Претражи Живе Речи Утехе

- Три казивања о Крсту - (део 2.) Крст је средиште хришћанске вере. На крсти нам се откривају истине. То су страшне истине о греху, мржњи и злу човека, али и величанствене истине о правди, милости и љубави Бога. Шта се десило на Крсту? И зашто? На који начин се то дотиче нашег свакодневног живота? Оригиналност хришћанског разумевања Крста Симболика крста у претхришћанском свету намеће питање оригиналности хришћанског разумевања Крста. Може се рећи да је претхришћанска симболика најава или макар наслућивање истине о историјском Христу. Уколико би, хипотетички, замислили сусрет приликом којег хришћанин древнохришћанског периода учествује у дијалогу са неким античким мислиоцем, и уколико би тема дијалога био Крст, вероватно би били сведоци тога да су се саговорници веома брзо сложили. Наиме, када би један антички мислилац истакао да је крст символ смрти, хришћанин би се без превише размишљања сложио са тим, имајући на уму крсну смрт Господњу. Са друге стране, уколико би антички мислилац истакао да је крст истовремено символ живота који истиче из његовог средишта, хришћанин би и ово прихватио дозивајући у сећање животодавни карактер Христове смрти. Специфичност и оригиналност хришћанске мисли, дакле, није била у употреби новог символизма повезаног са Крстом, већ у конкретизации постојеће символике и историзацији универзалног наслућивања. Историзација крсне символике У хришћанству је преузета античка симболика и иконографија крста као разумљиво средство комуникације, али је оно надограђено новим значењем којим је крст измештен из митологије у историју. Христос је историјска конкретизација митолошких наслућивања и остварење старозаветних пророштава. У Символу вере исповедамо да се предвечни Син Божији, Логос оваплотио и да је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен. Позивање на Пилата представља историјску одредницу која нас води од митолошког ка богословском разумевању Крста, као средишњег мотива Новог Завета и Христове поуке апосто­ла. Ученици су били скандализовани Христовом најавом страдања и смрти, али их је Он стално подсећао на свој у смрт као фокусној тачки ка којој ходи, тачки која је његов час (Јн. 2, 4; 7, 30; 8, 20; 12, 23; 13, 1; 17, 1). Крст као путоказ Крст је својеврсни путоказ. Еп. Калистос Вер овај израз (на енг. the milestonе) користи да означи откривења која нам говоре исти­ну о Богу и истину о човеку, а Крст управо то чини. Он открива две истине о човеку и једну о Богу. И више од тога, он представља не само путоказ, већ и пут човека ка Човеку, и Богу. Јован Благојевић https://podviznickaslova.wordpress.com/2016/09/17/kazivanja-o-krstu/