Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[Рилски]

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа стобијског Господина Давида произнесена на Духовној академији у Врању

 

 

http://www.radioiskon.org/Emiview.asp?IDEmi=6248

 

[Рилски]

Коначно нешто, иоле нормално, иако минимално у временским оквирима, са РТС-а.. Магазин ''ОКО'' на тему прогона П.О.Архиепископије и њеног многострадалног Првојерарха Архиепископа Јована.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=n-UGSVJD6uQ#t=525

[Рилски]

За све оне, поготуву личности из Македоније, који су се овде упињали да манипулишу са ''кривицом'' Архиепископа Јована, убеђујући форумске посетиоце у легалитет македонског судства, државе и институализованост саме оптужнице против Архиепископа и П.О.Архиепископије.. Који су се позивали и позивали, на некакву законитост, процес, па Боже мој : ,,радди се о криминалу не о Цркви и прогону'' .. и све оне из Србије који су подлегли таквим обманама, намерно или мање (зло)намерно, као и оне који са Србијанских простора из ко зна којих све разлога симпатишу ''мпц'' а о држави Македонији имају неко ''регуларно'' мишљење, ...

 

Један од најеминентнијих правника у Македонији у 8 и по минута на најсажетији могући начин, најпрецизније могуће, објашњава суштину прогона његове државе Македоније и ''мпц'' против Архиепископа и саме П.О.А. Није припадник било које Цркве или религије човек се (и у самом клипу (у емисији)) изјашњава као атеиста.. :

 

[Guest]

ОСЛОБОЂЕН АРХИЕПИСКОП!

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436567/%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D0%B8%D0%B7-%D0%B7%D0%B0%D1%82-r4767

[Orthophill]

ВРАНИШКОВСКИ ВЕЧЕРВА ИЗЛЕГУВА НА СЛОБОДА

Апелациониот суд ја одби жалбата на Обвинителството и одлучи Вранишковски да добие условен отпуст

Валентина Стојанчевска 2 фев 2015, 17:32

 

Јован Вранишковски во секој момент се очекува да излезе од затворот Идризово, бидејќи Апелациониот суд ја одби жалбата на обвинителството за неговиот условен отпуст, што значи дека тој излегува на слобода.

„Апелациониот суд Скопје постапувајќи по жалбата на Основното јавно обвинителство за гонење на организиран криминал и корупција, против решението на Кривичниот совет при Основниот суд Скопје 1 – Скопје за условен отпуст на осудениот Јован Вранишковски, донесе решени со кое жалбата се одбива како неоснована. Апелациониот суд утврдил дека првостепениот суд правилно постапил кога согласно член 200-203 од Законот за извршување санкции и член 36 од КЗ, го уважил предлогот на Директорот на КПУ „Идризово“ Скопје за условен отпуст на осудениот Јован Вранишковски, сега на издржување на казна затвор во КПУ „Идризово“, се вели во соопштението на Апелација.

Од судот дополнуваат дека, по службена должност, решението на Кривичниот совет на Одделението за организиран криминал и корупција при Основниот суд Скопје 1, се уважува, а се преиначува само во делот каде е наведена датата за отпуст, односно со решението на второстепениот суд, осудениот се отпушта од издржување на казната затвор на ден 02.02.2015 година.

Одлуката за условен отпуст на Вранишковски ја донесе Кривичниот суд на 12 јануари, но обвинителството иако излезе со соопштение дека осуденикот ги исполнува условите за условен отпуст, по неколку дена се предомисли и поднесе жалба. Сега одлуката на Апелација е правосилна.

Деновиве се очекува второстепениот суд да се произнесе и по жалбата на обвинителството за условниот отпуст на новинарот Томислав Кежаровски.

Доколку Апелација не се произнесе по жалбата на обвинителството до 18 февруари Кежаровски ќе мора да се врати во затворот „Скопје“. А, потоа во зависност од нивната одлука ќе се знае дали повторно ќе излезе на слобода или ќе остане да ги издржи трите месеци преостанати од затворската казна од две години.

Право да бараат условен отпуст имаат осудениците кои издржале половина од добиената затворска казна.

