Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[коЖељ њацИ]

НОВИ САД – Политичка организација Трећа Србија је дана 06.01.2015. године властима БЈР Македоније, путем амбасаде те државе поднела Иницијативу за хитно пуштање на слободу Јована (Вранишковског), Архиепископа Охридског СПЦ и слободно вршење других права.

Aрхиепископ Јован Вранишковски (Фото: Фејсбук)

Будући да је првостепени суд у Скопљу након ове Иницијативе Треће Србије донео одлуку о условном отпусту у корист Владике Јована, а да се Јавно тужилаштво у Скопљу томе није противило, Трећу Србију чуди жалба коју је Тужилац поднео против наведене одлуке и тиме одложио пуштање на слободу Владике Јована.

Настала правна ситуација довела је до поновног тешког кршења права Владике Јована, а имајући у виду да је Трећа Србија у свом захтеву тражила да се кроз институцију помиловања, амнестије те другим мерама (условни отпуст и сл.) омогући моментално пуштање на слободу, Трећа Србија поново од свих органа власти које имају своју надлежност над осуђеним и оптуженим лицима захтева следеће:

• моментално пуштање на слободу Јована (Вранишковског), Архиепископа Охридског СПЦ, тренутно на издржавању казне у КПД Идризово;
• амнестирање и хитна обустава свих кривичних поступака који се тренутно воде са или без знања Јована (Вранишковског), Архиепископа Охридског СПЦ;
• омогућавање слободног вршења верске службе Јовану (Вранишковском), Архиепископу Охридском СПЦ и свим архијерејима, као и свим другим особама у оквиру Охридске Архиепископије СПЦ;
• омогућавање слободног и мирног уживања имовинских и неимовинских права Охридске Архиепископије СПЦ.

„Овим путем захтевамо и да Апелациони суд у Скопљу хитно узме у разматрање неосновану и срамну жалбу јавног тужилаштва у Скопљу, исту одбије и наложи моментално пуштање на слободу Владике Јована“, каже се у саопштењу Треће Србије.

Извор: Правда
 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Adelaida]

Bas sam se pitala juce, da li su ga pustili, a nigde nisam mogla da pronadjem informaciju o tome...

[коЖељ њацИ]

Не знам. Треба нека слога код нас лудих Србаља, барем по оваквим питањима, да се удружи још која политичка партија, нека група грађана, црква па да мало притискамо државу, кад може Брисел можемо ваљда и ми. Па да се тим македонским комунистима стави до знања да нису нормални.

 

Ја да сам Вучић увео би им санкције.

[Рилски]

Расколник Петар (иначе србин) о Србима као ''тешким безбожницима'' ..

 

[JESSY]

ima li nekih novosti o pustanju arhiepiskopa Jovana....?

[Рилски]

Eво нечег најновијег ...

 

http://www.dailymotion.com/video/x2fbxf0_%D0%B2%D0%B8%D0%BD-%D0%B2%D0%B8%D0%BD-22-01-2015_news

 

Емисија која само што је завршила.. Емисија о Архиепископу Јовану и његовом неправедном затварању на Скопској ''Вести-24''

[Рилски]

Pogledajte .. ima se videti

 

[Рилски]

Mnogo je veliki problem što u Beogradu ne postoji volja i ideja za ovakve emisije ..

[Walter]

Mnogo je veliki problem što u Beogradu ne postoji volja i ideja za ovakve emisije ..

 

''Код македонаца постоји воља и идеја , али су емисије потпуно наопако постављене.. Гласноговорници ''цркве'' - тачније ''Мпц'' су новинари(?!) и то ајде да су бар црквени људи, као цењени им гост из Београда, они су све само не то. 

 

Велико је питање да ли би они имали ''вољу и идеју'' за истинске дебатне емисије о Цркви .. 

 

Најискреније мислим да о томе нема говора. Шта више, да такав дух постоји и иоле у БЈРМ, Архиепископ Јован не би ни био у затвору.

 

А да ''Београду'' и самој СПЦ фале овакве емисије ..то је чињеница!

[Рилски]

  ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: АРХИЕПИСКОП ЈОВАН

 

Јованове вериге

 

На путу да се архијереји, свештенство, монаштво и верници канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) врате у јединство с осталим православним помесним црквама стоји један човек: архиепископ охридски Јован (Вранишковски).

Да би Македонска православна црква решила свој статус, а тренутно је не признаје ниједна сестринска црква, мора о том питању прво да разговара са Српском православном црквом (СПЦ), а да би тај разговор уопште почео – архиепископ Јован мора бити пуштен из затвора, тражи СПЦ.

У бројним медијским извештајима о његовим хапшењима, суђењима, првостепеним и другостепеним пресудама, пало је у заборав да је некада био „будућност македонске цркве”.

