Био је сајам, а на сајму...

[ViktorijaV]

Nisam i žao mi je.

[Zlatan]

Moj ulov.

[obi-wan]

Пре сат времена, Milica Bajic рече

Марков баш леп текст о сајму

Видим, на сајму књига опет најпопуларнији квази-писци, риалити звезде. То је и раније бивало и биће опет. Плитки људи славе творце ружичастих илузијâ јер се плаше да тумаче опомене освешћених. Страх их је да се ухвате у коштац са својим животом. Желе инстант –рај, снолик живот, брзу и лагодну забаву. Она се брзо конзумира и брзо се свари. Затим, и даље празни и неутољених апетитâ, прождирачи сензације траже нову храну, нове идоле који би их забављали. Добри уметници стварају здраву храну. Ону од које се теже огладни. Ону која остане у нама уткана вавек. Највећи Уметник је, свакако, сам Бог, који је рекао да је Извор воде живе (Јн.4,10). Уметници Његову енергију усмеравају, приближавају, обликују за себе и друге. Ако неко не препознаје лепоту и смисао кад их види, то само значи да он то не жели. Да је у њему толики мрак да га светлост плаши и заслепљује. Да су његова чула којима поима стварности дубоко оболела. „Светиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тело твоје биће светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело ће твоје бити тамно.“ (Лк. 11, 34-36) Док је писао, Кафка никад није сматран великим писцем. Ван Гог није за живота продао ниједну своју слику. Али њихова дела су остала. Данас нико не зна за опус неког назови-уметника који је у своје време био популаран и наводно вољен, само зато јер је народу испуњавао жеље. Ако нешто у себи има вредност, дубину и лепоту , биће пре или касније препознато, памћено и неговано. Ако је нешто испразно – биће заборављено. Историја је то показала. Највећи проблем је што младе уметнике заболи наводни успех неталентованих. Па се поколебају и одустану. Али то не смеју да учине. То је закопавање дарова које им је Сам Бог дао. Они не стварају само за себе и свој лични успех. Стварају да би друге такли лепотом, смислом, утехом. Пискарала склапају речи. Они су пајаци који на пар тренутака развесељавају масу. Писци дирају душу и покрећу људе на дела. Њихове приче, идеје, жеље, део њих самих – настављају да живе вековима после њихове смрти. Њихова реч опстаје, јер су успели да пронађу нешто вредно борбе у човеку и човечанству. Јер препознају и именују многе ствари које други не умеју. И људи схвате да нису усамљени у својим трагањима за смислом. Желим свима да прочитају још много добрих књига. И да се не замарају оним лошим.

M.FACEBOOK.COM

---

Видим, на сајму књига опет најпопуларнији квази-писци...

 

Da prebacimo i sam tekst...

...

"Видим, на сајму књига опет најпопуларнији квази-писци, риалити звезде. То је и раније бивало и биће опет. Плитки људи славе творце ружичастих илузијâ јер се плаше да тумаче опомене освешћених. Страх их је да се ухвате у коштац са својим животом. Желе инстант –рај, снолик живот, брзу и лагодну забаву. Она се брзо конзумира и брзо се свари. Затим, и даље празни и неутољених апетитâ, прождирачи сензације траже нову храну, нове идоле који би их забављали.
Добри уметници стварају здраву храну. Ону од које се теже огладни. Ону која остане у нама уткана вавек. Највећи Уметник је, свакако, сам Бог, који је рекао да је Извор воде живе (Јн.4,10). Уметници Његову енергију усмеравају, приближавају, обликују за себе и друге.
Ако неко не препознаје лепоту и смисао кад их види, то само значи да он то не жели. Да је у њему толики мрак да га светлост плаши и заслепљује. Да су његова чула којима поима стварности дубоко оболела.
„Светиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тело твоје биће светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело ће твоје бити тамно.“ (Лк. 11, 34-36)
Док је писао, Кафка никад није сматран великим писцем. Ван Гог није за живота продао ниједну своју слику. Али њихова дела су остала. Данас нико не зна за опус неког назови-уметника који је у своје време био популаран и наводно вољен, само зато јер је народу испуњавао жеље.
Ако нешто у себи има вредност, дубину и лепоту , биће пре или касније препознато, памћено и неговано. Ако је нешто испразно – биће заборављено. Историја је то показала.
Највећи проблем је што младе уметнике заболи наводни успех неталентованих. Па се поколебају и одустану. Али то не смеју да учине. То је закопавање дарова које им је Сам Бог дао. Они не стварају само за себе и свој лични успех. Стварају да би друге такли лепотом, смислом, утехом.
Пискарала склапају речи. Они су пајаци који на пар тренутака развесељавају масу.
Писци дирају душу и покрећу људе на дела. Њихове приче, идеје, жеље, део њих самих – настављају да живе вековима после њихове смрти. Њихова реч опстаје, јер су успели да пронађу нешто вредно борбе у човеку и човечанству. Јер препознају и именују многе ствари које други не умеју. И људи схвате да нису усамљени у својим трагањима за смислом.
Желим свима да прочитају још много добрих књига.
И да се не замарају оним лошим."

