Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?

[obi-wan]

Meni nrp. nije jasno kome Mackovic obraca ovim tekstom?

Liturgijskim vernicima? Ali ti ljudi listom vec imaju odavno formirane navike po ovakvim pitanjima, drze ih se po svojoj savesti, i sasvim je sigurno da nece da ih menjaju ni za jotu zbog nekog tamo teksta, ma ciji taj tekst bio.

Obicajcima? `Oce li oni uopste da procitaju ovaj tekst? Ako i procitaju, `oce li posle toga da odu nedeljom/praznikom na bogosluzenje, pre svega ostalog, i da nastave stalno da idu? Ma jok bre, sto bi to radili, nema za njih nikakvog razloga. Oni ce da nastave da sebi golicaju sluh opravdanjima koja koriste od pamtiveka.

Tako da, meni ovakav tekst prosto dodje u klasu "dokon pop i jarice krstava".

[logdanov]

пре 1 сат, mirko1929 рече

Него се увек верницима који се пате намећу објашњења како је то јер су на неки начин увредили Бога.

Брате, Бога ми не можемо увредити својим гресима. Ако би био тако увредљив и осветољубив, онда би једини начин да се истовремено задовољи његов гнев и људи ослободе греха био тај да сам себе, односно Сина јединородног, принесе на жртву.

Срећом, ми не верујемо у таквог Бога. Онај ко то објашњава верницима, није православан.

[logdanov]

пре 7 минута, Justin Waters рече

Не знам да ли имају користи. То би требало питати њих, који људе који не живе у манастиру, можда и несвјесно можда свјесно савјетују да се понашају као да живе у њему. 

Знаш да је ово бесмислено, зар не?

[obi-wan]

I inace - radim i cimam se svaki dan ko konjina, sad jos i praznikom da radim? `Ocu, zabole me pertla.

"Sest dana radi... a sedmi posveti Bogu" nije nikakav sporadican propis Mojsijevog zakona, nego vecni etos zivota, usmeren tako da coveka oslobodi rada, te da njegov inace ozemljali um, svagda naduven od brige za materijalno, konacno oslobodi i okrilati, i tako ga uputi na Nebo i nebesko.

Vikend, tj. neradna subota i neradna nedelja, su civilizacijsko dostignuce, za koje zaslugu ima upravo Crkva. Danas se to rusi, pa nezasiti i krvozedni privatnici rabe svoje zaposlene (= robove) cak i vikendom (trgovci narocito vikendom). Tako, umesto da svet stvarno napreduje, on ponovo nazaduje, vraca se na svoju staru bljuvotinu, koju pak naziva novim rogatim imenima ("protestatska radna etika", i slicne provale).

Da, dan Gospodnji, osim zaista neke nuzde koju ne mozemo da zaobidjemo, treba da bude obavezno neradan. Normalno, ne tako da se covek sujeverno plasi rada, ali svakako da se rad koji nije nuzda smatra potpuno izlisnim u vreme praznovanja.

Grcki "Κυριακή" /kiriaki/, dan Gospodnji, a ruski "воскресенье", na srpskom se kaze "nedelja" (= ne-dela, nerad).

Sve pise, samo da se pazljivo procita.

[mirko1929]

пре 2 часа, Vanjah рече

Ako ti neko kaže: plati kaznu jer nisi vezao pojas, kako ćeš to da shvatiš?

Ili: ne možete da uđete u Austriju jer ste zaboravili pasoš, itd.

Postoje zakoni, zakonitosti, zemaljske, duhovne. Svakako, postoji i ljubav, ali ona ne isključuje zakone. Postoji ravnoteža zakona i ljubavi. Biti drzak i nerazuman, a pozivajući se na ljubav, tj. pravdajući ljubavlju lenjost i nezainteresovanost i ko zna šta još, znači ne biti u ravnoteži.

