Претражи Живе Речи Утехе

Свети великомученик Теодор Стратилат празнује се 8. фебруара, и тамо је његово житије описано, а 8/21. јуна празнује се пренос моштију његових из Ираклије у Евхаиту.Тако беше и завештао Свети Теодор при страдању, своме слуги Вару: „Тело моје“, рече, „положи у Евхаити на имању мојих предака“. Свети Анастасије Синајски записао је ово чудо од иконе Светог Теодора: У месту Карсату близу Дамаска била је једна црква у име Светог Теодора Стратилата. Када Сарацени покорише Дамаск, једна група Сарацена са женама и децом настани се у тој цркви. На зиду је био фреско лик Светог Теодора. Један Сарацен пусти стрелу и удари лик светитељев у лице. Наједанпут крв потече из лика. Ускоро после тога цела та група Сарацена изумре ту у цркви. Свети Анастасије вели, да је он лично био у тој цркви, видео лик светитељев на двору и трагове од стинуле крви. Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, на празник Светог великомученика Теодора Стратилата – 21. јун 2009. године У име Оца, и Сина и Светога Духа. Чули смо, драга браћо и сестре, у Светом јеванђељу онај догађај који се догодио када је Господ ишао поред Генисаретског језера и и видо двојицу рибара, Симона, касније названога Петра, и Андреја, брата његовог. Па их је позвао: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.“ А у продужетку је такође видио другу двојицу рибара, Јакова Заведејева и Јована, брата његовога, како крпе мреже заједно са својим оцем Заведејем, па је позвао Господ и њих двојицу и они, без ријечи, оставили су свога оца, оставили су мреже и кренули су за њим. И каже Свети јеванђелист Матеј како је Господ онда кренуо по земљи јудејској, по земљи галилејског, проповједајући и исцјелујући болесне и немоћне укрепљујући. У опису овога догађаја нам се открива велика истина о Христу Господу који је дошао у овај свијет да проповједа Царство небеско, који говори на другом мјесту да се приближило Царство небеско, а опет говори да је: „Царство небеско у вама.“ И који, не само што сам проповједа Царство небеско, него и призива Своје прве ученике који ће наставити Његово дјело и наставити Његову проповјед о Царству небеском. И као што видимо у јеванђелском опису, први четворица који су позвани били су Симон Петар, Андреј Првозвани, Јаков и Јован. Па и касније, свуда у Јеванђељу, та четворица су они који се најчешће срећу, којима се најчешће Господ обраћа и које, међу првима, шаље да буду Његови свједоци до краја земље – први апостоли Христови. а ријеч апостол значи „онај који је послан, посланик“. Господ је послао њих на дјело проповједања благе вијести Његове и они су прихватили тај позив и оно што је зачуђујуђе је како су се они брзо одазвали без ријечи! То њихово одазивање, с једне стране, свједочи заиста снагу личности Христове. Толико је Његова појава била моћна и снажна, толико је ријеч Његова била убједљива да нијесу многи могли одољети том позиву. Без предомишљања кренули су за Њим. С друге стране, та њихова спремност да слушају ријеч Христову и да је творе и да је испуњују, показује да су и они били људи већ припремљени духовно за такав позив. Прије свега, били су људи прости рибари, људи који су били чистога срца, васпитани у вјери и испуњавању закона старозавјетнога. Није Господ бирао учене људе Свога времена да буду Његови апостоли. Зашто није њих бирао? Зато што је веома тешко код оних који мисле да су учени или да су преучени, веома је тешко да они са таквом једноставношћу и са таквом простотом крену за ријечју Господњом. Учени људи су оптерећени својим знањем, књигама које су прочитали, својим већ унапријед створеним предрасудама. Тако да, ријеч Господња не може тако лако да дјествује код њих. Неопходно је велико смирење њиховог срца, а управо њихова ученост је она која их лишава тог најчудеснијег дара који припрема људско срце да прима ријеч Господњу. Апостоли, рибари, они су знали да не знају много, да мало знају, али су зато имали чисто срце и ум неоскрнављен, и зато је и сјеме науке Христове тако брзо могло да падне на узорано тло њихове душе и да они тако једноставно, без много размишљања и питања крену за Господом. И као такви они су остали до краја свога живота, испуњени благодаћу Божијом, испуњени снагом коју су примили од Господа. Тако да оно што је Он творио, проповједајући Царство небеско, то су наставили и они, упијајући сваку Његову ријеч у своје срце и не мјењајући Његове ријечи, него онако како су чули, тако су и примили, послушали ријеч Његову, повјеровали у Њега као Сина Божијега и Господа и кренули за Њим, и остали Му вјерни до краја свога земаљскога живота. И као такви Свети апостоли они су до данас свједоци Христови. Оставили су нам и своја житија, оставили су нам неки од њих и записе своје о Господу, као што нам је Свети Јован Богослов оставио Свето јеванђеље, који је међу њима четворицом био и најученији. Он је знао и познавао, очевидно, савремену мудрост, али је био цјеломудрен, био је чист. Тако да је ту мудрост коју је био стекао, он је починио и смирио је пред мудрошћу која се њему открила. Осјетио је велику и свету тајну и доживио у личности Христовој, па и онда осјетивши и проживјевши Духом Светим, записао, на почетку свога Јеванђеља, ријечи које су неисказиве и неизрециве, које може записати само онај који је примио ту мудрост као дар, јер та и таква мудрост није својствена човјеку. Оно што је он записао на почетку Јеванђеља то не може никакав научник, никакав философ, никакав зналац, тако јасно и тако кристално записати и описати нешто што је било од искони, нешто што је у самоме Богу и што се дарује само онима којима Бог јавља и открива ту свету тајну. „У почетку бјеше Логос и Логос бјеше у Богу и Логос бјеше Бог. Све је кроз Њега постало што је постало и ништа не постоји без Њега. Он бјеше свјетлост свијету која свјетли у тами и тама ту свјетлост не може обузети. И Он се усели у нас пун благодати и истине.“ Записује Свети Јован Богослов и описује и указује на неисказиву тајну унутарњег живота Пресвете Тројице, указује на друго лице Пресвете Тројице, на вјечног Логоса Божијег, на вјечну Ријеч Божију кроз коју је све постало што је постало и која је уткана у свеукупну божанску творевину, на Ријеч Божију, на Логоса Божијег, који је Почетак и Крај, који је Алфа и Омега, без кога ништа не постоји нити може да постоји, из кога извире све што је настало и коме хрли и стреми све оно што постоји и што се догађало на овом свијету кроз сву историју свијета и човјека. Тако дакле Свети Јован Богослов, а тако и Свети Андреј Првозвани, он не оставља иза себе записане ријечи, али оставља своју огњену вјеру и свој примјер и свједочанство да је на крају свога живота био разапет као Господ, али није сматрао себе достојним да буде разапет онако као Господ него обратно је био разапет и тако се и слика Свети Андреј Првозвани. Тако и Свети апостол Петар, Свети Јаков, син Заведејев, један од најдивнијих ученика Христових и свједока Његових, а послије њих и остали Свети апостоли, а по њиховом примјеру и њиховом угледу и сви остали свети Божији људи и њихови насљедници. Ми данас прослављамо великомученика Теодора Стратилата и овдје, у овом светом манастиру, имамо и дио његових светих моштију који цјеливамо. Његове свете мошти сачуване до данас, мошти онога који је својом мученичком крвљу посвједочио вјерност Господу и Царству небеском непролазном. И то је велики дар Божији да су његове мошти стигле и до нас, да нас утврђују у вјери и да нам посвједочују да је заиста милост Божија над нама. И зато се радујемо милости Божијој и даровима Божијим којима нас је обдарио, којима је обдарио Цркву Своју, који обдарује непрекидно оне који се одазивају на Његов позив, а одазивали су се милиони и милиони на позив Господњи, попут првих који су се одазвали данас у Јеванђељу описаних. И ми спадамо мећу те који су се одазвали на позив Господњи. Зато смо се и крстили, зато смо се и миропомазали, зато се и трудимо не само да слушамо ријеч Божију и да је творимо, јер праведност није код оних који слушају ријеч Божију, него код оних који творе Ријеч Божију и испуњавају је на начин на који су то чинили први Христови ученици и безбројни Његови свједоци кроз вијекове, на начин на који је то учинио Свети Теодор Стратилат, Свети Јован Крститељ, чију руку цјеливамо у овој светињи, Свети Петар Цетињски, који је такође један од апостола Христових, који није био савременик онога првога Петра, али је био носилац истога онога огња духовнога и вјере коју је посвједочио и исповједио први Петар, Петар Симон, како га је Господ назвао. Молитвама Светих апостола, Светога Стратилата Теодора и свих светих, нека би Господ и нама подарио ту спремност и да слушамо ријеч Божију, али и да испуњавамо ријеч Божију, ходећи за Господом, у све дане нашега живота, у вијекове вијекова. Амин. митрополит Амфилохије+++ https://mitropolija.com/2025/06/20/mitropolit-amfilohije-sv-teodor-stratilat-mucenickom-krvlju-posvjedocio-vjernost-gospodu-2/

Као и сваког првог уторка у месецу и сутра, у уторак 10. јуна ће у храму светог Јована Владимира у насељу Медаковић, бити служен Акатист Светој Ксенији Петроградској. Почетак је у 18 часова, сви сте добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Храм св. Апостола и Јеванђелисте Марка на Ташмајдану позива вас на ново духовно предавање, које ће бити одржано у крипти ове светиње у четвртак 5. јуна 2025. године са почетком у 19 часова. На тему "Први Васељенски сабор - 1700 година потврде Православне вере", говориће г. Михајло Оровић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, поводом празника Светих Кирила и Методија, учитеља словенских, у Манастиру Ваведења Пресвете Богородице на београдском Сењаку ће у петак 23. маја, од 21 час бити служено свеноћно бденије. Света Литургија почеће у поноћ, сви су добродошли на молитву. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46571

