Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'хришћанско'.
Found 16 results
-
Ђакон Александар Милојков: Хришћанско схватање породице, полности и рађања (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
У суботу, 25. марта 2023, у Академији знања у Будви, у организацији Српске православне ЦО Будва, одржано је предавање на тему ”Хришћанско схватање породице, полности и рађања”. Предавање је одржао отац Александар Милојков, ђакон при Вазнесењском храму у Београду, доктор теолошких наука и дугогодишњи вјероучитељ Земунске гимназије. https://mitropolija.com/2023/03/27/djakon-aleksandar-milojkov-hriscansko-shvatanje-porodice-polnosti-i-radjanja-video/ -
-
- храм:
- врлинослов
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Светом архијерејском литургијом коју је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством у Бару је данас прослављена четврта годишњица освећења Саборног храма Светог Јована Владимира. Звучни запис беседе Владика је у литургијској проповиједи подсјетио да су се навршиле четири године откад су Патријарх светога града Јерусалима Теофело Трећи, наш Патријарх Иринеј и Архиепископ Албаније Анастасије, заједно са другим представницима свих помјесних Цркава освештали овај храм. “Велики догађај који спаја овај храм с храмом у Јерусалиму који је подигнут на мјесту распећа Христовог, на мјесту Његовог погребења и Његовог васкрсења. Сила васкрслог Христа је, значи, уграђена у овај храм и у његову љепоту украшену том силом Божјом, силом светога града Јерусалима”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да смо ми помјесна Српска црква, али смо на првом мјесту Јерусалимска црква гроба Господњега, Црква Христа васкрслога. “Царство Божје је призвање људско. Човјек се рађа на земљи од оца и мајке, али ово рађање је рађање за пролазни живот. А рођење у Христу, рођење у тајни крштења, којим се данас росдио и наш мали Данило, то је рођење за вјечни, непролазни и бесмртни живот”, казао је Владика Амфилохије. Нагласио је да смо због тога ми хришћани синови Божји и да је то наше звање и наше призвање. “Синови свјетлости, а не синови таме и мрака. Синови бесмртности и свједоци бесмртности, а не синови пролазности и смрти”, рекао је он и додао да постоје двије врсте људи на земљи. они који се клањају смрти и ништавилу и живе смрћу и ништавилом и они који се клањају бесмртноме Богу живоме,Оцу и Сину и Духу Светоме и Њиме задобијају вјечни непролазни живот. Митрополит Амфилохије је казао да су хришћани свједоци бесмрртности, вјечног и бесмртног живота. “Хришћанско звање је најузвишеније звање и на земљи и на небу. У то име је и саграђен овај храм”, закључио је Митрополит Амфилохије. Владика је у току Литургије чином протопрезвитера одликовао оца Младена Томовића, пароха барскога. У презвитерски чин рукоположио је ђакона Братољуба Радовића. Након Литургије Митрополит Амфилохије је освештао дјечју играоницу која ће радитти при храму Светог Јована Владимира. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- митрополит
- амфилохије
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
Протопрезвитер Жељко Латиновић: Деца и хришћанско васпитање
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Наша света Црква 2. јануара по новом и 20. децембра по старом календару, у време Божићног поста, молитвено се сећа светог Игнатија Богоносца. Учимо ли ми децу да следе Христов пут? Колико су наша деца данас богоносци и јесмо ли као родитељи свесни улоге коју имамо да их правилно, хришћански васпитамо? Звучни запис емисије Ово су само неке од тема о којима смо, у духу припрема за радосни празник Христовог Рођења, разговарали у емисији „Оче, да те питам”. Гост у студију био је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Емисија је емитована 2. јануара 2020. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- протопрезвитер
- жељко
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Епископ Јован (Ћулибрк) о прослави Јасеновачких новомученика: Сећање - хришћанско предање
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
