Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

[Milan Nikolic]

Додик: Ђукановић би да се свети, као дете коме су рекли да више не може да се игра

Црна Гора је била и јесте пријатељска, а може се рећи и братска држава, али посета Мила Ђукановића у овом тренутку је неприкладна, изјавио је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Додик је тако остао при ставу да Ђукановић не треба да посети БиХ, иако је на његову одлуку да не да сагласност за посету црногорског председника реаговао председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић, који је рекао да је Ђукановић добродошао у Босну и Херцеговину.

Додик је навео да је председник Црне Горе имао прилику да посети БиХ раније, али то није учинио.

„Мени је било неприкладно да то уради сада када се Црна Гора суочава са тако озбиљним изазовом, којем сведочимо сви, а који се с великом пажњом прати и у Републици Српској због чињенице да припадамо истој Цркви“, рекао је Додик.

Српски члан Председништва навео је да одлука у вези са Ђукановићевим доласком у БиХ „није била у функцији освежавања успомена и историјског сећања, посебно не на владавину Слободана Милошевића“, са којим је, како каже — „црногорски председник блиско сарађивао управо у турбулентно време које и сам помиње“.

Ђукановићев став о Сребреници је као освета детета

На питање да прокоментарише Ђукановићеву изјаву да је „у Сребреници почињен геноцид“, Додик је одговорио да верује да је Ђукановићу познат став Републике Српске да се у Сребреници није десио геноцид, исто као што верује да су му познате и контроверзе које прате дешавања у тој општини у неколико година протеклог рата.

„Инсистирање на томе, и то 25 година након рата, изгледа као освета детета коме су рекли да не може више да се игра“, закључио је Додик.

 

https://rs.sputniknews.com/regioni/202002051121663119-dodik-ne-odustaje-crna-gora-je-bratska-ali-milova-poseta-bih-je-neprikladna/

 

[Плаво Небо]

 

[Milan Nikolic]

 

[Драгана Милошевић]

 

Претходна литија у бројкама.

[Драгана Милошевић]

[Milan Nikolic]

 

[The Godfather]

Адвокатска канцеларија Радић: Нетачни наводи у вези са одлуком Суда у Стразбуру – Стање ствари

STANJESTVARI.COM

---

Суд у Стразбуру није 31. 1. 2020. донео „одлуку“ о одбијању захтева да се...

 

[logdanov]

пре 3 часа, Драгана Милошевић рече

 

Претходна литија у бројкама.

213.700

[Bonsenjo]

Nekadasnji logo RTCG

[Bonsenjo]

Sadasnji

[Milan Nikolic]

„Сада стојимо један наспрам другога, као непријатељи, а ти само чекаш команду па да удариш по мени“: Писмо Хаџи Јеротеја Калуђеровића свом брату од тетке, полицајцу МУП Црне Горе

Вршилац дужности настојатеља манастира Ђурђеви поручује рођаку и његовим колегама: “Више смо изгинули међусобно се убијајући, него што смо изгинули од непријатеља. Будимо једном људи“

ВРШИЛАЦ дужности настојатеља манастира Ђурђеви ступови у Беранама, протосинђел Хаџи Јеротеј Калуђеровић, упутио је отворено писмо свом брату од тетке Мијазу, који је запослен у МУП Црне Горе и његовим колегама полицајцима.
 

Писмо преносимо у целости

„Е мој брате Мијазе! Пре тридесет и осам година, као твој брат Омер, заједно смо седели у клупи, читали српске писце, писали и говорили српским језиком код професора Милана Цимбаљевића. А сада, српски језик, из кога је настао црногорски са три нова слова, свима смета. Ако могу Америка и Аустралија, два континента, да говоре језиком друге државе, Енглеске , па им то не смета, зар смо ми нешто већи народ од њих па нам је понижење да говоримо српским , до јуче матерњим језиком.

