Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'децу'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. "Ваша Светости! 1. Када је на мрежама "Горњокарловачке епархије" објављена "Молба Светом Архијерејском Синоду" (датираног од 15. маја 2021) да се "Комисији Светога Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих" достави предлог "да се уврсти празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских, који би ушли у Хеортологион и Календар светих", прочитали смо ту "Молбу" и посебно њој приложене материјале те остали увелико изненађени, али још мислећи да бројне ту изнесене неистине не могу бити темељ да Архијерејски сабор приступи предложеному чину Ипак, из саопштења "Светога архијерејског сабора Српске православне цркве" од 23. маја 2022. године сазнали смо да су на свом редовном заседању, одржаном у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022, саборски оци прибројили свецима, међу осталим, и "свету децу мученике, јастребарске и сисачке, с датумом спомена 13. маја/26. августа". Због тога смо се осетили и позванима и дужнима написати ово писмо, с дубоким поштовањем према патњама људи који су у својој најранијој животној доби морали трпети последице окрутности ратних збивања. Нико нема право превидети бол те деце која су била усамљена, било због губитка родитеља, било због напуштености, остајући приморана живети као сирочад. Једнако тако нико нема право превидети или обесценити пожртвованост људи који су се бринули за њих, борећи се за њихов живот и здравље до крајњих граница својих могућности, исказујући им људскост уз немала одрицања и прихватајући их у своје животе, домове и породице. Нико нема право ни данас повредити њихово достојанство или истину о њихову животном путу, па и страдањима. Коначно, нико нема право прекрити, својим уским интересима или покушајима, да се трагедија деце искористи као средство за неке циљеве који су далеко од било какве забринутости према деци и заузетости за праведност. С једне стране, дакле, знамо да не смемо ћутати о истини и да треба да дамо глас свима којима је глас одузет или се довољно не чује, а с друге стране нам је жао што уопште морамо иступати на овај начин. Истовремено смо сигурни да ће сваки добронамеран човек, отворен истини, препознати нашу искрену накану тежње за добром. 2. Будући да нам нису доступна образложења те одлуке, из којих бисмо могли разазнати на чему се све темељи "прибрајање свецима" деце која су се током Другога светскога рата налазила у дечјим прихватилиштима у Јастребарском и Сиску, остаје нам закључак да се очигледно одговор на то питање може пронаћи понајпре у самој "Молби" за канонизацију и у споменутим материјалима који су јој приложени. Тако епископ горњокарловачки господин Герасим у својој "Молби" пише да Епархија горњокарловачка дуже време ради на прикупљању података, али износи и тврдњу са закључком да се радило "о страшним и незапамћеним мучењима недужне деце у логору Јастребарски (сиц!) који је био формиран за време Другог светског рата". Осим тога, пише да је "логор био под управом часних сестара конгрегације Светог Винка Паулског" те је тиме директно одговорност за умирање (јасно оквалификовано као усмрћивање) деце приписана и редовницама. У "Молби" се користи синтагма "приложена сведочанства и историјске чињенице", премда је произишло да та сведочења, с гледишта веродостојности, немају готово никакву вредност, а оно што се назива "историјским чињеницама" с њима су заправо у дубоком нескладу. Спомињу се архивски документи и бројне научне студије знаменитих историчара које наводно поткрепљују тврдњу да су та деца страдала "само зато што су православне вере", премда нису наведене назнаке на које се документе, научне радове и историчаре то односи. 3. У прилозима "Молби", у којима су садржана лако оспорива сведочанства и прикази рада прихватилишта, на четрдесетак се места спомињу часне сестре. Не улазећи у изнесене непрецизности о томе којој су редовничкој заједници одређене сестре припадале, ни у нетачности навођења њихових имена, упадно је да за њих нема лепих речи, него су клеветнички приказане као бешћутне и себичне, штавише – као особе које су деци ускраћивале храну, одећу, обућу, постељину; мучиле их испитивањима, шибале и тукле, терале да певају усташке песме, суделовале у убиствима, па чак и убијале децу те их мртву гурале у претрпане мртвачке сандуке. Такве се клевете односе поглавито на сестру Пулхерију (Барта), управницу прихватилишта у Јастребарском, сестру Божимиру Хоић, сестру Грациозу (Иваншек), те на сестре навођене именима Бернардета и Лауренција. Споменуте су и неке друге сестре којима, како пише, "презимена нису позната". Тако се спомиње с. Валдемара (вероватно с. Алдемара Кошчак), затим Винфрид, односно с. Винфрида Шушак, с. Викторија, презимена Кукенбергер, те сестре с наводним именима: Флоријана, Арцоса, Гауденције (сиц!). Свакако треба да има на уму да је реч о образованим особама које су посветиле свој живот Богу и људима у потреби (што је каризма сестара милосрдница), које су дошле у радно и животно исцрпљујуће услове те су, успркос томе, с љубављу и поштовањем часно вршиле дело хришћанске љубави. На неколико је места у попратним материјалима споменут и надбискуп Алојзије Степинац, и то с тенденциозним описима и негативним призвуцима у тумачењима, као да је и он био учесник неких злодела која су, наводно, почињена у тим прихватилиштима. Пре четрдесет и седам година надбискуп Фрањо Кухарић (27. септембра 1975, у Цркви сестара милосрдница у Загребу) осврнуо се на тешке оптужбе и оповргнуо клевете које су се тада, очигледно интензивније, истицале у јавности против часних сестара које су деловале у прихватилиштима деце у Јастребарском. Он истиче чињеницу да након рата ниједна часна сестра није позвана на суд нити суђена због свога деловања. Штавише, тада су – кад је надбискуп о томе говорио – неке још биле живе и примале пензију за тај свој рад у служби. Да су учиниле то што им се и данас жели приписати, сигурно би се с њима друкчије поступало. Њима је дата могућност да и након рата делују у том прихватилишту, уз услов да не носе редовничку одећу, на шта оне нису пристале. Надбискуп Кухарић напомиње да