Апостол Павле показује најпре а) надмоћ љубави над свим другим даровима и подвизима (13,1-3); потом б) описује њен светли лик, показујући пуноћу добродетељи и одбацивање свих страсти у њој (13,4-7); на крају в) саопштава да је она непрестана (13,8-13). а) Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које звечи, или кимвал који звечи (1. Кор. 13,1). Љубав је унутарња сила живота. Погружавајући се у Бога и испуњавајући се Богом, она све Божије и своје даје за браћу, у којима такође живи, и то не мишљу него срцем, и све што се тиче њих, сматра да се тиче и ње. То је самораспети живот, неисцрпни источник сваког добра. Говорити језицима је сасвим спољашње дело; и у природном поретку тиме је заузета само памет, док у благодатном ни тога нема: јер и магарица је могла да говори када је то било потребно, и камење ће да завапи, каже Господ, онда када не буде било никога ко би саопштио вољу Божију. Онај ко говори без присуства унутрашњег живота исто је што и бронза која јечи, или кимвал који звечи. Прво представља монотони звук, као удрац по комаду бронзе или каквом бронзаном предмету, док друго означава мењање тонова, али без смисла. Грчки: алалазон - лелекати, пуштати глас, а ништа одређено не говорити. “Апостол је, поредећи дарове, на прво место ставио дар језика, јер тај дар је по мишљењу Коринћана био значајнији од других. Сматрали су да је он најважнији зато што је приликом силаска Свесветог Духа био дат Апостолима пре свих других дарова. Он каже: ако упознам све људске језике, и поврх тога језике невидљивих Сила, а не будем имао љубави према ближњем, ни по чему се нећу разликовати од неживих оруђа” (Теодорит). “Гледај одакле он полази: пре свега, од тога што су они сматрали задивљујућим и великим, тј. од дара језика. Говорећи о овом дару он га представља не онако како су га они имали, него као да је много већи. Он није рекао: “ако језике говорим”, него: ако језике човечије говорим. Шта значи: човечије? Значи: језике свих народа васељене. Но, није се задовољио ни овим проширивањем, него је дадао и друго, много веће; каже: и анђеоске. Видиш ли како је он узвисио тај дар, и како га је после спустио и унизио? Није рекао просто: “тада сам ништа”, него: онда сам као звоно које звечи, тј. нешто безосећајно и бездушно, што узалуд испушта звук, без циља и икакве користи, и не само да никоме не доноси корист, него је за многе узнемирујуће, неугодно и несносно (кумбалон - означава и чегртаљку)” (св. Златоуст). Шта је то анђеоски језик? Блажени Теодорит о њему пише: “Под анђеоским језицима не подразумевају се никакви чулни језици, већ унутарњи, духовни, они на којима Анђели опевају Бога и опште међу собом. Јер Исаија их је слушао како певају, а Језекиљ, а такође и Данило, Захарија и Михеј слушали су их како говоре. Божански Апостол је ово изразио тако снажно у намери да покаже надмоћ љубави.” Св. Златоуст каже: “Говорећи о анђеоском језику, Апостол не приписује Анђелима тела, него изражава следеће: чак и ако будем говорио онако како Анђели обично говоре међу собом, без љубави сам ништа, чак сам тежак и неугодан. Слично и на другом месту - када каже: да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима (Фил. 2,10) - он Анђелима не приписује колена и кости, далеко било, него на примеру нашег поклоњења жели да покаже усрдно поклоњење Анђела. Тако и овде када говори о језику, он тиме не означава телесни орган, него нашим општепознатим начином општења представља њихово међусобно општење.” И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам (1. Кор. 13,2). Ови духовни дарови указују на велику блискост у односу према Богу. При свему томе, они се не тичу саме дубине наше природе, него означавају натприродно сједињење са Богом. Пророштво, са потпуним познавањем тајни Божијих у устројству царства благодати, са потпуним познавањем устројства света и свих ствари - у њиховом почетку, током времена, и у циљевима, према чему се све управља - такво дакле пророштво ипак има своје место у глави, и, када је потребно, Бог може да га преда уму, без обзира на то шта се догађа у срцу, како што је и магарицу натерао да говори. Следствено томе, и оно најдуховније може бити далеко од Бога и ближњих, туђе истинском животу. Вера која чини чуда, која и горе премешта, претпоставља велику смелост пред Богом; но, пошто су дела која она савршава спољашња, пошто нису њена сопствена, него Божија, Бог по Своме промислу може дејствовати и кроз несавршена оруђа, немајући у виду њих, него друге, те се тако овај дар може испољити и на потпуно спољашњи начин - да не представља одлучну потврду унутрашњег јединства са Богом и са браћом по Богу. У нормалном поретку духовног живота не може се имати ни такво пророштво ни таква вера без потпуне чистоте и најискренијег богоопштења. Но, када је неопходно, Бог и једно и друго може, по Своме промислу, да саопшти и таквим лицима, која, према своме духовном устројству, не би могла да их имају. Одатле произилази да дела такве врсте не представљају потврду истинског духовног савршенства које све усклађује у љубави, тј. да се и поред свих тих дела може бити без љубави, и сходно томе - бити ништа. И Сам Господ је то потврдио када ја рекао: Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име Твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње (Мт. 7,22-23). Ја вас никада нисам знао - рећи ће - јер Господ зна створења Своја. Овим је Господ рекао да, без обзира на таква знамења, они који су их творили - нису Његови, и то стога што нису творили вољу Његову, а такође и зато што нису имали љубави. Тако се реч Апостола подудара са речју Господњом. Апостол није хтео да каже да ти дарови никада не указују на блискост Богу оних који их пројављују, него да је и поред поменутих дарова могућно одсуство такве блискости, а без ње - све је ништа. Свети Златоуст је такве мисли исказао на овом месту: “Апостол се не зауставља на дару језика, него указује и на остале дарове и, показавши ништавност тих дарова без љубави, одмах потом даје слику њену. А пошто је хтео постепено да појачава реч, он усходи од мањега ка већем; оно што је ставио на последње место при набрајању дарова, тј. дар језика, сада је ставио на прво место, усходећи, како сам рекао, од мањега ка већем. Пошто је рекао за језике, он одмах прелази на пророштво, представљајући тај дар такође као веома узвишен. Јер као што тамо није указао просто на језике, него на језике свих људи, па чак и на анђелске језике, да би одмах потом рекао како је тај дар без љубави ништа, тако и овде, не говори просто о пророштву, већ - о најузвишенијем прорштву. Рекао је: ако имам дар пророштва, а затим додао: и знам све тајне и све знање, представљајући тај дар у најузвишенијем облику.” “Потом апостол прелази на остале дарове, и, да не би постао напоран набрајајући их сваки понаособ, указује на мајку и источних свих њих, и то опет у најузвишенијем облику: ако имам - каже - сву веру. Не задовољавајући се овим, он додаје оно што је и Христостос сматрао за велико: ако и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. Гледај како он и овде опет понижава дар језика. Показује како је велика корист од пророштва, да је то - познавање тајни и сваког знања, исто тако показује и значајно дело вере - премештање гора; а дар језика је само поменуо и више ништа о њему није рекао. Обрати пажњу и на то како он у свега неколико речи обухвата све дарове, тј. у пророштву и вери; ово стога што се чудеса крију или у речима или у делима. Вери се приписује премештање гора не зато што би сва вера само то могла да произведе, него зато што је грубим људима ово изгледало тешко због тежине гора. Апостол на тај начин узвисује предмет, а смисао његових речи је следећи: ако имам сву веру, ако чак могу и горе да премештам, а љубави немам, онда сам ништа.” И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи (1. Кор. 13,3). Од дарова Апостол прелази на најузвишеније облике подвига - раздавање имања и предавање себе на спаљивање. Апостол на њих гледа као на дела која се савршавају на спољашњи начин, на начин коме не мора да одговара и унутарње расположење. Могуће је све раздавати без љубави, и одлучити се за смрт, а да се такође нема љубави. Ако Бог гледа на срце и по њему цени дела, а вредност дела сва је у љубави, онда може да се догоди да и тако велика дела пред Богом немају никакву вредност, тј. да не донесу никакву корист. Није Апостол хтео да каже да су таква дела безначајна, него да је сва њихова вредност у љубави; такође, он није хтео да каже да је могуће волети, а при томе не савршити таква дела када је то потребно. Он има једну замисао - да кроз таква поређења покаже како свим даровима и свим подвизима вредност даје само љубав, и да је ако нема ње - све узалуд. Св. Златоуст каже: “Каква усрдна реч! Он овде све представља у најузвишенијем облику. Није рекао: ако сиромасима дам половину имања, или два или три дела, него: све имање своје. Није рекао: даћу, него раздаћу (сопственим рукама), показујући тиме осим начина коришћења имања и најусрднију услужност. Такође, није рекао: ако умрем, него се опет снажно изражава, представљајући најтежу смрт - бити жив спаљен, и каже да чак и таква смрт без љубави не представља нешто значајно. Али сва сила Апостолових речи откриће се када наведем сведочанство Христово о милостињи и смрти. Које сведочанство? Богаташу је Христос рекао: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу (Мт. 19,21); такође, беседећи о љубави према ближњем, рекао је: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15,13). Одатле се види да је овакава љубав и у очима Божијим најузвишенија. Али ја тврдим, каже Павле, да чак и ако за Бога положимо свој живот, и не просто положимо, него будемо спаљени, чак и тада нећемо имати никакве користи, ако не љубимо ближњег. Нема ничег изненађујућег у томе што дарови без љубави не доносе никакву корист - они су чак испод доброг живота; јер многи који су поседовали дарове биће кажњени као зли, на пример они који су пророковали у име Христово, изгонили демоне и чинили многа чудеса, као Јуда издајник. Дакле, није ништа чудно што је даровима потребна љубав; али да ни сам исправан живот без ње не значи ништа, то може да изгледа као преувеличавање и да доведе у недоумицу, нарочито када знамо да Христос приписује велико достојанство тим двема добродетељима, тј. нестицању и мученичким подвизима. Зашто он (Павле) говори тако? Шта рећи на то? “Или то, да Павле немогуће претпоставља могућем, како он обично чини када хоће да каже нешто необично; на пример, у посланици Галатима каже: ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде (Гал. 1,8). Коначно, ни он сам ни анђео то нису могли да учине; али, да би предмет представио на најупечатљивији начин, он претпоставља оно што се никад неће догодити. Исто тако поступа и овде. Дакле, то треба рећи, или...” Но, ову другу мисао узећемо од Теодорита, који се изражава краће, а ипак сагласно светом Златоусту. Он каже: “Треба знати, да праведни Судија гледа не само на праведно дело, него и на циљ тога дела. Многи свашта чине ради људске славе.” Пример за то како изгледа страдање без љубави, дао је неки Саприкије, јереј Антиохијски. Он је био у врло пријатељским односима са мирјанином Никифором. После су се око нечега разишли, и то баш озбиљно. Никифор се убрзо уразумио и тражио је помирење, али безуспешно. У таквом стању затекло их је гоњење за владавине Валеријана. Саприкија су ухватили; он је тврдо стајао у вери и због тога је био мучен на различите начине, да би на крају био осуђен на одрубљење главе. Никифор, сазнавши за то, пожурио је за њим и затражио измирење; али овај му је одбио. Зато је благодат одступила од њега, и он се одрекао Христа Господа баш у тренутку када је требало да приклони главу под мач. Ето како је он страдао и био спреман да издржи све, а љубави није имао; и никакве користи није имао од страдања (види Чети-Минеј за 9. фебруар).