Завршивши Грађевински факултет у Скопљу и Богословски у Београду, свега пет месеци пошто је замонашен 1998. године, тада тридесетдвогодишњак, постао је најмлађи владика МПЦ. После две године добио је високу титулу митрополита брегалничког, касније велешко-повардарског. Био је то неуобичајено брз успон у црквеној хијерархији, после којег је следио суноврат.

Када је у јуну 2002. године објавио да прихвата од патријарха Павла предложено литургијско и канонско јединство са СПЦ и да целу своју епархију ставља у њено окриље, лавина осуда сручила се на њега. Добио је стигму „македонског Јуде”, а чули су се и предлози да му се обрије брада.

С бескомпромисним ставом да „у Македонији постоји само једна призната православна црква – моја епископија”, истеран је прво из зграде митрополије, а онда и из цркава. Почео је да служи литургије по приватним становима и трпи не само вербалне, већ и физичке нападе. За македонску сабраћу постао је расколник. За СПЦ – архиепископ охридски, поглавар дела цркве у Македонији и патријархов заступник, егзарх пећког трона.

Због схватања тадашњег председника Македоније Бориса Трајковског да се самосталност цркве идентификује са самосталношћу државе, његово иступање из МПЦ виђено је као шамар и држави и цркви.

Није случајно, дакле, Хелсиншки комитет за људска права 2013. године архиепископа назвао „првим политичким затвореником” у Македонији од њеног осамостаљења. Нити је случајно Вранишковски објашњавао да између вере и нације бира веру.

Прошле године поглавар МПЦ архиепископ Стефан писао је православној јерархији широм региона о његовим „криминалним активностима”. Македонски Синод, „црквена влада”, сада тражи од власти своје државе да покажу милост према рабу Божјем Јовану.

Осуђиван за ремећење јавног реда и мира, ширење расне, верске и националне мржње, према последњој пресуди архиепископ Јован осуђен је због проневере 250.000 евра.

Ухапшен је у децембру 2011. године на македонско-грчкој граници и од тада је у затвору „Идризово” код Скопља. Враћао се из Солуна, где је заказивао датум одбране докторске дисертације. Код себе је имао српски пасош.

 

Јелена Чалија

објављено: 25/01/2015

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jovanove-verige.sr.html

[Перезвон]

  ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: АРХИЕПИСКОП ЈОВАН

 

Јованове вериге

 

На путу да се архијереји, свештенство, монаштво и верници канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) врате у јединство с осталим православним помесним црквама стоји један човек: архиепископ охридски Јован (Вранишковски).

Да би Македонска православна црква решила свој статус, а тренутно је не признаје ниједна сестринска црква, мора о том питању прво да разговара са Српском православном црквом (СПЦ), а да би тај разговор уопште почео – архиепископ Јован мора бити пуштен из затвора, тражи СПЦ.

У бројним медијским извештајима о његовим хапшењима, суђењима, првостепеним и другостепеним пресудама, пало је у заборав да је некада био „будућност македонске цркве”.

Завршивши Грађевински факултет у Скопљу и Богословски у Београду, свега пет месеци пошто је замонашен 1998. године, тада тридесетдвогодишњак, постао је најмлађи владика МПЦ. После две године добио је високу титулу митрополита брегалничког, касније велешко-повардарског. Био је то неуобичајено брз успон у црквеној хијерархији, после којег је следио суноврат.

Када је у јуну 2002. године објавио да прихвата од патријарха Павла предложено литургијско и канонско јединство са СПЦ и да целу своју епархију ставља у њено окриље, лавина осуда сручила се на њега. Добио је стигму „македонског Јуде”, а чули су се и предлози да му се обрије брада.

С бескомпромисним ставом да „у Македонији постоји само једна призната православна црква – моја епископија”, истеран је прво из зграде митрополије, а онда и из цркава. Почео је да служи литургије по приватним становима и трпи не само вербалне, већ и физичке нападе. За македонску сабраћу постао је расколник. За СПЦ – архиепископ охридски, поглавар дела цркве у Македонији и патријархов заступник, егзарх пећког трона.

Због схватања тадашњег председника Македоније Бориса Трајковског да се самосталност цркве идентификује са самосталношћу државе, његово иступање из МПЦ виђено је као шамар и држави и цркви.

Није случајно, дакле, Хелсиншки комитет за људска права 2013. године архиепископа назвао „првим политичким затвореником” у Македонији од њеног осамостаљења. Нити је случајно Вранишковски објашњавао да између вере и нације бира веру.

Прошле године поглавар МПЦ архиепископ Стефан писао је православној јерархији широм региона о његовим „криминалним активностима”. Македонски Синод, „црквена влада”, сада тражи од власти своје државе да покажу милост према рабу Божјем Јовану.

Осуђиван за ремећење јавног реда и мира, ширење расне, верске и националне мржње, према последњој пресуди архиепископ Јован осуђен је због проневере 250.000 евра.