Трагајући за смислом живота, ја сам постао православни монах Српске Православне Цркве. А ти трагајући за хлебом, постао си полицајац црногорског режима. И сада стојимо један наспрам другога, као непријатељи. Пошто само чекаш команду па да удариш по мени, дужан сам да ти укратко објасним шта је то Српска Православна Црква тј. вера, па кад ме будеш ударао да знаш зашто ме удараш. Православна вера је љубав према: Богу Оцу, Који је кроз свога јединородног Сина створио свевидљиво и невидљиво Духом Светим. Који је створио човека ( па и нас двојицу) по своме лику и подобију као разумно биће, саздавши га од праха земаљског удахнувши у њега дух, ум и разум као и слободну вољу, која је услов за постојање љубави.

Као што је Бог један у Тројици , тако је и човекова душа тројична од ума, разума и духа, а ипак је једна душа тј. један човек. Као што за некога можемо да кажемо да је уман, за некога да је разуман, а за некога да је духован, тако је онај ко је сав у складу са Богом , и уман и разуман и духован, тј. савршен човек са здравом душом. Љубећи Бога, човек љуби и све што је Бог створио, а то укључује пре свега човека, како пријатеља тако и непријатеља, све живо као и неживо тј. сву творевину Божју. Живећи по Божјим заповестима нама се омогућава да смо у љубави, миру и заједници са Богом, а самим тиме и са свима људима као и са свом творевином. Јер што је човек ближи Богу то је ближи људима, и обратно, што је даљи од Бога даљи је од људи. Сваки човек који се роди, има у својој души усађену потребу за заједницом са Богом. Што цар Давид сликовито каже: Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему". Човек који искрено осећа ту жеђ за Богом, и искреним срцем тражи Бога, који у свему види мудрост Божију и диви јој се, који воли сваког човјка без обзира на нацију, веру или боју, који не уме да мрзи непријатеље већ и њих воли, али као некога за кога зна да није у праву па његово незнање толерише, а њега воли као човека, који не чини ништа што би нанело зло било коме у било ком погледу, који се труди да чини само добро подједнако и пријатељима и непријатељима, који верује и поштује свакога човека, који кад му удариш шамар окрене ти и други образ да му удариш и други шамар, ако ће те то чинити срећним, који ако му тражиш у зајам новац или нешто друго не тражи да му вратиш, који ако му тражиш кошуљу да ти и хаљину, који ако му кажеш да ти помогне један сат помогне ти цели дан, који ако ти учини добро посрами се ако га за то похвалиш, који ако га мрзиш уклања се од тебе са болом у души јер је узрок твоје несреће, који свима чини добро а сматра то за ништа јер је дужан да тако чини, који не прави разлику између лепих и ружних, између богатих и сиромашних, између учених и неучених, пријатеља и непријатеља, већ их све воли подједнако без разлике, који ни у мислима не прима помисли о прељуби јер зна да тако прља и помрачује своју душу, а душа покреће тело па самим тиме прља и тело, који мрзи на лаж а радује се истини, који све даје да учини другога срећним а не тражи ништа за узврат, све трпи и све сноси и свему се радује, ради љубави која му даје снагу и силу да живи. У таквом срцу Бог може да се усели и да се огледа као у огледалу. Наравно, да би човек постао овакав, потребан је велики труд и много молитве Богу да га очисти од греха и преобрази да може да твори вољу Божју.

Ако се роди човек који има један добар део ових наведених врлина, и ако Бог види његову настројеност да тежи ка усавршавању, тј. да жели да има чисту душу, родио се он ма где па макар и у некој забити, Бог ће наћи начина да га доведе на прави пут, тј. на пут ка Богу.

Сада брате Мијазе, када знаш о чему се ради, лакше ми је да примим батине од тебе. Као што је Господ Исус Христос са крста рекао: Оче опрости им јер не знају шта чине. Тако и ја могу да кажем за вас: Господе Исусе Христе опрости им јер не знају шта чине и кога гоне.

Ово није борба за власт, јер нама је Бог заповедио да поштујемо сваку власт, што и чинимо. Ово је борба против неправедног закона који гази верску слободу и омогућава држави да отме светиње. Докле ће нам се стране силе смејати.