У уторак 13. маја 2025. године, у храму Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић (Игњата Јоба 75), биће служен акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 18 часова, сазнајемо из духовне заједнице овог светог храма. Сви су добродошли на молитву. Извор: Радио "Слово љубве"

Сестре рођене, из околине Аквилеје. Кад се цар Диоклецијан бављаше у Аквилеји нареди да се погуби знаменити духовник Хрисогон. У то време неки стари презвитер Зоил имаше виђење којим му се откри, где се налази тело Хрисогоново несахрањено. Пожури старац, нађе тело мучениково, положи га у сандук и држаше у своме дому. Тридесети дан после тога јави му се св. Хрисогон и извести га, да ће у току девет дана оне три девојке мученички пострадати, а да ће и он у том времену преставити се. Исто то извешће прими у виђењу и Анастасија Узорешителница, која беше пошла за својим учитељем Хрисогоном. И заиста после 9 дана и старац Зоил престави се, и оне три сестре изведене беху на суд пред цара. Цар саветоваше свете девојке, да се поклоне идолима, но оне све отказаше и исповедише своју тврду веру у Христа. Ирина рече цару, како је глупо клањати се стварима од камена и дрвета, које су поручене, за погођену цену, да се направе рукама каквог смртног човека. Разјарен цар баци их у тамницу. А када цар пође у Македонију, поведоше за њим све робове и сужне, међу којима и ове три свете. Даде их цар неком војводи Дулкитију на истјазање. Овај војвода распаљен мрачном страшћу, хтеде да оскрвни девице, но када хтеде ући к њима у тамницу, у време када се оне мољаху Богу, њему се узе памет, те нападе на црне котлове и лонце испред врата да грли и љуби, те тако сав оде гарав и црн. Чувши цар за овај случај нареди, да други војвода Сисиније, предузме суђење овим сестрама. После тешког истјазања судија осуди прве две сестре на сажежење, а Ирину задржа још неко време надајући се, да ће је моћи оскврнити. Но када посла Ирину по војницима у блудилиште, ангели Божји спасоше ову чисту девицу, вратише војнике а њу изведоше на једно брдо. Сутрадан изађе војвода с војницима ка томе брду, но не могавши се успети, нареди, те Ирину стрелама устрелише. Света Анастасија прикупи сва три тела на једно место и чесно сахрани. Све чесно пострадаше за Христа Цара и Господа око 304 год. https://www.facebook.com/photo/?fbid=1077103931120889&set=a.455688443262444

Братство храма св. Димитрија Солунског на Новом Београду позива верни народ на Свету Тајну јелеосвећења у среду 9. априла 2025. године, са почетком у 17 часова. Извор: Радио "Слово љубве"

У петак 21. марта 2025. године ће у Богородичиној цркви у Земуну са почетком у 16 часова, бити приказан документарни филм под називом "Сила се Божија у немоћи показује" о св. Марији Гатчинској, руској подвижници и светитељки која брзо помаже свима који се боре са депресијом и чамотињом. О светитељки ће говорити мати Злата (Пантелић), игуманија манастира Тројеручица, Танкосава Дамјановић, преводилац акатиста и житија, Драгана Д. Мирковић, аутор песме Светој Марији и Јелена Мићић, аутор филма. Честице моштију Свете Марије Гатчинске стигле су до наше земље благодарећи Патријарху московском и све Русије Кирилу, који је блаженопочившем српском Патријарху Иринеју поклонио непроцењив дар за манастир Пресвете Богородице Тројеручице у рипањском засеоку Дробњаци, о чему је поред нашег Радија својевремено известио и службени лист Српске Православне Цркве - "Гласник" бр. 4 из априла 2018. године. У емисији "Збор зборила господа хришћанска" емитовали смо слово Виктора Александровича Васиљева, писца и историчара, секретара Комисије за канонизацију Светих Гатчинске Епархије РПЦ, такође писца житија и Акатиста св. Марији Гатчинској, које је произнео 12. новембра 2023. године, после свете Литургије у Подворју Московске Патријаршије у Београду - храму Свете Тројице на Ташмајдану. ЖИТИЈЕ СВ. МАРИЈЕ ГАТЧИНСКЕ Руска монахиња и новомученица Марија Гатчинска исцелитељка од депресије, празнује се 26. јануара (+ 1930). Непокретна монахиња коју су комунисти ухапсили јер се молила за друге и тешила их. Мученица Марија Гатчинска (рођена као Лидија Лелианова) рођена је у Санкт Петербургу 1874. године. У шеснаестој години као девојка оболела је од тешке Паркинсонове болести, која је била последица прележаног енцефалитиса. На дипломском испиту у женској школи коју је похађала и завршила, Лидија је доведена у инвалидским колицима. Нису јој помогли многи третмани којима је била подвргнута, укључујући и одласке у иностранство. Болест је наставила да неуморно узима девојци телесно здравље: почела су да јој се суше руке и ноге, а цело тело је почело да се скупља у величини. Према савременицима тог доба није било третмана који би јој помогао. Она је прво престала да осећа ноге и увек је морала да лежи, јер није могла да седи због константних и страховитих болова у свим ткивима. Постепено су јој се и руке парализовале и цело тело је почело да се суши. Само глава и лице су остали без промена. Лице јој је било благообразно и светло. У том што је болест будуће Мати Марије наставила да се развија по необичном обрасцу видимо дејство и ефекте Божанског Провиђења. Озбиљна болест није добила обрасце који су обично неизбежни и која кроз телесне повреде такође доводе и до уништења личности. Као што је наведено од стране писаца првих житија и биографија многих мученика и исповедника руских, укључујући Мати Марију, тако и свештеник Михаиљ Пољски наводи: „доживевши пуну физичку инвалидност, (Мати Марија) не само да није ментално деградирала, већ се прилично неуобичајено код таквих пацијената појавила чудна особина личности и карактера: она је постала веома кротка, понизна, покорна, скромна, концентрисана у себи, продубљена у сталној молитви, без најмање жалости за своје тешко стање“. Године 1913. породица се преселила са Лидијом у место Гатчин. Овде се Лидија 1922. године по благослову Свештеномученика Венијамина Петроградског замонашила са именом Марија. Због подвиг непрекидне молитве, трпљење туге и духовне помоћи болеснима и страдалницима коју је пружала у месту Гатчину, названа је Мати Марија Гатчинска. Равно десет година је служила по Божјем благослову људима Мати Марија Гатчинска. Прикована за кревет, она је на десетине људи примала и молила се за њих, међу којима су били сељаци, занатлије, свештеници, чак и епископи. Њена слава и светост која ју је окруживала током живота, проширила се далеко изван Гатчина и Петрограда. Мученицу Марију је Господ благословио даром љубави, увида и чуда. У истражном предмету из 1932. године комунистичке руске полиције о мати Марији, из извештаја полиције која је водила поступке против свештеника и монаха, постоји много доказа о овим даровима благодати. А они полицијски истражитељи који су скупљали фабриковане оптужбе и стварне догађаје против руских свештеника и монаха, тако и против Мати Марије Гачинске, у ствари су и не знајући, писали материјал за житије светитељке… На крају живота физичко стања Мати Марије Гатчинске је било тако лоше да је сваки додир изазивао неподношљив бол. Упркос томе, и даље је пружала помоћ свима који су јој долазили, узносећи молитве Господу за њих и дајући им духовне савете. Мати Марија Гатчинска и њена сестра су ухапшене 19. фебруара 1930. године током кампање „Конфискација монаха и монахиња“, која се десила широм руске земље. Мајка Марија Гатчинска је оптужена стандардном оптужбом за руске вернике, укључујући проповедање Јеванђеља. Руски комунисти и чекисти су били сурови према непомичној монахињи. Према изјавама савременика, њу су при хапшењу вукли са другог спрата куће за руке двојица чекиста, игноришући њене крике бола а затим је убачена у камион и одведена у Петроград. Мученица је остављена у болничким заточеничким кућама где је умрла 17. априла 1930. године, када је већ била осуђена да три године проведе у егзилу. Тело мученице је покопано по тадашњем закону без публицитета и присуства верујућих људи. Одмах после страдања Мајке Марије, њена гробница у близини капеле Блажене Ксеније Петроградске постало је место ходочашћа за вернике. На њеном гробу је било комеморација, молебана, узимала се земља са гроба … Године 1981. мати Марија Гатчинска је канонизована и прослављена као светитељка и нашла се у светом дому нових руских мученика и исповедника Руске православне цркве у иностранству. Тек је 25 година касније, 17. јула 2006. године Мати Марија Гатчинска канонизована и прослављена као светитељка и у Русији, код куће. Мошти Свете Марије Гачинске су 26. марта 2007. године са Смоленског гробља у Петровграду свечано пренете у Гатчинско Павловску цркву, где сада почивају у лепоти кивота и доступне су за поштовање од стране верних, који од ње траже утеху у жалости и болести, и плачу са вером и љубављу призивајући њену помоћ: „Мати Марија мученице, молите се за нас“! Извор: Радио "Слово љубве"

Предавање на тему “Акатист Пресветој Богородици у личној и саборној молитви Цркве”, одржаће проф. др Владимир Антић у четвртак 20. марта у 18 часова, у крипти цркве св. Марка на Ташмајдану. Духовно вече у храму св. Марка WWW.SLOVOLJUBVE.COM Предавање на тему “Акатист Пресветој Богородици у личној и саборној молитви Цркве”, одржаће проф. др Владимир Антић у четвртак 20. марта у 18 часова, у...

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом. У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско. Онај ко запоставља пост, нека зна да премеће темеље свих врлина, зато што је пост почетак сваког душевног делања и пут који води Христу. Да би неко постио, потребно је стрпљење јер, треба се уздржати неких јела која пријају телу и задовољавају га. Обилно и омиљено јело отвара у души пут ка телесним помислима. И, дешава се много пута да се у нама буде страсти после много година, и то само због прождрљивости. И тако мало по мало, неприметно, осећа се духовна охладнелост и ишчезава божанска ревност за пост. Руши се сваки човеков покушај за врлину и настаје дремљивост душе која је почетак духовне смрти. Душа се испуњава мраком, узнемиреношћу и охолошћу а на крају долази униније (чамотиња), која је одсуство труда за било које духовно делање. Тело је по природи својој лењиво и ако га не приморавамо, никада нећемо осетити сладости духовног живота. Зато што је тело супарник душе и тражи оно што она не жели, као што каже апостол Павле: „Тело жели против духа, а дух против тела, јер се једно другом супротставља“. Храна, као и сва друга блага, дар су Божији. Употреба њихова је разумна, а злоупотреба неразумна и погибељна. Треба да упознамо добро наше слабости и болести, да би предузели одговарајуће мере. Никада не треба да се излежавамо, јер захтеви тела не јењавају. Колико га више изнуравамо постом, утолико веће имаћемо духовне плодове. Колико га више разнежујемо и пазимо, толико му зла наносимо. Али то зло се не задржава само у телу, него се преноси и на душу. То двоје су чврсто повезани и чине целог човека. Само их смрт раздваја, да би их Бог опет спојио у вечности – васкрсењем! Не плашимо се када бунтује тело, јер оно хоће што је лако и удобно. То није на нашу духовну корист. Лишавања и глад жалосте тело. Не обраћајмо пажњу на његову реакцију. О телу ћемо бринути само дотле док не смета души. Када се прохтеви тела увећају, ми не треба да попустимо. Безумне телесне жеље отварају врата за раскалашне жеље и дела. Ово нам изгледа мало невероватно. Међутим, то је дестилат богатог искуства Отаца Цркве који су то у пракси испробали небројано пута. Они који су исушили тело постом, савршено су знали корист коју је то имало за душу. Који заузда тело, може да влада и рђавим жељама. Који презире ситне ствари, бива побеђен од крупних! Који ратује са непријатељем у овом пролазном животу и трпи тугу и злопаћење тела, неће се бојати будућег Суда. Ђаво се бори да укине пост. Не говори нам одмах да не постимо, већ нам постепено предлаже да га мало ублажимо. То је за њега довољно, јер ће касније тражити следећи уступак, па када нас затекне немоћне, напашће нас и сасвим победити. Не заборавимо да он не спава ни дању ни ноћу. Стоји, чека и вреба да нас зароби. Свезли, лукави, препредени и бесрамни чека нашу најмању немарност у вези поста, да потом уђе у душу и да нам нашкоди. Знајући ђаво да човек по природи воли удобност и утеху телесну, па то користи да у нама узбуди грешне страсти. Знај добро да су ти неопходни мудрост и разборитост за савладавање тешкоћа које доноси пост. Не заборави да ћеш напредовати споро а не брзо, јер, као што раније рекосмо, велики и изненадни скокови у врлинама су опасни. Почнимо, дакле, од малих трудова да би могли стићи до великих. Стварно је мудар онај који пази на ситнице, јер ће касније моћи да се бави и великим стварима. Не може неко да ужива у свему и да мисли да ће лако савладати своје страсти. Лиши се малог, да би могао да се лишиш и већег. Једи умерено јер тада ћеш моћи да постигнеш прилично ствари у врлини. Када човек нема мере, бива гори од животиње. Претрпевши малу жалост због лишавања неких укусних јела, моћи ћеш касније да отрпиш и велике жалости у животу. Безумни су они који за једну малу угодност жртвују Царство Небеско. Боље је трпети телесна искушења, него бити осуђен од Христа као лењивац. Мудри и разборити више воле смрт, него да буду оптужени као немарни за своје спасење. Мудар човек је обазрив и будан, настојећи да сачува свој живот од замки ђавољих. Богоносни Василије Велики бележи: „Ко је у малим пословима немаран, нека не мисли да ће извршити многа и велика дела“. Дакле, буди мужеван у врлини јер, плашљив човек има слабост да превише воли своје тело, избегавајући пост који толике радости доноси души. И, поврх свега, то је знак неверја. Не заборавимо пост који је Господ извршио четрдесет дана пре него што је почео Своје спасоносно дело. Пост је благословена врлина, само треба да буде у складу са црквеним прописима. Имај храбро срце, презирући опасности које ти ствара ђаво да би те уплашио. Храброст срца се рађа од сведочанства савести која делује правилно када испуњавамо заповести Христове. Нада наша у Господа Христа, укрепиће нашу борбу. Потребно је дуго и предано радити на обрађивању душе уз помоћ поста. Пост треба да буде праћен у сваком случају смирењем, да би се добили духовни плодови. У противном, узалуд све чинимо, јер и демони не једу ништа, али немају смирење. Пост нам отвара пут за остварење прекрасних дела, а пре свега за љубав према Богу и ближњима. Исплати се да учинимо малу жртву да би добили плату „стоструко“ у Царству Небеском. Св. Исаак Сирин “Подвиг у нашем животу“ Извор: Светосавље

