Како бисмо се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона?

[JESSY]

                  

Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом неопходна је, наравно, посебна припрема. Апостол Павле (Прва Коринћанима 11, 27 – 32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. Томе дугујемо болести, смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се недостојно причешћују. «Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега». Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре испита себе и потом да приступа: «Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије(…) Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени». Али у чему се састојало ово «разликовање» и «испитивање»? Апостол нам то не говори. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем, дубока вера и страхопоштовање према Тајни, мирење и узајамно праштање, и испитивање савести о свему овом. Значи, оно што Црква и данас, у три речи, тражи од онога који приступа, говорећи: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите». Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија је вршена увече, на заједничким трпезама, «агапама» (=гозбама љубави), пошто би претходно сви учествовали у заједничкоиј трпези. Дакле, понављали су управо дело Господа, који је установио Тајну «по вечери», у Сионској горњици. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће. То су пост и уздржање које верници држе очекујући Женика душе своје, и који су повезани с молитвом, сабирањем и очишћењем душе и тела. Кад је Света Литургија вршена поподне, као у дане Велике Четрдесетнице (Пређеосвећена), или уочи Божића и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је продужаван од поноћи до поподнева, значи до часа Причешћа. Само је ο Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне, не постећи током целог дана. Овај «евхаристијски пост» налажу многи канони као што су 41. канон Картагинског Сабора („Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња“, (дакле ο Великом Четвртку), 47. канон истога Сабора «(…)а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали хране»), 29. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења). Древној Цркви је био непознат вишедневни пост, значи сухоједеније а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Мећутим, како би се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола, 45. Петошестог)? Исто важи и за Светлу седмицу, будући да 66. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно «хране» Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих тих дана имамо «потпуно» разрешење поста. Међутим, будући да Црква сматра пост једним одличним средством за припрему, очишћењу и спремање верника, она због тога верницима који се причешћују у великим размацима препоручује или да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Велиике Четрдесетнице, Светих Апостола, Успенија, Божића), или да пре Светог Причешћа, по могућности, држе пост од три и више или мање дана. Ο овом питању расуђује просветљени духовник (а не човек сам по себи) који ће, познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце, одредити, ако то сматра неопходним, и припрему постом, као и његово трајање. У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекшити једино у случају смртне опасности („Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела“).

https://www.cudo.rs/проф-др-јован-фундулис-како-бисмо-се-м/

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Apostol je rekao o dostojnosti ili nedostojnost i i to u onom delu gde veli, da se ima prepoznavati Telo Gospodnje.

Prosto smo svi nedostojni ali imamo dar koji ne treba odbijati a to je Telo koje se lomi za nas.

Post je dobar za preispitivanje a opet Gospod zove na svakoj Liturgiji : priđite svi!

[Bokisd]

Pa, ako je sa postom spojeno i ispitivanje i pokajanje, onda sta fali da post i predhodi pricescu,,..... ono, uzrocno - posledicno, apostol kaze ispitujte da li ste dostojni i poscenje itekako pomaze u tome ,..... pa, tesko cemo da ispitujemo duhovno, ako se se najedemo raznih djakonija,  .... i bas me interesuje ko moze da se ispituje za pola dana posta...

[Flojd]

" Ispostuj "proceduru" da bi imao telesne i duhovne " koristi." o. Nikolaj 

[ЈА 23]

пре 32 минута, Bokisd рече

Pa, ako je sa postom spojeno i ispitivanje i pokajanje, onda sta fali da post i predhodi pricescu,,..... ono, uzrocno - posledicno, apostol kaze ispitujte da li ste dostojni i poscenje itekako pomaze u tome ,..... pa, tesko cemo da ispitujemo duhovno, ako se se najedemo raznih djakonija,  .... i bas me interesuje ko moze da se ispituje za pola dana posta...

Слажем се апсолутно. Из неког разлога испада да је за Св. Причешће једини услов кршење у православној цркви, чак и за ово знам примете где се не поштује. Ваљда је наш цео живот припрема за сусрет са Христом, тако и пост и молитва јесу саставни део живота у Цркви и самим тим неодвојиви су од Св. Причешћа или других светих тајни. То селективно понашање где човек узме једно а друго остави нема смисла у Цркви. Испада да је Св. Причешће као бруфен, чим га прогуташ одмах делује. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne znam gde se sveto pričešće uslovljava postom i ispovešću.

Post je podvig iz ljubavi prema Hristu ali znamo da poznanje Hrista kao Sina Božjeg nije od krvi i tela, već je dar od Oca Nebeskog.

Ne bi ja braću koja nisu još utvrđena u veri, morio time da drže neki post u celosti, niti da im ispovest stavimo kao obavezno (osim ako nemaju neki smrtni greh).

[ЈА 23]

Тешко је говорити о условљавања у Цркви пошто смо сведоци да свако, мислим притом ма епископе и поједине свештенике, тумаче апсолутно све на свој начин. Мислим да људима треба систем који је свугде и за свакога исти. Људи не утврђени у вери често су жељни подвига и треба их руководити пажљиво. 

Све у свему чини ми се да ова и поједине друге теме спадају у ширу тему литургијске обнове што је верујем био предмет дискусије на форуму. С обзиром да сам се недавно прикључио претпостављам да сам пропустио доста тога ?

[JESSY]

Пре сат времена, Volim_Sina_Bozjeg рече

gde se sveto pričešće uslovljava postom i ispovešću.

na žalost, u praksi...