су деци медицинску негу пружали лекари који су били "познати по свом уверењу, међу којима је био и Жидов и Србин". Сматрамо потребним, дужим наводом, изнети његове речи од пре готово педесет година: "На изречене клевете могли бисмо ћутати. Али кад се ради о неистинама које одјекују далеко и дуго, онда морамо следити Исусов пример кад је војнику који га је ударио рекао: ‘Ако сам криво рекао, докажи да је криво! Ако ли право, зашто ме удараш‘ (Ив 18, 23)." Надбискуп Кухарић надаље каже: "У Јастребарском се кани трајно скупљати у будућности млади из свих република. Сваке године имала би им се понављати иста прича о злочинима часних сестара. […] Сваке године нове и нове генерације младих морале би бити отроване мржњом на том гробу. Питамо се: према коме? Према часним сестрама. Али не само према њима! Та мржња би се из тих младих срца нужно ширила и на Католичку цркву! […] Ми гледамо опасност да би се таквим тврдњама могла у младим душама распаљивати и национална мржња. […] Ово нисам рекао зато да било према коме пробудим било какву мржњу. Мржња је проклетство, њу треба гасити. Рекао сам то зато да се такве клевете више не би понављале и да би тако било мање мржње, више истине, више праведности и више љубави" (Глас Концила од 12. октобра 1975, бр. 21, стр. 3). 4. Гледајући целину тадашњих догађања, посебно је болно данас видети удруживање идеолошке пропаганде из времена југословенског комунистичког тоталитаризма по којој су лекари, медицинско особље, а понајвише часне сестре, као и многи доброчинитељи и удомитељи који су улагали своје снаге и знање, који су се жртвовали у спасавању деце у прихватилиштима у Сиску и Јастребарском, приказани као најгори злочинци. Наиме, ако су та деца проглашена мученицима, морају постојати и мучитељи, а из приложенога се подразумева да су то управо наведени људи који су истински заслужни да је пуно збринуте деце у изузетно тешким околностима преживело. Уместо да се истичу њихова дела милосрђа, понегде с ознакама истинске светости, и да им будемо захвални за њихове примере, на њихова се имена и дела поновно ставља терет монструозних оптужаба и кривице. Познато је да су деца, која су 1942. смештена у прихватилишта, била напуштена сирочад, готово гола, изгладнела и оболела од заразних болести, те им је у таквом тешком стању пружена медицинска и свака друга помоћ која је била могућа у тим ратним неприликама. Требало би бити само по себи разумљиво да податке о великој смртности деце треба сместити у контекст ондашње смртности генерално и у конкретне услове. С једне стране, постоје дивна сведочанства о великој бризи и заузетости становника Хрватске, а посебно католика, који су хранили ту децу и који су усвојили на хиљаде ратне сирочади показујући тако велику хршћанску љубав према онима који су били у потреби. С друге стране – уз сва настојања усмерена да се докаже супротно – не постоје ни документи ни искази на суђењима после Другога светскога рата да је и једно то дете сироче било убијено или мучено. Заиста, није ли чудно да ниједној од часних сестара, које су наводно починиле застрашујуће злочине, није нађена никаква кривица нити је која суђена и осуђена у послератним процесима, за које знамо каквом су "објективношћу и правдом" вођени? Занимљиво је и то да се не спомињу поступци партизана и њихова деловања, због којих су деца трпела, како пре доласка у прихватилишта, тако и током њихова боравка у прихватилишту и након рата. Истински би допринос био осветлити све видике преживљавања и живота страдалника, као и улоге установа и физичких лица током Другога светскога рата и након њега. Католичка црква, на челу с надбискупом Алојзијем Степинцем, учинила је – посебно деловањем "Каритаса Загребачке надбискупије" – узорна дела љубави према ближњима бринући се за ту децу, при чему су пожртвовност за децу у Јастребарском и Сиску манифестовали посебно католички свештеници и посебно часне сестре, тако да су се неке – негујући болесне – заразиле, а једна је од њих због тога и умрла. 5. Иако смо сигурни да Вам је познато пуно вредних научних радова и прилога, у којима се – методом историјских наука – покушава допрети до што тачнијих података, те до још појединости о збрињавању тзв. "козарачке деце" и о прихватилиштима у Сиску и Јастребарском, наводимо барем неколико доприноса помоћу којих се о томе може лако разлучити истина од неистине, што већа објективност од злонамерних памфлета. Понајпре би требало узети у руке рукопис Нарцисе Ленгел-Кризман "Спашавање дјеце". Вредност је у томе што је ауторка историчарка комунистичке и пројугословенске провенијенције, те њено писање може додатно помоћи при расуђивању које бежи од пристраности и узима у обзир различитост извора. Гледајући објављене прилоге унатраг тридесет и пет година, вредно је прочитати шта пише Словенац, католички свешетник, лазарист Станко Жакељ, а шта је објављено у недељнику Гласу Концила (у бројевима 7-13) од 15. фебруара до 29. марта 1987. Надаље, свакако се не би смело занемарити дело Ћирила Петешића Дјечји дом Јастребарско, Загреб, 1990. У њему се, између осталог, могу наћи драгоцене изјаве и сведочанства др Бранка Драгишића, лекара у прихватилишту, педијатра, професора Медицинскога факултета у Загребу, сина православнога свештеника. Сигурно да пуно светла долази и из Дневника Диане Будисављевић, Загреб, 2003, као и из дјела Наташе Матаушић "Диана Будисављевић, прешућена хероина Другог светског рата", Загреб, 2020. Јурај Батеља у свом је приказу: Блажени Алојзије Степинац и град Јастребарско, Загреб, 2008. (у III делу: Блажени Алојзије Степинац у Дому ратне сирочади у Јастребарском, стр. 69-120) сажето изнео податке за увид у разна питања повезана с прихватилиштима, с нагласком на деловању надбискупа Степинца. Посебну пажњу завређује прошле године објављен рад: Игор Вукић – Илија Кузман, Неке спознаје о збрињавању и здравственој скрби дјеце с Козаре у прихватилиштима 1942. године, у: ПИЛАР – Часопис за друштвене и хуманистичке студије, 16 (2021) бр. 31, стр. 67-102. У њему је значајно оно што о медицинском аспекту лечења и бриге у прихватилиштима у Сиску и Јастребарском те у домовима у Загребу, у облику објашњења и закључака пише проф. емерит. Илија