Архимандрит Андреј (Конанос) је одлучио да напусти свештеничку службу

[Родољуб Лазић]

пре 16 минута, Жика рече

Нисам чуо да је Андреј изашао из Цркве и да не иде на службе.

Сам Конанос је рекао да се није развео од Христа, од Бога, него од одређене организације. То јест, од Цркве.

 А напустити "организацију", значи не бити више њен члан. А не бити члан Цркве значи не учествоивати у њеним Тајнама.  

[Жика]

пре 30 минута, Родољуб Лазић рече

Сам Конанос је рекао да се није развео од Христа, од Бога, него од одређене организације. То јест, од Цркве.

 А напустити "организацију", значи не бити више њен члан. А не бити члан Цркве значи не учествоивати у њеним Тајнама.  

Можда је мислио на то што је напустио чин. Ти преводи преко Гугла нису поуздани.

[Жика]

пре 12 часа, Justin Waters рече

Ne znam ovog Andreja...to jest površno sam čuo o njemu. 

On ili je našao djevojku/dečka, ili je prestao da vjeruje. Drugog objašnjenja teško da ima. 

Не треба журити са проценама. Не знамо шта је у питању.

[Родољуб Лазић]

пре 13 минута, Жика рече

Можда је мислио на то што је напустио чин. Ти преводи преко Гугла нису поуздани.

Мислим да није гугл превод. Али небитно. Изабрао је оно што је изабрао. Био је свештеник, сада ће бити лајф коуч. Нега му је Господ у помоћи. Све што ја мислим рекао је Худијев у оном чланку. 

[Просечан србенда]

Мени није јасно како неко може да има чин архимандрита а да није дао монашки завет? Јел тај обичај нов или је у питању нешто од давнина?

[Поуке.орг инфо]

On 14.9.2020. at 23:19, JESSY рече

Један младић ми је написао: „Желео сам да постанем члан цркве и чињеница да сте отишли неће ме спречити да уђем у цркву. Знате ли ко ме је зауставио? Сви они који пишу оно што пишу о вама. Мислио сам да ако уђем у ову организацију и будем са тим ... нитковима, онда не желим да будем у цркви “.

[Поуке.орг инфо]

пре 26 минута, Просечан србенда рече

Мени није јасно како неко може да има чин архимандрита а да није дао монашки завет? Јел тај обичај нов или је у питању нешто од давнина?

грчка пракса за целибатне свештенике

[Поуке.орг инфо]

пре 14 часа, Justin Waters рече

Ne znam ovog Andreja...to jest površno sam čuo o njemu. 

On ili je našao djevojku/dečka, ili je prestao da vjeruje. Drugog objašnjenja teško da ima. 

или није могао да трпи притиске са свих страна... ето и друго објашњење... ко зна...

[Родољуб Лазић]

пре 6 минута, Поуке.орг инфо рече

грчка пракса за целибатне свештенике

Построји његова фотографија у раси, са панакамилавком. Био је расофорни монах (што би руси рекли "инок")  али није био у схими, није дао завете. То је монах-подофицир 

[Родољуб Лазић]

пре 7 минута, Поуке.орг инфо рече

или није могао да трпи притиске са свих страна... ето и друго објашњење... ко зна...

Да је лепо - није, да је грех - јесте, да Бог зна зашто је то урадио и шта ће са тим - зна, да постоји покајање до краја живота - постоји...макар Андрј и мислио да је урадио добру и паметну ствар што је одбацио свештенство.. Дај Боже свима спасење!

[Поуке.орг инфо]

пре 5 минута, Родољуб Лазић рече

Да је лепо - није, да је грех - јесте, да Бог зна зашто је то урадио и шта ће са тим - зна, да постоји покајање до краја живота - постоји...макар Андрј и мислио да је урадио добру и паметну ствар што је одбацио свештенство.. Дај Боже свима спасење!

Његови текстови и емисије на радију су толико душâ напахнуле благодаћу Божјом, толико радости је људима донео и духовног окрепљења, да је ово што се десило заиста шокантно, али тако је како је...

[Родољуб Лазић]

пре 10 минута, Поуке.орг инфо рече

Његови текстови и емисије на радију су толико душâ напахнуле благодаћу Божјом, толико радости је људима донео и духовног окрепљења, да је ово што се десило заиста шокантно, али тако је како је...

 Нисам много његових текстова читао, већина од прочитаних су били душеполезни, са понеким детаљима који ми нису "легли". Једино ми се није допадало што је био преопширан, рекло би се без неке потребе...

