Зоран Ђуровић: МИТАРСТВА ПРЕПОДОБНЕ ТЕОДОРЕ - Ваше мишљење?

[Вукашин]

пре 6 минута, grigorije22 рече

Nigde drevni oci ne govore o mitarstvima, a pogotovo ne da ih ima 22. Govore o susretu sa zlim duhovima. Neki ptotestanti koji su izlazili iz tela kažu da između Zemlje i Carstva nebeskog postoji tzv. astralni svet gde obitavaju demoni. Dakle kada čovek umre dođu angeli i demoni i svako svoje stavlja na terazije. Demoni odjednom stavljaju sva loša dela a angeli dobra. Tada Bog presuđuje šta će da prevagne. 

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ – Страна 64 – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ – Страна 65 – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

Ова искушења у смртном часу су описана и у поукама старца Клеопе.

[Вукашин]

Цитат

И св. Василије Велики у тумачењу другог стиха седмог псалма који гласи: Да ми непријатељ не ишчупа душе као лав. Чупа, а нема ко да избави, говори да борци који су се целог живота неуморно борили са злим дусима, избегли њихове замке и одржали се против њихових напада, подвргавају се на крају живота смотри кнеза овога света, да се види да ли у њима има чега грешног. Они код којих се нађе рана, мрља или траг греха, остају у власти злог духа, а код којих се не нађе ништа такво, пролазе крај њега слободно и налазе мир у Христу.
Кад тако стоји ствар, онда треба то имати у виду и спремати се унапред за борбу у смртном часу да би се успешно пребродио. Цео живот треба да служи као припрема за то. За тај час ћеш бити спреман ако се у току целог живота будеш храбро борио с непријатељима свога спасења. Кад се у току живота научиш да побеђујеш зле духове, лако ћеш у часу смрти стећи венац победе. Зато чешће помишљај на час смрти и на све што ће ти се у тај час догодити. Ако ме послушаш, тај те час неће затећи неспремног, неће те уплашити, или те бар неће много уплашити, те ће твоја душа неослабљена страхом, бити јача у тој последњој одсудној битци.

 

[Плаво Небо]

пре 4 часа, Александар Милојков рече

Из истих разлога као што се помињу "ухо Божје", "десница Божја", "ноге Божје" и сл. 

Нормално кад је Бог - Богочовек. Зар Христос не личи на човека.. Извињавам се, да се исправим, зар Христос није и човек?

[Плаво Небо]

Пре сат времена, nedeljko рече

Имаш теолога који се упињу да докажу како св. Николај Мирликијски није ни био сабору. Кажу - не постоје докази - да је био. 

Исти ти теолози не верују ни да је био свеопшти Потоп у Нојево време, него локалног карактера. Знају боље од Светих отаца, све.

[nedeljko]

пре 1 сат, Плаво Небо рече

Исти ти теолози не верују ни да је био свеопшти Потоп у Нојево време, него локалног карактера. Знају боље од Светих отаца, све.

Не могу се ни ту зауставити - како су почели од Светог Писма које смо до сада читали неће остати, готово, ништа. Кажу: све је то погрешно преведено. Најновији пример јесу Псалми. Није кажу : Поштујте сина, да се не разгњеви - но је сада: Поштујте учења, да се не разгњеви. 

 

[Родољуб Лазић]

пре 2 часа, Плаво Небо рече

Исти ти теолози не верују ни да је био свеопшти Потоп у Нојево време, него локалног карактера. Знају боље од Светих отаца, све.

Пост-патристичка теологија је тај нови теолошки дискурс који је у опозицији у односу на предањску православну теологију. Ево два одломка из доброг чланка на ту тему:

"When we speak of post-Patristic theology or theologians this refers to a contemporary movement among a small but unfortunately growing segment of academic theologians, mainly in Greece and America, who are calling on the Church to, among much else, “move beyond the fathers” of the Church, to “reinterpret our dogmatic teaching,” and to consider all heterodox Christians as a part of the One Church."