"Наше основно предање је хришћанско, засновано на Христовим речима на Велики Четвртак - "Чините ово у мој спомен" - из Светог Писма потиче идеја коју данас помодно зовемо - културом сећања", говори за Слово љубве Епископ пакрачко-славонски Г. Јован (Ћулибрк) позивајући верујући народ на обележавање Дана Јасеновачких новомученика. Владика подсећа да је сва историја Цркве и њена Литургија заснована на спомену на оно што је Христос учинио - "сећању на све што се за нас збило и што ће се збити, а Јасеновачки Новомученици су наставак тог крсног и васкрсног предања". Звучни запис разговора Епископ Јован подсећа на молитвена сабрања - 7. септембра у Јасеновцу где ће служити Митрополит Порфирије, Епископ диоклијски Методије и представници Руске Цркве, 8. септембра у Манастиру Ораховица, затим 11. септембра, на дан рођења блаженопочившег Патријарха Павла у обновљеном храму у Кућанцима. Такође, посебна пажња је на петом по реду Научном скупу „Новомученици: Полиперспектива V“, у Српској православној општој гимназији у Загребу, 6. септембра. Освећење обновљеног Храма Светих апостола Петра и Павла и Парохијског дома у родом месту блаженопочившег патријарха Павла, Кућанцима, биће 16. новембра, чиме ће Епархија пакрачко-славонска обележити јубилеј СПЦ, осам векова аутокефалности, за шта Владика каже "Нама је то велика радост јер је наша Западна Славонија, мала и практично нестала, дала једног од највећих поглавара Патријаршије Пећке. Поготово је то прилика да након пет година рада овде сагледамо шта смо досад урадили и прославимо велику обнову која је у току". На питање како се осећа и да ли је задовољан досад урађеним, каже нам: "Радостан сам и радан, али је најважније да се умногостручио број верника о великим празницима, то не може да се упореди са оним што је било пре, а оно што предстоји је да народ потпуно заживи Литургијски". Извор: Радио Слово љубве -
У сали народног музеја „Топлице“ у Прокупљу, поводом највеће националне музејске иницијативе - манифестације "Музеји за 10", у сарадњи са Црквом Светог Великомученика Прокопија, др Ивица Живковић, професор верске наставе из Ниша, одржао је у понедељак, 13. маја 2019. године, предавање на тему "Хришћанско васпитање деце". Пред више десетина посетилаца, професор Живковић је, позивајући се на сведочанства Светих отаца Цркве и савремених православних духовника, говорио о специфичностима православног хришћанског односа према деци. Ове специфичности огледају се, пре свега, у поверавању своје деце Богу, у неговању хришћанске љубави према деци и у свесности греха који се може несвесно пројављивати у васпитним намерама одраслих. Извор: Радио Глас
-
Ово монументално дело је урађено на подстрек и под уредничким пером Његовог Преосвештенства епископап западноамеричког Максима (Васиљевића). Књига садржи 1.000 страница са преко 700 фотографија најважнијих историјских личности, цркава, парохија, манастира, фресака, икона и других уметничких предмета. Донети су стручни текстови истакнутих историчара, богослова, уметника и других водећих стручњака на пољу којим се баве. Сматра се да је то зацело књига коју ће поседовати свака српска правослвна кућа у Америци, а и други, несрби, који ће из ове књиге видети колико су Срби допринели јавном животу у САД, култури, уметности, цивилизацији, црквеном градитељству, издаваштву, науци, богословљу, привреди... Књига је приказана на заседању Епархијског савета Западноамеричке епархије 26. фебруара 2019. године. Извор: Српска Православна Црква
-
- српско
- хришћанско
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Митрополит Калистос Вер: Теорија еволуције и хришћанско учење
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Религија и наука оперишу на различитим нивоима, имају различите методе и користе различите врсте доказа. Дакако, оно што свака од њих говори релевантно је за ону другу, али не смијемо да мешамо ова два нивоа говора. Научник свој рад темељи на свједочанству наших чула, док теолог и религијски мислилац користи податке из откривења – Светог Писма. Овдје имамо двије различите форме доказа, као и двије различите форме аргумената. Како ја то видим, сукоб између религије и науке није нужан, уколико обје ваљано разумијемо. То је стога што ове одговарају на различите врсте питања. Научник нам говори шта постоји у универзуму, као и, у мјери у којој је то могуће открити, како је универзум настао и попримио обличје какво данас има, и кроз које стадијуме се развијао. У религијској сфери, питамо се зашто је свијет створен и који је смисао нашег живота на земљи. По мом схватању, то нису, у строгом смислу, научна питања. Научник ни не претендују на њих да одговори. Премда, оно што нам он говори о томе какав је свијет и како је таквим постао, може бити од помоћи приликом пружања одговора на ова религијска питања. Неки научници би рекли да питања попут – Зашто постоји универзум? Откуда потиче? Шта је постојало прије Великог праска? – просто и нису питања која треба постављати. Међутим, то јесу питања која као људска бића желимо и имамо потребу да постављамо. Не мислим, с друге стране, да научници могу да дају одговор