Наравоученије - ђаво не оре и не копа него све о злу мисли...Нико није сигуран ни обезбеђен да не падне. Падали су у историји Цркве велики стубови. Треба се целог живота чувати. А људи са великим даровима, као он, утолико пре су предмет занимања непоменика. Јер кад обори такве, штета је много већа, што се из приложеног, односно на основу реакција мноштва црквених људи, и види. Господе помилуј!

 

[JESSY]

Коуч-хришћанство

Игуман Петар (Мешчеринов) - о Андреју Конаносу и духовним властима

 

Зашто не можете безусловно веровати онима који ведро говоре

Грчки архимандрит Андреј (Конанос) одрекао се свог свештенства и то је изазвало полемику међу православцима. Како прихватити чињеницу да тако познати свештеник одбија да служи, да ли је могуће након такве одлуке поуздати се у његове књиге и беседе, - о томе је за Правмир говорио игуман Петар (Мешчеринов).

- Андреј (Конанос) је за многе био духовни вођа пре него што је отпуштен, очекивале су се његове књиге и беседе, веровали су му. Како људи могу прихватити и живети даље ако свештеник скине своје достојанство, посебно тако познат?

- Пре свега, нема потребе да га осуђујемо, а камоли да му упућујемо ружне речи. Свако „стоји пред својим Господом или пада. И ... Бог је моћан да га подигне “(Рим. 14: 4). Нека се лаик (сада) Андреј Конанос сам бави својим животом, и пред Богом и пред људима. Али, наравно, јавно посвећивање је увек болан догађај који привлачи пажњу у Цркви, неизбежно приморавајући хришћане да га разумеју на овај или онај начин. Нарочито када је реч о познатом проповеднику и духовном писцу. Добровољно уклањање достојанства догађа се с времена на време, услед одређених, обично личних околности. Али оглашавати овај тежак животни корак (осим ако то, наравно, није проузроковано очигледном неправдом), представљати га као нешто позитивно, тешко да вреди. Што се тиче „како то људи прихватају и живе даље“ - па, узми то какво јесте и живи са мање шарма и „ружичастих наочара“.

Шта је са књигама - да ли је могуће и даље се ослањати на њих, након што је особа донела такву одлуку?

Ове књиге нашле су се, рекао бих, у тешкој ситуацији. На крају крајева, они носе име аутора - „архимандрит Андреј (Конанос)“. А сада нема тог аутора ... На пољу естетике, уметничко дело може се одвојити од аутора. Рецимо да је Рихард Вагнер у много чему био изузетно непријатна особа; али његова сјајна музика ни најмање не трпи због тога. Исто се може рећи за многе писце, редитеље и уметнике. Али у религијској сфери то није случај: овде се написано мора нужно поклапати са начином на који човек живи. Монах Антоније Велики је рекао : „Највећа срамота је наредити другом да ради оно што ви сами не радите“. Међутим, у овом случају се јавља комплексност. Чињеница је да је о. Андреј добро писао, и његове присталице, које одобравају његову одлуку, кажу: „И понашао се у складу са оним што је написао и говорио. Слободно и радосно следио је Христа, који га је позвао у нову етапу живота „...

Сада бих рекао нешто о свом личном односу према духовном правцу, чији јеархимандрит  Андреј био истакнути представник.. Овај тренд бих назвао „коуч-хришћанство“. Полазећи од стварних проблема наше црквене педагогије, у којој заиста постоје одређена скученост и аскетска пристрасност (ово је врло сложена тема и захтева посебну дискусију), „коуч-хришћанство“ избацује дете заједно са водом и потпуно обезвређује патњу, духовни подвиг и бесмртни темељ наше вере. Ово је хришћанство без крста. По речима апостола Павла, „многи ... делују као непријатељи Христовог крста ... Њихов бог је материца, ... они мисле о земаљском. Наше је пребивалиште на небу “(Фил. 3: 18-19).

Још једном понављам, за савремену особу ово је изузетно тешка тема, овде је „краљевски пут“ веома важан, како не би скретао у једну или другу крајност. Али у сваком случају, нема хришћанства без Крста Христовог, и, наравно, немогуће је заменити истински живот у Христу (који не укључује само радост, већ и патњу) површним „подучавањем“.

У принципу, књигама треба прилазити с великим опрезом, следећи савете истог апостола: „Докажите све, држите се доброга“ (1. Сол. 5:21).

- У неким парохијама читање Конаноса сада се не препоручује. Да ли је превише радикалан или не?

