Претражи Живе Речи Утехе

Једини споменик српско-византијске архитектуре у Јужној и Централној Америци, Храм Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, одлуком скупштине аргентинске престонице проглашен је местом од културног значаја, пише Б. Субашић, преносе "Вечерње новости" на својој интернет-страници. У одлуци парламента града пише да је одлука донета у част обележавања 800 година од оснивања аутокефалне СПЦ. Како је раније пренела агенција "СРНА", овим гестом ће се светиња Српске Православне Цркве наћи и на листи објеката које град Буенос Ајрес препоручује као најзначајније за обилазак. Црква у престоници Аргентине изграђена је као копија Краљеве цркве у манастиру Студеница и има изузетан мозаик са ликом Богородице, који се може уочити са улице. Храм у аргентинској престоници је седиште Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке, формиране 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве. За администратора новоформиране Епархије постављен је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохиј (Радовић), а прева седница Епархијског Управног Одбора под председавањем Митрополита Амфилохија одржана је 13. октобра 2012. године. Епархија има 17 парохија у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Доминиканској Републици, Еквадору, Перуу и Чилеу. Од јуна 2018. године на челу овде богомспасаване Епархије СПЦ је Владика буеоносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић). Како пишу "Вечерње новости", на основу ових података се чини да српска емиграција и Црква у Аргентини постоје тек однедавно, али је истина - стари српски емигранти су 1985. године купили земљиште за храм, а камен темељац положен је наредне године. Цркву су 1995. године освештали свештеници Патријаршије СПЦ, у присуству великог броја српских верника, Руса, Сиријаца из Антиохије и Грка. О томе се у Матици мало зна, јер је и српска емиграција у Латинској Америци била занемарена из, првенствено, политичких разлога, иако она у овом делу Новог света опстаје дуже од века. Први православни српски досељеници у Аргентину били су поморци из тадашње Аустроугарске, из Далмације и Боке которске. Бежећи од сиромаштва, убрзо су им се придружили сународници из планина у морском залеђу, из Херцеговине, Црне, Горе и Лике. Потом су им се придружили и Срби из Паноније и имигранати из Кнежевине Србије, пише Б. Субашић, преносе "Вечерње новости". Извор: Радио Слово љубве

Алмашки крај проглашен је на седници Републичке владе за заштићену културно-историјску целину, непуну годину од подношења таквог предлога, а три од како је новосадски Завод за заштиту споменика културе покренуо процедуру да се тај део Новог Сада, који спада у најстарије, стави под претходну заштиту. Према речима директора Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада Синише Јокића, вишегодишњи труд стручњака те установе да се заштити Алмашки крај као један од најстаријих српских делова града, крунисан је успехом у виду проглашења за просторно културно-историјску целину. - То је гаранција да ће овај део града сачувати своју аутентичност, породични начин живота и специфичну амбијенталну вредност – рекао је за „Дневник” Синиша Јокић. – Захваљујући овој одлуци Републичке владе која долази две године од прославе три века Алмашког краја биће то нова туристичка дестинација. То значи да ће Нови Сад као Европска престоница културе 2021. године задржати свој идентитет. Поред Петроварадинске тврђаве и градског језгра, добијамо и трећу културно-историјску целину од изузетног значаја. То показује и зрелост, озбиљност и одговорност Новог Сада и његовог руководства. Алмашки крај у себи чува све слојеве културно – историјског развоја града. Много тога у њему је јединствено и вредно спомена, од приче о његовом настанку, до преосталих старих кућа које одолевају налетима рушења као знамење прошлих времена. Неправилан сплет улица и јединствени дух места чине га посебним. Крајем прошле године добио је и дигитални водич настао као резултат сарадње између Удружења грађана „Алмашани”, које је много учинило за афирмацију и очување аутентичности овог краја Новог Сада и компаније Oroundo Mobile GmbH, уз финансијску подршку градске Управе за културу. Извор: Дневник Погледајте кратак филм о новосадском Алмашком храму:

У Кубанској митрополији Руске Цркве у недељу је прибројан Сабору светих свештеномученик Григорије Никољски; светковаће се заједно са Новомученицима и исповедницима Руске Цркве. Одлуку је донео Свети Синод Руске Цркве на седници 4. априла 2019. Чин канонизације је обавио митрополит екатеринодарски и кубански Исидор у манастиру Марије Магдалине у селу Роговскаја, 70 км северно од Краснодара. На богослужењу је певао хор тамошње богословске школе у присуству великог броја верника. Владика је у проповеди рекао да прослављење међу светима свештеника Григорија Никољског има посебан значај за Кубан. Име овог подвижника, које је било заборављено у време прогона Цркве, сада ће се свенародно прослављати у тој козачкој области и служиће као узор како се може остваривати Христово учење и у данашње време. Свети Григорије је рођен 1850.г. и рукоположен је за ђакона и свештеника 1883. године. Служио је на више места у Астраханској епархији, залажући се посебно у локалном мисионарском друштву. Често је посећивао манастир ради молитве, а од 1915. г. до свог престављења провео је у испосници Свете Марије Магдалине и био је на челу женског одељења кубанског васпитног завода. Старао се и за рањене војнике у манастирској болници. Био је ревностан пастир, учитељ и градитељ цркви. Кубан су освојили бољшевици у лето 1918. године. Убијали су свештенике и 27. јуна ушли су у манастир и утамничили оца Григорија који је управо био завршио Литургију. Тукли су га много, и када је покушавао да се прекрсти, ударили би га по рукама, а онда погубили хицом из револвера кроз уста. Извор: Српска Православна Црква