Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског и координатор Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, присуствовао је 13. фебруара 2024. године представљању пројекта "Православни волонтери у здравству", које је одржано у Палати Србија. Пројекат кроз који волонтери помажу медицинском особљу у Клиници за кардиоваскуларне болести Универзитетског клиничког центра Србије заједно реализују Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке и Министарство здравља Републике Србије. Овом приликом, патријархов викар Епископ топлички Петар, који руководи пројектом, пренео је окупљенима поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и истакао да волонтери имају огромну жељу да помогну болесницима, а да нису ни свесни колико светла и наде уливају и колико чине да наше друштво буде хумано. „Желим да пренесем срдачне поздраве и благослове нашег патријарха Порфирија и да, заједно са њим, искажем једну врсту духовне радости и задовољства, будући да континуитет овог храброг, лепог, хуманог, али нимало лаког дела који ево већ траје девет месеци, можемо да кажемо да све лепо функционише, најпре на добробит и корист пацијената који се налазе у поменутој клиници“, навео је епископ Петар. Министар здравља Даница Грујичић изјавила је данас да су учесници пројекта Православни волонтери у здравству, који се спроводи на Клиници за кардиоваскуларне болести Универзитетског клиничког центра, драгоцени за медицинске раднике, јер им помажу у захтевном послу, те је истакла да је радује оваква врста сарадње. „Пројекат је замишљен као пилот пројекат којим смо желели да испробамо овакав модел помоћи на Клиници за кардиохирургију где заиста леже тешки пацијенти којима је помоћ ових људи заиста драгоцена. За девет месеци колико пројекат траје и лекари и пацијенти имали су само позитивна искуства, тако да ми је драго што смо започели овакву врсту сарадње између Министарства здравља и Архиепископије београдско-карловачке уз благослов патријарха Порфирија“, истакла је министар здравља гђа Даница Грујичић. Једна од чланица Верског добровољног старатељства је појаснила да волонтери не могу пацијентима да пруже стручну помоћ, али могу љубав, и истакла да су пацијенти одушевљени када сазнају да могу да се причесте: „Нашим установама је било потребно такво једно одељење милосрђа Српске Православне Цркве које би из срца и душе помогло пацијентима, али и здравственим радницама. Ми не можемо да им помогнемо стручно, али можемо да пресвучемо пацијента, да га ставимо у кревет, да разговарамо с њим. Да видите ту радост када схвате да пре операције могу да се причесте, то је немерљиво ни са чим. Дешавало се да идемо кући, а сестрама пуне очи суза и питају нас: „Да ли знате колико сте ми помогли?”, описала је волонтерка Верског добротворног старатељства. Извор: Информативна служба СПЦ

Ученици београдских интернационалних школа, заједно са својим наставницима, још једном су пружили подршку својим угроженим вршњацима. Након што су исто урадили пред Божић, у децембру 2022. године, поново су се придружили добротворној акцији „Деца помажу деци“, коју је пре више година започела Њ.К.В. Принцеза Катарина, саопштено је из Белог двора. Овај пројекат прати визију Њеног Краљевског Височанства, да је од кључног значаја да се најмлађи у раном узрасту науче колико је важна радост давања. Деца се подстичу да своје поклоне донесу у Двор, а они ће бити предати њиховим угроженим вршњацима за предстојећи Васкрс. Ученици интернационалних школа у Београду су током едукативног обиласка имали прилику да сазнају много о историји Краљевске породице Србије и њеног дома, Дворског комплекса, а дочекала их је Њ.К.В. Принцеза Катарина, са којом је била и њена сестра, госпођа Бети Румелиотис. Њено Краљевско Височанство је провела време са децом, разговарала са њима о значају даривања, а ђаци су били веома узбуђени што су лично упознали праву принцезу. Ученици су донели поклоне у Двор, знајући да ће они бити уручени на традиционалним Васкршњим пријемима у Белом Двору, који ће ове године бити одржани на Велику среду, 12. априла 2023. Њихова Краљевска Височанства сваке године традиционално дочекују и обрадују преко хиљаду деце без родитељског старања, деце са посебним потребама и социјално угрожене деце на овим празничним пријемима. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина искрено захваљују на подршци ђацима и школама које су се великодушно придружиле иницијативи да обрадују угрожену децу: Немачкој школи у Београду, Британској интернационалној школи у Београду и Међународној школи „Руђер Бошковић“. „Чврсто верујем да деца треба да уче радост давања од малих ногу, као што су мене учили моји родитељи, који мени били одличан пример, а најбољи начин да то науче је кроз сопствено учешће. Чинећи то у раном узрасту, постаће добри људи када порасту. Веома сам поносна и захвална свој дивној деци из интернационалних школа у Београду, као и њиховим наставницима и школама, што су подржали наш добротворни пројекат „Деца помажу деци“. Иако су тако мала, ова деца су показала да имају свест и саосећање да помогну својим угроженим вршњацима и да им донесу најдрагоценији дар који могу да добију – сазнање да нису заборављени и да су вољени“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина. Извор: Краљевска породица Карађорђевић