"Just as Barlaam and his followers doubted the uncreated nature of the divine light and divine grace, so too contemporary “post-patristic” theologians effectively ignore the uncreated and, therefore, enduring character of the sanctity and teaching of the Godbearing Fathers, whom they attempt to replace, as regards teaching, by producing their own original theology. This is not a battle against the Fathers, of an external nature, but in essence a battle against God, because what makes the Fathers of the Church really Fathers is their uncreated sanctity, which, indirectly but to all intents and purposes, these theologians set aside and cancel out with their “post-Patristic” theology.”

 

 

 

https://saintkosmas.org/heers-2018-on-the-patristic-and-post-patristic-view-of-education-and-salvation

 

[Плаво Небо]

пре 4 минута, nedeljko рече

Не могу се ни ту зауставити - како су почели од Светог Писма које смо до сада читали неће остати, готово ништа. Кажу: све је то погрешно преведено. Најновији пример јесу Псалми. Није кажу : Поштујте сина, да се не разгњеви - но је сада: Поштујте учења, да се не разгњеви. 

 

Чак је по њима и реч рукоблудје у Светом Писму погрешно преведена.

[nedeljko]

пре 1 минут, Плаво Небо рече

Чак је по њима и реч рукоблудје у Светом Писму погрешно преведена.

Да, нема ни поста. Добро да оставише - молитву.

[Плаво Небо]

пре 7 минута, Родољуб Лазић рече

Пост-патристичка теологија

Докон свет.. Поред извора бистре воде они копају артерски бунар и копајући тако замућују воду која је питка од памтивека. И шта налазе..

[nedeljko]

пре 9 минута, Плаво Небо рече

Докон свет.. Поред извора бистре воде они копају артерски бунар и копајући тако замућују воду која је питка од памтивека. И шта налазе..

....новозаветне јудеје, факире, гуруе, и осталу мрачну братију са којима се њихови следбеници као по неком неписаном правилу - обавезно одушевљавају.

[Родољуб Лазић]

Пре сат времена, Плаво Небо рече

Чак је по њима и реч рукоблудје у Светом Писму погрешно преведена.

Није толико ствар у погрешном преводу. Поента је да рукоблуд није грех. След је овај: та реч не значи рукоблуд него означава пасивног хомосексуалца или шта већ. Елем, рукоблуд се не помиње у св. Писму као грех, значи рукоблуд није грех. 

 

[Bokisd]

пре 15 часа, slovoA рече

Наравно, ту је јасно наведена разлика између земног и духовног вјештаства. Али не треба с тим тумачењима ни претјеривати, јер, како год да покушамо објаснити та виђења, увијек ће ту основа бити земне ствари - сам разум, ограниченост језика, наше искривљене представе о самим појмовима, и сл. Управо због тога су та тумачења толико подложна шпекулацијама. Сасвим јасан примјер за то је и сама ова расправа.

Једини исправан начин је да се та виђења разјашњавају богословски. Али не, опет, по некој својој представи о теологији, већ на основу оног што је потврђено у Цркви, кроз св. Оце. Међутим, и ту треба направити јасну разлику, између подвижничког опита, који је увијек лични, и светоотачког, који је опште искуство Цркве.

Сам опис митарстава је, дакле, небитан. По личном искуству Светитеља (подвижника), тај опис може бити и потпуно погрешан, али то је питање самог описа, а не суда Божијег, који је ту неспоран. И управо нам Свети Оци тумаче тај суд, али не описима, него својим богословљем.

Pa, jeste, tesko je nasim jezikom izraziti onostrane stvari i vidjenja i zivot duse posle smrti i slicno. 

Jedino da se izvuce neki opsti zakljucak (ci) na osnovu raznih opisa mitarstava i tog 'carstva' duhova u podnebesju koji se nalazi na putu duse na nebo i carstvo.

Kao recimo primer od sv.Grigorija Dvojeslova :

"„Наложена ватра коју је видео Репарат не значи да у аду горе дрва. Пре ће бити да је то зато да би стекао упечатљиву слику о адском пламену, како би и људи, слушајући његов опис, научили да се боје вечног пламена, на основу искуства које имају са вештаственом ватром“ („Разговори“, IV, 32)....

