Претражи Живе Речи Утехе

ИСАК СИРИН (грч: Ισαάκ του Σύρου) - преподобни, свети; Велики подвижик и "свети философ" (по Св. Јустину), који је у потпуности разрадио методику хришћанске гносеологије; велики мистичар Цркве, чије се животно дело добрим делом односи на икономију Светог Духа; велики писац Цркве и то углавном на бази властитог искуства у молитвеном тиховању. Црква га прославља 28. јануара. Житије Св. Исак Сирин рођен је у првој четвртини VII века, у месту Бет-Катарији, у Сирији (отуда Сирин), на обали Персијског залива. Као веома образован младић, заједно са старијим, такође ученим, братом отишао је у манастир Мар-Матеј (у преводу: господин Матеј - вероватно оснивач манастира), који се налазио у близини града Ниневије. Убрзо је брат Св. Исака био постављен за старешину тога манастира, док се Св. Исак подвизавао у једној келији недалеко од манастира. Због свог образовања, чудотворства и ревности у вери, Св. Исак био је изабран за Епископа града Ниневије (посвећење је било у манастиру Бет-Абе, од Патријарха Георгија, 660-680). На тој дужности остао је само пет месеци, јер је увидео да он није особа која може бити и администратор Цркве. Вратио се свом усамљеничком животу, повукавши се најпре на гору Мату (у близини Бет-Хузаја). Живећи на гори, јео је само три кришке хлеба дневно, уз понешто поврћа у пресном стању. Старост га је натерала да се пресели у пустињски манастир Рабан-Шабур. Много је писао и изучавао Свето Писмо, и на основу личног искуства описивао процес оздрављења и очишћења човековог органа сазнања и узрастање човекове личности у сазнању. Упокојио се у дубокој старости, скоро ослепео што се приписује великом времену проведеном у читању и писању, почетком VIII века. Дела и учење Светог Исака Св. Исак Сирин написао је много списа. Од њих је до данас сачувано око сто беседа, које се односе на духовни живот и подвижништво. На пољу гносеологије дао је запажен допринос дефинишући сазнање као "осећање бесмртног живота", а истину као "осећање Бога". Човек није творац Истине, стога је акт сазнања - акт усвајања већ објективно дате Истине. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања. Зло има своја чула, а то су страсти (τα πάθη), а "страсти су болест душе". Зло и страсти не припадају природи душе; они су неприродан додатак души. Страсти су напади које врше на човека ствари овога света; благодат је једина сила која их може одбити. Када се страсти угнезде у човеку, искорењују му душу. Оне збуњују ум, испуњују га фантастичним сликама и жељама. Болесни органи сазнања могу рађати, стварати, производити само болесне мисли, болесна осећања, болесне жеље, болесно сазнање. Пошто су страсти болест душе, то се оздрављење душе постиже очишћењем од страсти, од зла. Врлине су здравље душе, као што су страсти болест душе. Врлине су лекови који постепено потискују болест из душе, из органа сазнања; тај процес је спор, захтева многа старања и трпљења. Свети Исак тврди да је свака врлина - крст, и изричито препоручује да човек најпре заволи невољу и тугу, да се ослободи ствари овога света, да се ум не занима светом. Јер се човек мора прво ослободити вештаственог, да би се могао родити од Бога. Врлине имају свој поредак, свака претходна рађа следећу, и листане су овако: Вера - подвигом вере почиње лечење и оздрављење душе од страсти. Молитва - подвигом молитве човек побеђује себе и улази у нову реалност. Љубав - првобитно созерцање (ή θεωρία) Свете Тројице, превазилажење саможиве себичне човечности, излаз из сфере убитачног антропоцентризма и улаз у сферу Тројичног Божанства. Смиреноумље (ή σωφροσύνη) - услов за исцелење и оздрављење ума, оно што приближава Бога човеку и човека Богу, украс Божанства, сила која се даје само онима који су савршени у врлини. Благодат и слобода - резултат синергизма воље човечије са вољом Божијом, постепени развитак човека у савршено биће услед уласка благодати у душу (κατά μικράν). Очишћење ума - постепено потискивање греха и страсти из целог човечијег бића и свих органа сазнања, исцељење и оздрављење од убитачних болести. Ум се не може очистити, нити прославити са Христом, ако тело не пострада за Христа. Из Охридског пролога Преподобни Исаак Сирин. Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао се у манастиру Мар-Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због светости живота и многих чудеса, он би изабран за Епископа нинивског и приморан да се прими тога чина. Но само после пет месеци он остави епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан-Шабур. Саставио је много дела, од којих је до нас дошло око стотину беседа о духовном животу и подвижништву, писаних углавном по сопственим доживљајима. Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви светитељи, као што је био Св. Симеон Дивногорац, тражили су од њега савет. Упокојио се у дубокој старости концем VII века. http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Исак_Сирин

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког Преподобни Јефрем Сирин. Рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој и он почне сав пламтети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар). Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге, или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојего: Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи, оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан-данас мекшају многа срца отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године. https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/b-s-d-sv-nilsrpsg/6387-28-1-10-2-1096

Обрадовах се кад ми рекоше да ће Господ наш доћи и васкрснути мртве, и да ће испунити наде свих упокојених. Благословен нека је Онај, који је учинио смрт непоткупљивом, јер она подједнако прима и добре и зле! Душа за коју је прибежиште био Крст Твој, нека види милост Твоју у Дан доласка Твога. Нисам постојао, и Ти си ме из праха саздао; сада када сам уснуо, васкрсни ме да Те прослављам. Ти, Христе, Царе наш, који си са висине сишао, мртве васкрсаваш, и оне који су у гробовима подижеш. Васкрсни, Сине Божији, све међу нама почивше, и заодени их славом у Царству Твоме! На глас Сина, отвориће се гробови и мртви ће устати да узносе хвалу. Ново ће сунце засијати над уснулима, и из својих гробова узнеће хвалу Христу. Христос је сишао ради нашег искупљења, доћи ће ради нашег васкрсења. Помилуј ме, оживотвори ме, опрости ми дугове моје, да угледам милосрђе Твоје у Дан доласка Твога. Извршила се воља Твоја; заповест ме је Твоја одвела одавде; по милости Својој васкрсни ме, да устанем и славим Тебе! Нека је благословен Христос, који је васкрсао умртвљеност нашу, и обећао живот и наду упокојенима. Прослављам и поклањам се Сину, који нас је избавио из ропства човекоубице - смрти. Ти, Оче, који си ме у почетку из праха створио, помилуј и оживи ме, да славим благост Твоју! Хвала Теби, Исусе Спаситељу наш! У Твојим је рукама смрт, и у Твојој вољи живот. Хвала Оцу, славословље Сину и Духу Светоме, који нас васкрсава! Он уништава смрт, обећава васкрсење, и сви ће праведници устати у слави. Верујем у Оца, славословим Сина, поклањам се Духу, Васкрситељу моме. ЈЕФРЕМ СИРИН – СВЕТИ ПРОРОК ПОКАЈАЊА - Епархија Шумадијска WWW.EPARHIJA-SUMADIJSKA.ORG.RS Потоцима суза твојих пустињу бесплодну обделао си, и уздасима дубоким учинио си да трудови твоји донесу стоструки плод. Светило васељене био си, сијај...