 

 

http://fokus.mk/vranishkovski-vecherva-izleguva-na-sloboda/

[Guest]

Слава Богу!

[Перезвон]

Коначно, хвала Богу.

 

Ухапшен је 12.12.2011.

http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_arhiepiskopije_ohridske

[Перезвон]

02.02.2015

Соопштение

На 02 Февруари 2015 год., од затворот Идризово, кај Скопје, беше ослободен Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, после условниот отпуст што му го даде Апелациониот суд од Скопје. Во периодот од неговото ослободување од затворот до 23 Март 2017 год., Архиепископот Јован е условен да не изврши ново кривично дело од ист карактер.

Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован се заблагодарува не сите што на било кој начин придонеле за неговото предвремено ослободување од затворот.

Најпрвин се заблагодарува на директорот на затворот, кој од лично име го поднесе барањето за ослободување на Архиепископот од затвор, возвеличувајќи ги личните карактеристики на Архиепископот Јован (Вранишкоски), до степен на претераност, иако како што ѝ е добро познато на јавноста, само четириесетина дена претходно истиот тој јавно се изјасни дека нема намера да му го промени затворскиот третман на Архиепископот кон послободен затворски режим.

Понатаму Архиепископот се заблагодарува на Кривичниот совет од Основниот суд Скопје I и на Апелациониот суд од Скопје, затоа што го донесоа решението за условен отпуст на Архиепископот Јован, иако токму во Основниот суд Скопје I, во текот на самото судење, на Записник од 19. 06. 2013 год., на стр. 25, во завршниот збор Архиепископот рече дека судскиот процес што се води против него и уште 18 други членови на Православната Охридска Архиепископија не е кривичен, туку „политички процес, но врз верска основа“.

Неизоставна благодарност упатува и кон политичкото раководство на Р. Македонија без чија „мудра и државничка одлука“, како што ја нарече претставникот на власта од Комисијата за односи со верските заедници, пуштањето на Архиепископот Јован на слобода би било невозможно.

Бездруго ѝ се заблагодарува и на МПЦ и нивниот Синод, кои се покажаа милостиви, какви што впрочем секогаш треба да бидат црковните пастири, па побараа милост за Архиепископот Јован, иако како што самите изјавија, тоа го направиле „заради повозвишени цели“. Секако дека ќе беше многу повозвишено да бараат милост заради самата смисла на милоста, не заради некои други цели, па макар тие биле и највозвишени. Но, благодарност и за толку.

Им се заблагодарува и на хорот од Архиереји, свештенослужители, монаси и верници од сите Православни Цркви во светот, на многу политички ангажирани личности, на влијателните институции за заштита на човековите права и верски слободи, на многу здруженија на граѓани, па дури и на некои новинари, кои правеа сѐ што е во нивна моќ да се разјасни зошто Архиепископот Јован беше политички затвореник.

На крај, но затоа најискрено, Архиепископот Јован им благодари на Претстоителите на сите Православни Цркви, кои не пропуштаа прилика при секоја средба со политичкото раководство од Р. Македонија да побараат ослободување за Архиепископот Јован. Нивната поддршка не беше само молитвена туку и дејствителна. Сепак, неспорно е дека најсилно и најефикасно дејствие за ослободување на Архиепископот Јован извршија Неговата Сесветост Патријархот московски и на цела Русија г.г. Кирил и Архиепископот пеќки, Митрополит белградско-карловачки и Патријарх српски г.г. Иринеј, потпишувајќи заеднички Меморандум за ослободување на Архиепископот Јован. Очигледно е дека нивното од Бога благословено содејство вроди плод и Архиепископот Јован денес, после три години и еден месец во затвор, излезе на слобода. Господ да им даде долгоденствие и да ги поживее на многу години.

Воедно, ја известуваме јавноста дека Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован нема да дава други изјави за јавноста заради влошената здравствена состојба.

 

02. 02. 2015 год.  