Теби се поклањам, Владико, Тебе благосиљам, Благи, Тебе умољавам, Свети, Теби припадам, Човекољупче, и Тебе прослављам, Христе, јер си Ти, Јединородни, Владару свега створеног, једини Безгрешни, за мене недостојног грешника предан смрти, и то смрти на Крсту, да би душу грепшика ослободио окова греховних. И чиме да Ти узвратим за све ово, Владико? Слава Теби, Човекољупче! Слава Теби, Милосрдни! Слава Теби, Дуготрпељиви! Слава Теби, који прашташ све (људске) грехопаде! Слава Теби, који си сишао да спасеш душе наше! Слава Теби, који си се оваплотио у утроби Дјеве! Слава Теби, који си понео окове! Слава Теби, који си поднео шибања! Слава Теби, предатоме на ругање! Слава Теби, Распети! Слава Теби, Погребени! Слава Теби, Васкрсли! Слава Теби, Проповедани! Слава Теби у кога смо поверовали! Слава Теби, Вазнесени на небо! Слава Теби, који седиш у слави с десне стране Оца и који ћеш опет доћи са мноштвом Анђела да судиш свакој души која презире света страдања Твоја. У онај трепетни и страшни час када се покрену небеске силе, када пред славом Твојом, са страхом и трепетом буду стајали сви Анђели, Арханђели, Херувими и Серафими, када се потресу темељи земље и ужасне се све што дише од, ни са чим упоредивог, величанства славе Твоје, - у онај час нека ме покрије рука Твоја у закриљу Твоме, да се избави душа моја од страшног огња и шкргута зуба, и таме најкрајње и плача вечног, да бих и ја могао рећи, благосиљајући Тебе: „Слава Ономе, који је благоизволео да спасе грешника по великој доброти Свога милосрђа.” МОЛИТВЕНИК И ПСАЛТИР Преподобни Јефрем Сирин

Хор цркве Св. Прокопија из Прокупља диригент - Сања Стојковић Антовић Програм: Тропар Светом Прокопију - ар. Д. Величковић Тропар Преподобном Јустину Ћелијском - Глас 8. соло: Маја Булатовић, Миона Булатовић, Анђела Јанковић Тропар Светом Димитрију Солунском - глас 3. - арр. П. Миодраг II слава - К. Станковић Тебе појем - Н. Римски Корсаков Господи спаси благочестивија - М. Говедарица Достојно јест - Ст. Ст. Мокрањац Хвалите имја Господње - српски напев Молитва - С. Зелић, соло Маја Булатовић Мома - Д. Угарковић Суза Косова - Ж. Самарџић Панонац Српкиња коло - И. Бајић

Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13 1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. 2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. 3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. 4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, 5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, 6. Не радује се неправди, а радује се истини, 7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. 8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. 9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; 10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. 11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. 12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. 13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав 1. Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. Апостол им није одмах указао пут, него га је најпре упоредио с оним даром који су они сматрали већим, тј. са даром језика, и показује им да је тај пут неупоредиво узвишенији од овог дара, па чак и од свих осталих дарова, а затим указује колико је он пожељан. Под језицима човечијим подразумева језике свих народа васељене. Не задовољивши се тиме, он додаје и друго преимућство: језике, каже, анђелске. То није рекао зато што анђели наводно имају језике, него у намери да им укаже на нешто боље и узвишеније од људских језика. Под анђелским језиком се подразумева она њихова мисаона сила да један другоме предају божанствене помисли. Назвао ју је тако ради поређења с нашим оруђем речи, слично као што је и изразом: нека се поклони свако колено што је на небесима (Филипљ. 2; 10) означио њихову најусрднију потчињеност, пошто они немају кости. Ја сам, каже, као звоно које јечи тј. испуштам глас, али узалудно говорим и узнемиравам друге: никоме не доносим корист, јер немам љубави. 2. И ако имам дар пророштва, и знам све тајне и све знање... Не једноставно пророштво, него оно највише, и познање свих тајни. Запази: о језицима је рекао да од њих нема никакве користи, а о пророштву да оно зна све тајне и да има свако познање. И ако имам сву веру... Да их не би оптерећивао набрајањем појединачних дарова, прешао је на корен и извор свих њих - на веру, и то сву. Да и Горе премештам, а љубави немам, ништа сам. Како је премештање гора изгледало као велико дело, он га је и поменуо, а не због тога што, наводно, сва вера само то и може да ради. Господ померање гора представља као малу веру, када каже: Ако имате вере колико зрно горушичино (Мт. 17; 20). Погледај како је он пророштвом и вером обухватио све дарове. Чуда се, наиме састоје или у речима, или у делима. Није рекао: ако немам љубави мали сам и убог, него: ништа сам. 3. И ако раздам све имање моје... Није рекао "ако дам део свог имања", него све имање, и није рекао "дам" (него раздам), тако да губитку присајединим и служење, и то најбрижљивије. И ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Није рекао "ако умрем", него наводи оно што је најсуровије од свега, односно, да жив сагори, и каже да је без љубави и то бескорисно. Неко ће рећи: "Како се имање може раздати без љубави?" Таквом се може одговорити на два начина. Или је апостол претпоставио немогуће могућем, слично као у речима: Ако вам и ми и анђео с неба проповеда еванђеље друкчије него што вам проповедасмо (Гал. 1; 8), пошто ни он ни анђео нису ни помишљали да проповедају другачије. Он се тако изражава и на многим другим местима (Рим. 8; 39), или другачије: може се давати и без љубави, тј. онда кад се то не догађа из самилости према другима, него из човекоугађања. С љубављу се то пак дешава онда када неко то чини уз састрадање и пламену љубав. 4. Љубав дуго трпи, благотворна је... Одатле почиње да набраја обележја љубави, и као прво међу њима помиње дуготрпљење, корен сваког мудрољубља. Међутим, како неки дуготрпљење не користе за мудрољубље него се често изругују онима који су их увредили и притворно се суздржавају, знајући да их дуготрпељиви људи још више разјарују у гневу, он каже да је љубав благотворна, тј. испољава кротку и незлобиву нарав, а не као поменути људи, који су притворни и злонамерни. Рекао је то на рачун оних међу Коринћанима који су волели да се расправљају и да потајно гаје узајамно непријатељство. Љубав не завиди. Неко може и да буде дуготрпељив, али завидљив. Љубав се, међутим, и тога клони. Рекао је то због оних завидљивих међу Коринћанима. Љубав се не горди. Односно, љубав не поступа непромишљено, него онога који је поседује чини разборитим и постојаним (чврстим). Горди се умишљен, лакомислен и безуман човек. То је речено лакомисленима и површнима. Не надима се. Могу се поседовати све наведене врлине, али оне могу и надимати. Љубав то нема него је, и поред поменутих врлина, смиреноумна. То је рекао против надмених. 5. Не чини што не пристоји. Љубав не само да се не горди, него ни у случају да доживи крајње недаће због оног којег љуби, неће то сматрати за срамоту и бешчашће. И Христос из љубави према нама не само да је претрпео неславно распеће, него га је сматрао за Своју славу. Можеш разумети и овако: не чини што не пристоји, тј. не вређа, јер ништа није срамније од човека који вређа. То је против оних који не снисходе према другима. Не тражи своје, не раздражује се... Објашњава на који начин љубав не осећа срамоту: зато, каже, што она не тражи своју, него корист ближњег, и за своју срамоту сматра кад ближњег не ослободи срамоте. То је против оних који су презирали остале. Љубав се не раздражује, јер не чини што не пристоји, док гневљив човек не може да сачува пристојност. Љубав не чини што не пристоји и зато се и не раздражује, тј. није брза на гнев. То је против оних које су вређале увреде других. Не мисли о злу. Љубав, каже, трпи свако зло, не раздражује се гневом, и не само да се не свети злом, него и не помишља на то. Запази и ово. Он не каже: љубав завиди, али се зауставља, раздражује се, али се савладава. Напротив, он каже да љубав одлучно не допушта никаквом злу да се покаже, чак ни у свом зачетку, као што каже и овде: не мисли о злу. И то је речено Коринћанима, да за увреду не би узвраћали увредом. 6. Не радује се неправди. Не радује се кад неко претрпи неправду, насиље или увреду. А радује се истини. Оно, каже, што је далеко важније, јесте да се радује с онима који су у добрим мислима и сматра за своју славу када истина узнапредује. То је против завидљивих. 7. Све сноси. И увреде, и ударце, и смрт. Ту особину даје јој дуготрпљење. То је против оних који смишљају зло. Све верује. Ма шта да каже онај којег љуби, јер и она сама не говори ништа лицемерно, и не помишља да би други могао тако да говори. Свему се нада, све трпи. Љубав, каже, не очајава због оног којег љуби, него се нада да ће он свагда усходити ка бољем. То је рекао онима који су очајавали. Ако се, мимо очекивања, и догоди да љубљени обитава у злу, она одважно подноси његове недостатке. Она, каже, све трпи. То је упућено онима, који лако осете непријатељство. 8. Љубав никад не престаје... Никада се не уклања од циља, него све доводи до испуњења. Или што је још боље, не престаје, не пресеца се, никад се не прекида, него се наставља и у будућем веку, кад ће се све остало укинути, о чему апостол говори у наставку. Док ће пророштва нестати, језици ће замукнути... Набројавши изданке љубави, поново је узвисује на други начин, говорећи да ће и пророштва престати, и да ће језици замукнути, а да ће љубав постојати трајно и бесконачно. Наиме, ако пророштва и језици постоје због тога, да би се вера лакше прихватила, онда је природно што ће, кад се вера свугде прошири, они нестати као сувишни, и у садашњем, а посебно у будућем веку. Знање ће престати. 9. Јер делимично знамо, и делимично пророкујемо. 10. А када дође савршено, онда ће престати оно што је делимично. Ако знање престане, хоћемо ли онда живети у незнању? Нипошто! Напротив, он каже да ће престати делимично знање, када дође знање савршено, тј. оно, какво је својствено будућем животу. Тада нећемо знати онолико колико сада знамо, него далеко више. На пример, ми сада знамо да Бог свагда постоји, али на који начин, то не знамо. Знамо и да је Дјева родила, али не знамо како. Тада ћемо о тим тајнама дознати нешто више и корисније. 11. Кад бејах дете... Рекавши да ће се доласком савршеног укинути оно што је делимично, истовремено излаже и пример којим објашњава колико је велика разлика између садашњег и будућег знања. Сада смо слични деци, а онда ћемо бити зрели људи. ...као дете говорих. То одговара језицима. Као дете мишљах. То одговара пророштвима. Као дете размишљах. То одговара знању. А кад сам постао човек, одбацио сам што је детињско. У будућем веку имаћу зрелије знање; тада ће се укинути мало и детињасто знање, какво сада имамо. Затим наставља: 12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки. Објашњава оно што је речено о детету и показује да је наше садашње знање некако тамно, а да ће тада бити јасније. Сада, каже, видим у огледалу. Будући да огледало довољно јасно показује предмет који се у њему одражава, додаје: у загонетки, како би с највећом тачношћу показао непотпуност тог знања. А онда ћемо лицем у лице... Не говори то зато што Бог наводно има лице, него да би на тај начин показао јасност и очигледност знања. Сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат. Удвостручено унижава њихову гордост, показујући да је садашње знање непотпуно и да оно није наше сопствено. Нисам ја, каже, познао Бога, него је Он Сам познао мене. И као што је Он сада познао мене и Сам снисходио ка мени, тако ћу и ја тада далеко више познати Њега, него сада. Онај који седи у тами не види сунце и не стреми његовој прекрасној лучи. Светлост му се, међутим, показује својим прекрасним блистањем и, када примети сунчево сијање, тада и он сам стреми ка светлу. Дакле, речи као што сам познат не значе да ћемо познати Бога онако као што је Он познао нас, него да ћемо, као што Он сад снисходи ка нама, и ми усходити ка Њему. Ево једног поређења. Неко је нашао одбачено дете, племенито и прекрасно. Он га је признао, подигао и узео себи, бринуо се о њему, изврсно га одгајио и најзад му подарио богатство и увео га у царску палату. Дете, док је младо, ништа од тога не осећа и не познаје човекољубље оног, који га је одгајио. Међутим, када одрасте, истог тренутка прихвата свог доброчинитеља и узвраћа му доличном љубављу. Ево ти пример и објашњење онога, што је прикривено изражено у реченоме. 13. А сад остаје вера, нада и љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав. Постоје и дарови језика, и пророштва и знања, иако су они привидни. Кад се вера рашири међу свима, они ће се укинути. Вера, нада и љубав су постојаније од њих (јер то означава речима а сада остаје, тј. означава постојаност ово троје). Међу њима је највећа љубав, јер ће се она продужити и у будућем веку. https://www.atlantaserbs.com/learnmore/library/himna-ljubavi-SvPavle.html