на ова питања базирајући се само на својој научној дисциплини. Шта је са теоријом еволуције? Многи православци одбацују ову теорију, док неки заступају форму интелигентног дизајна. Ја не марим много за теорију интелигентног дизајна, јер мислим да се њоме нивоу религије и науке мијешају на начин који није од помоћи. Као православац, немам потешкоће у прихватању еволуционе слике универзума каквом је представља савремена наука. Мислим да не би требало да говоримо да је еволуција „само теорија” или „спекулација”. Докази за њу су веома снажни. Као православни хришћанин, ја не видим у њој проблем за моју вјеру. Богу је могуће да дјелује кроз еволуцију. Није морао да створи све оно што данас постоји на самом почетку. Могао је да дјелује кроз еволуционе процесе. Међутим, када о томе говоримо излазимо ван домена науке која се не бави изношењем оваквих мишљења. Поново, с религијске тачке гледиште, желимо да потврдимо да људска бића имају јединствен статус у универзуму, јер су створени по слици и прилици Божијој. Човјек није напросто супериорнија врста мајмуна. Међутим, и када користимо израз „слика и прилика Божија” говоримо о стварима које наука не може ни прихватити ни одбацити. Тиме излазимо ван оквира науке. Сматрам да ваљано разумијевање науке и начина на који она функционише може заиста помоћи задатку који као религијски мислиоци имамо. Неопходно је, ипак, да сачувамо одговарајуће разликовање. Уколико је ова разлика очувана, не мислим да треба на науку да гледамо као на пријетњу. Извор: Теологија.нет-
- митрополит
- калистос
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Архимандрит Лазар (Абашидзе): Како је спољашње хришћанско делање повезано са унутрашњим?
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Међутим, ова казна се у духовном смислу односи на наше срце. Земља је – наше срце после Адамовог пада у грех, и она, такође, рађа трње и чичак, односно греховна осећања и помисли. Да би се у срцу насадио хлеб небески, Реч Божија, да би оно оживело и постало способно за духовни живот, потребан је велики труд и подвиг. Да би земља могла да прими у себе семена, потребно је да се та земља обрађује, ситни, преврће, омекшава, да се одстрањује коров и чисти корење; за ово је потребно различито оруђе: плугови, дрљаче, лопате. Исто тако и наше срце треба обрађивати постом, бдењем, метанијама и другим телесним напорима да би се обуздале његове телесне склоности и помисли ума. Међутим, ако при овом обрађивању срца телесним подвизима, оно не буде усвајало јеванђељске заповести, ако се не буде њима подучавало, руководило и живело, оно ће – још више него пре што је почело да се обрађује – рађати из себе коров таштине, гордости и блуда. И обрађена, нађубрена и иситњена, али незасејана земља родиће још више корова. И обрнуто: не сеје се семе на необрађено тле. Тако и срце, необрађено телесним подвизима, зарасло у необуздане телесне склоности, не може да смести у себе духовно растиње. Онај ко се тога буде прихватио трудиће се узалуд или чак може да падне у самообману и демонску прелест. Телесни напори су нам суштински неопходни. Свети Оци говоре да телесни труд смирује душу. Међутим, у каквом је он односу са расположењем душе? Ава Доротеј као одговор на то питање каже: „Објаснићу вам ово. Собзиром на то да се душа после преступања заповести предала, како говори свети Григорије, прелести сластољубља и самозакоња, и да је заволела телесно и на неки начин постала једно са телом, и сва постала плот, као што је речено: „Неће се дух Мој до вијека прети са људима, јер су тијело“ (1. Мојс. 6, 3). И јадна душа као да страда заједно са телом и саосећа са свиме што се са телом дешава. Баш због овога и телесни труд доводи душу у смирење. Јер, различито је расположење душе здравог и болесног човека, једно је код гладног, а друго код ситог. Исто је тако другачије расположење душе човека који јаше коња, другачије је онога који седи на престолу, другачије онога ко седи на земљи, једно је код онога ко носи лепу одећу, а друго код онога ко носи лошу. Дакле, труд смирује тело, а када се смири тело, заједно са њим се смирује и душа…“ (5, стр. 48). Из ових речи се добро види какав склад мора постојати између унутрашњег – духовног и спољашњег – телесног труда. Никада не смемо да заборавимо циљ свих наших спољашњих подвига: омекшавати, смиравати наше срце, чинити да оно лако прихвата Реч Божију, затим одмах садити у њега духовна семена. Приликом овог обрађивања, пооравања тла срца морамо јасно знати своју меру, могућности и снаге да бисмо изорали онолико колико можемо да засејемо и колико ћемо имати снаге да одгајимо и сакупимо плодове. Извор: Православие.ру-