....А то што су неком човеку у посмртном виђењу показана златна обиталишта, св. Григорије овако коментарише: „Наравно, нико ко има здрав разум неће схватити буквално ове изразе… А пошто се издашна милостиња награђује вечном славом, онда изгледа сасвим могуће саградити вечно обиталиште од злата“ (IV, 37)."

Znaci, vidjenje vatre u adu nije takvo kakvo se predstavilo u vidjenju, nego ta vatra i takvo vidjenje upucuja na to i analogno je ovoj nasoj vestastvenoj vatri koja pece i pali ono cega se dotakne i stvara velike rane i veliku bol i na osnovu tog iskustva mozemo da se naucimo da se bojimo i onog drugog nevestastvenog plamena koji ce takodje imati neku svoju odliku koja moze da izazove takodje nevestastvenu bol i patnju. I, onda lakse steknemu sliku u svojoj glavi i srcu i strah od buduceg pakla i kazne i samim time se mozemo prenuti na revnost u veri.

Kao i u suprotnom pravcu, gde su vidjenja zlatnih obivalista ukazivala na nesto krasno i lepo i pozeljno, jer i ovde covek ima veliku korist od zlata i kao novcane vrednosti i kao lepote i prestiza i slicno i samim time moze da zamisli kolika je tamo vecna slava i vecno obitaliste od (nevestastvenog) zlata kako pise sv.Grigorije i opet da se prene na vecu revnost u veri.

[Дејан]

Пре сат времена, Плаво Небо рече

Докон свет.. Поред извора бистре воде они копају артерски бунар и копајући тако замућују воду која је питка од памтивека. И шта налазе..

Dokon svet ne kopa.

[Дејан]

пре 6 минута, Bokisd рече

Pa, jeste, tesko je nasim jezikom izraziti onostrane stvari i vidjenja i zivot duse posle smrti i slicno. 

Jedino da se izvuce neki opsti zakljucak (ci) na osnovu raznih opisa mitarstava i tog 'carstva' duhova u podnebesju koji se nalazi na putu duse na nebo i carstvo.

Kao recimo primer od sv.Grigorija Dvojeslova :

"„Наложена ватра коју је видео Репарат не значи да у аду горе дрва. Пре ће бити да је то зато да би стекао упечатљиву слику о адском пламену, како би и људи, слушајући његов опис, научили да се боје вечног пламена, на основу искуства које имају са вештаственом ватром“ („Разговори“, IV, 32)....

....А то што су неком човеку у посмртном виђењу показана златна обиталишта, св. Григорије овако коментарише: „Наравно, нико ко има здрав разум неће схватити буквално ове изразе… А пошто се издашна милостиња награђује вечном славом, онда изгледа сасвим могуће саградити вечно обиталиште од злата“ (IV, 37)."

Znaci, vidjenje vatre u adu nije takvo kakvo se predstavilo u vidjenju, nego ta vatra i takvo vidjenje upucuja na to i analogno je ovoj nasoj vestastvenoj vatri koja pece i pali ono cega se dotakne i stvara velike rane i veliku bol i na osnovu tog iskustva mozemo da se naucimo da se bojimo i onog drugog nevestastvenog plamena koji ce takodje imati neku svoju odliku koja moze da izazove takodje nevestastvenu bol i patnju. I, onda lakse steknemu sliku u svojoj glavi i srcu i strah od buduceg pakla i kazne i samim time se mozemo prenuti na revnost u veri.

Kao i u suprotnom pravcu, gde su vidjenja zlatnih obivalista ukazivala na nesto krasno i lepo i pozeljno, jer i ovde covek ima veliku korist od zlata i kao novcane vrednosti i kao lepote i prestiza i slicno i samim time moze da zamisli kolika je tamo vecna slava i vecno obitaliste od (nevestastvenog) zlata kako pise sv.Grigorije i opet da se prene na vecu revnost u veri.

Nemoj molim te, sveti Ignatije Brajaničanov zna najbolje.

[nedeljko]

пре 22 минута, Дејан рече

Dokon svet ne kopa.

Јел ти стварно мислиш да је овде реч о физичком раду а не о лудостима које падају на памет доконим - теолозима ?