У суботу 11. јануара 2025. године ће од 19 часова у храму св. Пантелејмона у Миријеву, бити одржан добротворни концерт дечијег и мешовитог хора ове цркве, под управом диригента Милоша Крстића. Сав приход од овог концерта биће усмерен за наставак радова на фасади ове дивне миријевске светиње. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве" https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45840

Данас, 4. јануара 2025. године, призренски саборни храм Св. Ђорђа посетила је група поклоника „Метохија за младе“. Док су верници целивали иконе, примећено је да на икони која је сликана по узору на чудотворну икону Казањске Богородице са Христом, из очију Спаситеља теку сузе из ока. Сузе су биле безбојне и без мириса, као природне људске сузе, а искључено је да је реч о уљу из кандила јер је кандило ниже од лика Спаситеља. Окупљени верници су почели да певају тропаре, а призренски парох јереј Јован Радић помазао је присутне уљем из кандила. После је прочитан Акатист Пресветој Богородици уз учешће јереја Владана и ђакона Стефана који служе при храму Богородице Љевишке у Призрену. О овом догађају обавештен је Митрополит рашко-призренски Теодосије. Сузе из очију Спаситеља текле су око сат времена. У ове предбожићне дане овај очигледни знак Божији доживљавамо као утеху и подсетник да Христос не заборавља свој верни народ на Косову и Метохији, да се Пресвета Богомајка стално моли за нас, али као и позив да не престајемо са нашим молитвама за спасење и мир на Косову и Метохији и целом свету. Епархија рашко-призренска Грачаница, 4. јануар 2025. године Извор: Епархија рашко-призренска

