Претражи Живе Речи Утехе

ИРСКА БРАНИ СВОЈ ЗАКОН О АБОРТУСУ ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ СТРАЗБУР – Ирска је пред Европским судом за људска права бранила свој строги закон о абортусу, против којег су се овом суду жалиле три жене, тврдећи да им је угрозио здравље и повредио њихова права, као и да намеће дискриминацију на полној основи. Те жене, две Иркиње и једна Литванка која живи у Ирској, морале су да путују у Британију да би обавиле абортус, преноси Ројтерс. Ирски државни тужилац Пол Галагер истакао је да овај процес поткопава саме принципе Суда, будући да је он током 50 година признавао различитост култура и традиција у Европи, као и то да фетус ужива право на заштиту на основу Конвенције о људским правима. Галагер је такође подсетио да је Ирска очување свог закона о абортусу истакла као услов за одржавање поновљеног референдума о Лисабонском споразуму и да је за то добила гаранције својих партнера из Уније. Правни саветник ирске владе Доналд О'Донел је истакао да о томе када живот заиста почиње не постоји консензус и да Ирска својим законом о абортусу брани право на живот, који је гарантован Европском конвенцијом о људским правима. Заступница тужиља, Џули Кеј, навела је разлоге који су их мотивисали да се одлуче за прекид трудноће. Једна од њих је незапослена и дугогодишњи алкохоличар, која живи испод линије сиромаштва. Кад је остала трудна, управо је покушавала да поврати старатељство над своје четворо деце. Друга је била под ризиком од ванматеричне трудноће, док се трећа опорављала од рака и плашила се враћања болести уколико изнесе трудноћу до краја. Према подацима Ирског удружења за планирање породице, у Британију сваке године на абортус одлази 6.000 Иркиња. Очекује се да ће Европски суд за људска права о овом случају пресудити у року од неколико месеци. Овај суд је, иначе, својевремено наложио пољској држави да исплати одштету жени која је готово ослепела пошто јој је био ускраћен абортус. Танјуг-Екос

Очекивао сам да ће већ неко отворити и ову тему, али пошто се нико није сетио - ево, ја је отварам. Окосница теме је однос причешћа и полуције или истечења или просипања семена у сну... Постоје различите одреднице. Нису ми при руци канонски зборници тако да очекујем од оних којима су доступни да приликом својих коментарисања поставе одговарајући материјал. Мислим да би то могао Карађорђе да уради. И без изузетка поставити гледиште св. Атанасија Александријског. Без тога је незахвално о овоме разговарати. Своје мишљење о овој проблематици нећу одмах износити, а једино што могу сада да кажем је да већ одавно имам формиран свој став. И не би ме изненадило да се у ову тему активно укључи и женски део форума, с обзиром да смо у њиховој теми, заправо, ми доминирали. Изволите... :o

System of a Down- Violent Pornography Problem pornografije danas je ogroman.Lako je dostupan,kablovska TV,internet - izvor je i teške strasti - bluda.Od pornografije stradaju danas kako mladi tako i oni malo stariji.Statistika dolje,za koju ne znam koliko je validna,zapanjuje svojim brojkama :

pozdrav,evo ja sam gey,34 godine,do 28 godine sam se suzdrzavao ali pao sam.da covek nastaje ovako ili onako gey to su samo nagadjanja.od same mladosti,dok mi se seksualnost nije otvorila,vise sam se igrao sa devojcicama,kao i danas,preferiram zensko drustvo.pitanje za ostale,KAKO SE BORITI PROTIV SEBE I SVOJE PRIRODE?strah je u nama usadjen jer da crkva na primer govori,nevalja jesti sangarepu,i masa ljudi to poveruje naravno da ce imati fobiju prema toj sangarepi jer je to pravilo crkve i zapisano u bibliji.ja sam to sto jesam,Boga se ne odricem i nije sad na meni da govorim koliko verujem jer je greh i ta gordost.samo mi razjasnite kako da se borim?dali je nekad obican hetero koji nije dobio poziv od Boga da bude clan crkve nego obican vernik pokusao da zivi bez polnih odnosa i da zna da je sex dozvoljen samo u braku i samo ako zelite da imate decu,jer bacanje semena je greh koji naravno vidim