- По мом мишљењу, постоји одређени „вртић“ који сам управо споменуо. Можете да читате било шта, само треба да имате коректан однос према ономе шта се чита - и овај исправан став треба да буде брига пастира Цркве.

Сурогати уместо речи Господње

- Не мислите ли да постоји нешто заједничко између случаја о. Конаноса и о. Јоакима Пара? Постоје и друга имена. Веома паметан свештеник, говори врло бистре и врло радикалне ствари, слушају га са одушевљењем, а онда је одједном нешто пошло по злу (о. Јоакиму (Пар) забрањено је служење).

- Да, постоји нешто заједничко. Изговара се жива, светла реч - и испоставило се да имамо такав „недостатак рибе“ да су они који су жедни живог духовног здања спремни да прихвате некритички било шта, било којег „рака“. Овде опет постоји разлог за размишљање о пастирима Цркве.

- Да ли је могуће повући паралеле између ситуације око Пара и догађаја у средњонеуралском манастиру? Или са Владимиром Головин? Нису ли популарни проповедници у бити исте „старешине“?

- Тешко ми је да to кажем. Овде бих наставио тему претходног питања. „Долазе дани, каже Господ Бог, када ћу послати глад на земљу - не глад за хлебом, не жеђ за водом, већ жеђ за слушањем Господњих речи. И ходаће од мора до мора и лутаће од севера ка истоку, тражећи реч Господњу, и неће је наћи “(Амос 8, 11-12), каже Пророк. Кад у животу нема речи Господње, појављују се свакакви сурогати.

- Кажу: „Читајте свете оце“. Да ли су у праву? Али ево истог о. Андреја Конаноса који је био диван јер је говорио о врло разумљивим стварима, а не о нечему апстрактном ...

Читајући свете оце? Да. Али, рекао бих, недовољно. Свети Оци су се претворили у зацементирану идеологију, али она није жива. Стога људи траже нешто живо, чак и ако је живо - не најбољег квалитета.

- О чему би требало водити рачуна приликом избора духовне литературе? Лични укус, мишљење Цркве, свештеника?

Пре свега, треба добро познавати Свето писмо. Монах Серафим Саровски је управо то саветовао - да се навикне на Свето писмо како би ум „лебдео“ у њему. Али са Светим писмом не иде нам добро, ово је „протестантска књижевност“, у штa су сигурни многи фундаментално настројени православни хришћани. И данас се, по мом мишљењу, формирала још једна крајност - „научне“ библијске студије, тврдећи да замењују Предање Цркве и лишавајући хришћане поверења у Реч Божију (нисам против библијских студија као таквих, већ против овог „претераног“ неких Проучаваоца Библије, против крајности). И у светлу Писма, квалитет ове или оне духовне литературе постаће јасан.

Искористио бих прилику да цитирам дивне речи светог Филарета из Москве: „Није ли теологија у моди? Раније је постојало чврсто утемељење у Светом Писму и мало се обраћала пажња на Предање. Тада је примећен овај недостатак: речи „Православље“ и „Предање“ почеле су чешће да се чују и стапају се у један звук, те су почеле да теологишу по Предању, понекад остављајући за собом Свето Писмо, унижавајући га ... Црква учи препознавању Предања, уз откривење Бога . И зато, није ли исправније да се учење углавном заснива на Светом писму, а предање допуњује, објашњава и штити од неисправних људи? "

Што се тиче издавачких кућа, не бих се изјашњавао.

Разговарајте што је могуће мање

- Зашто људи углавном бирају своје духовне ауторитете међу проповедницима, мисионарима и тако даље? Да ли прецењујемо њихов значај у нашем духовном животу? Да ли Јеванђеље није довољно?

 -Авај, тако је уређен земаљски живот. Сами сте навели цитат из Новог завета, сведочећи да је тако било и у апостолско време. Било би лепо када би Црква имала управо такво окружење које би омогућило давање јеванђелских оцена духовним ауторитетима свих врста. Не мислим на међусобне расправе ауторитета, већ на окружење разума, трезвености, сталожености и љубави. Али стварање таквог окружења је очигледно ствар будућности.

- Којег од духовних аутора, проповедника или мисионара које данас познајете не бисте категорично препоручили за читање (слушање), упркос његовој популарности међу хришћанима? Зашто? Кога бисте препоручили? Можда не баш познатог, али достојног.

- Не могу да одговорим на ово питање. Нека цвета стотину цветова. Што је мање прописа (наравно, у одређеним границама), то боље.