Од Канцеларијата на Архиепископот охридски и Митрополит скопски

 

http://www.poa-info.org/arhiepiskop/soopstenija/20150202.html

[Перезвон]

02.02.2015

Саопштење

Дана 2. фебруара 2015. год.,из затвора Идризова код Скопља, ослобођен је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, после условног отпуста који му је дао Апелациони суд из Скопља. У временском периоду од његовог ослобађања из затвора па до  23. 03. 2017. год., Архиепископ Јован је условљен да не изврши ново кривично дело истог карактера.

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит Скопски г.г. Јован се захваљује свима који су на било који начин допринели да он раније буде ослобођен из затвора.

Прво се захваљује директору затвора који је у своје лично име поднео захтев за ослобађање Архиепископа из затвора, узвишавајући личне особине Архиепископа Јована (Вранишкоског), до степена претеривања, иако се, као што је и добро познато јавности, само тридесетак дана претходно сам изјаснио да нема намеру да промени затворски третман Архиепископа у слободнији затворски режим.

Даље, Архиепископ се захваљује Кривичном савету из Основног суда Скопје I и Апелационом суду из Скопља, зато што су донели решење о условном отпуштању Архиепископа Јована, иако је управо у Основном суду Скопље I, у току суђења, по Записнику од 19. 06. 2013. год., на стр. 25, у завршној речи Архиепископ изјавио да судски процес који се води против њега и још 18 других чланова Православне Охридске Архиепископије, није кривични, већ: „политички процес, на верској основи“.

Неизоставну захвалност упућује и политичком руководству Р. Македоније без чије „мудре и државничке одлуке“ како ју је назвао представник власти из Комисије за односе са верским заједницама, пуштање Архиепископа Јована на слободу не би било могуће.

У сваком случају захваљује се и МПЦ и њеном Синоду јер су се показали милостиви какви што заправо увек треба да буду црквени пастири, па су затражили милост за Архиепископа Јована, и поред тога као што су сами изјавили да су то учинили „због узвишенијег циља“.  Свакако да би било много узвишеније да су тражили милост због самог смисла милости, а не ради неког другог циља, па макар он био и најузвишенији.  Ипак, благодарност и за толико.

Благодари и хору Архијереја, свештенослужитеља, монаха и верника из свих Православних Цркава у свету, многим политички ангажованим личностима, утицајним институцијама за заштиту људских права и верских слобода, многим удружењима грађана, па чак и неким новинарима, који су чинили све што је у њиховој моћи да би се разјаснило из којих разлога је Архиепископ Јован био политички затвореник.

На крају, али зато најискреније, Архиепископ Јован се захваљује Предстојатељима свих Православних Цркава, који нису пропуштали прилику да при сваком сусрету са политичким руководством Р. Македоније затраже ослобађање Архиепископа Јована. Њихова подршка није била само молитвена него и делатна. Ипак, неоспорно је да су најсилније и најефикасније делање за ослобађање Архиепископа Јована извршили Његова Светост Патријарх московски и целе Русије г.г. Кирил и Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г.г. Иринеј, потписавши заједнички меморандум о ослобађању Архиепископа Јована. Очигледно је да је њихово од Бога благословено садејство уродило плодом и Архиепископ Јован је данас после три године и једног месеца у затвору изашао на слободу. Господ да им да долгодејствије и да их поживи на многаја лета.

Уједно, обавештавамо јавност да Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован неће давати друге изјаве за јавност због погоршаног здравственог стања.

 

 

            02. 02. 2015. год.

 

Из Канцеларије Архиепископа охридског и Митрополита скопског

 

http://www.poa-info.org/arhiepiskop/soopstenija/20150202-srb.html

[александар живаљев]

Дивна (благо)вијест која показује смирење у страдалништву архиепископа Јована. Показује да су македонске власти покушале да оперу образ путем судске процедуре, мада је било можда боље да су ствар ријешиле аболицијом.Но добро је да македонске власти нијесу одбиле руску иницијативу што би било на радост оних којима свака руска иницијатива на Балкану смета.
У сваком случају поставља се питање: шта даље да се ради? Да се најпре подсјетимо Нишког договора СПЦ и МПЦ из 2002. године:

Српска православна црква, односно Пећка патријаршија, имајући у виду реалне духовне и пастирске потребе, и одлуке Светог архијерејског сабора Српске православне цркве број 47/1958, 6/1959 – записник 57 од 17/1. јуна 1959. године, признаје постојећим епархијама Православне цркве у Републици Македонији, односно, Охридској архиепископији и њеној дијаспори, широку црквену самосталност, односно, најширу црквену аутономију, остављајући питање коначног решења, сагласно канонском саборном поретку Православне цркве, будућем свеправославном сагласју пуноће Цркве у Духу Светоме.