ni jedan hetero ni teolog ili bilo ko drugi nije rekao.nijedan hetero nije bio u nasoj kozi da vidi koja je to borba,i koia snaga treba i da se covek kad tad umori od borbe protiv sebe i pada.lagano nas je osudjivati ali niko nezna kako se boriti protiv sebe,jer ceo zivot nemozes.prosto pitanje koje postavim svakom heteroseksualcu...promeni u sebi to sto jesi ili ako nemozes bori se celog zivota da ne padnes u greh i nikad da ne osetis ljubav koja je jedna od najjacih kada se dvoje vole.milion puta je dokazano da ljubav izmedju partnera prevazilazi sve ljubavi,majcinu,ocinsku,sestrinu pa cak i deciju pod izgovorom "vratila sam se ili vratio supruzniku zbog dece: ma dajte znam milion i jedan primer da je to netacno,a za prvi primer stavljam svoju rodjenu sestru.ovo nije samoodbrana ili pravdanje honoseksualnosti nego samo pokusaj razumevanja sa vaze strane tezinu naseg problema bez toga i da nije greh,vodimo u sebi vecitu bitku za koju nismo dovoljno jaki i padamo ne samo mi nego svako obicno ljudsko bice u taj greh,ponovo,ponovo i ponovo.

Прељуба је грех неслободног са неслободном, односно мужа који има закониту жену, са женом која има свог мужа, или пад слободног са заузетом, или обрнуто. Прељуба је повреда и скрнављење туђе и своје брачне постеље. Ако су оба лица неслободна онда обоје истовремено скрнаве и своју и туђу постељу, не чувајући у свом законитом браку веру и љубав... Владика Антоније Шта мислите о прељуби и како би сте реаговали да вам се нешто тако деси, да ли она утиче на здравље човеково и да ли је има данас више ниго икад и све друго што вам падне на памет.

03 Jan Delete Kratos možda bi neko trebao da otvor temu kako se borite sa bludnim pomislima i da li borite uopšte Ово ми се чини као добра идеја, и здрава основа за разговор, о нечему о чему је сваком хришћанину пријеко потребно да себи да одговор, који ће бити у складу и са његовом савјешћу, и са етичким захтјевом вјере, (који је као што знамо, веома строг), а спрам слободно можемо рећи реалности изопачености и развраћености савременог свијета и урушавања идеала чистоте у сваком погледу. Оно што се у хришћанству назива страст блуда психологија познаје као полни нагон. Он је дио биолошке тј.биопсихолошке основе нашег бића и као такав природан и аморалан (не неморалан, у смислу супротности, већ без познавања морала, јер 'врлина је знање'). Међутим психичка надградња полног нагона као природне датости као и оно што је морално прихватљиво за појединца или групу или друштво је ствар и дубоких мање више свјесних или несвјесних процеса, преовлађујуће културе и моралних начела које појединац интројектује (усваја) као своје и којима се свјесно и вољно повинује. Пошто је полни нагон веома јак, а његово остварење није нужно за опстанак појединца (само врсте), то је то његово остваривање увијек подложно моралном кодексу који појединац усваја. Морални кодекс хришћанства је веома строг, и у данашњем свијету, бар што се тиче овог аспекта, и одбија велики број људи живљег темперамента од вјере и цркве. У почетку хришћанства, са онако строгим епитимијама и јачим приитском заједнице, развио се и тај идеал ангелске чистоте (тј.за човјека ипак неприродне, или ако хоћете, натприродне). Данашњи хришћани су раслабљени и тако строга епитимија би довела до духовног умирања личности. Црква је принуђена да снисходи.Оци су прије 15-ак вијекова (готово исто толико вијекова прије Фројда) рекли да се полни нагон не може угушити, само преобразити (тј.