- архимандрит
- лазар
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
По учењу Светих Отаца, проклетство земље које је Бог изрекао као казну Адаму и његовим потомцима, до данас лежи на земљи, и због тога земља рађа и разни коров и дрвеће које не доноси јестиве плодове, а све што ниче из земље и чиме се храни људско тело, човек мора да гаји, проливајући зној и стално радећи (9, т. 5, стр. 206). Међутим, ова казна се у духовном смислу односи на наше срце. Земља је – наше срце после Адамовог пада у грех, и она, такође, рађа трње и чичак, односно греховна осећања и помисли. Да би се у срцу насадио хлеб небески, Реч Божија, да би оно оживело и постало способно за духовни живот, потребан је велики труд и подвиг. Да би земља могла да прими у себе семена, потребно је да се та земља обрађује, ситни, преврће, омекшава, да се одстрањује коров и чисти корење; за ово је потребно различито оруђе: плугови, дрљаче, лопате. Исто тако и наше срце треба обрађивати постом, бдењем, метанијама и другим телесним напорима да би се обуздале његове телесне склоности и помисли ума. Међутим, ако при овом обрађивању срца телесним подвизима, оно не буде усвајало јеванђељске заповести, ако се не буде њима подучавало, руководило и живело, оно ће – још више него пре што је почело да се обрађује – рађати из себе коров таштине, гордости и блуда. И обрађена, нађубрена и иситњена, али незасејана земља родиће још више корова. И обрнуто: не сеје се семе на необрађено тле. Тако и срце, необрађено телесним подвизима, зарасло у необуздане телесне склоности, не може да смести у себе духовно растиње. Онај ко се тога буде прихватио трудиће се узалуд или чак може да падне у самообману и демонску прелест. Телесни напори су нам суштински неопходни. Свети Оци говоре да телесни труд смирује душу. Међутим, у каквом је он односу са расположењем душе? Ава Доротеј као одговор на то питање каже: „Објаснићу вам ово. Собзиром на то да се душа после преступања заповести предала, како говори свети Григорије, прелести сластољубља и самозакоња, и да је заволела телесно и на неки начин постала једно са телом, и сва постала плот, као што је речено: „Неће се дух Мој до вијека прети са људима, јер су тијело“ (1. Мојс. 6, 3). И јадна душа као да страда заједно са телом и саосећа са свиме што се са телом дешава. Баш због овога и телесни труд доводи душу у смирење. Јер, различито је расположење душе здравог и болесног човека, једно је код гладног, а друго код ситог. Исто је тако другачије расположење душе човека који јаше коња, другачије је онога који седи на престолу, другачије онога ко седи на земљи, једно је код онога ко носи лепу одећу, а друго код онога ко носи лошу. Дакле, труд смирује тело, а када се смири тело, заједно са њим се смирује и душа…“ (5, стр. 48). Из ових речи се добро види какав склад мора постојати између унутрашњег – духовног и спољашњег – телесног труда. Никада не смемо да заборавимо циљ свих наших спољашњих подвига: омекшавати, смиравати наше срце, чинити да оно лако прихвата Реч Божију, затим одмах садити у њега духовна семена. Приликом овог обрађивања, пооравања тла срца морамо јасно знати своју меру, могућности и снаге да бисмо изорали онолико колико можемо да засејемо и колико ћемо имати снаге да одгајимо и сакупимо плодове. Извор: Православие.ру View full Странице
-
Српско хришћанско наслеђе Америке: историјско, духовно и културно присуство српске дијаспоре у Северној и Јужној Америци 1814-2019 (The Serbian Christian Heritage of America: The Historical, Spiritual and Cultural Presence of the Serbian Diaspora in North and South America 1814-2019) – монографија на енглеском у поводу јубилеја 800 година аутокефалије Српске Православне Цркве. Српско хришћанско наслеђе Америке је монографија на 1000 страна, у пуном колору, у тврдом повезу, са преко 900 колор репродукција најзначајнијих историјских личности, цркава, манастира, фресака, икона и других уметничких и историјских предмета. Садржи текстове истакнутих историчара, теолога, уметника и других писаца. У научном, културном, уметничком и историјском погледу, уз обиље непобитних историјских чињеница и богати илустративни материјал, ова монографија документује историјски и духовни идентитет српског народа у Америци и служи као знамење свима нама и свим будућим генерацијама Срба и Српкиња да, упркос свим историјским искушењима, осигурају трајање свог наслеђа. На основу расположивог материјала из архивске грађе приказан је живот и рад српских православних епархија, црквено-школских