Зоран Ђуровић: МИТАРСТВА ПРЕПОДОБНЕ ТЕОДОРЕ - Ваше мишљење?

[mario beloti]

Житије Светих ко не поштује није православан!

[grigorije22]

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Који је ово пут да се потеже питање митарстава на Поукама? И која је сврха стално се изнова се враћати на ту тему? Има ли неки посебан разлог за то?

 

Ima, to nije u skladu sa Božjom ljubavlju da mitari tako surovo istjazavaju ljude. A o paklu o tome tek i da ne govorim.

[Родољуб Лазић]

пре 20 минута, grigorije22 рече

Ima, to nije u skladu sa Božjom ljubavlju da mitari tako surovo istjazavaju ljude. A o paklu o tome tek i da ne govorim.

Па ништа, ти онда не читај Еванђеље и не веруј у њега, пошто оно свакако говори о паклу.

[grigorije22]

пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Па ништа, ти онда не читај Еванђеље и не веруј у њега, пошто оно свакако говори о паклу.

Govori o paklu ali ne o paklu koji je pod utrobom zemlje gde je lava i Tartar gde je led. Ne govori o kojekavim budalaštinama koje imamo priliku da vidimo kod Rusa najviše. Pobožna žena je umrla anđeo je vodi po paklu i ona tamo vidi razna mučenja. Demoni raseku čoveka na komade i on se opet sastavi i sve ispočetka.

Hristos govori jevrejima o Geeni koje u to vreme nema isto značenje kao danas. U Otkrivenju se na primer koristi izraz u vekove vekova i dim mučenja. Međutim, ono što je zanimljivo to je da identične izraze koristi i prorok Isaija. 


Kazna za Edom ovako glasi. "Neće se gasiti ni noću ni danju, doveka će se dizati dim njezin..." Isaija 34,10. 

Mi danas ne vidimo da se diže bilo kakav dim nad Edomom.

[mario beloti]

Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Нису. Рецимо, вршиш велику нужду, па и малу, или се дохватиш са женом својом... Ја не улазим у вц. кад мој син к... А да анђели гледају порниће, и то ми је мало чудно. Али ако ти си имао визију да је тако, онда ти верујем! И анђео је живо биће па гледа порниће! Још и да мастурбира док нас гледа... Но, ако ти кажеш да је тако, понављам, ја ти верујем, иако таквих визија нисам имао. Нити сам се молио анђелу хранитељу да имам ерекцију. Ако се ти за то молиш, ок, ја за сада немем потребе. 

Замисли после овог мог коментара, кад вечерас уђеш у вц да се попишаш, а анђео ти зури у пенис и гледа да ли је све у реду!  Угаси светло, јер анели не виде у мраку, па ако промашиш шољу, ти после очисти. Јер глупо је да показујеш свој орган анђелу... 

па ти си попе стварно зачутао у Цркву или си пијан. Који лик!

[slovoA]

пре 5 часа, Иван Ц. рече

Хајде сада да се вратимо на тему: дакле, шта то није јасно код приче о. Зорана?

Исто тако могу и ја да поставим питање, а шта је ту јасно? И што је још битније, шта је истинито? Не, шта је ту тачно, него шта је истинито? У тачност навода оца Зорана не сумњам, али сама прича смрди на километар, бар што се мене тиче. Ријеч, по ријеч, скоро на сваку бих имао шта да одговорим.

Али постављен је већ на теми одговор оца Саве Јањића на то питање, и не знам којим чудом би се те двије приче могле измирити. Или је отац Сава у заблуди по том питању, или отац Зоран. И никако не може бити да обје те приче стоје! А сад, шта коме годи души, нека по томе и суди, али неће то бити здраво расуђивање, ни испитавање духова, напротив. По томе што му годи човјек ће се наћи у загрљају с демонима, због саме наше палости, јер ми нисмо у свом постојању свети, ни свезнајући, него пали и незналице. А читава перспектива оца Зорана је перспектива свезналице, чији пад је само номиналан. И шта је ту истинито?

[Дејан]

пре 4 часа, Родољуб Лазић рече

Па ништа, ти онда не читај Еванђеље и не веруј у њега, пошто оно свакако говори о паклу.