не потиснути већ сублимирати). Блуд и разврат нису новина данашњег времена. Били су присутни у сваком времену подједнако, само су данас формално ослобођени 'секслуалном револуцијом' и погрешно схваћеном људском слободом, као углавном слободом од стеге, тј. одговорности. Оно што је данас другачије је та културна одредница и притисак споља који вуче на то, вјерским језиком, искушења која нису више само плод међуљудских односа, него бомбардовања информацијама модерним средствима/медијима, шунд/порнографском културом. Брак као институција никад није био слабији, а сексуалне слободе веће. Како да се хришћанин сачува и гдје је граница морања и слободне воље у смислу захтјева за целибат осим у црквеном браку и природних тјелесних и душевних потреба а и у односу на природну нужност свог бића - доста је расправљано већ овде. Оно што можда није расправљано, је тај дио терора на ум модерним средствима преношења информација (а преко ума је сва комуникација са вањским, а за нас, и са духовним свијетом), и нужне потребе борбе са помислима, тј. оно што су монаси правилно и Духом Светим и открили да се ако желиш сачувати ум, треба чувати од искушења споља и изнутра. Некад је борба са помислима била карактеристична за монахе тј. за тај неки виши супањ духовног усавршавања. Данас са инвазијом свакојаких садржаја на ум, и оним захтјевом 'ко пожели жену у мислима, је већ учинио блуд/прељубу у срцу своме', борба са помислима нам свима следује, ако желимо да будемо чисти. Као што каже горње питање, желимо ли? Ако желимо, можемо ли, са оволиким искушењима и недостатком духовног руководства, јер 'неста светијех'... Иначе, можда треба напоменути да је ова тема настала као наставак, разрада и допуна ове теме, по којој према заједничком ставу уредништва форума не треба даље дискутовати него се бавити тим питањем са новом концепцијом и из другачије перспективе, схватљиве и корисне за обичне људе хришћане, свјетовњаке. https://www.pouke.org/forum/topic/41671-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB/ ,

Православни Хришћани у САД (али и у Србији, прим. webm.), налазе себе на почетку 21. века, окружене културним миљеом који је постхришћански, секуларни, и стран уму Цркве. Нигде ова стварност није тако видљива, као у пољу људске сексуалности. Секс је био насилно извучен из свог правилног контекста, а одвојен од мудрости и благослова Цркве, савремени човек, ношен је сексуалном конфузијом. Са једне стране, знамо више о пракси и техникама секса више него икада раније, а са друге стране, знамо веома мало о сврси, смислу и контроли секса у великом плану Божијем. Сексуална револуција шездесетих је мајка већине савременог размишљања о сексуалним односима. Из ње су израсле следеће погрешне идеје. Секс је апсолутно битан за испуњење људске среће и развоја. Девственост је једно несрећно и неиспуњено стање. Сексуалне потребе и нагони мушкараца и жена су истоветни. Сваки секс је добар, док год он укуључује и љубав, или бар суздржање од „повређивања“ друге особе. Традиционални хришћански појмови о сексуалности су репресивни и не подударају се са човековом личном слободом. Овакво размишљање је одвело у огромне туге, а лоши плодови сексуалне револуције у току тридесет година, очигледни су: експоненцијално увећање насиља у кући, прељубе, полних болести, ванбрачне трудноће, абортусаи развода. Живот према обичајима сексуалне револуције, нити слави Свету Тројицу, нити потпомаже достојанству и спасењу мушкараца и жена Ми, Православни Хришћани, морамо знати више од оног против чега смо. Морамо знати за шта смо. Шта тачно Православна Црква учи о сексуалним односима? Прво, секс није суштински важан за пун људски развој и срећу. Човечанство није створено ради секса. Сексуални односи какве знамо, нису постојали у Рају. Адам и Ева су живели без секса, и то у неописивом блаженству. Сексуални односи су почели тек када је човечанство пало у грех, и било лишено своје древне славе и Духа Светог. Ово је учење Књиге Постања: „И Господ Бог изгна га из врта Едемског… Иза тога Адам позна Еву жену своју; а она затрудне“ (3:23; 4:1). Свето Писмо такође учи да када човечанство буде васкрснуто у Царство Божије, неће бити секса на Новим небесима и на Новој Земљи. Одговарајући на одговор Садукеја, чији је приговор подразумевао да ће земаљске норме брака и секса да се наставе на Небесима, нап Господ Исус Христос је учио: „Јер у вескрсењу нити се жене, нити удају, него су као Ангели Божији на Небесима“. Да ескс није суштински за здравље и пун