По свом конкретном садржају то подразумева следеће:

1. У свом унутрашњем животу и у својим црквено-пастирским делатностима Православна црква, о којој је реч, има самосталност у складу са општеважећим канонским нормама. Сходно томе, она има свој Свети архијерејски синод и поглавара.

2. Црква о којој је реч управља се на основу општеважећег канонског устројства Православне цркве и свог Устава.

3. Поглавар представља своју Цркву пред Српском православном црквом, а успостављање евхаристијске заједнице и канонског јединства са Српском православном црквом јесте сведочанство црквеног јединства са осталим Помесним црквама.

4. Поглавар се ословљава са Његово Блаженство или Блажењејши и носи белу панакамилавку са брилијантским крстом.

5. Избор поглавара потврђује патријарх српски, пре свега заједничким служењем свете Литургије са њим.

6. У чину устоличења новоизабраног поглавара учествује патријарх српски или његов изасланик и један од архијереја речене Цркве.

7. Поглавар на светој Литургији, на “В первих помјани”, помиње патријарха српског, а на Великом входу може да помиње и поглаваре других Помесних цркава, док подручни епархијски архијереји и викарни епископи помињу име поглавара.

8. Поглавар или његов изасланик, учествују у варењу и освећењу светога мира са патријархом српским, у знак јединства у Духу Светом.

9. У избору и устоличењу поглавара речене Цркве патријарх српски обавештава Васељенску патријаршију и Помесне цркве. Са своје стране, о томе може обавештавати и поглавар својим мирним писмом.

10. О оснивању нових и арондацији постојећих епархија одлучује Свети архијерејски синод и о томе службено извештава патријарха српског.

11. У случају суђења епископу или у другом случају сличне тежине, када, сагласно канонском поретку Православне цркве треба да одлучује сабор од најмање дванаесторице епископа, број епископа који недостаје биће обезбеђен из епископата Српске православне цркве.

12. Епархијске архијереје и викарне епископе бира Свети архијерејски синод речене Цркве.

13. Поглавар, при саслуживању са архиепископом пећким, митрополитом београдско-карловачким и патријархом српским, стоји са његове десне стране.

14. Сагласно древном црквеном предању и историјској пракси, Црква о којој је реч носи назив Охридска архиепископија. Охридска архиепископија може, по досада устаљеној вишедеценијској пракси, у свом унутрашњем међусобном службеном општењу са Пећком патријаршијом да користи назив који је до сада користила.

15. Из истих разлога, поглавар званично носи титулу архиепископа охридског и митрополита скопског, а у унутрашњој употреби може да користи и досадашњу титулу.

16. Православна црква о којој је реч учествује на свеправославним конференцијама, саветовањима и свечаностима, а уз сагласност Васељенске патријаршије и у сусретима поглавара аутокефалних и аутономних Православних црква.

17. У духу ових одлука неопходно је усагласити уставне прописе који се односе на споразум о васпостављању канонског јединства.