Бирај своје битке пажљиво, нека брдо на којем гинеш буде вредно тога. Ако ти мислиш да ћеш настрадати и због најмањег греха, а немогуће је бити безгрешан, шта мислиш у шта ће живот да ти се претвори? Немогуће је тешко функционисати тако, човек тотално пошандрца. Уместо оптерећивањем гресима и паклом, и тиме шта се ваља, а шта не ваља треба бити практичнији:

Свако  добро  дело  које  можете  учинити,  учините.  Никога  немојте  ружити.  Никога  не  пљачкајте.  Никога  немојте  лагати.  Не  правите  се  важни  ни  пред  ким.  Никога  немојте  мрзети. Често посећујте цркву. Будите милосрдни према сиротињи. Никога не саблажњавајте. Туђе  се  жене  не  дотичите:  нека  вам  буде  довољна  ваша.

Бесмислено је оптерећивати се ониме на шта не можеш утицати.

 

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Брате, не бих да улатзим у полемику с тобом, покушавам да разумем твоје стање, али ми баш и не полази за руком. Не знам тачно шта је за тебе "побожност", јер постоји и лажна побожност, из прелести. Таква побожност свакако није добра и неће човеку бити од духовне користи, упропастиће се. Али правом побожношћу човек се не може упропастити. Може умрети, може страдати у животу, али не може се упропастити. Светом Симеону и Светом Сави Бог је дао добар живот на земљи. Да ли су га они, одласком у монаштво, по теби - упропастили? (Јер ти кажеш: "Ако ти је Господ већ дао добар живот на земљи, не упропашћуј се под изговором побожности."). Да ли је Свети Симеон јадан и неразуман што је умро са каменом под главом уместо у двору, са златном чашом у руци?

За светог Саву и Симеона не знам, али за мене знам, рецимо само да сам зажалио што сам икада хришћанином постао. Што сам се више ја трудио, то ми је горе било. Али, биће да сам се у погрешном смеру трудио (или чак скроз ишао стрампутицом у заблуди да све чиним исправно, из садашње перспективе, мислим да ме је то Господ упозоравао да скренем са погрешног пута којим сам ишао, али ја сам то тумачио да не радим довољно, но да треба појачати -- рецимо да постоји велика паралела Гогоља пред смрт и мене пре седам-осам година, ђаво те може обманути ревношћу). Није свакоме иста харизма дата.

 

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Пар ствари о Мачковићевом тексту. Могао бих ово сагледати са дестине, стотине страна и исто толико примера навести. Покушаћу упростити, а уједно и да брату @mirko1929 одговорим индиректно.

Мало ме изненадио Мачковић, јер могао бих да потпишем неке његове текстове (не и да их напишем, не китим се његовим цвећем), а посебно тон којим је текст прожет. Зашто тако мислим? Он сигурно зна ствари које ћу рећи и зато чуди овај текст. Тон текста потире поступке народа - неке од поступака - који је одржао веру у времена када је Црква била десткована због историјских околности. Кад није било "теологије  њет"; кад није било не само Иринеја, Атанасија и Амфилохија, него ни Св. Владике Николаја и Јустина...дакле из времена кад су "религије баба" чувале веру. Управо из тог миљеа потичем. Нажалос, као последња генерација тог миљеа, и генерација коју ти људи и њихово поимање вере нису успели да сачувају од безбоштва. Кад ово кажем, могу и једну дигресију да убацим и кажем - одакле мени  право данас да осуђујем неког либерала, коме је и род и пород био у безбоштву, ако сам ја сам запао у безбоштво, а мирисао тамјан, гледао воштаницу и јео славске колаче? Ваља се, мало и самокритичан бити, посебно ради објашњења да ако криткујем(о) Чеду Јовановића и сл. Латинке, то не осуђујем(о) њих, него њихова деловања.

Дакле, тон текста потире постуупке чувара вере - народа, да се не ваља радити на црвено слово.Па пар конкретних ствари:

• Моја баба и деда су отухавали посуђе током почетка поста. Да се не би утајали мрс пренео на посну храну. Знамо ми да пост није само храна - али ако су живели у скалду са откуханим шерпама ако су чинили све са Богом на устима и "без Бога ни преко прага", да ли то онда кривоверје или здрави страх од Бога? Не онај да је Господ неки који нас спаљује у огњу, него Онај који се поштује. А сећам се, дошавши код њих, током постова у госте  бака ми је пекла уштипке са јајима, пекла шунку "влажну", подгријавала је. Није мени натурала то јер ја сам већ био затрован у школи као и сва деца, већина деце.
• Народ је имао свој "кЕлендар", па се говрило: о Ђуршевдану, о Божићу, о Араншеловдану и сл.
• Свиње се нису клале током божичног поста, него "око Аранђела", пре поста, јер "не ваља се" са мрсом радити и баћкати током поста, аваља се каљд је свињокољ јести проју врућу, слани сир, џигерицу, шиш ћевап и сл.
• Радило се није никада недељом. Хлеб се није пекао недељом никада. Храмови су били или далеко, или запуштени и није се могло физички одлазити често на литургију. Него се ишло о великим Празницима.

Како то да је нерад недељом и Празницима проповедање и сведочење Бога? Лако! Да ли је Богу потребна спаљена голубица? Жртвено јагње? Да ли су му потребне "жртве паљенице" или "дух скрупен"? Знамо шта давид каже. Онда зашто је Бог директно то заповедио? Па педагогија! да се сећају Јевреји Бога Јединога, да тако сведоче многобошцима да има прави Бог или "Бог над боговима". ПОТПУНО исто је то што је ушло у народ око рада и нерада! Народ многи није могао да оде на литургију за Празник(е), а недењом никако, али је знао да макар нерадом, тај дан и те дане прослави одмарајући, сећајучи се тих Светитеља који су им били и поштовање и мера времена. Били су им "кЕлендар" икао је "намостир" био далеко да оду на службу! И управо је ТАЈ народ очувао веру у времена смутна. Колико преко Слава толико преко тог и таквог слављења Бога и Светитеља.

Све то не значи, да данас у комодитету и комформитету, кад живимо после Николаја који је разгрнуо пепео и на искру Светог Саве наложио ватру; па после Јустина кооји је насекао доста дрва за многе зиме, и у време кадаљ су Иринеј, Атанасије и Амфилохије разнели тај, сада већ огањ, свуда по нашем народу  САДА је друга прича! И сада и Мачковић прича. Али онда, када већ прича, нека нипошто не заборави, не маргинализује ове ствари.

Јер неко ко ради целу недењу у стресу капитализму; коме су деца поваздан у обданишту, ко нема кад ни да оде суботом на вечерњу службу од трке и фрке, неће њега Бог "убити" ако недељом после литургије опере веш. Него, није баш дошло дотле да макар недељу не можемо да будемо без вешмашине. Ради нас.

И још нешто, наизглед контрадикторно, а није. Баш је Николај писао о тим народним обичајима и дизао их у небо, почев како се треба припостити да узмеш богојављенску водицу, па до тога како се хлеб не меси недељом, а гле, шта Николај пише другде. Пишући о блаженој Стојни, пише како су њени родитељи недењом и празницима радили. И једне недеље  она беше много побожна, а отац неверан и строг - били су пољу и радили. негде пре подне сели су у хлад да одморе (их, па тада се у 5 устајало са петловима, и радило на њиви од раног јутра). Родитељи су уморни придремали кратко, а звонила су звон локалне црквице з апочетак литургије. Стојна је горко плакала због тога, јер није могла у храм на службу, јер је отац непобожан и рмбачи земљурину у време службе. И јави јој се Мати Божије ту под неком крушком или чим већ, по жези и на светлости дана. Утеши је и каже да не очајава, да буде послушна родитељима а то што није у храму, Господ ће јој више урачунава њен рад и жал за храмом и послушност родитељима него да иде у храм.

Мислим да је паметном доста. Управо овај пример говри да НЕ треба радити Празницима и недењом, али ако и радиш да Бог не "убија".

Са друге стране, постоје хиљаде случајева истинитих у народу када се непоштоватељима Бога и Светитеља дежавало којешта: некоме гром запали сено, некоме змија угризе коња и страда му "хранитељ" пордице, јер коњ је сиромаху пола имања, неки столар који сваке недеље струже даске одесче себи прсте и сл. То нису легенде, него живи примери...али то је педагогија Божија, валда једини начин да Господ беумне призове памети.

Добро, разумем шта хоћеш да кажеш и слажем се донекле.