Докле ће цепкати и делити наш народ и правити од њега нове: Вере, нације и партије и тако изазивати грађанске ратове који трају већ вековима. Више смо изгинули међусобно се убијајући, него што смо изгинули од непријатеља. Будимо једном људи. Покажимо свиту да смо храбри и јединствени и да више нико не може да манипулише нама. Будимо светлост и пример свету, да виде како је лепо кад сва браћа живе заједно. Зато позивам све људе добре воље и чисте савести, свих вероисповести, нација и свих политичких опредељења, да нам се придруже у борби за слободу вере, за истину и правду, и покажемо свету да је љубав према Богу и човеку сила коју нико не може разорити“.

 

https://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:845838-Сада-стојимо-један-наспрам-другога-као-непријатељи-а-ти-само-чекаш-команду-па-да-удариш-по-мени-Писмо-Хаџи-Јеротеја-Калуђеровића-свом-брату-од-тетке-полицајцу-МУП-Црне-Горе

 

[Milan Nikolic]

Отац Гојко одговара Милу: Нисмо ми формирали владу него ви „цркву“!

Ми смо вашим лошим политичким одлукама буквално утерани у протест који се тиче политичке теме. Теме закона изгласаног у Скупштини, закона који ће само у тој истој Скупштини бити промењен. Зато нас немојте опомињати што се „бавимо политиком“ и то „заоденути у црквено рухо“ — јер то није пуна истина.

Ово је, између осталог, написао протојереј-ставрофор Гојко Перовић у ауторском тексту у црногорском листу „Вијести“. Такође је навео:

Уважена и много критикована господо из власти,

Ево, ставите ван снаге актуелни Закон о слободи вероисповести (има више достојанствених, легалних и цивилизованих начина да то урадите) и сутрадан неће бити ниједног православног попа ни верника на молитвеним и протестним литијама! Толико о томе да се наша сабрања организују неким другим поводом, и да је тема закона само употребљена за постизање другачијих политичких, па чак и антидржавних циљева. Довољно јасно?

Нажалост, ми смо вашим лошим политичким одлукама буквално утерани у протест који се тиче политичке теме. Теме закона изгласаног у Скупштини, закона који ће само у тој истој Скупштини бити промењен. Зато нас немојте опомињати што се „бавимо политиком“ и то „заоденути у црквено рухо“ — јер то није пуна истина. Наиме, нисмо ми на црквеним саборима одлучили да оснујемо партију или формирамо владу, него сте ви на партијским конгресима прогласили „обнављање цркве“, па сте у сврху остварења тог анахроног и антиуставног циља донели и такав закон. Закон који нам, овакав какав је, не треба. Мора доћи бољи.

А пошто нисмо таксисти, да аутомобилима блокирамо саобраћај и сиренама правимо буку; нити смо пекари да обуставимо доставу хлеба и кифли; нити смо политичка партија да држимо митинге — ми, као хришћани, излазимо у шетње, које су истовремено и молитвене и протестне. Оне јесу социолошки новитет таман онолико колико и инсистирање грађанске и секуларне партије да формира „државну цркву“. Нисмо деца па да се прегањамо ко је први почео. Зна се.

Ако вама све ово звучи као „уцењивање државе“, ви онда заборављате да грађани чине ту државу и да јој дају суверенитет. Предности политичара на власти у односу на нас остале јесу, могуће, већа новчана примања и бројне институционалне привилегије (које следују њиховим већим обавезама), али никако њихова већа права да се поистовете са Црном Гором у односу на било кога од нас. Такво право — немате. Дакле, ако ми вама стављамо до знања да нам неки закон не одговара — то схватите као позив на заједнички рад (мобу) да поправимо кров који на заједничкој кући прокишњава — а не позив на рушење куће. Сликовито?

Закон треба ставити ван снаге, не зато што нам никакав закон не треба — (напротив!), него зато што је текст управо изгласаног закона антиуставан и дискриминациони. Таквим га виде грађани Црне Горе који су ових дана на протестима, и чији број — 150.000 — чини четвртину од 600.000. Може се претпоставити да ови мирни, а упорни шетачи имају код куће и у својој околини велики број истомишљеника који јесу део црногорске грађанске математике, али су (или старошћу или детињим узрастом) спречени да им се придруже. Дакле, број тих грађана је раван четвртини или чак већи од ње, а број пунолетних бирача који одлучују о профилацији наше скупштине или владе чини те разломке и већима.