Kaže Evandjelje da sečemo ruke i kopamo oči , nešto nisam primetio sakate Hrišćane.

[Zoran Đurović]

пре 5 часа, Дејан рече

Kaže Evandjelje da sečemo ruke i kopamo oči , nešto nisam primetio sakate Hrišćane.

Ово је једино место из Јеванђеља које је Ориген схватио буквално, па је фике фике... Да је гледао моје клипове о мастурбацији не би то урадио!  

[Родољуб Лазић]

пре 11 часа, Дејан рече

Kaže Evandjelje da sečemo ruke i kopamo oči , nešto nisam primetio sakate Hrišćane.

Kaже Еванђеље да постоји и рај, па нико се није сетио да га своди на параболе о сечењу руку и копању очију. 

Рај и пакао су антиподи који су реалност православне вере, посведочена и у Еванђељу и у богослужбеним текстовима и у светоотачком учењу.

...тада ће Он на савршено осетљивим и тачним богочовечанским теразијама правде и љубави Своје измерити сва дела људска, све мисли људске, све жеље људске, све речи људске; тада ће се „свршити тајна Божија – το μυστιηριον του Θεου“[13] ο човеку, ο твари, ο свету, о васељени; тада ће сви добри и све добро наследити вечно блаженство, вечни рај, а сви зли и све зло — вечну муку, вечни пакао.

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-2/63/

 

[grigorije22]

НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ

Бог, свесно допуштајући вечне адске муке, уопште није Бог, он више личи на ђавола… ОПРАВДАЊЕ АДА КАО ОДМАЗДЕ ЗЛИМА, УТЕХЕ ДОБРИМА, јесте прича за децу, у њој нема ничега онтолошког, ово је преузето из социјалне свакодневице са њеним наградама и казнама… Никакав ад као објективна сфера бића не постоји, ОВО ЈЕ ПОТПУНО БЕЗБОЖНА ИДЕЈА...

На ад можемо гледати са људске тачке гледишта и са божанске тачке гледишта. И када гледате на ад са тачке гледишта Бога, и објективизујете га, онда је ад несхватљив, недопустив и збуњујући. Немогуће је помирити се са тим да је Бог могао створити свет и човека, предвиђајући ад, да је он могао унапред одредити ад из идеје о праведности, да ће он трпети ад као посебан круг ђаволског постојања упоредо са Царством Божијим. Са божанске тачке гледишта то значи неуспех стварања. Објективизирани ад, као посебна сфера вечног живота, потпуно је немогућ, незамислив, једноставно неповезив са вером у Бога. Бог, свесно допуштајући вечне адске муке, уопште није Бог, он више личи на ђавола. Оправдање ада као одмазде злима, утехе добрима, јесте прича за децу, у њој нема ничега онтолошког, ово је преузето из социјалне свакодневице са њеним наградама и казнама. Идеја вечног ада као праведне одмазде за лажна догматска мишљења и јереси јесте једно од најжалоснијих и безобразних производа тријунфалне социјалне свакодневице. Са гледишта објекта, са гледишта Бога, никаквог ада не може бити, а допуштење ада значило би порицање Бога. Али све се мења када ви посматрате са тачке гледишта субјекта, човека. Тада се чује други глас, и тада се ад показује резумљивим, он је дат у људском искуству. А морално смућивање човека почиње тек тада када се ад објективизује и утврди се да је од Бога и како је у Богу, а не из човека и како јесте у човеку. Ад припада у целости сфери субјективног, а не објективног, он је у субјекту, а не у објекту, у људском, а не у божанском. Никакав ад као објективна сфера бића не постоји, ово је потпуно безбожна идеја, више манихејска него хришћанска. Зато потпуно је немогућа и недопустива никаква онтологија ада. Постојање онтологије ада, то јест, објективизација ада, и јесте то што изазива против себе смућење и побуну. Незамислив као сфера објективног битисања, ад постоји у сфери субјективног и значи искуство човека и пут човека. Ад као и рај јесу само симболи духовног живота. Искуство ада и јесте затварање у субјективно, немогућност уласка у објективно битисање, јесте самопогружење, због чега се заклања вечност и остаје само зла бесконачност. Вечни ад јесте порочна и противречна фраза. Ад јесте порицање вечности, немогућност уласка у вечни живот и приопштење ка вечнсти. НИКАКВЕ АДСКЕ ИЛИ ЂАВОЉСКЕ ВЕЧНОСТИ НЕ МОЖЕ БИТИ, МОЖЕ БИТИ САМО БОЖАНСКЕ ВЕЧНОСТИ, ВЕЧНОСТИ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ,НЕУПОРЕДИВЕ НИ СА КАКВИМ БИТИСАЊЕМ. Али у субјекту, у затвореној субјективној сфери, може се открити рђава бесконачност мучења. Искуство, из кога потиче идеја вечног ада, дато је у доживљају човека у субјективној сфери мучења као да нема краја у времену. У искуству овог нашег живота дат нам је доживљај мучења, која нам се чине бесконачним, сама таква мучења делују нам адским и страшним, која нису ни за минут, ни за час или дан, већ за бесконачност. Али та бесконачност уопште није вечност и уопште није објективно битисање. Та бесконачност одрећена је затварањем субјекта у свом сопственом мучењу, немогућности изласка из њега у објективно постојање. Та бесконачност мучења може трејати трептај, делић или дан, али томе дају име вечних мука.