[mirko1929]

Пре сат времена, obi-wan рече

I inace - radim i cimam se svaki dan ko konjina, sad jos i praznikom da radim? `Ocu, zabole me pertla.

"Sest dana radi... a sedmi posveti Bogu" nije nikakav sporadican propis Mojsijevog zakona, nego vecni etos zivota, usmeren tako da coveka oslobodi rada, te da njegov inace ozemljali um, svagda naduven od brige za materijalno, konacno oslobodi i okrilati, i tako ga uputi na Nebo i nebesko.

Vikend, tj. neradna subota i neradna nedelja su civilizacijsko dostignuce, za koje zaslugu ima upravo Crkva. Danas se to rusi, pa nezasiti i krvozedni privatnici rabe svoje zaposlene (= robove) cak i vikendom (trgovci narocito vikendom). Tako, umesto da svet stvarno napreduje, on ponovo nazaduje, vraca se na svoju staru bljuvotinu, koju pak naziva novim rogatim imenima ("protestatska radna etika", i slicne provale).

Da, dan Gospodnji, osim zaiste neke nuzde koju ne mozemo da zaobidjemo, treba da bude obavezno neradan. Normalno, ne tako da se covek sujeverno plasi rada, ali svakako da se rad koji nije nuzda smatra potpuno izlisnim u vreme praznovanja.

Inace, grcki naziv "Κυριακή" /kiriaki/, dan Gospodnji, a ruski "воскресенье", na srpskom se kaze "nedelja" (= ne-dela, nerad).

Sve pise, samo da se pazljivo procita.

Протестантска етика мало сутра. Они на Западу не да неће да раде викендом, него ни радним данима се не ради после подне. Низоземска пуста после подне, а код нас све ради нон-стоп и у најмањем селу.

[obi-wan]

пре 6 минута, mirko1929 рече

Протестантска етика мало сутра. Они на Западу не да неће да раде викендом, него ни радним данима се не ради после подне. Низоземска пуста после подне, а код нас све ради нон-стоп и у најмањем селу.

Nisi ukapirao. Pricam o nekim ... (sigh) ... ovde, koji tim i slicnim nepatvorenim glupostima gledaju da opravdaju pretvaranje Srbije u radnicku koloniju. Naravno da zapadni evropljani nece da rade vikendom, a u nekim zemljama, kako izgleda, `oce da radnu sedmicu skrate jos i vise.

[Родољуб Лазић]

пре 26 минута, mirko1929 рече

ђаво те може обманути ревношћу

Да, то је, чини ми се, оно што се у аскетској литератури назива "искушење с десне стране". Али није ми јасно зашто, кад и сам кажеш да те ђаво обмануо ревношћу (тачније, погрешном ревношћу), зашто онда све то што те је сналазило приписујеш вери и изводиш закључак да си погрешио што си постао хришћанин (ако добро разумем шта пишеш)? То није хришћанство, то је девијација хришћанства. Зар није логичније схватити у чему је проблем и извршити корекције, уместо избацивати и дете са прљавом водом?

[Родољуб Лазић]

пре 43 минута, mirko1929 рече

Уместо оптерећивањем гресима и паклом, и тиме шта се ваља, а шта не ваља треба бити практичнији:

Свако  добро  дело  које  можете  учинити,  учините.  Никога  немојте  ружити.  Никога  не  пљачкајте.  Никога  немојте  лагати.  Не  правите  се  важни  ни  пред  ким.  Никога  немојте  мрзети. Често посећујте цркву. Будите милосрдни према сиротињи. Никога не саблажњавајте. Туђе  се  жене  не  дотичите:  нека  вам  буде  довољна  ваша.

Добро, изнео си свој "програм", који је изведен из Јеванђеља, али си ти то уредио по неким својим критеријумима, како би по твом схватању требало да буде.Нешто прихваташ, а оно што ти се не допада, решио си да избациш. Али, осим тога, дошао си међу људе овде и без пардона, ауторитативно, "учиш их памети". Хоћу да кажем - стиче се утисак да си дошао на хришћански сајт са циљем да људима "објасниш" да је хришћанство погрешна ствар. Или грешим? Ако не грешим, зар не мислиш да то баш и није прикладно? 