1. Моје име је Патрик. Ја сам грешник, обичан човек, последњи од свих верујућих. Презрен од многих. Мој отац се звао Калпорнијус, био је ђакон а његов отац је био Потитус, свештеник који је живео у Бенавем Табурнији (Bannavem Taburniae).То место је близу места где сам био заточен. Било ми је око шеснаест година тада. У то време нисам знао за истинитог Бога. Одвели су ме заједно са хиљадама осталих у Ирску, у заробљеништво. Ми смо то и заслужили јер смо се отуђили од Бога и Његових заповести. Нисмо слушали наше свештенство које нас је саветовало и говорило о спасењу. Господ се јако наљутио нас и расуо нас међу многим народима, све до краја света. Док сам боравио међу странцима ја сам увидео колико сам мали (how little I was). 2. То се дешавало тамо где је Господ указао на мој недостатак вере. Иако се то десило много касније ја сам препознао свој промашај. Тако сам се свим својим срцем обратио Господу моме Богу и он је погледао на моју смерност и смиловао се на моју младост и незнавеност. Он ме је водио и пре него што сам Га упознао, пре него што сам стекао мудрост да разликујем добро од зла. Он ме је штитио и тешио онако како то отац чини своме сину. 3. Због тога не могу да ћутим о томе, то не би било добро, о благословима и даровима које ми је Господ са љубављу приуштио у земиљи где сам био заточен. Ово је начин на који Му можемо узвратити за све благослове којима нас је задужио: када се наши животи, упознавањем Бога, промене; када Га прослављамо и сведочимо његова велика чудеса свим народима који живе под капом небеском. 4. Јер нема другог бога, нити ће га бити, нити га је било осим Бога Оца. Он је Онај Који није настао, Који нема почетка, Онај од Кога је све постало, Онај који све држи у постојању – то је наше учење. И Његов Син, Исус Христос, за Кога сведочимо да је одувек постојао, пре почетка времена, заједно са Оцем на духован начин. Он је постао на неописиви начин пре сваког почетка. Све што видимо и све оно што се налази даље од нашег вида и погледа, све је створено кроз Њега. Постао је човек и победивши смрт Отац га је примио на Небесима. Отац му је дао сву власт над сваким бићем, земаљским и небеским и испод земље. Нека сваки језик исповеди да је Исус Христос, у Кога верујемо и Кога чекамо да нам ускоро опет дође, Гопспод и Бог. Он је Судија живима и мртвима, он награђује сваку особу према њеним делима. Великодушно је на нас излио Светога Духа, дар и обећање бесмртности, Који вернике и оне који га слушају чини децом Божијом и су-наследницима са Христом (co-heirs with Christ).Ово је Онај Кога ми познајемо и Кога обожавамо, Његово Свето Име - Један Бог у Тројици. 5. Он је кроз пророка рекао: „Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави!“ и опет каже: „А дела Божија откривати – то је славно.“ 6. Иако сам несавршен у многоме, желео бих да моја браћа и рођаци знају шта је то што јако волим и шта то надахњује мој живот. 7. Не избегавам Господња сведочанства из Псалама Који каже: „Потирем лажљивце!“ И опет вели: „Уста која лажу убијају душу“. Господ је исто је рекао у Јеванђељу: „За сваку празну реч коју рекну људи даће одговор на дан Суда.“ 8. Зато би требало да се ужаснем са страхом и дрхтањем од ове реченице тога Дана, од којег нико неће моћи побећи, када ће свако у потпуности дати одговор и за најмањи свој грех пред Судом Господа Христа. 9. Због тога сам дуго размишљао и до сада оклевао да напишем јер сам се бојао шта ће рећи људи. То је зато што се нисам образовао као и други, који су једнако напредовали и у закону и у Светим Списима и никада нису морали да мењају свој начин говора још од детињства, већ су увек узрастали у бољем и квалитенијем. Ипак, мој говор и речи су преведени на страни језик како би се лако могло увидети из мојих списа начин на који сам упућивао и учио. Као што је речено: „У ријечи познаће се премудрост и знање у говору језика.“ 10. Међутим, иако је истина у мом оправдању, оно ме неће одвести никуда. Сада, када сам у поодмаклим годинама, желим да учиним оно што нисам у својој младости. Моји греси су ме тада спречили да прихватим оно што сам прочитао. Али ко би ми поверовао чак и кад бих поновио оно о чему сам претходно говорио. Као млад сам заточен, млад у искуству, нисам још увек знао шта треба да тражим и шта треба да избегавам. Зато сада црвеним и бојим се да откријем свој недостатак искуства, будући да не могу изразити речима оно што осећам срцем и душом. 11. Када би ми се дала иста прилика као и другима, ја не бих ћутао, колика год да је награда. Иако некима изгледа да су бржи и спретнији у односу на недостатак мог знања и мог споријег говора, ипак стоји написано: „Језик мутавих говориће брзо и разговетно.“ Где све не бисмо могли да ширимо, посланицу спасења Христовог (a saving letter of Christ), а речено је све до краја света! Иако није најбоље изражено, ипак је ова посланица искрено и снажно записана у вашим срцима, не мастилом, већ Духом живога Бога. Дух је сведок да је сву природу створио Најузвишенији! 12. Први сам, дакле, међу свим простим житељима, избеглица, и необразован. Не знам како да се припремим за будућност. Али ово сигурно знам, да пре него што сам ниско пао, био сам попут камена који је лежао у дубоком блату. Онда, Онај Који је Моћан, дошао је к мени и својом милошћу извукао ме одатле, подигао ме и поставио на сам врх планине. Због тога гласно проповедам о повратку ка Господу, о дивним делима Његовим, овде и сада и заувек; која људски ум не може измерити. 13. Стога, задивите се сви људи, велики и мали, који се бојите Бога! Ви образовани који сте на власти, пажљиво ово испитајте. Ко је себе назвао будалом као што сам ја то учинио (Who was it who called one as foolish as I am) и то међу онима који су изгледали мудрији у искуству и моћнији говором, па и у свему осталом? Иако сам био најпрезренији од свих, Он ме је надахњивао, пред свима, како бих верно служио народима са страхопоштовањем и без стида: народи до којих ме је довела љубав Христова. Када бих био достојан тога ја бих цео свој живот провео у служењу људима, са понизношћу у истини. А то је дар од Бога. 14. Добро је објављивати дар Божији и Његову вечну утеху; познавати веру у Тројицу и на тај начин не допуштати искушењима да науде вери. Добро је што сам ширио име Божије ван отаџбине верно, без страха; да бих и после смрти могао оставити нешто вредно хиљадама браћи и сестрама - деци коју сам крстио у Господу. 15. Нисам уопште заслужио да ми Господ подари тако велику милост, после потешкоћа и невоља, после заробљеништва и после много година проведених међу тим људима. То је нешто чему се нисам надао у младости и чему ме нису учили. 16. Када сам дошао у Ирску, сваког дана сам чувао овце и често сам се молио преко дана. Љубав према Богу је све више расла као и осећај страхопоштовања према Њему. Вера је расла и мој дух је био покренут толико да сам се дању молио и по хиљаду пута, ноћу такође. Остајао бих у шуми и на планини и устајао бих да се молим пре зоре, на снегу, леду и киши. Нисам се никада лоше осећао због тога, никада нисам осетио лењост, сада видим да ми је дух горео тада. 17. Једне ноћи у сну сам чуо глас који ми говори: „Добро си постио. Ускоро ћеш се вратити својој отаџбини.“ Недуго после тога, чуо сам некога који ми каже: „Погледај, твој брод је спреман.“ То није било близу, било је удаљено око две хиљаде миља одавде. Никада нисам био у том месту нити сам икога познавао одатле. Тада сам побегао, напустио сам човека са којим сам провео шест година. Отишао сам уз помоћ Божије силе. Бог је преусмерио мој живот ка добром. Нисам се ничега плашио током пута до тог брода. 18. Тог дана када сам стигао, брод је био спреман да напусти то место. Рекох, посади брода да би требало са њима да пловим, међутим, капетан уопште није био љубазан према мени. Нељубазно и љутито ми је одговорио: „Немој да си се усудио да кренеш са нама!“ Када сам то чуо, напустио сам их и упутио се назад ка колиби,где је био мој смештај. Почео сам да се молим успут и пре завршетка молитве, чујем једног од њих како ми виче: „Дођи брзо – они људи те зову!“ Окренуо сам се и они ми рекоше: „Дођи – имаћемо поверења у тебе. Докажи да си наш пријатељ на било који начин.“ Тог дана сам одбио да сисам њихове груди (I refused to suck their breasts) због поштовања према Богу. Они су били многобошци и помислио сам да би могли да поверују у Исуса Христа. Због тога сам кренуо са њима. И ми пођосмо. 19. После три дана смо ступили на тло и двадесет осам дана смо путовали кроз дивљину. Храна је нестала и велика глад је задесила целу поседу. Капетан ми се обратио речима: „Ти си Хришћанин?“ Рекао си да је твој Бог велики и свемоћан – зашто се не би помолио за нас, пошто смо у јако лошем стању због глади која влада међу нама? Нема никакве назнаке да ћемо уопште наићи на људе овде!“ Са великим убеђењем рекао сам им: „Свим срцем поверујете у Бога, јер за Њега ништа није немогуће. Он може да створи храну на Вашем путу – толико, да сви будете потпуно задовољни. Његово изобиље је свуда.“ Уз Божију помоћ, то се и десило! Пред нашим очима се појави једно стадо свиња! Већину тих свиња су побили и остало им хране је за две ноћи, добро су се окрепили, чак су се и пси заситили. Многи од њих су имали велику слабост (према храни, прим. прев) тако да су остатак пута превалили као полу-живи (and left half-alive by the way). После овога они дадоше велику захвалност Богу а ја сам био почаствован у њиховим очима. Од овог дана имали су хране у изобиљу. Такође, нашли су још и неког дивљег меда те ми понудише нешто од тога. Међутим, један од њих рече: „Овај мед мора бити принешен Богу на жртву!“ Слава Богу, од тог тренутка па надаље ја ништа нисам више окусио. 20. Исте ноћи, док сам спавао, Сотона ме је страшно искушао – тога ћу се сећати док сам жив. Као да је пао огроман камен на мене док је цело моје тело изгубило снагу. Међутим, иако сам у то време јако мало знао о духовном животу, десило се да сам призвао Хелиаса. Док су се ове ствари дешавале видео сам да се Сунце подигло на небо и док сам дозивао: „Хелиасе! Хелиасе!“ свом својом снагом, сунчева светлост је пала на мене; и одједном, сва она тежина је нестала. Верујем да се то десило уз помоћ Господа Христа и да је Његов дух био узвикивао из мене. Такође, верујем да се ово дешава кад год сам под неким притиском (whenever I am under stress), као што у Јеванђељу пише: „Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.“ 21. То се исто догодило после много година мог заробљеништва. Шесте ноћи када сам био са њим чуо сам божански глас који ми говори: „Бићеш са њима два месеца.“ И ево шта се десило: шесте ноћи Господ ме је избавио из њихових руку. 22. Док смо путовали, Господ нам је сваког дана обезбеђивао храну, ватру и склониште док десетог дана нисмо наишли на неке људе. Претходно, поменуо сам, путовали смо дана кроз дивљину. Те ноћи када смо срели те људе, понестало нам је хране. 23. После неколико година опет сам био поново са мојим родитељима у Британији. Дочекали су ме као сина, како и доликује, и замолили, након свих невоља које сам претрпио, да их више никада не напуштам. Док сам боравио тамо код њих видео сам у ноћној визији човекачије име беше Викторијус који долази из Ирске са много писама којих је немогуће избројати. Дао ми је једно од тих писама и почех да читам од почетка, глас ирског народа. Док сам читао почетак писма, учинило ми се да сам чуо у једном тренутку глас оних који су били поред шуме Воклат (Woclut), близу западномг мора. Викали су сви као један: „Преклињемо те, свети дечаче, дођи опет и прошетај међу нас.“ Ове речи дубоко ме дирнуше у срце тако да нисам могао наставити читање. Тада сам се пробудио. Хвала Богу, Господ је после много година благословио оно што су они тражили од Њега. 24. Наредне ноћи – не знам, Бог зна, да ли је то било у мени или ван мене - чух речи које сам разумео тек на крају: „Онај Који је Свој живот дао за тебе, Тај говори у теби.“ И ја устадох сав испуњен радошћу. 25. Следећи пут видех у себи некога који се моли. То је осећај као да се налазим унутар свог тела. И чух изнад себе да је горе моје унутрашње сопство (and I heard above me, that is, above my inner self). Оно се усрдно молило, са уздисајима. Био сам зачуђен и изненађен, запитао сам се ко се то у мени моли. На крају молитве, било ми је јасно да је то Дух. Тада сам се пробудио и сетио речи Апостола који говори: „А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим.“ И опет: „Господ је наш заступник, он се моли за нас.“ 26. Једном су ме искушали моји надређени. Дошли су и изложили моје грехе поред мог тешког рада и труда као Епископа. Толико јако су ме погодили да сам помислио како ћу (про)пасти и овде и у вечности. Али је Господ својом добротом у своје име издвојио обраћенике и странце и снажно ме подржао током овог лошег опхођења према мени. Ипак, нисам упао у грех и срамоту. Молим се Богу да им ово не урачуна у грех. 27. Они су после тридесет година изнели једну ствар против мене коју сам ја исповедио још пре него што ћу постати ђакон. То се догодило једног дана када сам се осећао лоше и узнемирено, са мојим јако драгим пријатељем. Односило на неке ствари које сам учинио једног дана, тачније, у току једног сата, када сам био млад, односно, пре него што сам превазишао моју слабост. Ја не знам, Бог зна, да ли ми је тада било петнаест година; тада нисам веровао у живог Бога, нисам веровао у Њега ни када сам био млађи... Заправо, био сам у смрти и неверовању све док ме нису јако прекорили, односно, док ме нису потпуно сломили глађу и наготом, сваког дана (brought low by hunger and nakedness daily). 28. Моја одбрана се састојала у томе што сам се у то време налазио у Ирској, не својим избором, све док нисам поптуно пострадао. Ипак, то је било добро за мене, јер ме је Бог оснажио и припремио за оно што ћу сада бити. Тада сам био много другачији него сада; јер се сада бринем за друге и могу много да учиним за њихово спасење. Тих дана нисам бринуо чак ни за своје лично благостање (have concern for my own welfare). 29. Дакле, оног дана када су ме оптужили они које сам претходно споменуо, исте вечери сам у ноћној визији видео неко писање пред мојим како пишу пред мојим посрамњеним лицем. Усред тога чуо сам глас Божији који ми је рекао: „Видели смо са незадовољством лице онога који је изабран да буде лишен доброг имена (гласа, прим.прев.). “ При том, Он није рекао: „Ти си видео са незадовољством“, већ „Ми смо видели са незадовољством“, као да се поистовећује са мном, јер каже: „Онај ко те дирне као да је дирнуо зеницу ока мога.“ 30. Због тога сву захвалност дајем Ономе Који ми је дао снагу у свему, и молим Му се како ме не би омео на путу којим сам кренуо и у делима која сам научио од Христа мога Господа. Тачније, осетио сам у себи не малу силу од Њега (Христа) док је моја вера била искушавана од Бог и људи. 31. Без стида могу рећи да ме моја савест не осуђује, ни сада нити ће у будућности. Имам Бога за сведока да нисам казао ни једну лаж у исказу који сам вам дао. 32. Највише жалим за мојим драгим пријатељем, чији смо извештај чули, у кога сам имао много поверења. Ја сам чуо од поједине браће да је он долазио у моју одбрану док сам био одсутан још пре него што ће се чути за овај случај. У то време ја нисам био тамо, нисам био ни у Британији тако да ја нисам могао покренути тај случај. Заправо, он ми је својим устима рекао: „Види, теби је дат чин Епископа.“ Ја тако нешто не заслужујем. Како је онда после свега доброг и злог могао да ме јавно пред свима срамоти за ствар коју ми је претходно слободно и у радости опростио, као што то чини и Бог Који је већи од свих? 33. Довољно сам рекао о овоме. Не смем сакрити Божији дар који ми је Он великодушно дао у земљи мог заточеништва. То је било онда када сам Га свом снагом тражио, и нашао Га, и Он ме је заштитио од свих зала – тако ја верујем – захваљујући Његовом Духу Који живи и дела у мени све до данашњег дана. Поносан сам што то могу поново рећи. Бог зна, ако би ми то исто рекла нека друга особа, ја бих прећутао, из љубави према Христу. 34. Зато не престајем да благодарим Богу који ме је одржао у вери у тренуцима искушења. Данас са пуним поверењем предајем моју душу Христу, мом Господу, као живу жртву на дар. Он је Тај који ме је одбранио у свим мојим недаћама. Могао бих казати: „Ко сам ја Господе, односно, какво је то моје дозивање те Си Својим божанским присуством био са мном?“ Ето како сам почео да славим и величам Твоје име међу народима, све ово време, где год се налазио, и то не само у добрим временима него и у злим такође. Шта год да ме снађе, добро или зло, (под)једнако прихватам са захвалношћу Богу. Он ми је безброј пута показао да могу слободно и непоколебљиво положити своју веру у Њега. Колико год да сам незнавен, Он ме је чуо, тако да се усуђујем у овим одмаклим годинама предузети такво свето и чудесно дело. На тај начин могу донекле подражавати (=опонашати) оне за које је Господ прорекао да ће објављивати Јеванђеље за сведочанство пред свим народима пре краја света. Ми видимо да се то испунило. Погледајте нас: ми смо сведоци да се Јеванђеље проповедало и тамо где се никада раније није проповедало! 35. Била би дуга прича да се исприча свако моје дело, па чак и у деловима. Укратко ћу говорити о томе како ме је добри Бог често ослобађао из заточеништваи од опасности које су претиле мом животу као и о скривеним опасностима и о стварима за које немам речи да их опишем. Не бих желео да повредим читаоце. Бог познаје сва дела чак и пре него да буду учињена и Он је мој управитељ који ми често даје упозорења у виду небеских гласова - мени, јадном сиротану! 36. Одакле је дошла ова мудрост, мудрост која није од мене? Ја чак нисам знао ни за број дана, а још мање сам знао за Бога. Одакле је дошао тај велики и животодавни дар (great and life-giving gift) познања и љубави према Богу чак и по цену напуштања отаџбине и родитеља? 37. Многи дарови су ми дати, заједно са тугом и сузама. Било је и оних које сам ја увредио, чак и супротно од жеља мојих надређених; али, уз помоћ Божијег руковођења, ја нисам пристајао нити се слагао сам њиховим жељама. То није било по мојој вољи, већ је Бог надвладао то у мени и успео сам да се супроставим свима њима како бих дошао до ирског народа и како бих проповедао Јеванђеља. Подносио сам увреде неверујућих, доживљавао директну мржњу због мог доласка. Подносио сам многе прогоне, чак и ланце, много пута се одрекао своје личне слободе због других. Ако сам достојан, спреман сам да добровољно дам живот овде и сада за Његово име. Ако би ми Господ дозволио, желео бих овде да проведем цео свој живот, све до смрти. 38. Много дугујем Богу. Он ми је дао велику благодат, те су се многи преко мене наново родили у Богу и дошли до познања истинског живота. Свештеници су свуда постављани да служе, захваљујући њима мноштво народа, из свих крајева света, су поверовали у Бога. То је управо оно што је Он у прошлости обећао кроз пророка: „К Теби ће доћи народи до крајева земаљских, и рећи ће: како су лажни идоли које имаше наши очеви, и они више ничему не служе.“ И опет: „Поставио сам те за свјетлост народима, како би био њихово спасење до краја свјета.“ 39. Ово обећање ишчекујем – јер је Он Тај који никада неће изневерити, као што се понавља у Јеванђељу: „Они ће доћи са истока и запада и сјешће са Авраамом и Исааком и Јаковом.“ Верујемо да ће верујући народи доћи са свих страна света. 40. Добро је када се вредно лови као што Господ благосиља и учи када каже: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.“ И опет Он каже кроз пророка: „Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ;“ и много тога сличног. Због тога је пожељно да стално бацамо своје мреже како би остварили велики улов за рад Бога. Такође, свештеници би требало да крштавају и да храбре народ у невољама и потребама. Ово је Господ рекао у Јеванђељу: Он упозорава и учи следећим речима: „Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вјека.“ Опет каже: „Идите по свему свијету и проповједајте Јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.“ И опет: „И проповједаће се ово Јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај.“ На исти начин је Господ ово унапред казао кроз свог пророка: „И у последње дане, каже Господ, излићу свог духа на свако тијело, и синови ваши и кћери ваше ће прорицати, омладина ће гледати визије и стари ће сањати снове. Заиста, на слуге моје, мушкарце и жене, излићу свој Дух и они ће прорицати.“ Осија каже: „Онај који није мој народ, назваћу мојим народом; и она која није задобила милост, назваћу је оном која ће стећи милост. На месту где је речено: „Ниси мој народ: тамо ће се они прозвати дјецом живога Бога.“ 41. Како се ово десило Ирској? Они никада раније нису знали за Бога осим да служе идолима и поганим стварима. Међутим сада, постали су народ Господњи и названи су децом Божијом. Синови и кћери ирских првака су виђени међу монасима и девицама Христовим. 42. Ево следећег примера. Била је један благословена Иркиња, из племените породице, најлепша одрасла особа коју сам ја крстио. Пар дана касније је дошла код нас из следећег разлога: Рекла нам је да је примила поруку од божијег посланика, који ју је посаветовао да постане Христова девица (should become a virgin of Christ), како би се приближила Богу. Слава Господу, шест дана касније, са одушевљењем и добрим расположењем, дала је завет, онако како то чине све Христове девице. Међутим, њихови очеви, наравно, не воле то што оне чине. Ове жене трпе прогон и лажне оптужбе својих родитеља, а њихов број све више и више расте! Ми не знамо тачан број нашег народа који је рођен тамо. Поред тога, ту су и удовице и они који девствено живе. У заточеништву им дају најтеже радове – подносе ужасна малтретирања и претње, међутим, Бог пружа благодат свим женама које Му служе. Чак и када је нешто забрањено, оне храбро следе Његов пример. 43. Могао бих да их оставим и да одем у Британију. То бих учинио драге воље; посетио бих моју отаџбину и родитеље. И не само то, волео бих отићи у Гаул да посетим браћу, да видим лица светаца Божијих. Господ зна шта бих све радо учинио. Међутим, везан сам Духом, који ме уверава да бих био осуђен ако бих отишао. Бојим се, такође, да бих изгубио овај посао који сам почео - не толико ја колико Господ - Који ми је рекао да дођем овде и да будем са овим људима до краја мог живота. Нека буде воља Господња, нека ме заштити од сваког погрешног пута, како се не бих огрешио према Њему. 44. Надам се да чиним оно што би требало да чиним. Знам да не могу веровати себи самоме све док сам у овом смртном телу. Постоји неко ко је јак, ко сваког дана поткопава моју веру и истинитост праве религије, оне Христове религије коју сам изабрао до краја живота. Тело је непријатељ који вуче ка смрти, тиме што чини оне примамљиве ствари (enticing things) које су противне закону. Знам да нисам водио савршен живот као други верници. Али то признајем свом Господу и не црвеним се пред Њим. Не говорим вам лажи: од своје младости како сам упознао Господа, љубав и страхопоштовање према Богу су расле у мени и уз Божију помоћ одржао сам веру све до сада. 45. Има оних који ми се подсмевају и који ме вређају. Али и поред тога нећу прећутати нити сакрити знакове и чудеса које ми је Господ показао, много година пре него што ће се збити. Он познаје све ствари и догађаје још пре почетка времена. 46. Зато желим да благодарим Господу без престанка. Он стално опрашта недостатак моје мудрости и моју немарност. Много пута се није (на)љутио на мене; на мене који треба да будем његов помоћник. Нисам могао брзо прихватити оно што ми је показао, те је Дух то одложио за другу прилику. Господ је безброј пута био милосрдан према мени јер је видео у мени оно што ја нисам могао видети а тиче се мог живота. Било је много оних који су забрањивали моју мисију. Међусобно су причали приче иза мојих леђа, говорили су:„Зашто се излаже опасности међу непријатељским народима који не познају Бога?“ Нису били толико злонамерни колико нису разумели. То могу да посведочим као неук и обичан човек из народа. Заправо, тада нисам могао брзо да препознам благодат која је била у мени. Међутим, сада знам шта сам тада могао учинити. 47. Због тога, ја сам обавестио моју браћу и служитеље моје који ми верују, дао сам им упозорење, а и сада их упозоравам како би ојачали и потврдили своју веру. Ох, ви можете чинити веће и моћније ствари. Ово ће бити моја слава, као што је мудар син слава своме оцу. 48. Ви сви знате, и Бог зна, да сам живео међу вама од своје младости у истинитој вери и са искреним срцем. Са паганима, са којима сам живео, живео сам у доброј вери, и наставићу тако. Бог зна да сам био искрен са свима њима, све чинећи ради Њега и ради Његове Цркве. Не бих желео да подстанем прогон њих и свих нас (Iwould not want to arouse persecution of them and of all of us); нити бих желео да се Господње име хули због мене јер је написано: „Тешко ономе због кога се име Божије ружи.“ 49. Знам да сам неискусан у свим стварима (inexperienced in all things). Међутим, трудио сам се да чувам себе и хришћане и Христове девице и побожне жене које су ми давале мале поклоне. Када би стављале своје украсе на олтар ја бих им враћао. То сам радио јер су ме такве ствари повређивале. Али то се све дешавало са надом на вечни дар (the hope of the eternal gift), због чега сам морао бити веома пажљив, у случају кад би ме неверници ухватили због ко зна каквих разлога. Једноставно, нисам желео да пружим ни најмањи повод неверницима да говоре и шире гласине против мене. 50. Да ли се десило да сам због неког крштења, а било их је на хиљаде, тражио чак и минималну надокнаду за то? Ако је тако, реците и ја ћу вам то вратити. Или, онда када је Господ постављао и рукополагао свештенике преко мене, никада им нисам тражио никакве надокнаде. Да ли се можда некада десило да сам им тражио да плате свој чин бар и по цени ципела које носим? Реците слободно, ако се тако нешто десило ја ћу вам вратити новац, чак и више од тога. 51. Целог себе сам предао вама, ваш сам до краја живота. Због вас сам путовао свуда, био у многим невољама и у најдаље крајеве где нико не живи и где нико није дошао да крштава или да рукополаже свештенике ја сам то чинио како би привели народ пуноти живота. To je ништа друго до Божији дар којим сам марљиво и предано све чинио вас ради. 52. У оно време када сам давао поклоне краљевима, још више сам давао и плаћао њихове синове који су путовали са мном. Упркос томе, они су мене и моје пријатеље заробили, и били одлучни да ме убију. Међутим, још није било време за тако нешто. Они су покрали све што су нашли код мене и везали ме у ланце. Четрнаестог дана, Господ ме је ослободио њиховог заточеништва. Због Бога и због нашег блиског пријатељства које смо претходно имали, вратили су нам све што су нам били отели. 53. И сами знате колико сам потрошио на судије оних крајева које сам често посећивао. Моја процена је да сам тада платио (=дао откупнину) за најмање петнаест особа, како бисте ви на тај начин имали користи од мене и као бих ја могао имати користи од вас код Господа. Није ми жао што сам то чинио; да је требало и више бих потрошио. Господ је моћан и може допустити да потрошим чак и самог себе ради ваших душа (to spend my very self for the sake of your souls). 54. Видите сада: Бога позивам за сведока душе да вас не лажем. Не бих вам писао тражећи за себе похвалу, нити какво користољубље - нити очекујем какву почаст од вас. Истинска слава још увек није видљива, она се срцем верује, а то ми пружа задовољство. Онај Који даје обећање веродостојан је и никада не лаже. 55. Већ данас видим да ми Господ даје достојанство и више него што очекујем. Нисам био достојан овога, нити сам особа за коју би Господ требало нешто тако да учини; јер поуздано знам да су сиромаштво и патња више пријају мојој души него богатство и уживање. Господ је постао сиромашан нас ради; ја сам, такође, бедан и несрећан. Чак и када бих желео богатство, не бих га имао. Не покушавам да себе осудим, иако сваког дана постоји могућност да будем убијен, ухапшен или да будем одведен у заточеништво или нешто слично томе... Али ја се не бојим ни од које поменуте ствари јер верујем у небеска обећања. Предао сам себе у руке Свемогућег Бога Који је Владар целе Васељене, баш као што пророк каже: „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткрепити.“ 56. Сада предајем душу свом највернијем Богу. Његов сам заступник, упркос мом лошем стању. Међутим, Бог не зависи од наших личних стања; зато ме је одабрао за овај задатак како бих био као један од његових најмањих слугу. 57. Стога, желим да Му узвратим за све што ми је дао. Шта ћу рећи или шта ћу обећати Господу? Не поседујем ништа што ми Он није дао. Он познаје дубине мог срца, сва моја осећања. Он зна да је довољно само то што јако желим и што сам спреман ако би ми допустио да пијем из Његове чаше, баш као што је и Он био умољен да то учини за оне који су Га волели. 58. Зато, нека Бог не допусти да изгубим Његов народ, чак и у најудаљенијим деловима земље ти народи су постали Његов, Божији народ (лаос). Молим се Богу да ми подари истрајност и да ми допусти да му верно сведочим све до краја мог живота, а све ради Бога мог. 59. Ако сам икада злоупотребио нешто што је било везано за Бога кога љубим, молим да ми се дозволи да, заједно са преобраћеницима и са заробљеницима, пролијем своју крв и ако нема гроба за моју сахрану, нека моје тело пси и дивље звери растргну на многе делове, односно, нека га птице небеске целог поједу. Са дубоким уверењем изјављујем, ако би се тако нешто десило, знам да ћу опет изнова задобити и душу и тело. Нема сумње, како год, ми ћемо устати (=васкрснути) одређеног дана са светлошћу сунца, у славу Христа Исуса, нашег Искупитеља (our Redeemer). Бићемо деца живога Бога и сунаследници Христови (co-heirs of Christ). И бићемо подобни Његовом лику јер ми са Њим и кроз Њега и у Њему треба да владамо (from him and through him and in him that we are to reign). 60. Сунце које свакодневно видимо, оно излази по његовој заповести, то сунце никада неће господарити нити ће његов сјај вечно трајати; а све оне који обожавају сунце стићи ће зла и бедна казна (will come to a bad, miserable penalty). Ипак, ми верујемо и обожавамо истинско сунце, које је Христос, које неће никада ишчезнути. Неће ишчезнути ни они који творе вољу Његову него ће заувек живети баш као што Христос вечно живи. Он постоји са Оцем Сведржитељем и са Светим Духом још пре него што су векови постали, и сада, и кроз све векове векова. Амин. 61. Опет и опет укратко вам износим речи моје исповести. Истину вам сведочим, у великој радости срца пред Богом и Његовим светим анђелима да нисам имао ниједан други разлог да се вратим народу од којег сам раније побегао осим због Јеванђеља и Божијих обећања. 62. Молим се за оне који верују и поштују Бога. Неки од њих можда пронађу и прочитају ово писмо које је Патрик, неуки грешник, написао у Ирској. Нека нико од њих не каже, да све и оно мало што сам учинио како бих удовољио Богу, да сам учинио у незнању (to please God was done through ignorance). Уместо тога, процените и верујте у истину јер је она дар од Бога. Ово је моја исповест пре смрти. https://www.cudo.rs/св-патрик-ирски-исповест/