Ухапшен је у децембру 2011. године на македонско-грчкој граници и од тада је у затвору „Идризово” код Скопља. Враћао се из Солуна, где је заказивао датум одбране докторске дисертације. Код себе је имао српски пасош.

 

Јелена Чалија

објављено: 25/01/2015

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jovanove-verige.sr.html

 

На први поглед делује као да претендује на неки чињенични текст. 

На други и трећи поглед види се: 1. или да писац не зна; 2. или да писац намерно лупета глупости.

Прва реченица текста је потпуно накарадна а затим следе незнање и глупост, смењујући се.

На путу ка јединству Цркве су комунисти, полиција, политика, МПц, лукави странци, направили провалију преко које је, својим животом, Архиепископ Јован направио мост. Потпуно супротно првој реченици нашег "новинара".

[Ромејац]

На путу ка јединству Цркве су комунисти, полиција, политика, МПц, лукави странци, направили провалију преко које је, својим животом, Архиепископ Јован направио мост.

 

 

Ко има уши да чује, нека чује...

[Walter]

 

 

 

ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: АРХИЕПИСКОП ЈОВАН

 

Јованове вериге

 

На путу да се архијереји, свештенство, монаштво и верници канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) врате у јединство с осталим православним помесним црквама стоји један човек: архиепископ охридски Јован (Вранишковски).

 

Јелена Чалија

објављено: 25/01/2015

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jovanove-verige.sr.html

 

Скопље не може ни пожелети за себе боље текстове и снажнији ветар у леђа него што то чини несрећни Београдски новинарлук. 

 

Горецитирану реченицу којом почиње несрећни политикин текст, а потписује га Чалија Јелена, је нешто што ни већина македонских квази и полуновинара не би потписала из простог разлога што је то апсолутна неистина, донекле и манипулација, а ако није отворена злонамерна конструкција већ ''искрен став'' онда је показатељ ауторовог потпуног непознавања прилика у односима ''мпц'' - СПЦ - Васељенско Православље.

Луксуз да оваквом једном реченицом започне текст о утамниченом Архиепископу Јовану дакле, не би себи дозволио ни један Скопски новинар тренутно.

 

Узгред, шта ли би ова карикатура требало да претставља? ..

Некакву подршку Шарлијевцима(?) па би текст ваљда као такав претендовао да уједно  подржи и француске и македонске ''религијске токове'' ..

[Walter]

Прослава на свети Сава во с. Кучевиште
 

 

На покана од граѓаните од српска националност, коишто припаѓаат на Православната Охридска Архиепископија, во с. Кучевиште, скопско, беше совршена службата на благословување на славскиот колач, по повод празникот на светиот Сава, Архиепископот српски.

Години наназад, оние Срби коишто се црквуваат во канонската Црква на Р. Македонија, за своите празници повикуваат канонски, православен свештеник. Така и оваа година за празникот на светиот Сава, службата ја совршија свештенослужители од Православната Охридска Архиепископија.

Оние Срби, коишто се верници на Православната Охридска Архиепископија, продолжуваат да се жалат на одземањето на нивните основни верски слободи од страна на државата, првенствено со упорното судско одбивање да биде регистрирана Црквата на која по слободен избор ѝ припаѓаат, како и со државниот прогон, монтираните судски процеси и затворските казни за Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован.

 

http://www.poa-info.org/vesti/2015/01/20150127-1.html

[Ђорђе Р]

Скопље не може ни пожелети за себе боље текстове и снажнији ветар у леђа него што то чини несрећни Београдски новинарлук. 

 

Горецитирану реченицу којом почиње несрећни политикин текст, а потписује га Чалија Јелена, је нешто што ни већина македонских квази и полуновинара не би потписала из простог разлога што је то апсолутна неистина, донекле и манипулација, а ако није отворена злонамерна конструкција већ ''искрен став'' онда је показатељ ауторовог потпуног непознавања прилика у односима ''мпц'' - СПЦ - Васељенско Православље.

Луксуз да оваквом једном реченицом започне текст о утамниченом Архиепископу Јовану дакле, не би себи дозволио ни један Скопски новинар тренутно.

 

Узгред, шта ли би ова карикатура требало да претставља? ..

Некакву подршку Шарлијевцима(?) па би текст ваљда као такав претендовао да уједно  подржи и француске и македонске ''религијске токове'' ..

 

Чланак у Политици је, по мени, јако увредљив текст. Пар нетачних ствари, а које највише вређају:

 

- Владика Јован је "кривац" због раскола, тј. што раскол није превазуђен и решен.

 

- Владика Јован је "политички" затвореник, што значи да је он политичар, владика који се уплитао у политичка питања у својој држави. А да се не расветли шта то значи. На жалост, он јесте "политички" затвореник, не зато што се бавио политиком, што обично подразумевамо када кажемо да је неко политичар, него зато што је у тој држави политика нешто што није нигде, а то је вера. Они цркву сматрају политичком организацијом, и ко се бави црквом, за њих је политичар.