају. 
И наравно Црква мора јасно да одвоји од Чаше спасења сваког ко практикује секс ван брака. О томе данас свештеници ћуте, а ћуте и владике. Погледајте само какве теолошке богаље произиводе на ПБФ-у, то су шампиони релативизације греха. Када се та генерација буде зацарила, од Цркве неће остати ни дугмићи. 

Против стихије абортуса се мора борити коренито, а не чупати листове на врху дрвета. 

[Srbin1389]

 

[Natasa.]

пре 2 часа, Precious рече

Наша Црква не чини буквално ништа против абортуса, само на Божићној посланици патријарх спомене да је то страшан грех. 

Црква мора пре свега да осуди сваку контрацепцију, која сакрални чин спајања брачног пара и Бога у креацији живота, претвара у мастурбацију и промене свести где је трудноћа непожељна. Англиканска црква је прва благословила контрацепцију у браку под изговором да је секс за уживање тек у 20. веку, пре тога ни једна хришћанска заједница од доба апостола па до данас није дозвољавала контрацепцију. До друге половине 20. века у Америци је било илегално продавати или поседовати било какву контрацепцију. Кад су је легализовали, одмах годину касније је легализован и абортус. 
Било би добро да Црква искључи и политичаре који овај злочин дозвољавају. 
И наравно Црква мора јасно да одвоји од Чаше спасења сваког ко практикује секс ван брака. О томе данас свештеници ћуте, а ћуте и владике. Погледајте само какве теолошке богаље произиводе на ПБФ-у, то су шампиони релативизације греха. Када се та генерација буде зацарила, од Цркве неће остати ни дугмићи. 

Против стихије абортуса се мора борити коренито, а не чупати листове на врху дрвета. 

Ajde što si trol, nego što se slažu sa tobom sunce ti poljubim .

[Precious]

Данас ко брани хришћанске позиције сексуалног морала је трол. То је због сексуалне револуције на коју нису остали имуни ни чланови Поука. 

[Natasa.]

пре 2 минута, Precious рече

Данас ко брани хришћанске позиције сексуалног морала је трол. То је због сексуалне револуције на коју нису остали имуни ни чланови Поука. 

I to čak nisi ni originalan, već neki povratnik. Samo vas je toliko bilo da ne znam više da vas raspoznam.

[Precious]

Уместо што сплеткариш, хејтуј са нама абортус. 

[Natasa.]

пре 1 минут, Precious рече

Уместо што сплеткариш, хејтуј са нама абортус. 

Umesto što spletkariš, opusti se malo.