Господе, ти си ми обилно открио истину своју и правду своју. Научним образовањем ти си ми открио све богатство вере, природе и људског разума. Ја сам познао реч твоју, реч љубави, што продире све до раздиобе душе и духа нашег (Јев.4,12). Ја сам изучио законе ума људског и његово мудрољубље, устројство и лепоту речи, делимично проникавши у тајне природе, њене законе, бездане стварања света и законе његовог кружења. Ја познајем насељеност земаљског шара. Дознао сам и за поједине народе, за знамените личности који су својим редом прошли светом и за њихова дела. Делимично сам упознао велику науку самопознања и приближавања теби. Једном речју, много, много сам дознао: Огромност људског разума мени је показана (Сир.3,23). Све до сада ја још много упознајем. Имам много књига разноврсног садржаја. Ја их читам и поново ишчитавам, и још се нисам заситио. Мој дух је још жедан знања. Моје срце не може да се задовољи: од свег сазнања задобијеног умом оно не може да стекне пуно блаженство. Када ће се оно заситити? Наситиће се када угледам славу твоју (уп. Пс.16,15). Све дотле ја се нећу наситити. Сваки који пије од ове воде (тј. од светског знања) опет ће ожеднети, а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода што ћу му дати постаће у њему извор воде која течеу живот вечни (Јн.4,13-14), рекао је Спаситељ. * Да ли си се научио да увек видиш пред собом Господа као свудаприсутни Ум, као живо и дејствено Слово и као животворни Дух? Свето Писмо је област Ума, Слова и Духа, Бога Тројице. У њему се Он пројављује јасно. Речи које вам ја говорим дух су и живот су (Јн.6,63), рекао је Господ. Списи светих отаца су такође израз ипостасне Мисли, Слова и Духа, уз веће учешће самог људског духа. Списи, пак, обичних световних људи су пројава палог људског духа, са његовим грешним привезаностима, навикама и страстима. У Речи Божијој ми лицем у лице видимо Бога. Ми видимо и себе, тј. какви смо. Људи, упознајте у њему себе и свагда ходите у присуству Божијем. * Бог је стваралачка, жива и животворна Мисао. Стога веома греше они који се мислима свога духа удаљују од Ипостасне Мисли, бавећи се само вештаственим и трулежним предметима и овештаствлзујући дух свој. Нарочито греше они који се у време богослужења или домаће молитве својим мислима сасвим удаљују и блуде по разним местима ван храма. Они до крајности жалосте Божанство, ка коме мисао наша треба да је уперена. * Чему воде пост и покајање? Због чега труд? Они воде очишћењу од грехова, душевном спокојству, сједињењу с Богом, усиновљењу, смелости пред Господом. Има, дакле, разлога за пост и за свесрдно исповедање. И награда за савесни труд ће бити непроцењива. Да ли многи од нас имају осећање синовске љубави према Богу? Да ли многи од нас могу смело и без осуде да призивају небеског Бога Оца и да говоре: „Оче наш“? Није ли у ствари обратио, тј. да се у нашим срцима уопште не чује синовски глас, с обзиром да је угушен сујетом овога света или привезаношћу за његове ствари и задовољства? Није ли Отац небески далеко од наших срца? Зар не треба да га и представљамо као Бога осветника, с обзиром да смо се од Њега удаљили у далеку земљу? Да, по гресима својим сви ми заслужујемо Његов праведни гнев и казну. И заиста је чудно да је дуготрпељив и да нас не сече као неплодне смокве? Пожуримо да га умолимо покајањем и сузама. Уђимо у себе и са свом строгошћу размотримо своје нечисто срце. На тај начин ћемо угледати много нечистоте која омета да у њега дође Божанствена благодат. Осим тога, схватићемо да смо духовно мртви. * Овде је Господ вољени. Како, дакле, да у срце своје пустим и сенку злобе? Нека умре у мени потпуно свака злоба и моје срце нека буде помазано миомиром незлобивости. Нека те победи љубав Божија, злобни сатано, с обзиром да нас (који смо склони злој нарави) подстрекаваш на злобу. Злоба је сасвим убитачна за душу и тело: она пали, гуши, мучи. Нико свезан злобом не треба да се осмели да приступи престолу Бога љубави. * Када се молимо, неизоставно смо дужни да завладамо над својим срцем и да га окренемо Господу. Неопходно је да оно не буде хладно, лукаво, неверно, двоједушно. Иначе, каква нам је корист од молитве и побожности? Да ли је добро да од Господа чујемо гневни глас: Приближава ми се народ овај устима својим, и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене (Мт.15,8)? Према томе, немојмо стојати у цркви са душевном раслабљеношћу, него нека свако гори духом својим, служећи Господу. Ни народ не цени много услуге које обављамо хладно, само по навици. И Бог заправо тражи срце наше. Дај ми, сине, срце своје (Прич.23,26). Јер, срце је главно у човеку, тј. његов живот. И више од тога: срце наше је сам човек. Према томе, онај ко се Богу не моли срцем у ствари се уопште и не моли, будући да се моли само тело његово, које само по себи, без душе, јесте исто што и земља. Сетите се да стојећи на молитви стојите пред Богом који све зна. Стога ваша молитва треба да буде, такорећи, сва дух, сва разум. * Уколико вам предстоји искушење на неки грех, живо представите себи да [сваки] грех силно гневи Господа, који мрзи безакоње. Јер ти ниси Бог који хоће безакоње (Пс.5,5). Да бисте боље схватили речено, представите себи праведног и строгог оца, који воли своју породицу и који свим средствима настоји да децу своју учини наравственом и честитом. За њихову добру нарав он намерава да их награди великим богатством, које им је прибавио својим трудом. На жалост, међутим, он види да га деца, и поред његове велике љубави, не воле и не обраћају пажњу на наслеђе које им је прибавио својом љубављу, него живе неуредно и незадрживо јуре у пропаст. Имајте у виду да је сваки грех смрт за душу (Јак.1,15). Он, наиме, убија душу, будући да нас чини робовима ђавола човекоубице. Уколико више робујемо греху, утолико је теже наше обраћење и извеснија наша погибао. Бојте се, стога, свим срцем свакога греха. * Размишљај чешће о Ономе чија се мудрост пројавила у склопу твога тела, постојано га одржавајући у постојању и деловању? Ко је прописао законе твојих мисли, које до сада следе и мисли свих људи? Ко јс у срцима свих људи изобразио закон савести који до сада у њима награђује добро и кажњава зло? Боже свемогући, премудри и сведобри. Рука је твоја стално на мени грешном и твоја доброта ме не напушта ни часка. Подари ми да свагда са живом вером целивам твоју десницу. Зашто да идем далеко и тражим трагове твоје доброте, твоје премудрости и твога свемогућства? Ти трагови су врло очигледни у мени. Ја сам чудо Божије доброте, премудрости и свемогућства. Ја сам цео свет у малом виду. Моја душа је представница невидљивога света, а тело представник видљивог света. одломци из књиге - МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