Дакле у овом договору, примјетимо да се СПЦ као ријетко када означава као Пећка Патријаршија, признато је мудрошћу патријарха Павла, много више од аутономије Македонској, како ја волим да кажем Светоклиментовској цркви, од заједничког мироосвећења до могућности да предстојатељ Македонске цркве може да и на Великом входу у диптиху помиње све Предстојатеље Помјесних цркава итд. Ја бих то назвао максималном „спољно-унутрашњом автокефалијом“ која се може добити за Цркву која се спашава у Македонији с обзиром на противљење и грчких цркви и Бугара автокефалности Македонаца, а ни Руси због украјинског проблема, Македонци су тога свјесни чак и кроз изјаву премијера, не би благонаклоно гледали на цијепање једне Патријаршије. Уосталом у припремама за Свеправославни Сабор 2016.г. јасно је договорена процедура добијања автокефалности. Проблем 2002, као што се види био је у признању у „спољашњој комуникацији“ имена Македонска православна црква. Македонска УДБА вјероватно по страном налогу је разбила тиме се користећи овај Нишки споразум. Настало је све што је, мање више познато, уз обновљене полемике канонске ПОА и ванканонске, али убједљиво већинске МПЦ, која је, по руском савјету свом имену (тако неприхватљивом Грцима, а које изазива македонске патње у вези признавања имена) додала назив Охридска архиепископија.
Сада је на реду Свети Синод СПЦ да укине канонску оптужницу г. Стефана, због оног писма у којем је бранио заточење архиепископа Јована, да одреди делегацију за разговоре која неће бити нека „комисија“ већ сам Синод на челу са Патријархом уз учешће архиепископа Јована, а исто тражити као гарантију спровођења новог споразума и од МПЦ-ОА. Важно је да у делегацији никако не буде бачки епископ Иринеј који је својим саопштењима изазвао анимозитет на македонској страни.
Осим ових питања која су већ ријешена Нишким споразумом сада остају да се ријеше два питања: признавање пуног назива МПЦ-ОА, зашта се ја залажем (упркос фанароитским протестима) и регулисање статуса двије настале црквене структуре у Македонији. Ово би могло да се ријеши тако да се садашња ПОА трансформише у Подворје Пећке патријаршије у Охридској архиепископији на челу са архијерејем са пуним правима у смислу да може бити кандидат за Патријарха итд. Улога овога Подворја, требало би да буде брига о вјерницима садашње ПОА, о духовном старању над Србима у Македонији и у бризи за српске поклонике у нашем словенском Јерусалиму и свим светињама Македоније. Разумје се да би исто такво Подворје имала и ОА при ПП која би се старала о Македонцима у Банату и другде, о македонским црквеним општинама у Хрватској које по канонском праву никако не могу да буду у саставу Европске митрополије МПЦ-ОА.
А сада о 17. тачки споразума: У духу ових одлука неопходно је усагласити уставне прописе који се односе на споразум о васпостављању канонског јединства.
МПЦ-ОА не би имала веће проблеме у испуњавању овога, уз мој братски приједлог да и административно сједиште Цркве пренесу у Охрид, при чему он не би био само дио дебарско-кичевске митрополије која наплаћује улазнице за посјете великим светињама и културно-историјски споменицима првог реда. С друге стране поделом скопске митрополије на више епархија, МПЦ би дошла до реалног броја од 12 архијереја потребних по канонима за самостално суђење, а о појачаној пастирској бризи за урбано становништво да не говоримо.
Вечи су проблеми уставне природе на српској страни о чему свједочи Саборска одлука о стварању Комисије за ревизију (касније измјењено за измену и допуну) Устава СПЦ. Рад ове комисије је изгледа започео под будним оком неких обавјештајних структура у Патријаршији које су као „Записник“ подметнули и објавили на сајту „борба за веру“ заправо илегални али аутентични снимак рада те Комисије. Овђе га доносим са сајта ФСК (било ми га је лакше наћи):

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&uact=8&ved=0CEAQFjAD&url=http%3A%2F%2Fsrb.fondsk.ru%2Fnews%2F2013%2F09%2F27%2Fzapisnik-sa-sednice-komisiie-za-promenu-ustava-spc.html&ei=oufPVN27KoWGywP5gIIg&usg=AFQjCNHFsShtKQEJFZwybVmG9nnclsFJXg&sig2=f8VVn5JJtPkgXyp-pijWRw