Кузман, специјалиста инфектолог с Медицинскога факултета Свеучилишта у Загребу и Академије медицинских наука Хрватске. Дакле, сматрамо да садржај и тих неколико назначених приноса показује да је довољно тога прикупљено, објављено и доступно, те нас позива да отворена ума и срца у нечем што је прозвано злочином и мучењем видимо изузетну бригу и посвећеност спасавању деце. 6. Због свега тога остајемо у неверици и у тузи јер имамо утисак да је "Свети архијерејски сабор СПЦ-а" у овом питању очигледно прихватио реторику и комунистичку пропаганду која је препуна неистина и манипулација, где се недужнима покушава подметнути кривица за наводна мучења и убијања деце која су у хиљадама, управо љубављу и бригом хрватских католика, спасена од смрти и преживела тешке ратне прилике. Уз неверицу и жалост, без икакве намере задирања у критеријуме за канонизацију других Цркава, изражавамо своју дубоку забринутост ако се одлука темељи на неистинитим чињеницама. Наиме, такав чин може озбиљно нарушавати међусобно разумевање и заједничко служење Истини између Загребачке црквене покрајине и челништва Српске православне цркве. Дубоко жалимо за умрлом децом, а та се бол повећава када се њихова страдања покушавају искористити на најгрубљи начин. Сматрамо неизоставним, а са том намером и молимо, да се у погледу недовољно осветљених тема из прошлости односа Хрвата и Срба, католика и православних, одбаце свака суђења преузимања и продужавања неистина промовисаних у комунизму, као и њихово прилагођавање неким садашњим идеолошким и политичким циљевима који су супротни Христову јеванђељу и ширењу небескога краљевства. Ако се вишесложним питањима збрињавања деце у прихватилиштима у Јастребарском и Сиску приступа некритички, без утемељења на историјским чињеницама и истини, посредно се вређа достојанство понајпре жртава, али и оних који су понижени, због тога што су – што је посве апсурдно – чинили добра дела. Изнесене клевете дају расти стаблу које може уродити само злим плодовима све већега удаљавања између католичких и православних верника, уместо прочишћавања и приближавања снагом Божјега Духа, Духа истине којега је небески Отац, по нашем Спаситељу, даровао својој Цркви. Молећи Господина да нас чува у љубави, пуни наде да пишемо срцу отвореному Истини, у Господину Вас поздрављамо. Бискупи Загребачке црквене покрајине: Кардинал Јосип Бозанић, надбискуп метрополит загребачки, в. р. Владо Кошић, бискуп сисачки, в. р. Вјекослав Хузјак, бискуп бјеловарско-крижевачки, в. р. Боже Радош, бискуп вараждински, в. р. Милан Стипић, владика крижевачки, в. р. Иван Шашко, помоћни бискуп загребачки, в. р. и Мијо Горски, помоћни бискуп загребачки, в. р. Загреб, 25. јула 2022, на благдан Св. Јакова, апостола‘"
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије угостио је 22. јула 2022. године српску децу из Славоније у Храму Светог Саве. Поздравно слово Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Деца из основних школа у Тењи, Бијелом Брду, Бршадину, Борово Насељу и Вуковару дошла су, предвођена својим вероучитељима Мирјаном Поповић, Јованом Секулићем, Срђаном Деспотовићем, Петаром Рудићем и Бориславом Вигњевићем у једнодневну посету Београду у кординацији Заједничког већа општина Вуковар, Министарства омладине и спорта Републике Србије и народном посланицом Сањом Лакић. У пратњи Његове Светости био је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан. Деца из Славоније донела су патријарху Порфирију икону на дар, као и слику храма из њиховог краја као рођендански поклон. Њима су се у Београду придружили и другари из региона, који су већ раније долазили у посету Храму, и том приликом су Патријарху донели, као рођендански поклон, слику коју су заједничким снагама насликали, а на кој се налазе храмови из њихових места. Малишани су посебно замолили Патријарха да што пре посети и њихова места, јер како су нагласили: “наши храмови јесу мали по величини, али су преобилни љубављу и радошћу”. Показавши им Храм Светог Саве патријарх Порфирије је пожелео добродошлицу гостима указавши, том приликом, да су дошли у центар нашег народа, јер Београд је главни град у коме је Храм духовни центар који је подигнут у част Светог Саве. ”Што је више било противника светости у нашем народу, тј. што је више било противника Светитеља Саве, утолико је он више растао и ево, хвала Богу, где год да је наш народ зидају се храмови Светог Саве и сви православни Срби знају да је Свети Сава духовни отац, родоначелник нашег народа”, рекао је Патријарх истичући да смо: ”Сви заједно смо овај велелепни храм сазидали”. ”Светост, дакле честит живот, живот у врлини, живот у љубави јесте нешто што повезује сваку препреку, што савлађује сваког противника, нешто што и од противника, па ако хоћемо и непријатеља, може учинити пријатеља. Не постоји ништа друго на овом свету што од оног који је против нас може нам учинити пријатеља и брата. Наравно, не постоји ништа тако снажно на овом свету што од брата и пријатеља може учинити неког који је потпуно поистовећен са нама и ми са њим и чинити све више и више пријатеља и брата. Зато сам рекао да је важно да имамо Светог Саву као пример да њиме надахњујемо свој живот, да се напајамо вредностима Јеванђеља и оним што нас Јеванђеље учи, управо онако како је чинио Свети Сава”, истакао је патријарх Порфирије додајући да ћемо: ”тада заиста бити, где год да се налазимо, јединствени припадници исте Светосавске Православне Хришћанске Цркве, осећаћемо једни друге као браћу, као једну породицу, али у исто време – још једанпут понављам: где год да смо – бићемо грађани који су пример за углед, који доприносе другима, који доприносе изграђивању заједнице у којој се налазимо, али исто тако ћемо имати свој посебан печат. Само онда када смо утврђени у својој вери, када знамо ко смо и шта смо, имаћемо мир у души, када то не скривамо, када се не плашимо да то покажемо”. ”Кад год имамо страх у себи и бојимо се да покажемо ко смо и шта смо – то вероватно понеко од вас и зна – онда имамо и немир, онда смо несигурни, онда сумњамо у све око себе, али и у самог себе”, посебно је истакао Патријарх додавши да кад немамо: ”унутрашњу препреку и страх који нас спречавају да једноставно покажемо ко смо и шта смо, онда имамо мир и слободу. Тада слободно можемо да градимо односе са свима, а то је могуће ако смо заиста утврђени у својој вери -рећи ћу, можда неће свима бити разумљиво – не идеолошки, него утврђени у вери тако зато што се заиста молимо Христу, молимо се Богу, молимо се светитељима Божјим, трудимо се да живимо по речи Христовој, да живимо у истини и у правди, да живимо у љубави” Како је предвиђено планом посете деца ће обићи музеј Николе Тесле и Министарство спољних послова Републике Србије. Извор: Радио Слово љубве