Епископ новобрдски Иларион ће у четвртак 26. децембра у храму светог Марка на Ташмајдану, одржати предавање на тему "Христос: Бог у времену и простору". Почетак је у 18 часова, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

У суботу 21. децембра, настављају се духовне трибине Мисионарске школе при храму св. Александра Невског на Дорћолу од 18 сати и 45 минута. Овога пута ће тумачење посланице св. Апостола Павла Римљанима произнети свештеник Бранислав Јелић, сабрат ове цркве. Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру циклуса предавања која се са благословом Патријарха српског Порфирија одржавају у београдским храмовима током Божићног поста, на тему "Етика подвижништва - примери покајања" ће у суботу 21. децембра 2024. године у храму св. пророка Илије у Миријеву беседити г. Никола Вилотић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Предавање почиње после вечерњег богослужења, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру циклуса предавања која се са благословом Патријарха српског Порфирија одржавају у београдским храмовима током Божићног поста, на тему "Писма и први пост" ће у суботу 21. децембра 2024. године у храму св. Димитрија на Новом Београду беседити ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Почетак предавања је око 18 сати и 30 минута, после празничног бденија, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

У уторак 10. децембра 2024. године, у храму Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић (Игњата Јоба 75), биће служен акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 17 часова, сазнајемо из духовне заједнице овог светог храма. Сви су добродошли на молитву. Извор: Радио "Слово љубве"

У храму св. пророка Илије у Миријеву ће у суботу 7. децембра, после вечерње службе, предавање на тему "Аскетизам или схизофренија" одржати јереј Радомир Маринковић. Сви су добродошли, поручује братство овог светог храма. Извор: Радио "Слово љубве"