живот, такође се види и у примеру живота, нашег Најслађег Спаситеља Исуса Христа. Наш Господ Исус Христос је савршено људско биће, а ипак Он ниакда није имао секс. Он је одбацио благослов земаљског брака, и успешно савладао сва сексуална искушења са циљем да непрекидно изврши вољу Свога Оца, што Му је била сама храна и пиће. Далеко од тога да је суштински за људски живот, секс је подсетник губитка наше духовне префињености и достојанства, због нашег пада у грех. Секс је створен за добро у овом палом свету, али ни на који начин у сржи људског развоја и среће. Друго, освећена девственост је највиши начин живота. Далеко од тога да је несрећан и непотпун начин живота, чедност је највиши израз љубави и посвећења Богу. Такав живот је постао могућ само након оплемњеивања људске природе, Оваплоћењем, Смрћу, Васкрсењем и Вазнесењем Господа нашег, Исуса Христа, и изливањем Духа Светога на људска тела на Свету Педесетницу. Од тог времена човечанство се радикално изменило, променило и ослободило земаљских уза. Девественици Цркве, пре свега наши монаси и монахиње, најбољи су доказ присуства Царства Божијег на земљи и знак противуречности наде у овај пали свет. Када је Свети Атанасије Велики био упитан од скептика да докаже да је Исус донео Царство Божије на земљу, он му је одговорио указујући на девственике Цркве, као необориви доказ присуства Царства на земљи. Пре Оваплоћења нашег Господара Исуса Христа, за девственост током целог живота није се ни чуло. Господ наш Исус Христос је предложио и показао такав живот, као што је то урадио и Свети Апостол Павле. Наши највећи Светитељи, Пречиста Богородица и Увек Дјева Марија и Свети Претеча и Крститељ Јован, поштујући истовремено племенито стање брака и његове ссексуалне односе, одбацили су сексуалне односе и посевтили своју чедност. Од тог времена до данас, неизбројиво мноштво девственика Светитеља испунило је Једину, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Свако ко пригрли успешно такав, предивни начин живота, тебао би да у брак уђе не са земаљском младом или младожењом, већ са Самим Исусом Христом. Чак и за оне са даром брака, девственост је драгоцено благо које треба да се чува и дарује на начин, даровања љубави својој супрузи, са којом је човек први пут сједињен у Тајни Хришћанског брака. Треће, сексуални односи су добри само онда када се упражњавају према плану Творца. Бог је створио сексуалне односе из три основна разлога: да се избегне блудничење, да сједини мужа и жену у снашниј вези и да се рађају деца, која ће се подизати да обожавају Бога и за подизање Цркве. Свети Павле пише, „Добро је за човека да не дира жену. Ипак, да избегне блуд, нека сваки човек има своју жену, и свака жена има сопственог мужа.“ Од нашег отпадања од благодати, наше страсти су поремећене. За највећи део људи, овај поремећа је посебно видљив у снажним сексуалним нагонима. Сексуални односи у браку, обезбеђују безбедну и смирену луку за кроћење и преусмеравање ових непокорних страсти и жеља. Сексуални односи су такође створени да служе као брачна веза. „Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело.“ Физичко јединство сексуалних односа је створено да ојача брачну везу, одигравањем веома стварне физичке везе, али и рађања деце, које је створење не само мужа или жене, већ из њих двоје заједно. Из овог разлога, снажни сексуални односи се не остварују ни са ким другим, сем са Богом дарованом супругом. Сексуални односи су такође сторени за рађање деце. Јер за брачни пар, сексуални односи не само да су неопсиви благослов, већ један од главних начина испуњавња Божије заповести „множите се и напуните земљу“. Рађање деце је дужност Хришћанских супружника, и не може бити избегавано или умерено, са другим сврхама сексуалних односа. Они који нису спремни да преузму одговорност сексзуалних односа, не треба ни да учествују у њима. Снажно задовољство сексуалних односа је створено од Бога да обезбеди рађање деце, пошто су тешкоће неодвојиве од ношења деце и Хришћанског