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије угостио је, у среду 1. јун 2022. године, седамдесеторо деце из Косова и Метохије и Црне Горе који су гости заменика Градоначелника Града Београда г. Горана Весића, домаћине градске славе. Заједно са Патријархом децу су дочекали Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан и г. Горан Весић. Деца ће у Београду бити два дана, а сутра ће, како је најављено, учествовати у Београдској литији. Патријарх Порфирије је разговарао са децом указавши им да Свети Сава као најумнији Србин увек треба да нам буде узор у нашем животу. Након дочека у Храму деца су угошћена у Светосавском дому Храма Светог Саве, где им је Преосвећени Епископ топличи и изабрани шабачки г. Јеротеј уручио поклоне. Извор: Радио Слово љубве
  4. Богословија Светог Саве у Београду организовала је хуманитарну акцију и прикупљање помоћи за децу која живе у енклавама на подручју јужне српске покрајине, известила је Богословија на инстаграм страници. Деци предшколског и школског узраста од првог до осмог разреда у Ораховцу, Хочи, Церници и Косовском Поморављу, послати су пакетићи који садрже у себи основне хигијенске намирнице, школски прибор и играчке. Такође, хуманитарној организацији ''Мајка девет Југовића'' донирана је одећа и обућа, као и играчке за најмлађе, стоји у објави и додаје се: Овом приликом, захвалили бисмо се компанији PERTINI TOYS која је донирала играчке за нашу децу са Косова и Метохије, као и компанији Coca-Cola Србија на донацији сокова. Поред Богословије, велики допринос успеху ове акције допринеле су и основне школе са територије града Београда (наводимо их азбучним редом) ОШ ''Борислав Пекић'' (директору Горану Шупљеглаву и вероучитељима Маши Бјелици и Драгољубу Бришевићу), ОШ ''Драган Лукић'' (директорки Ољи Ћоровић и вероучитељима Данијели Кошћал и Оливери Николић), ОШ ''Карађорђе'' (директору Обраду Дракулићу и вероучитељима Тањи Карастојковић и Наташи Пољак) и ОШ ''Савремена'' (директорки Јасмини Френовић, Анђелији Златић и Ксенији Лазић). Свим директорима, наставницима, сарадницима, ученицима и родитељима захваљујемо се на свесрдном учешћу у овој акцији, а нашој дечици на Косову и Метохији желимо да их Сам благи Господ благослови, награди, сачува и орадости. Извор: Богословија, ФБ
  5. Бесплатно летовање на Црногорском приморју за децу са Косова и Метохије и овог лета организује ХО „Српска солидарност“. У сарадњи са НВУ „Ступови Црна Гора“ и Канцеларијом за Косово и Метохију припремају све услове да у првој половини јуна наши мали чувари Косова и Метохије летују у Сутомору и Бечићима. Придружио им се и протојереј Петар Церовић, парох бечићки, родом из Пећи. Позивамо све људе добре воље да се прикључе и помогну ову акцију названу „Косово је срце нашег срца“. О свим детаљима ове, као и осталим хуманитарним акцијама, говориће Бранко Антић, оснивач „Српске солидарности“, у суботу, 21. маја 2022. године, у 11 часова у емисији „Будимо људи“ Радија „Слово љубве“. Реприза емисије је истог дана у 21 час. Извор: Радио "Слово љубве"
  6. Секретар Верског добротворног старатељства јереј Владимир Марковић посетио је са Милосрдном секцијом Основну школу „Антон Скала“ и даривао децу светосавским пакетићима, известио је ВДС на инстаграму. Подсећамо, ову школа је основана 1964. године и прва је на Балкану специјализована за децу са аутизмом. О. Владимир је разговарао са директорком школе Наташом Севић Станковић, педагогом Ксенијом Сулејмановић и вероучитељем Сергејом Попратњаком о прилагођавању наставе и активности деци са аутизмом. Током разговора директорка се сетила низа лепих анегдота са екскурзија када су се деца увек искрено радовала посетама црквама и манастирима. „Они изузетно лепо реагују на иконе и црквену музику, па је то окружење једно од ретких где се осећају сигурно и слободно да се опусте и изразе. Ово је оно што, упркос готово немогућој вербалној комуникацији са децом, олакшава да се до деце продре и пренесе суштина хришћанске љубави кроз радост песме и молитве“, објаснио је вероучитељ Сергеј. Извор: ВДС АЕМ СПЦ инстаграм
  7. Принцеза Катарина и "Лајфлајн - Чикаго" опремили су собе у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“ у Београду, саопштено је из Краљевског двора: Принцеза Катарина наставља своју посвећеност пружању подршке и бриге о деци Србије. Још једна великодушна донација обезбеђена је у сарадњи Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине и Хуманитарне организације Лајфлајн из Чикага, која ради под покровитељством Њеног Краљевског Височанства. Центар за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“ у Београду опремљен је са пет нових дневних соба, што је значајно допринело бољим условима за живот деце у овој установи. Донација се састоји од нових софа, фотеља, табуреа, тепиха, кутија за играчке, едукативних играчака, полица, прекривача и украсних јастука за пет великих дневних соба у „Звечанској“. Ова значајнa помоћ је резултат великодушности донатора хуманитарне организације Лајфлајн Чикаго: породице Јерић, породице Десанчић, породице Вујичић, породице Станић и Питсбуршког одбора. Снага заједништва и уједињеног труда у пружању подршке онима којима је помоћ потребна, показана је овом акцијом, где су донације пет добротвора удружене да би опремили пет дневних соба за децу „Звечанске“, како би она уживала у новом и лепом животном простору. „Веома сам захвална свим донаторима Хуманитарне организације Лајфлајн Чикаго, који су великодушно подржали моју визију и посвећеност да деци омогућимо лепше и безбрижније детињство, и који су нам и овога пута помогли. Изузетно сам срећна када видим ове новоопремљене дневне собе, сигурна сам да ће деца уживати у сваком минуту проведеном у њима. Историја хуманитарне сарадње моје Фондације и Центра за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“ је дуга и испуњена бригом и љубављу према нашој деци. Деца су будућност наше земље, а та будућност је лепа и светла. Ми нећемо стати, наставићемо да чинимо све што можемо да им пружимо боље детињство“ – рекла је овом приликом Њ.