[mirko1929]

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Да, то је, чини ми се, оно што се у аскетској литератури назива "искушење с десне стране". Али није ми јасно зашто, кад и сам кажеш да те ђаво обмануо ревношћу (тачније, погрешном ревношћу), зашто онда све то што те је сналазило приписујеш вери и изводиш закључак да си погрешио што си постао хришћанин (ако добро разумем шта пишеш)? То није хришћанство, то је девијација хришћанства. Зар није логичније схватити у чему је проблем и извршити корекције, уместо избацивати и дете са прљавом водом?

Никада се ја нисам и нећу одрећи Христа. Али, чињеница јесте да би боље било да нисам ревновао никако, него што сам ревновао тако. Па и јесам извршио корекције, али штета која је учињена, је већ учињена.

 

пре 58 минута, Родољуб Лазић рече

Добро, изнео си свој програм, који је изведен из Јеванђеља, али си ти то уредио по неким својим критеријумима. По твом схватању како би требало. Оно што ти се не допада, то си решио да избациш. Али, осим тога, дошао си међу људе овде и без пардона, ауторитативно, "учиш их памети". Хоћу да кажем - стиче се утисак да си дошао на хришћански сајт са циљем да људима "објасниш" да је хришћанство погрешна ствар. Или грешим? Ако не грешим, зар не мислиш да то баш и није прикладно? 

Није то мој програм. То је цитат из Лествице. Па грешиш. Што би било неприкладно? Упозоравам људе на опасности ревности-не-по-разуму.

[Ćiriličar]

пре 1 минут, mirko1929 рече

Упозоравам људе на опасности ревности-не-по-разуму.

Опрости, горе си мени говорио како није човек створен ради суботе...само што си прескочио главно да Господ није копао кукуруз у суботу него излечио човека. Уз то је и навео пример да и јевреји спасавају животиње своје суботом.

Дакле, не копати кукуруз или не варити ограду на балкану недељом, кад се не дела, није баш нека силна ревност посебо не по разуму.

Народ је недељом ишао и намиривао стоку, изводио је на њиву, али то није сматрао "радом" иако је све то рад. Музао је краве и ни то није смтарао "радом". И што рече Оби горе, мало ли је што смо поробљени, сад још да скоро исмејавамо нека здрава народна веровања.

много брутално и буквално посматраш ствари и често потпуно искривљено презентује исте. Као на пример парафразу/цитат о суботи.

Ако комшији гори штала, наравно да ћеш да гаљсиш, да палиш и тракторе и мотокултиваторе, и моторке и шта све треба да се гаси, спасе стока, човек...мислим јесмо дошли дотле да треба развијати теологију о вешмашинама?

[Родољуб Лазић]

П

пре 13 минута, mirko1929 рече

Није то мој програм. То је цитат из Лествице.

Колико се сећам, и у Лествици се помиње и пакао и греси...ипак си изоставио, по свом нахођењу, оно са чиме се ни у Лествици, ни у Јеванђељу, не слажеш.

Оно што ја видим, јесте да ти имаш своје виђење хришћанства, које намећеш. И то прилично ауторитативно. А и контрадикторан си. Час жалиш што си постао хришћанин, час никад нећеш издати Христа... Уопште није јасно, бар мени, које је твоје становиште. Мој ти је предлог да мало застанеш, да не будеш толико навалентан и сигуран у наметању свог мишљења и својих закључака. То што имаш 28-29 година није мало, али ни много у животу. Покушај мало и да слушаш. Није твој живот и твоје искуство једини критеријум, нарочито не другим људима, за процењивање шта и како радити и веровати. 

 

 

[mirko1929]

пре 1 сат, Ćiriličar рече

Опрости, горе си мени говорио како није човек створен ради суботе...само што си прескочио главно да Господ није копао кукуруз у суботу него излечио човека. Уз то је и навео пример да и јевреји спасавају животиње своје суботом.

Дакле, не копати кукуруз или не варити ограду на балкану недељом, кад се не дела, није баш нека силна ревност посебо не по разуму.