Запослени у Народној банци Србије и ове године организовали су прикупљање намирница за Црквену кухињу, Верског Добротворног Старатељства АЕМ СПЦ, а поводом Међународног дана борбе против сиромаштва. Прикупљена је већа количина основних животних намирница и зимске гардеробе и обуће, саопштили су из ВДС-а уз поруку - То тако мало са наше стране нас чини Христовим следбеницима. Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики) Извор: Верско добротворно старатељство АЕМ СПЦ

Једном сам имао прилику да се бавим „помоћницима“ у храму. У многим црквама испод свећњака се стављају лимови или линолеум, да восак, који случајно капне са свеће, не запрља под. По правилу, лакше га је уклонити са подлоге него са камене или дрвене површине. У исто време, готово је немогуће оштетити лим. У екстремним случајевима, променити га је много лакше него поново поставити подове у храму. У градској храму, где сам редовно одлазио, за сваки свећњак је била одговорна одређена жена, која је, између осталог, будно мотрила, да ове подлоге нико не гази, да се не размазује уље, или да се не запрљају. Сећам се да сам стекао снажан утисак о њиховој светости: ако их нагазим, онда чиним формални грех. Прилазио би свећњаку са лоше прикривеним узбуђењем и страхом да својим непажљивим гажењем не оскрнавим свети простор испод њега. Једног дана, моја мајка је посрнула. У сваком смислу те речи. Одлазећи од иконе, она не само да је закорачила на подлогу, већ, не приметивши ово, остала је на њој да стоји! Шта се десило после тога, било је неописиво. На улици сам тада морао дуго да смирујем моју уплакану мајку и да је убеђујем да овај инцидент не може да нас спречи да поново одемо у овај храм. У вези са овом једноставном причом, из неког разлога сачуваној у позадини мог памћења, желео бих да поделим неколико мисли. Свако, па и непримерено понашање човека у цркви је његово лично понашање. Ми га тако јасно опажамо, јер у храму, оно што најмање очекујемо, је непристојно понашање. Они одлазе тамо да добију какву-такву утеху, а не да вас провоцирају или изнервирају. А некога такво негативно искуство може да удаљи на дуже време, јер се поступци једне или више особа одрађавају на читаву заједницу. На пример, некада сам био убеђен да су само најбољи од најбољих укључени у рад у храму. Као резултат претеране идеализације, јавља се снажно разочарење до гађења. У ствари, апсолутно свако може да служи у Цркви најбоље што може. Потребна је само жеља. Не постоји никакав кастинг за најљубазније људе. Не постоје савршени људи. Дакле, из чињенице да сте упознали тетку Машу, која није била баш пристојна и културна, свакако не произилази да нема Бога у Цркви . Он је сигурно тамо. Не само ти, већ и тетка Маша заиста жели да Га види. Да, она има стварно лошу нарав и има великих проблема са учтивошћу. Али, ако се окренемо Јеванђељу, прочитаћемо да „здрави не требају лекара, него болесни“ (Матеј 2:17). Господ директно каже да је дошао „да позове не праведнике, него грешнике на покајање“ (Матеј 2:17). Све се једноставно уклапа. Ја сам својевремено имао послушност да посматрам светиљке. Пре празника, као и обично, очистили смо их тако да су се сијале од чистоће. Одједном видим жену која не пали своју свећу од других које стоје на свећњаку, већ посеже за лампом, која није тако близу и згодно окачена. Парализован од ужаса, гледао сам како парафин не само да капље у уље и тачно на тек постављен пловак, већ се директно слива. Имала је више свећа и са сваком је понављала исти поступак. Ваљда тако свеће постају плодније, не знам. Од овог призора, очи су ми се замаглиле, а јагодице наборале. Нисам смео ништа да кажем, јер сам схватио да нећу моћи бити неутралан. Не кајем се што сам прећутао, иако, нажалост, проблем овде није нестао. У том тренутку ми се у глави ушуљала нејасна идеја зашто ове црквене бабе могу бити тако зле. Да се нисам суздржао и упутио примедбу, увреда би могла бити универзалних размера. У таквим околностима, воле да кажу да су осећања живе особе важнија од неких предмета. Али онда, извините, то није фер. А шта је са онима чији је стални и мукотрпан рад стављен обезвређен? Њихова осећања, изгледа, нису важна? Ни на који начин не оправдавам грубост, али покушавам да покажем да свака ситуација има своју негативну страну. Такву особу пре треба сажаљевати него вређати. Некада је лакше запретити човеку говорећи му да је грех то чинити и да ће га Бог казнити, него му бити наклоњен. Ово је погрешно, али, нажалост, много ефикасније. Једном речју, све је, као и увек, двосмислено и изузетно тешко и сви, у некој мери, грешимо у таквим ситуацијама. Зато је битно да се чешће нађемо у туђим позицијима. Замислите да сте управо све усисали и опрали, а ваш гост у прљавим ципелама хода по тепиху не гледајући, без намере да изује ципеле. С друге стране, такође би било корисно контролисати начин и интензитет изражавања незадовољства. Ако унутра све буја од огорчености, онда би можда било боље да у потпуности ћутимо. ... Уопште, „носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов“ (Гал. 6,2). https://pravlife.org/sr/content/zashto-su-starice-koje-pomazhu-u-crkvi-tako-zli