општина, парохија о других организација у Америци и Канади. Наши исељеници у Америци и Канади сачували су хришћанску веру и свест да припадају српском народу захваљујући својој Цркви. Оснивањем парохија на најлепши начин су овенчали саборно стремљење наших предака досељених у Нови свет. Осећали су и знали да оданост Цркви и непосустала борба за изграђивање заједнице и уграђивање у њен организам далеко надмашује личне интересе и аспирације. Срби су подизали цркве и школе, покретали месечне листове, организовали хорове и женске добротворне организације, отварали своја гробља и сејали своје кости на пространствима Америке и Канаде. Посебну вредност књиге The Serbian Christian Heritage of America чини њена добра композиција прилагођена стандардима западне, првенствено англосаксонске публике, чиме је представљено живо сведочанство о истрајном настојању Српске Првославне Цркве да створи изузетну духовну и материјалну културу и сачува хришћанско наслеђе Америке. У том смислу препоручујемо да монографију Српско хришћанско наслеђе Америке: историјско, духовно и културно присуство српске дијаспоре у Северној Америци 1814-2019” подржите путем спонзорства или наручивањем. PRE-ORDER Online at our Sebastian Press Bookstore by clicking here. Извор: Српска Православна Црква
-
- српско
- хришћанско
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Српско хришћанско наслеђе Америке
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Српски исељеници у Америци и Канади сачували су хришћанску веру и свест да припадају српском народу захваљујући својој Цркви. Оснивањем парохија на најлепши начин су овенчали саборно стремљење наших предака досељених у Нови свет. Српско хришћанско наслеђе Америке: историјско, духовно и културно присуство српске дијаспоре у Северној и Јужној Америци 1814-2019 (The Serbian Christian Heritage of America: The Historical, Spiritual and Cultural Presence of the Serbian Diaspora in North and South America 1814-2019) – монографија на енглеском у поводу јубилеја 800 година аутокефалије Српске Православне Цркве. Српско хришћанско наслеђе Америке је монографија на 1000 страна, у пуном колору, у тврдом повезу, са преко 900 колор репродукција најзначајнијих историјских личности, цркава, манастира, фресака, икона и других уметничких и историјских предмета. Садржи текстове истакнутих историчара, теолога, уметника и других писаца. У научном, културном, уметничком и историјском погледу, уз обиље непобитних историјских чињеница и богати илустративни материјал, ова монографија документује историјски и духовни идентитет српског народа у Америци и служи као знамење свима нама и свим будућим генерацијама Срба и Српкиња да, упркос свим историјским искушењима, осигурају трајање свог наслеђа. На основу расположивог материјала из архивске грађе приказан је живот и рад српских православних епархија, црквено-школских општина, парохија о других организација у Америци и Канади. Наши исељеници у Америци и Канади сачували су хришћанску веру и свест да припадају српском народу захваљујући својој Цркви. Оснивањем парохија на најлепши начин су овенчали саборно стремљење наших предака досељених у Нови свет. Осећали су и знали да оданост Цркви и непосустала борба за изграђивање заједнице и уграђивање у њен организам далеко надмашује личне интересе и аспирације. Срби су подизали цркве и школе, покретали месечне листове, организовали хорове и женске добротворне организације, отварали своја гробља и сејали своје кости на пространствима Америке и Канаде. Посебну вредност књиге The Serbian Christian Heritage of America чини њена добра композиција прилагођена стандардима западне, првенствено англосаксонске публике, чиме је представљено живо сведочанство о истрајном настојању Српске Првославне Цркве да створи изузетну духовну и материјалну културу и сачува хришћанско наслеђе Америке. У том смислу препоручујемо да монографију Српско хришћанско наслеђе Америке: историјско, духовно и културно присуство српске дијаспоре у Северној Америци 1814-2019” подржите путем спонзорства или наручивањем. PRE-ORDER Online at our Sebastian Press Bookstore by clicking here. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
-
- српско
- хришћанско
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Српско хришћанско наслеђе Америке
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
View full Странице -
Монографија на енглеском језику: СРПСКО ХРИШЋАНСКО НАСЛЕЂЕ АМЕРИКЕ
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Култура
-
- наслеђе
- хришћанско
-
(и још 5 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.