[Поет]

Бијо чак и пампурко Дачић. Али књигу купио није, пацер. 

[JESSY]

пре 2 часа, Nikola Stojanovic рече

Бијо

firma ti najbolji izdavac godine...

bice vece plate...

[JESSY]

Izaberite najbolje za sebe: 10 knjiga koje bi trebalo da pročitate u 2019. godini!

25.10.2019.

 

U toku je Beogradski sajam knjiga, a mnogo je novih i privlačnih naslova koji bi trebalo da vam zaokupe pažnju!



Ovo su knjige koje su privukle najveću pažnju posetilaca:

„Treće proleće“ Dragoslav Mihajlović

Niklo iz jedne rane pripovetke, „Treće proleće“ se razgranalo u klasičan roman, čistih linija radnje, ubedljivih (i ponekad prepoznatljivih) likova i snažne etičke poente. U Mihailovićevom opusu, „Treće proleće“ je donekle izuzetak po urbanom ambijentu i dramatičnom ljubavnom zapletu. Ovo delo dokazanog majstora srpske proze dočarava vreme političkih pritisaka u kulturi i pravosuđu, verbalnog delikta, disidenata i sveprisutne Udbe, prividnog izobilja i moralne oskudice u decenijama pred raspad Jugoslavije.

„Imenik klasične starine“ Vladeta Janković

Ovaj imenik se od sličnih danas dostupnih leksikona kod nas i u svetu razlikuje po tome što pored mitoloških, obuhvata i stvarne ličnosti od važnosti za društvenu i kulturnu istoriju, a donekle i po tome što nastoji da, u okvirima pojedinih odrednica, ukaže na značaj ove ili one mitološke ili istorijske figure u potonjem umetničkom i uopšte duhovnom stvaralaštvu. Zbog toga mitološke odrednice uglavnom sadrže osnovnu verziju legende, njeno simboličko značenje i najpoznatije obrade u književnosti, likovnoj umetnosti i muzici.

„Beogradski trio“ Goran Marković

U vreme prelomnih događaja koje je obeležila rezolucija Informbiroa s kraja četrdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji, jedan od službenika Britanske ambasade u Beogradu i glavni junak ove knjige bio je i proslavljeni pisac Lorens Darel. On se upušta u ljubavnu avanturu sa ženom jednog visokog rukovodioca, koji će ubrzo završiti na Golom otoku. Kad uskoro i njegova žena doživi istu sudbinu, britanski pisac i diplomata učiniće sve da je spase i da se pomogne njenoj kćeri, devojčici koja je silom istorijskih neprilika ostala bez oba roditelja.

„Teodorin prsten“ Vanja Bulić

Pripremajući se za modnu reviju na kojoj će manekenke nositi i srednjovekovni srpski nakit, novinar Novak Ivanović odlazi u manastir Banjsku i obilazi ruševine rudarskog grada Novo Brdo… Tamo nazire deo strašne tajne i stare legende o prstenu vizantijske princeze i potom srpske kraljice Teodore, majke cara Dušana Silnog: umreće brzo svako ko ga stavi na ruku! Za nepun sat, u toku modne revije u uglednom beogradskom hotelu, dogodiće se tri ubistva, a svi ubijeni, kako će se pokazati, bili su u neposrednom dodiru s kobnim prstenom.

„Sofijine mudrolije s Markom Kraljevićem“ Aleksandra Mihajlović

Knjiga je o najvećem srpskom junaku, ali i mnogo više od toga: ona traži da se upoznaš i sa istorijskim okolnostima, i sa narodnim predanjem, ali i da upotrebiš svoju kreativnost. Razmisli, docrtaj, dopiši, reši i zabavi se učeći o Marku Kraljeviću i njegovom dobu na originalan način.

„Strahovita knjiga“ Uroš Petrović

„Da se nismo prepadali, možda bismo pre padali“, kaže nam Uroš Petrović u svojoj „Strahovitoj knjizi“. To je knjiga o strahovima, o tome zbog čega je važno da se ponekad, dok smo još mali, pošteno isprepadamo i kako nam takva strahotna iskustva pomažu da izrastemo u hrabre ljude. Zabavna da pukneš od smeha i strašna da se slediš od jeze – to je knjiga za sve generacije.

„Adresa“ Dragan Velikić

Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali je u romanu „Adresa“ prestonica Srbije glavni tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas. Šetajući ulicama i parkovima, on sastavlja svoj „zapis teskobe“, svojevrstan dosije grada i sebe u njemu, nastojeći da prizove slike prošlosti i u njima pronađe smisao današnjeg stanja duha i opšteg propadanja.