У посети породици Филимоновић из Грабовца Представници Хуманитарне организације Срби за Србе посетили су средином марта породицу Филимоновићиз Грабовца код Обреновца. Филимоновићи су били жртве породичног насиља које је оставило психофизичке последице на њихово здравље. Сада породицу чине самохрана мајка Ивана и деца Александар (11 година), Марина (10) и Ђорђе (9).Мајка отежано говори и нерадо се присећа тог периода с обзиром да онда изнова проживљава те ситуације, а Ђорђе има астму. Филимоновићи живе у старој оронулој кући у коју не вреди улагати. Поред куће имају бунар, али вода није за пиће. Немају ни купатило, па се купају у кориту и користе пољски тоалет. Живе од дечијег додатка (11.000 динара), помоћи цркве и добрих људи и првенствено уз помоћ Иванине три сестре.Такође, обрађују мању башту. Ипак, иако су многи обилазили породицу Филимоновић до дана данашњег није решен њихов горући проблем, а то је кућа.У дворишту се налази и штала која је новије градње и која би могла да се преуреди како би постала стамбени објекат што је већ и започето. У том смеру би и наша организација покушала да помогне у наредном периоду. Породици је потребна и нова веш машина, замрзивач, бојлер, а жеља им је и да имају пластеник.Позивамо све Обреновчане и добре људе широм Србије и света да се укључе у акцију помоћи за породицу Филимоновић да би за ову намучену мајку и ову дивну децу дошли неки лепши дани. https://www.srbizasrbe.org/u-poseti-porodici-filimonovic-iz-grabovca/

По благослову будимљанско-никшићког епископа Јоаникија, свештеник СПЦ уручио је финансијску помоћ вернима Тернопилске епархије УПЦ чије су цркве отете, јавља сајт канонске Украјинске Православне Цркве. Новац су сакупили верници Никшића, а митрополиту термопилско-кременецком Сергију уручио га је старешина никшићке Саборне цркве протојереј Остоја Кнежевић, који је био на поклоничком путу кроз Украјину. Он је архијереју Сергију подарио и икону Светог Василија Острошког коју је осветило манастирско братство над светитељевим моштима. Истога дана прота Остоја је саслуживао са митрополитом Сергијем у манастиру Свете Тројице у Корецу, а на празник Благовести на Литургији у Кијево-печерској лаври којом је началствовао митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Наредног дана њега је примио митрополит бориспољски и боварски Антоније. Извор: Српска Православна Црква