К.В. Принцеза Катарина. Директор „Звечанске“ г. Зоран Милачић је изјавио: „У моје и у име деце и запослених у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине, захваљујем се Њ.К.В. Принцези Катарини, њеној Фондацији и донаторима на последњој великодушној акцији. Захваљујући Вашој донацији побољшани су услови живота деце у РЈ Смештај уз интензивну подршку. Пет дневних боравака је комплетно опремљено новим намештајем чиме је простор у коме деца свакодневно бораве оплемењен. Примите искрену захвалност за несебичну, дугогодишњу подршку и исказани сензибилитет према нашим корисницима, чиме олакшавате и нашој установи да оствари своју мисију и право деце на квалитетан живот, раст и развој“. Извор: Краљевски двор http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=32473
  8. Патријарх Порфирије: Ми из Цркве заједно са вашим владиком Герасимом и свештеницима на том простору колико год можемо трудимо се да будемо уз вас, да анимирамо и покренемо многе људе који имају више него што им је потребно да се покажу да су људи, да покажу солидарност и спремност да разумеју када је другоме помоћ потребна. Сигуран сам да ћете и ви, ако неком другом буде била потребна помоћ, то исто учинити. Нека Бог да да домови што пре буду уређени и да престану потреси. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поделио је 5. јануара 2022. године у храму Светог Саве на Врачару Божићне пакетиће малишанима из места погођених разорним земљотресима на Банији. Том приликом, Његова Светост Патријарх је поручио: -Драга децо, радујем се што сте дошли у Београд, а посебно се радујем што сте дошли са Баније. Увек волим када дође неко из Хрватске, поготово кад дођу они који су православне вере, а највише волим када дође неко са Баније. Банија нам је свима прирасла за срце пре свега због ваше храбрости, због вашег јунаштва, због тога што сте и поред земљотреса који су вас задесили, хвала Богу, остали и даље у својим кућама, иако су многе од њих оштећене. Ја сам био више пута тамо и видео сам колико је потрес био разоран, али хвала Богу, захваљујући пре свега државним институцијама из Хрватске и државним институцијама из Србије, прва помоћ је врло брзо дошла, радови се изводе, поправљају се куће, поправљају се домови. Знам, такође, да често имате нових и нових, хвала Богу, слабијих потреса. Неко ми је управо од ваших вршњака рекао да се више ни не буди на потресе, јер сте се потпуно навикли на такву ситуацију. Даће Бог да се земља смири, а онда и брига и љубав многих да се покаже још већом и да се потпуно ваши животи нормализују. Ми из Цркве заједно са вашим владиком Герасимом и свештеницима на том простору колико год можемо трудимо се да будемо уз вас, да анимирамо и покренемо многе људе који имају више него што им је потребно да се покажу да су људи, да покажу солидарност и спремност да разумеју када је другоме помоћ потребна. Сигуран сам да ћете и ви, ако неком другом буде била потребна помоћ, то исто учинити. Нека Бог да да домови што пре буду уређени и да престану потреси. -У ове дане када се спремамо за Божић потребно је да изнутра будемо радосни. Ми сви знамо да је Божић празник радости, празник љубави, празник мира, јер на тај празник више него у друге дане постајемо свесни да Бог не само да постоји, него да нас Бог воли, да воли људе, а да нарочито воли децу. Господ нас речима: Пустите децу да долазе к мени, и: Ако не будете као деца, нећете ући у Царство небеско позива да будемо заиста добра деца својим родитељима, да будемо послушни, да будемо добри другари са својим комшијама, пријатељима и онима који заједно са нама иду у школу. Он нас позива да се трудимо да волимо свет, а то значи да волимо сваког човека без обзира о коме се ради. Само ако тако чинимо, бићемо на путу добра и на путу на којем ћемо сусрести љубав Божју. На том путу ћемо онда када нам је тешко и када нам је лепо упутити једну молитву Богу. Када нам је тешко молимо се да нам Бог помогне, а када нам је добро и када смо радосни да благодаримо Богу на тој радости. Знајте да је молитва најјаче оружје, најјаче оруђе, јер се молитвом ми обраћамо Богу топлим речима, речима које Бог сигурно чује и онда када ми отворимо своје уши и своје срце можемо да препознамо топлину присуства Божјег, али и његову помоћ. Нека Бог да да прославите у радости овај Божић, а следеће године да животи у вашим крајевима буду потпуно нормализовани. Ја ћу данас послеподне ићи у Загреб да будем тамо можда и са неким од ваших родитеља, рођака, пријатеља и познаника за Бадњи дан и да служим тамо Литургију у храму Преображења Господњег на Цветном тргу, а онда да будем и за Бадње вече са православним Србима који живе у Загребу а и шире, али и са другим људима добре воље који се труде да буду баш у духу Божића пријатељи свима, да буду браћа свима. Циљ свакога од нас јесте да од познанства преко пријатељства дођемо до братства. То и ви чините тамо у својим местима са својим другарима. Нека вас све Господ благослови! Нека вам је срећан Божић и да Бог да да понесете најлепше могуће утиске одавде из Београда, а нарочито из храма Светога Саве, светитеља који је по љубави пре свега близак деци. Када будете читали његов живот видећете колику љубав има према сваком детету, а и сам је као дете чврсто у свом срцу одлучио да служи Богу, а то значи да буде слуга љубави. Добро сте дошли и нека вас све Бог благослови! Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије приредио је 22. децембра 2021. године, у Спомен храму Светог Саве на Врачару свечани пријем за директоре основних и средњих школа на територији Архиепископије београдско-карловачке. Свечаном пријему под сводовимма заветног храма српског народа присуствовали су Епископ ремезијански г. Стефан, старешина храма Светог Саве; Епископ топлички г. Јеротеј, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке; Епископ хвостански г. Јустин, координатор добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке; Епископ марчански г. Сава, шеф кабинета Патријарха српског; г. Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, продекан за науку Православног богословског факултета Универзитета у Београду; г. Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета; г. Златко Грушановић, директор Завода за унапређење образовања; г. Драган Филиповић, директор Школске управе Београда; г. Славко Гак, градски секретар за образовање и дечју заштиту; капетан бојног брода Мирослав Ћитић, начелник Војне гимназије; пуковник др Стеван Мушицки, начелник Средње стручне војне школе 1300 каплара. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је захвалнице директору Пете београдске гимназије гђи Борки Поповић за несебичну љубав и подршку коју је пружила верској настави, вероучитељима и ученицима у тој школи; директору Земунске гимназије г. Милошу Бјелановић за показану љуба према Православној Цркви и доприносу реализацији верске наставе; директору Основне школе Никола Тесла у Раковици г. Станиславу Ставуљевићу, који је својим учешћем у животу Цркве пружио пример и охрабрење за све ђаке и родитеље што је резултирало највећим одзивом ђака за верску наставу на територији Београда. Захвалнице из руке Његове Светости примили су и вероучитељ г. Вук Јовановић за допринос у унапређењу верске наставе; дипломирани теолог, мастер археолог, докторанд на Филозофском факултету у Београду, вероучитељ г. Велибор Мартиновић за изузетан допринос у верској настави; вероучитељ у Основној школи Дринка Павловић г. Немања Протић за показан труд у верској настави. Захвалницу за допринос у извештавању о положају и улози верске наставе у српском друштву и образовном систему добила је новинар Информативне агенције Спутњик гђа Сенка Милош. Беседу Његове Светости Патријарха преносимо у целини: Ваша Преосвештенства, уважени министре, господине директоре Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, драги директори основних и средњих школа, Осећам данас изузетну радост што смо се нашли под сводовима храма који је посвећен највећем и најважнијем просветитељу српског народа, могли бисмо рећи директору свих просветних установа у српском народу кроз историју, ако под директором подразумевамо онога који надзире, руководи, подстиче и води између Сциле и Харибде брод образовања и васпитавања младих нараштаја у нашем народу. Ми, као што смо већ чули, имамо изузетну радост због повода којим смо се данас сабрали, а то је дваедестогодишњица од повратка веронауке у основне и средње школе Републике Србије. Наравно, и овај јубилеј као и сваки јубилеј има и више праваца, али и задатака и могућности. Са једне стране дужни смо на првом месту да се захвалимо свима онима који су учествовали у повратку веронауке у школе, а сигурни смо да они то нису учинили из било каквих идеолошких или политикантских разлога, него да су у датом тренутку тј. у стицају датих околности разумели смисао и значај верске науке за младе нараштаје. Све оно што се у Закону о образовању наводи да су циљеви образовања могло би се у највећем делу наћи управо у верској настави. Тамо се наводи да су циљеви стицање знања из разних наука - и да не набрајам све по реду - али и истовремено и чување и развијање идентитета и, наравно као оквир свих тих задатака, развијање етоса, етике, моралног квалитета међу младим људима, у млађим нараштајима у школама. Дакле, готово сви циљеви који предвиђа Закон о образовању, а испуњавају се на разне начине кроз разне предмете, као да се сажимају, рекапитулирају у верској настави. Ту чињеницу они који су враћали веронауку у српске школе су разумели. Разумели су колико је верска настава важна за морално здравље и моралне перспективе, могућности да неко ко се укорењује не само у стицању информација из области вере, него и ко хоће принципима, вредностима тих знања да живи, он има перспективу да се развија у здраву, моралну, етички здраву личност, али у исто време самим тим и у једну избалансирану - психолошки говорећи - личност. Дакле, хвала свима онима који су учествовали у враћању веронауке у српске школе. Наравно, морамо се сетити и покојног премијера Зорана Ђинђића, који је заправо први разумео ово о чему говорим и имао снаге и одлучности да без много калкулисања и манипулисања том темом једним потезом - видевши да између Цркава и верских заједница не само да не постоји разлика по том питању него да постоји једнодушност, једногласност и консензус - омогућио да се отворе перспективе резултата присуства верске наставе у школама. О цифрама не бих говорио. Рекао бих само то да оно што има нешто бржи почетак носи у себи одређене мањкавости. Једна од тих мањкавости је статус вероучитеља у школама. Ми смо започели разговоре са министром и министарством на ту тему. Много је ово министарство до сада учинило уопште на плану црквеног образовања, али разговарали смо и о статусу вероучитеља. То је отворена тема. Сигуран сам да ви, који сте директори школа, то разумете и да осећате и сами потребу да статус вероучитеља - у најмању руку логично је - треба да буде исти као и статус свих других наставника и учитеља, тј. да они буду равноправни запосленици институција у којима раде. На неки начин, немојте замерити што ћу употребити ту реч, али то је од самог почетка до данас тако, вероучитељи су дискриминисани. Можда не постоји ниједна друга професија у нашем друштву која трпи ту врсту дискриминације. То видим и као своју личну моралну обавезу у односу на вероучитеље. Многи су били и моји студенти. Верујем да ћемо ускоро наћи одговарајући модел да ову нашу - можемо рећи - амбицију, али и истинску потребу реализујемо што пре, а да тиме ни на који начин угрозимо било кога и било шта. Морам да истакнем да Цркве и верске заједнице у Србији, као и на многим другим пољима, имају међусобно разумевање и подршку и сарађују и на овом плану. Желео бих овом приликом да се захвалим свима вама који сте овде присутни, посебно директорима школа, пре свега што сте одвојили време да дођете данас у окриље директора свих наших школа, то је Свети Сава, али исто тако јер знам да није