Послије овог „проваљивања“ о даљем раду Комисије се ништа не зна. Умножили су се само приче о распарчавању и десрбизацији цркве на опскурним сајтовима и једино паметно чега се дохвате су прилози мог пријатеља др Вељка Ђурића Мишине који је писао о покушају увођења митрополитанског система по републичким границама и стварању „Југословенске православне цркве“ 60 и 70их година. Али ти душебрижници нијесу читали његове богатом грађом испуњене књиге из којих се види да су најодважнији у супротстављању комунизму епископи бирани прије Другог рата тражили митрополитански систем због достојанства наших архијереја у сусрету и саслуживању са страним православним митрополитима.
Који су се проблеми појавили у раду Комисије? То је прије свега назив цркве. СПЦ је званичан назив тек од 1931. године. М. Амфилохије се због постојећег стања, а еп. бачки Иринеј због страха од војвођанског сепаратизма, су се усагласили да је најбољи назив Патријаршија пећко-београдско-карловачка. Неко је примјетио да је СПЦ правно заштићено име. Да скратим колико је могуће најбољи назив је овај који се помиње у Нишком споразуму а то је СПЦ- Пећка патријаршија. То одговара службеном називу РПЦ – Московска патријаршија итд. Други проблем је увођење митрополитанског система и правилног озваничавања владика. У грчким црквама, што су преузели и Бугари сваки епископ је митрополит, осим викара, а над њима је архиепископ. У Руској цркви је било степеновање по заслужности архијереја сасвим другачије: епископ, па архиепископ, па митрополит. Већ 5 година то се у Русији не ради, него што је за даљу причу значајно, уводи се у самој Русији митрополитански систем (не дакле на самоуправне цркве као Украјинска, Белоруска, Молдавска итд) већ у самој Русији. Из пастирских потреба устројено је већ више од 50 нових епархија у саставу нових митрополија, уз то Московска „градска“ епархија је подијељена на 4 викаријатства. Код нас нико ту промјену у РПЦ-МП није јавно уочио. Једино Румунска православна црква има одговарајуће устројство. Подијељена је у митрополије а митрополит је и архиепископ првопрестоне епархије у тој митрополији, док су остали епископи.
Због пријеке потребе да се заштити наше наслијеђе на Косову и Метохији и духовно јединство народа и канонско јединство Цркве, чему ће слабо допринјети, бојим се, „нови Николићев план“, неопходно је да се Патријарх врати у Пећ, а због мисијских потреба да се примјени румунска организациона структура, која никако не би била митрополитански систем „по републичким границама“, а подразумјевала би и оснивање нових епархија, као и коришћење искуства Васељенске патријаршије и , у нешто другачијем облику али са сличним ефектом и Руске цркве, тзв. „митрополита патријаршијског трона“. Колико је нелогична садашња структура наше цркве је да имамо архиепископе без архиепископија (печког и цетињског) и да „архиепископија београдско-карловачка“ у свом шематизму за 2015 годину тек на 9. мјесту наводи Пећку патријаршију и то као „ставропигију“ (манастир који патријарх оснива у другој епархији!). Даље, на територији Србије са 6 милиона православних има 15 епархија, исто колико и бискупија у Хрватској на 3,7 милиона католика ( На територији Грчке која има 11,3 мил становника, али како виђесмо и по Ципрасу само 8 милиона православних има 81 митрополија, 36 у „новим земљама“, не рачунајући Родос и друга острва чији су митрополити директно под Васељенским патријархом). У Хрватској је за 10 година основано 5 бискупија + „бискупија сријемска“, у Србији двије епархије: ваљевска и крушевачка, које су збиља Богом спасаване и узорно вођене. Мали број епархија у Србији осим што није у мисијској служби, често доводи и до оптужби католика (др Јуриј Коларић у својој књизи о православљу) али и неких православних о експанзионистичком карактеру СПЦ.
Дакле, патријар у Пећ, а Архиепископ Јован у Биоград. Остало да молимо Господа да умудрује наше архијереје да мудро напасају повјерено им стадо.
ОВЕ ГОДИНЕ У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ!

[Перезвон]

02.02.2015

Соопштение

            На 02 Февруари 2015 год., од затворот Идризово, кај Скопје, беше ослободен Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, после условниот отпуст што му го даде Апелациониот суд од Скопје. Во периодот од неговото ослободување од затворот до 23 Март 2017 год., Архиепископот Јован е условен да не изврши ново кривично дело од ист карактер.

            Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован се заблагодарува не сите што на било кој начин придонеле за неговото предвремено ослободување од затворот.