„Feliks“ Vladimir Kecmanović

Osoben Kecmanovićev stil, način tematizovanja odnosa glavnih junaka, majstorsko i nenametljivo oslikavanje današnjih prilika i sudbina likova našeg podneblja pribavljaju ovom romanu visoko mesto u srpskoj književnosti na početku 21. veka. Pisan u maniru trilera, napet od početka do kraja, „Feliks“ je istovremeno variranje biblijskog motiva sukoba oca i sina, koji je u svakoj kulturi i svim vremenima isti, a koji se ispoljava uvek na različit način.

„Solunska 28“ Dr Nele Karajlić

Drugim delom trilogije posvećene ljudima i događajima koji su prolazili kroz dorćolsku kuću na samoj obali Dunava, Dr Karajlić dokazuje kako poseduje neiscrpnu energiju kojom uspeva da se izbori sa najvećim životnim i umetničkim izazovima. Pripovedajući o svemu onome što je snašlo stanare Solunske 28 tokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, Dr Karajlić nudi podjednaki čitalački užitak i onima koji su čitali prvi deo trilogije, ali i onima koji se tek sada pridružuju armiji njegovih vernih čitalaca.

„Ples sitnih demona“ Marko Vidojković

Osamnaest godina posle prvog izdanja, roman „Ples sitnih demona“ Marka Vidojkovića otkrivaju nove generacije koje u odrastanju Bobana Šestića na beogradskim ulicama prepoznaju i svoje sazrevanje. A kad se punoletstvo jedne knjige može ispratiti istim rečima koje su dočekale njeno rođenje, onda to već nešto govori o sudu vremena i sudbini knjige.

[Александар Милојков]

Био и пазарио много књига, умало да пострадам од жене.  Међу купљеним књигама су дисертација Владике бачког, пети том Патролгоје Владике Атанасија и три књиге безбожног Ричарда Докинса.

[obi-wan]

пре 3 минута, Александар Милојков рече

Био и пазарио много књига, умало да пострадам од жене.

To se meni redovno desavalo ranije dok su po skolama isli oni knjigoprodavci "na rate"... 

[obi-wan]

Inace, skorije sam nesto pisao neki detaljniji spisak sta bi sve kupio od knjiga, i ukupan trosak bi bio negde oko 200.000 din. 

[Драшко]

Verica Radusinovic

Jelena Bacic Alimpic

Anabela Basalo

I miss you

 

[Протомајстор]

пре 14 минута, Александар Милојков рече

Међу купљеним књигама су (...) и три књиге безбожног Ричарда Докинса.

Баш сам и ја гледао ту литературу кад се окренух и видех како ме са штанда Логоса преко пута погледом стреља велики Владимир Меденица. 

[Flojd]

пре 3 часа, Nikola Stojanovic рече

Бијо чак и пампурко Дачић. Али књигу купио није, пацер. 

Pa ti i ne moras da ides na sajam kad si svaki dan okruzen knjigama. ?

[Santi]

Bila.

Obično se izdivljam i ozbiljno nam oštetim kućni budžet, ove godine nisam, po prvi put. 

Svašta nešto mi je bilo interesantno, samo došlo drugo vreme pa sam se izbahanalisala na štandovima sa dečijim knjigama

Nauzimala sam slikovnica sa pričicama, npr Ružno pače, neke o macama i kucama, avionima, zatim meni omiljenu Jaša na noši  po nekim bezveze cenama, po 100-150 dinara, tvrdi povez, lepe ilustracije. Uzela sam i neke kartice za učenje reči, a za sebe sam rondala po antikvarnici, to mi je omiljena disciplina. 

[Натан]

пре 7 часа, obi-wan рече

I ovo zasluzuje svaku paznju i divljenje...

...

"Upravo sam upoznao čoveka iz Surdulice koji plaća hotel na Slaviji kako bi mogao da poseti Sajam knjiga svaki dan.
To mu je godišnji odmor. Šta reći osim - svaka čast!"

https://twitter.com/ArnoGujon/status/1187419329438109706

А шта да ради седам дана на сајму, много је и један дан, три сата лагане шетње по штандовима је сасвим довољно.

Ја се сад вратио, најбоље је задњи дан, пар сати пред затварање, нема гужве. (.-.)

[Натан]

пре 6 часа, Bokisd рече

Bio, malo na brzinu, ali uzeo sam neke knjige sto sam imo u glavudji..... nisam znao da Beseda izdavacka eparhije Backe ima tako dobrih knjiga,....

https://www.beseda.rs/beseda.php?CAST=radio&opcija=grupa&G=88

...inace nema pljeskavica, ukinuli...

Да. Узео Метафизику тела и Шестоднев.