родитељства, могли иначе да искушају супружнике да избегну своју свечану одговорност. Данашња култура контрацепције удара у срце Богом створене заједнице задовољства и одговорности, бирајући да пригрли задовољство, уз избегавање одговорности подизања деце и то назива „планирањем породице“. Такво „планирано“ родитељство је у стварности планирана неплодност и рушење породице, и као такво, строго је забрањено од стране Светих Отаца кроз историју Цркве. Свети Апостол Павле учи да удате жене налазе своје спасење у и кроз рађање. Имајући написано шта Црква говори о Богом створеној сврси сексуалних оноса, закључимо навођењем који сексуални односи су јано ван сврхе, и на тај начин грешни. Хомосексуални односи су забрањени као изопачење створеног поретка, и као напад на Богом заповеђени хетеросексуални брак. Особе са снажним хомосексуалним расположењима, које су се показале отпорним на преоријентацију, позване су од Христа да се боре са овом страшћу у загрљају чедности, и ако је уопште могуће, да уђу у монашку заједницу, где се може живети живот у заједници људи. Мастурбација је осуђена као само-задовољавање, јер је расипање семена и његове рађајуће намене, и као неприкладно окретање ка себи и одбијање брачног контекста сексуалности. Она је увек грешна. Сексуални односи пре брака су снажно осућени као блудничење, светогрдно прљање Храма Духа Светога, проневеравање будуће супруге и штетни су за развијање будућег, стабилног брака. Није случајно да пораст предбрачног секса, иде упоредо са порастом развода и брачне несреће. Узети веома узвишене ствари брака, ван њиховог благодатног вида, вечите оданости, и благослова Цркве јесте рецеп за катастрофу. Сам брак не озакоњује све облике сексуалности. Сексуални односи супружника треба да су умерени, са прикладним ограничењима. Умереност је одређена и регулисањем времена и метода сексуалних односа. Односи у дане поста, на вече пре примања Светог Причешћа и на дан када је неко од супружника примио Свете Дарове, забрањени су као безаконо снисхођење телу. Анални и орални односи, као и коришћење порнографије и сексуалних помагала, јесу сексуална изопачења и увек су грешни, чак и за ожењене Хришћане. Неприродно продужење сексуалне жеље, кроз коришћење дрога, као што је вијагра, забрањено је. Напротив, такво опадање сексуалне жеље је топло поздрављено од Православних Хришћана у годинама, као божанска помоћ у припремању човековог живота за одлазак из овог живота. http://istokpravoslavni.org/rs/?p=3811

Како се обично развија ова страст? За њен развој је потребна одређена представа или слика. И зато она најчешће почиње од слике. Прва етапа је када се нечиста слика појављује у човековом уму или на биоскопском или телевизијском екрану. Међутим, то још није грех. То је само повод за грех, предлог, искушење, ђавоља удица, коју нам он баца. Човек поставља замку да би уништио неку штетну животињу, рецимо, пацова. Пацов се хвата у њу и умире. Али, исто тако и нама ђаво баца удицу, саблажњиву слику, убацујући је у нашу свест. Међутим, ми изнутра можемо да одбацимо ову слику, да искључимо из ње своју вољу. И тада ће нам она остати спољашња и страна. Она постаје наша само у случају да почињемо да осећамо симпатију према њој и жељу да је задржимо у својој свести. Уколико човек одбаци страсну помисао или слику у самом почетку, он ће из ове духовне борбе изаћи као победник. Tренутак зачетка помисли (преко виђене слике) је најбоље време за борбу против ње, за њено уништење. Помисао личи на биљку: лако ју је ишчупати из земље када је тек пустила изданак, а када се укорени и када је корење дубоко урасло у земљу, потребни су већи напори; ако се овај изданак претворио у дрво, готово га је немогуће ишчупати и човек више не може да се бори са грехом сопственим снагама. Он мора да прибегне помоћи других, помоћи својих наставника. АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА О подвижничком животу у Цркви http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/03/blog-post.html