Уклањањем таквог законског текста из политичког живота Црне Горе стичу се сви услови да добијемо добар, општеприхваћен пропис — који се може донети за кратко време, и уз садејство свих заинтересованих страна, а опет уз руководећу ноту наше црногорске владе и скупштинске већине. Довољно домољубиво?

Никоме не треба „православна џамахирија“ (како рече један посланик ваше владајуће коалиције критикујући наше протесте) нити хоћемо повлашћен положај СПЦ у овој држави. Ми, православни хришћани, тражимо само онакав законски текст који Цркву не би лишавао потпуне законске процедуре (загарантоване овдашњом легислативом сваком грађанину и правном лицу у ЦГ — пре 28. децембра 2019) у доказивању власништва и валидности уписа — а баш то сада није случај, и баш се сада само о томе ради!

Гле чуда — православној монархији (примереније звучи од џамахирије кад је реч о поменутој вероисповести, а има и историјски веће утемељење) одвело би нас управо враћање у стање пре 1918, али ваши све бројнији „социолози религије“ немају петљу да ствар изведу до краја, па нам из дубине историјског мора извлаче тек само спољну љуштуру једног административног имена Цркве (чо’че — „аутокефалност“) и хоће да је угурају у модерни мултиконфесионални и секуларни простор грађанске државе! Давно је, пре више од 20 година, митрополит Амфилохије рекао: „Ако хоћете аутокефалност пре 1918, вратите православље за државну веру, Савиндан за школску славу и дајте краља да га миропомажем и крунишем!“ Некако не иде, је л’ да?!

„Православну џамахирију“ — ипак је ово примерен израз за мисли које следе — призива управо председник наше и ваше државе када крши Устав Црне Горе и на конгресима ваше партије и у Скупштини наше Црне Горе најављује своју личну и партијску посвећеност у обнављању „аутокефалне црногорске цркве“?! Иако му упориште за такву делатност не дају ни црквени канони, ни највеће адресе данашњег православља, па ни секуларна природа државе чији је председник — он је упоран и не одустаје. Под изговором да жели целовитост „православног бића ЦГ“, он га управо овим збуњује и дели, јер одавно је речено из паметнијих и благословенијих уста од људских: „Цару царево, а Богу Божје!“ Отвореним кршењем Устава — председник удара на темеље државе! А пред Уставом би требао да се ЗаУстави.

Нас који ових дана легитимно и мирно дижемо глас против овог закона (а никако против сопствене државе!) ужурбано и готово панично позивате да што пре предамо иницијативу Уставном суду, како бисмо тиме доказали сопствени легализам и оданост процедури. И ми ћемо ту жалбу предати, са вером у Бога и Божју правду, не призивајући унапред земаљску неправду. Само — та иницијатива је могућност коју као грађани имамо на располагању и ми немамо никакву формално-правну обавезу да то учинимо.

Али, мене брине нешто друго. Шта је са вашом обавезом да поштујете одвојеност три гране власти (уџбенички темељ нововековне демократије)? Влада (извршна власт) је предложила накарадни закон без поштовања европских препорука да се закон припрема „инклузивно, институционално и транспарентно“; Скупштина (законодавна власт) га је усвојила у оно доба ноћи кад су Господа ухапсили и одвели на суђење (није ни овде прошло без хапшења!) — и сад су пред нашим Уставним судом (судска власт) већ стигле иницијативе за оцену уставности, а сами Уставни суд има могућност (у овој ситуацији можда баш има и обавезу) да покрене процедуру испитивања и без, па ако хоћете и пре, покренутих и најављених иницијатива.

И шта ради, за то време, наш председник? Чека да се суд изјасни, па сам непристрасно и уздржано ћути? Труди се да буде председник свих грађана, па из пијетета према барем четвртини поменутих не жури да се изјасни док судови не кажу своје? Маниром искусног државника ставља нагласак на ауторитет судске власти, која ће својим аутономним и компетентним ставом истовремено показати и снагу државе?