 

 

[grigorije22]

То лечење „огњем и горким лековима“ може бити веома дуготрајно, „сразмерно целој вечности“ или „вечном времену“. Међутим, све је то ипак – време. Григорије Ниски јасно разликује изразе άιώνιος од άιών и άϊδιος од άει΄. То друго он никада не везује за мучења, као што ни прво не везује за блаженство и само Божанско Добро. ̉Αεί означава надвременост и ванвременост, „неизмеривост вековима и непокретност у времену“... То је област Божанственог. Творевина, пак, пребива у времену, и „мери се растојањем међу вековима“...Άιών управо означава временост, нешто у времену. Управо ту лежи одговор на наводну Григоријеву самопротивуречност у доказивању времености мучења на основу текстова Писма који говоре о „вечности“. То је - вечност времена, све – временост. Међутим, свевременост није надвременост.

Источни оци IV века – Протојереј Георгије Флоровски

Свети Григорије Ниски
 

Рекло би се да то противречи Јеванђељу: не беху ли обећане «вечне» (aionios) муке *1? Међутим, на грчком језику «вечне» муке нису синоним за «бесконачне»16. Како на то указује и св. Иринеј (Лионски): «вечност» припада само Богу, Логосу 17, а никако не мукама.

Примењено на божанску вечност он користи реч aidios, која се никако не примењује на смрт и будићу казну. Ради последњег случаја он прибегава управо јеванђељском термину aionios. Ово је у склади са библијским схватањем. Муке у том смислу могу бити веома дуге, али не бесконачне: како наглашава св. Иринеј, Бог ће обрисати сваку сузу у «сваком образу». Уништени ће бити - смрт и ад *2.

*1 Мф 25:41

*2 Iren. Ad. Haer. V. 35. 2

 

 

[grigorije22]

Христос о не вечности мука:

Свето Јеванђеље по Матеју

5;25-26

25. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну.

26. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде ДОК не даш до посљедњега новчића.

Свето Јеванђеље по Луки

12;58-59

58. Јер кад идеш са супарником својим поглавару, потруди се да се још на путу избавиш од њега, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу.

59. Кажем ти: Нећеш изићи оданде ДОК не даш и посљедњу пару.
 

СВЕТИ АМВРОСИЈЕ МИЛАНСКИ

Лк. 12. 58-59. Јер кад идеш са супарником својим поглавару, потруди се да се још на путу избавиш од њега, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу.

Кажем ти: Нећеш изићи оданде док не даш и посљедњу пару.

157. Није случајно што се овде не користи реч «лепта», као на другом месту, где их је две, или новчић (Лк. 21:2, Мт. 10:29), или динар, већ пара, зато што платити најмањом монетом значи враћање дуга, његова отплата. Тако и овде ценом љубави надокнађује се поступак и у зависности од величине греха одређује се кажњавање.