Воедно, ја известуваме јавноста дека Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован нема да дава изјави за јавноста заради влошената здравствена состојба.

 

02. 02. 2015 год.  

 

Од Канцеларијата на Архиепископот охридски и Митрополит скопски

[Перезвон]

Танјуг блиста у својој бандитости црвеној, свом удбашком спиновању, свом стародревном пљувању Цркве православне.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/163821/episkop-ohridski-jovan-vraniskovski-na-uslovnoj-slobodi.htm

[JESSY]

СЛАВА БОГУ! Архиепископ Јован пуштен из затвора Идризово!

 

Архиепископ Православне охридске архиепископије Господин Господин Јован, од вечерас је на слободи.

Овој је исход одлуке Апелациског суда у Скопљу који је одбила приговор Јавног тужилаштва на одлуку Основног суда Архиепископ Јован да буде условно ослобођен.Сви већи медији у Македонији вечерас су јавили ову вест.

Одлука Архиепископ Јован да добије условни отпуст била ја донесена још 12 јануара, али, на изненађење јавности, одлука је била оспорена од стране тужилаштва што је било велико и непријатно изненађење за јавност у Македонији.

Извор:Поуке.орг

Објавио derventanovihram.blogspot.com

 

[Рилски]

Танјуг блиста у својој бандитости црвеној, свом удбашком спиновању, свом стародревном пљувању Цркве православне.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/163821/episkop-ohridski-jovan-vraniskovski-na-uslovnoj-slobodi.htm

 

ТАНЈУГ - Српска туга, катастрофа и несрећа од ''информативне агенције''  

 

Обратити пажњу на следеће ''информације'' (читај: будалаштине) у горецитираном тексту: 

 

Oslobađanje Vraniškovskog tražila je Makedonska pravoslavna crkva-Ohridske arhiepiskopije, čiji Sinod je zatražio od "svih relevantne vlasti u Republici Makedoniji da pokažu milosrđe prema zatvorenom bivšem arhibiskupu Jovanu".

Nekadašnji vladika kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve (MPC) i sadašnji arhiepiskop Ohridski i mitropolit Skopske pravoslavne crkve (SPC) 

[Перезвон]

03.02.2015

Соопштение на Службата за комуникации при Одделот за надворешни црковни врски на Московската Патријаршија и на Информативната служба на Српската Православна Црква

На 2 Февруари 2015 година, врз основа на решението на судот во Скопје, од затворот во Идризово беше ослободен Архиепископот охридски Јован (Претстоител на автономната Православна Охридска Архиепископија на Српската Православна Црква).

Прашањето за неговата положба и за неговата здравствена состојба беше разгледувано за време на братската средба на Неговата Светост Патријархот московски и на цела Русија Кирил и Неговата Светост Патријархот српски Иринеј во Белград на 15 Ноември 2014 година.

На 20 Декември 2014 година, по благослов на Неговата Светост Патријархот московски и на цела Русија Кирил и на Неговата Светост Патријархот српски Иринеј, Претседателот на Одделот за надворешни црковни врски на Московската Патријаршија, Митрополитот волоколамски Иларион, го посети Скопје и се сретна со Архиепископот Јован.

Истиот ден, во Скопје дојде до средба на Митрополитот волоколамски Иларион со државното раководство на Република Македонија, со претседателот Ѓорѓе Иванов и со премиерот Никола Груевски. Митрополитот Иларион се сретна и со архиепископот Стефан, поглаварот на Македонската Православна Црква која сега се наоѓа вон општење со светското Православие.

На 28 Јануари 2015 година, по благослов на Претстоителите на Руската и на Српската Црква, Епископот бачки Иринеј во придружба на архимандритот Филип (Васиљцев) исто така го посети Архиепископот Јован во затворот во Идризово.

Се очекува Архиепископот Јован во наредните денови, согласно на доставената покана од Светејшиот Патријарх московски и на цела Русија Кирил, а со благослов на Светејшиот Патријарх српски Иринеј, да пристигне во Русија на лечење.

Во Руската и Српската Православна Црква сите со благодарност кон Бога го поздравуваат ослободувањето на Архиепископот Јован.