Народ је недељом ишао и намиривао стоку, изводио је на њиву, али то није сматрао "радом" иако је све то рад. Музао је краве и ни то није смтарао "радом". И што рече Оби горе, мало ли је што смо поробљени, сад још да скоро исмејавамо нека здрава народна веровања.

много брутално и буквално посматраш ствари и често потпуно искривљено презентује исте. Као на пример парафразу/цитат о суботи.

Ако комшији гори штала, наравно да ћеш да гаљсиш, да палиш и тракторе и мотокултиваторе, и моторке и шта све треба да се гаси, спасе стока, човек...мислим јесмо дошли дотле да треба развијати теологију о вешмашинама?

Ма слажем се да није никаква ревност нерадити, то је ваљда очигледно. То што сам ја ревновао, тај мој коментар се уопште не односи на нерад. Тема је отишла у офтопик (зато што сам ја прокоментарисао како знам безбожнике који много боље пролазе у животу од верника, па ето и мене који сам се, напротив, уништио ревновањем-не-по-разуму на конто приче о кажњавању за рад на црвено слово), па је дошло до забуне.

 

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Колико се сећам, и у Лествици се помиње и пакао и греси...ипак си изоставио, по свом нахођењу, оно са чиме се ни у Лествици, ни у Јеванђељу, не слажеш.

Оно што ја видим, јесте да ти имаш своје виђење хришћанства, које намећеш. И то прилично ауторитативно. А и контрадикторан си. Час жалиш што си постао хришћанин, час никад нећеш издати Христа... Уопште није јасно, бар мени, које је твоје становиште. Мој ти је предлог да мало застанеш, да не будеш толико навалентан и сигуран у наметању свог мишљења и својих закључака.

Како то мислиш испуштао по сопственом нахођењу, то је цитат. Немам ја шта да се слажем или не слажем. То је савет који је свети Јован давао мирјанима који су га питали како да живе. Није им говорио, знаш ако упалиш сијалицу на црвено слово горећеш у паклу, него ако тако будете поступали, нећете бити далеко од Царства небеског.

Шта ти није јасно. Због ревновања завршио сам у тешкој телесној болести. Нисам се одрекао Христа, али боље би било да нисам ревновао. Јел то толико тешко да се схвати? Стварно си злонамеран човек. Ништа сем можда првог коментара нисам ни требао писати на овој теми.

[sampaganini92]

пре 2 часа, obi-wan рече

Meni nrp. nije jasno kome Mackovic obraca ovim tekstom?

Liturgijskim vernicima? Ali ti ljudi listom vec imaju odavno formirane navike po ovakvim pitanjima, drze ih se po svojoj savesti, i sasvim je sigurno da nece da ih menjaju ni za jotu zbog nekog tamo teksta, ma ciji taj tekst bio.

Obicajcima? `Oce li oni uopste da procitaju ovaj tekst? Ako i procitaju, `oce li posle toga da odu nedeljom/praznikom na bogosluzenje, pre svega ostalog, i da nastave stalno da idu? Ma jok bre, sto bi to radili, nema za njih nikakvog razloga. Oni ce da nastave da sebi golicaju sluh opravdanjima koja koriste od pamtiveka.

Tako da, meni ovakav tekst prosto dodje u klasu "dokon pop i jarice krstava".

Апсолутно и мој дојам овог текста него ме мрзело да пишем. Потпуно излишно писање ради писања. Ама баш ништа није успео да понуди литургијским верницима а од исправног приступа оним обичајним је миљама далеко.

[mirko1929]

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Није твој живот и твоје искуство једини критеријум, нарочито не другим људима, за процењивање шта и како радити и веровати. 

Истина није, али неко опитно испробао то бежање од пакла по сваку цену (немогуће, не постоји човек који је безгрешан) и којешта још, могу да сведочим шта води у пропаст. Али ја сам мислио да чим не успевам у једној, другој, или трећој ствари, да се не трудим довољно, па сам појачавао подвиге. Опет наглашавам, ово је офтопик и нема везе са темом, да ме Ћириличар не разуме погрешно, не мислим да је нерад на црвено слово било какав подвиг (само мислим да би широке народне масе, у народу где је нормално да пакости брат рођеном брату, имале прече ствари да исправљају у својим животима од рада на празнике).