Не! Ма какви! Он, председник државе, који нити је предлагао закон, нити је гласао за њега — још једном атакује на државни поредак и пре судске речи тврди, гарантује, обећава, ма прети — како закон неће бити суспендован! Овај пут није (као у случају отвореног бављења црквеним устројством) формално прекршио Устав, али јесте демонстрирао, онако баш брутално, сопствено антицрногорство. Са те адресе предухитрити реч суда, а на тему која је у најмању руку правно дискутабилна и политички компликована, то нам казује да уважени господин, бар до данас, не види Црну Гору изван сопствене сенке. То јесте легитимна политичка опција, само је треба назвати правим именом, а то име сигурно није — демократија. Знам бројне комшије, рођаке и кумове, који ће му на томе аплаудирати и говорити: „Ма, види само како му баста“, али ја, на велику жалост, управо у томе видим удар на једну велику светињу. На моју Црну Гору, чије сам, макар и недостојно, шестохиљадито крвно зрнце.

И сад, Црква треба да преда иницијативу државном суду који ради под таквом (ре)пресијом? И сад — уважена господа чланови Уставног суда, треба у таквој атмосфери да доносе независне (читај — ни од кога зависне) и стручне одлуке? Верује ли ико да је то могуће?

(Знам, биће међу вама и оних који ће да кажу како и ми својим протестима вршимо притисак на суд. Али, господо драга, ми смо тек грађани који шетају и носе свеће, и наш једини грех је бројност. Ми немамо власт и моћ. Ми немамо обавезу да ћутимо. Ми, напротив, имамо обавезу да кажемо. А он — уважени г. председник — има обавезу да ћути пре изјашњења судија. Али ето, он говори и пре патријарха о Цркви, па што не би и пре судија о закону!)

Врло уважени и много критиковани г. председниче,

Нећемо се шалити са нашом државом. Шетамо слободно, са молитвом у души и са Црном Гором у срцима. И — не читајте режимске медије. Моју изјаву РТС-у су буквално поцепали на пола. Рекао сам: „Нисмо вични протестима и јесте их тешко организовати, али уз Божју помоћ и снагу и прибраност народа — све је могуће“.

 

https://rs.sputniknews.com/vesti/202002061121665898-otac-gojko-odgovara-milu-nismo-mi-formirali-vladu-nego-vi-crkvu/

 

[Milan Nikolic]

 

[Milan Nikolic]

 

[Milan Nikolic]

Састанак Додика и Мандића: Јединствени у одбрани српских светиња

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик и члан Председништва Демократског фронта Андрија Мандић разговарали су у Бањалуци о актуелним дешавањима у Црној Гори након усвајања антиуставног закона о слободи вероисповести.

Додик је нагласио да подржава захтеве Српске православне цркве у Црној Гори, наводећи да је доношење спорног закона непотребан корак црногорске власти.

- Тај закон представља неприхватљиво узурпирање права СПЦ, што су констатовали и представници других верских заједница у Црној Гори - рекао је Додик, нагласивши да ће Република Српска и српски народ наставити да подржавају захтеве СПЦ и верног народа у Црној Гори.

Српски члан Председништва БиХ закључио је да је неприхватљиво да се на било који начин узурпирају стечена права СПЦ ма где она била.

- С тога морамо бити јединствени и заједно стати против било каквог отимања или скрнављења права српског народа и СПЦ не само у Црној Гори, већ било где а најважније је да сви ти проблеми буду решни мирним путем и дијалогом - поручио је Додик.

Мандић је захвалио српском члану Председништва БиХ што се није сагласио са друга два члана Председништва БиХ да председник Црне Горе Мило Ђукановић дође у Сарајево и искористи ту могућност да, како је нагласио, настави кампању против српског народа и СПЦ.

- Наш народ је у овим деловањима у Црној Гори показао снагу српске солидарности тако да стојимо заједно као један од Чикага до Аустралије - нагласио је Мандић.

Он је изразио и велику захвалност Додику због чињенице да је стао у одбрану СПЦ и српског народа, као што то редовно ради када је реч о Србима ма где год се они налазили.

- Поносни смо на чињеницу што сте један од лидера српског народа који то својим делима свакодневно потврђујете - поручио је Мандић.

 

Састанак Додика и Мандића: Јединствени у одбрани српских светиња | Република Српска | Novosti.rs

WWW.NOVOSTI.RS

---

Додик је нагласио да подржава захтеве Српске православне цркве у Црној Гори, наводећи да је доношење спорног...