- На шта бисте упозорили свештенике који активно говоре у јавном простору, на Интернету? Данас их има пуно, и има их све више. Како не наштетити себи и другима?

- Да, чак сам на свом Фејсбуку написао да сам, не осуђујући никога и ни на који начин, све више и више уверен да данас морам да причам што мање. Ево превода старих добрих текстова са скромним предговорима - најбољи жанр (за мене).

Данас су сви уморни од речи, има их превише. Мало је новог, бојим се; а када се каже, то је, по правилу, лагано и исхитрено, или чак апсурдно ... Дакле, мој савет би био следећи: ако не мораш да говориш - не говори!

pravmir.ru

[JESSY]

„Терет је бачен у пакао, свели смо обавезе на нулу ...“

 

Ако видите нешто мало, паперјасто, пругасто, мјаучеће и са репом, онда је то, са вероватноћом од 99,99%, мачка. Ако сте члан верске организације која се супротставља свима осталима, имајући новац и моћ за своје истинске циљеве, немилосрдно искоришћавајући своје запослене и мрзећи било кога ко је смогао снаге да се извуче из овог самозатвореног света, онда сте са вероватноћом од 99,99% у секти.

Заправо, шта се догодило? Само што је постојао човек, ни алкохоличар, ни наркоман, ни хомосексуалац, ни радикал пребијене главе, већ талентовани теолог, писац, веома вољени свештеник, који је закључио да му је доста. Не, није одлучио да је уморан од Бога или да Бог уопште не постоји. Само је напустио организацију и искрено то рекао. Рекавши ово, он никога није осудио, није проклињао, чак ни, у принципу, никога није опањкао, већ је само отишао.

Али из слободног друштва слободних људи можете слободно да одете, а из секте вас морају носити ногама напред. А чињеница да је Андреас Конанос напустио цркву, али не у ковчегу, нису могли да му опросте.

Монитор се пуши када прочитате колико је одабраних вербалних фекалија на бившег свештеника изливено од стране његових сарадника, такозване „браће и сарадника“. Испоставило се да је он Јуда, издајник Христа и отпадник, и прете му страшном пресудом и проричу несреће. Тако су се понашали према особи унутар цркве која лично никоме није учинила ништа лоше. Иако , у ствари, јесте ... Показао је да постоји излаз, да се може отићи достојанствено, без скандала, без ситних освета преступника. Отићи без лупања вратима, са осмехом, машући и желећи да останете срећни. Углавном, нису му могли да му опросте, не одрицање од свештенства, већ растанак са осмехом. Морао је да оде утучен, уништен, љут и јадан. А изашао је млад, пун снаге и животних планова за предстојећи живот.. .

Испоставља се да свештеник не мора превише да пије, пада у депресију и деградира се, да би напустио свештенство. Може скинути мантију и остати човек. Ово је најгори злочин у очима оних који сада шире отров на друштвеним мрежама. Противници Конаноса савршено су доказали његову исправност и основаност његове одлуке. Ови људи су одједном помислили, а можда су и увек тако мислили, да на небу седи извесни „космички Стаљин“, који им данас качи панагије и крстове, а на последњем суду ће им дати више положаје, и они ће седети тамо на облацима и непослушне кажњавати својим моткама. Шта може бити бољи доказ потпуне деградације ума од поверења у нечију апсолутну исправност само због припадности одређеној организацији или одређеног ранга добијеног за „врећу поклона“?

Конанос је прва ластавица. Масовни егзодус свештеника из кметске епископске зависности биће неизбежан. Већ је унапред одређен. Огроман број свештеника у свештенству не одржава вера, већ страх - страх од промене живота, страх од губитка новца, читав комплекс мистичних страхова које Бог неће опростити, послаће им болести, недаће, а затим их гурнути на дно пакла само зато што више не желе да пузе и трпе, постепено се претварајући у поврће које мирише на тамјан. Али један је то учинио, па можда ће и други, а затим и трећи - и ништа се ту не може учинити.

Постоји апостолско правило према којем свештеник не може ништа учинити без епископа. Али правила су правила, а у ствари овај епископ не може ништа учинити без својих свештеника. И кад свештенство ово схвати, мислим да ће се много тога променити.

 

Oтац Олег

Ahilla.ru

[o. Miroljub]

пре 33 минута, JESSY рече

 

Oтац Олег

Ahilla.ru

Још једна ластавица пред “свештеничко/свештеномонашко пролеће” на видику...