158. Ми се сећамо такође да се паром обично плаћа у купаоницама; такво плаћање даје ти право да се опереш. И овде је дата могућност умивања, зато што грех сваког човека пере се добрим делима, као што је горе поменуто, док ће онај који је крив за казну бити мучен ДОК НЕ ОТПЛАТИ МУКАМА ЗА ПОЧИЊЕНИ ГРЕХ.

„Грешник ће по смрти проћи кроз страдање огња, да би бивајући очишћен огњем он се спасаo и НЕЋЕ СЕ МУЧИТИ БЕСКОНАЧНО.“ PL 17, 200

Амвросий Медиоланский святитель

Источник

Амвросий Медиоланский свт. Толкование на Евангелие от Луки. Книга седьмая// Собрание творений. Т. 8. ч.2. М.: ПСТГУ, 2020. С. 193-203

 

Свети Јероним Стридонски

Мт. 5; 25 - 26. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до посљедњега новчића.

Дакле, он говори то, да НЕЋЕШ ИЗАЋИ ИЗ ТАМНИЦЕ (АДА) ДОК СЕ НЕ ОСЛОБОДИШ чак од самих најмањих грехова.

преподобный Иероним Блаженный, Стридонский

Толкование на Евангелие по Матфею10

Глава V

[Родољуб Лазић]

E добро си навео Берђајева, хришћанског филозофа, са колико-хоћеш неправославних ставова и идеја. Ако он не пресуди, нико неће.

Добро, имамо навео си двојицу Отаца са идејом о коначности мучења и једног кога тумаче да има такву идеју. А има их још, и све то као наслеђе Оригеновог учења.

Сад ваљда ја треба да наведем 57 Отаца са ставом о вечности адских мука?

И неке Саборе, а међу њима на првом месту Пети Васељенски сабор који у својој 9. анатеми каже:

"Кто говорит или думает, что наказание демонов и нечестивых людей временно и что после некоторого времени оно будет иметь конец или что будет после восстановление демонов и нечестивых людей, – да будет анафема"

"Ко говори или мисли да је кажњавање демона и грешника привремено и да ће после извесног времена престати или да ће уследити апокатастаза демона и грешника - нека буде анатема"

 

 

[slovoA]

пре 18 часа, Zoran Đurović рече

Да ли се Хр понашао хришћански? Није. Отворено је кршио закон, бруталније него ја. 

Образложи ово, оче. Буди љубазан љубазни, па образложи, како је то Онај који је дошао да испуни Закон и пророке отворено кршио Закон? А почни од онога кад је затворио Књигу закона у синагоги, јер су се у Њему, у Христу, већ испунила сва пророштва и сав Закон. Па пређи онда на неразумијевање самог Закона од стране Аронових свештеника, чију традицију и сам баштиниш као свештеник. Или немој, не дај да ти ико каже шта да радиш на тим висинама слијепог созерцања, поготово не ја.

[Дејан]

пре 27 минута, Родољуб Лазић рече

E добро си навео Берђајева, хришћанског филозофа, са колико-хоћеш неправославних ставова и идеја. Ако он не пресуди, нико неће.

Добро, имамо навео си двојицу Отаца са идејом о коначности мучења и једног кога тумаче да има такву идеју. А има их још, и све то као наслеђе Оригеновог учења.

Сад ваљда ја треба да наведем 57 Отаца са ставом о вечности адских мука?

И неке Саборе, а међу њима на првом месту Пети Васељенски сабор који у својој 9. анатеми каже:

"Кто говорит или думает, что наказание демонов и нечестивых людей временно и что после некоторого времени оно будет иметь конец или что будет после восстановление демонов и нечестивых людей, – да будет анафема"

"Ко говори или мисли да је кажњавање демона и грешника привремено и да ће после извесног времена престати или да ће уследити апокатастаза демона и грешника - нека буде анатема"

 

 

Ovo poslednje je osuda apokatakstaze. Koliko svetitelja PC je apokatakstazu imalo u svom učenju