нимало једноставно бити на челу било ког колектива и да је вероватно много једноставније и лакше бавити се неким практичним пословима него међуљудским односима. Молим се заједно са вама да вам Бог да снаге да на том пољу имате резултате, а подсећам и себе и вас да је то најважније поље. Ту треба да уложите највећу енергију колико год је могуће. Различити људи из различитих породица, а заправо у својој свакодевници оптерећени личним искушењима и проблемима, долазе на посао и нису увек онакви какви заправо јесу. Понекад некоме није ни до чега, ни до шале, ни до осмеха, ни до озбиљних разговора; може бити да смо дисторзирани и измештени из својих лежишта; нисмо онакви какви јесмо кад смо стабилни. Нека вам Бог да снаге да пре свега радите на изграђивању што је могуће бољег колектива зато што ће онда и резултати свакога од вас на плану рада са децом бити много, много бољи. Правим малу дигресију: то је као у браку; ми знамо да су деца највећи благослов за родитеље, али кад год говорим шта би требало да буде најважније у браку - а то је порука Христова, искуство Цркве - шта је највећа инвестиција и највећи дар који родитељи могу да поклоне својој деци, то је њихова међусобна љубав. Зато у Светом писму Старог завета Бог и каже, говорећи о браку: Оставиће човек оца и мајку своју и прилепиће се својој жени и двоје ће бити једно. Није рекао: Оставиће човек оца и мајку и ожениће се и добиће децу. То је ствар љубави и плана Божјег. Дакле, први и основни задатак и циљ јесте љубав, а прва тачка љубави мора бити између мужа и жене како би та љубав могла да се дарује онима којима Бог обрадује родитеље. И ви сте на челу породица, на челу колектива који треба љубављу да преноси одређена знања и зато је најважније, а сигуран сам и најкомпликованије, да се у колективима граде истински и прави колегијални односи, међусобно разумевање и подршка, а то су све епитети и одрази љубави. Ако је тако онда ће оно што треба да буде пренето као формално знање деци уродити много много већим плодовима. Онда ће то бити Богом благословено. Ми добро знамо да знање само по себи још увек ништа не значи. Када знање треба да оценимо и ставимо у неки аксиолошки контекст оно може бити као материјал, као оруђе употребљено и на добро - да служи врлини, да служи заједници - а може бити употребљено и на као извр деструкције. Толико примера имамо, а наравно најрадикалнији пример јесте - да поменемо нешто о чему се и данас говори у време енергетске кризе - атомска или нуклеарна енергија. Дакле, та енергија, која по себи може бити искориштена на добро, на корист поједнинца, заједнице и људског рода, а видели смо како може бити и злоупотребљена. Зато као још један додатни задатак за вас, а чини ми се да је то крајњи циљ школе - зато се она и назива васпитном установом - јесте да се трудимо да паралелно и једнако (а можда и преко тога и више од тога) са представљањем информација из појединих научних области развијамо врлину код деце као би та знања заиста могла да буду креативна за њих, да их изграђују, да буду добра по њих, а онда самим тим и за заједницу у којој живе. Наравно, све бива много једноставније и лакше када се трудимо да сами будемо пример и знања и врлине - и враћам се на почетак - а то не може ако једни друге гледамо мрким погледом, ако једни друге доживљавамо као сметњу у свом животу. Драга господо директори и даме директори или директорке - како год волите, није нам проблем да будемо коректни у сваком смислу те речи, а мислим да то није суштина; коректни смо кад истински поштујемо једни друге, а наравно и кад знамо за ред, јер та коректност на коју нас често позивају значи рушење свих могућих принципа и поретка, а без поретка нема света, без поретка нема школе, без поретка нема друштва - дакле, нека вам Бог да, браћо и сестре, снагу и љубав за посао којим се бавите како бисте онда из напора које улажете убирали само радост и осећање пуноће. Хвала још једампут драгом министру просвете, директору Управе, свима вама што сте дошли овде. Молим вас да колико год је до вас - и без пропаганде наравно и без идеје да било коме било шта намећемо или да ви намећете - да отворите врата за децу која долазе да похађају верску наставу и, немојте да замерите што ћу можда бити директан, да се не трудите и да, опростите још једампут што то кажем, свесно или несвесно спречавате било кога уколико родитељи деце и сама деца имају потребу за верском наставом, а било је и таквих случајева. Хвала Богу, то су изузеци који у овом случају нису правило. Нека вас све Господ благослови. Нека су срећни Божићни празници и нова 2022. година вама лично, вашим ближњима и вашим породицама. Благослов Господњи нека буде над свима нама. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. Дневни боравак за децу са сметњама у развоју отворен је при храму Светог Василија Великог у Маршићу, захваљујући сарадњи Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики и Школе за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“. Боравак деце у овом простору је бесплатан, а предвиђено је да малишани за почетак у боравку буду пет дана у недељи, по четири сата дневно. У плану је да се организује и викенд боравка до 48 сати у континуитету. Дневни боравак се простире на око 400 квадратних метара, а опремљен је квалитетом и савременом опремом. Састоји се од три просторије за радно-окупационе активности, по два купатила, кухиње и просторије за одмор, чајне кухиње, канцеларије, оставе и просторије за рекреацију. “Често родитељи читав свој живот и животе друге деце у породици подређују детету са сметњама у развоју, што ни мало није лако и једноставно, умајући у виду о каквој се деци ради. У жељи да се укључимо и помогнемо дошло се на идеју да организујемо бесплатан дневни боравак за децу са сметњама у развоју, и тако преузмемо на себе део одговорности и терета родитеља деце са сметњама у развоју, али и да духовни и друштвени живот поменуте деце подигнемо на виши ниво”, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. У раду са децом ће осим стручњака из области дефектологије, педагогије, психологије учествовати и свештеници. „План рада и ритам дана је осмислила дефектолог др Татјана Симић директорка школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ из Крагујевца, са тимом стручних сарадника, а у реализацији програма учествује стручни кадар из области дефектологије, педагогије, психологије, али и свештенство. У боравку ће осим времена предвиђеног за радно-окупационе активности бити и времена за забаву и рекреацију, деца ће имати оброке, а предвиђен је и инклузивни програм са ученицима Основне школе „19. Октобар“ из Маршића, у чијој реализацији ће учествовати и запослени у поменутој школи, на челу са директорком и педагогом школе“, поручују из Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. Наглашавају и да су им конкретни циљеви пружање помоћи деци и младима са сметњама у развоју, као и њиховим породицама, кроз организовање радионица и дневног боравка у просторијама парохијског дома, едукацију, рехабилитациони третман и рекреацију, оспособљавање за што самосталнији живот и рад, подстицање и развој литургијско-духовног живота, и остваривање других пројеката у циљу подизања квалитета живота и социјалне инклузије. „Удружење има активну подршку Градске управе за здравствену и социјалну заштиту Града Крагујевца, на челу са начелником Николом Рибарићем, школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ и директорком Татјаном Симић, као и сарадњу са Основном школом „19. Октобар“ из Маршића и директорком Снежаном Рајевац и педагогом школе Горданом Рапајић, а сва поменута лица активно учествују у раду Удружења и реализацији програма. Овом приликом треба истаћи изузетно добар одазив како стручних радника, тако и свих осталих који имају желју и добру волју да волонтерски учествују у реализацији овог харитативног подухвата, као и активност наше дијаспоре у САД која се на иницијативу Марине Николић укључила у релизацију наше хуманитарне делатности. Ово је и одлична могућност да наше парохијане активно укључимо у харитативни рад, јер је једна од примарних мисија Цркве управо помоћ онима који не могу да се сами старају о себи, о чему налазимо сведочанства у Делима апостолским и Посланицама, као и записима из апостолског периода живота Цркве“, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. https://www.infokg.rs/info/otvoren-dnevni-boravak-za-decu-sa-smetnjama-u-razvoju-u-marsicu-foto.html
  11. Патријарх Московски и целе Русије Кирил позвао је жене које су спремне да роде дете, али не могу самостално да га подижу да не врше абортус, већ да га дају Руској православној цркви на васпитање. „Ако не можете да подижете дете, али сте га родили или сте спремни да га родите, не убијајте дете, родите га и предајте Цркви и ми ћемо урадити све да га васпитамо и ставимо на ноге“, истакао је патријарх. Он је објаснио да Црква никад неће спречавати мајку да посећује дете, већ напротив — све ће урадити да ојача породицу, макар и непотпуну, али која има вредност и пред Богом и пред целом отаџбином. Патријарх Кирил: Не убијајте нерођену децу, и не напуштајте рођену — Црква ће их гајити RS.SPUTNIKNEWS.COM Патријарх Московски и целе Русије Кирил позвао је жене које су спремне да роде дете, али не могу самостално да га...
  12. Гост треће по реду специјалне великипосне емисије на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је ђакон Горан Нухановић, ђакон при свештеној обитељи манастира Раковица надомак Београда. Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм. Повезан садржај: Великопосни разговори на Телевизији Храм: Презвитер Анђелко Додер - "Да Христовим Васкрсењем опростимо једни другима" Великопосни разговори на Телевизији Храм: Презвитер Станко Лакетић - "Пост је духовна гозба"
  13. У организацији Црквене општине суботичке, и ове године, по већ устаљеној пракси, организована је акција прикупљања пакетићâ за децу са Косова и Метохије, а поводом предстојећег празника Христовог Рождества. Предвођени својим свештенством, у акцији су учествовали верници из Суботице, који су својим даровима пружили допринос овој добротоворној акцији, као гест помоћи деци са Косова и Метохије. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  14. У низу харитативних делатности мисионарског центра "Св. Јаков Тумански" братство манастира Тумана обезбедило је 2486 пакетића за 18 . домова за децу и омладину ометену у развоју, центрима за заштиту одојчади и деце. Вредност укупне донације износи 1.653.180.55 динара
  15. КАМП МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА У СИЈАРИНСКОЈ БАЊИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ ~ Аутор ~МЕДИЈСКО-ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ НИШКE У понедељак 02. новембра 2020. године, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније заједно са председником Општине Медвеђа господином др Небојшом Арсићем, начелником јабланичког округа господином Милошем Ћирићем и свештенством архијерејског намесништва јабланичког дочекали су у Медвеђи Игумана манастира Хиландара архимандрита Методија. За оца Методија је најпре уприличен пријем у општини, пријему је присуствовао и градоначелник Врања господин Слободан Миленковић. Након Медвеђе Преосвећени Владика Арсеније и Игуман Методије су се упутили ка Сијаринској Бањи заједно са градоначелницима, начелницима јабланичког и нишавског округа и свештеницима. Његово Преосвештенство благословио је почетак грађевинских радова на уређењу будућег кампа за децу и младе. За потребе летњег кампа за децу и млада манастир Хиландар ће у Сијаринској Бањи адаптирати три двоспратне зграде које су некада припадале лесковачком текстилу. Жеља Хиландарског игумана је да се овде објекти обнове како би деца из Србије, дијаспоре и других Православних земаља у летњим месецима у овом кампу проводила време и упознала ове крајеве као и околину.
  16. КАМП МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА У СИЈАРИНСКОЈ БАЊИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ ~ Аутор ~МЕДИЈСКО-ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ НИШКE У понедељак 02. новембра 2020. године, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније заједно са председником Општине Медвеђа господином др Небојшом Арсићем, начелником јабланичког округа господином Милошем Ћирићем и свештенством архијерејског намесништва јабланичког дочекали су у Медвеђи Игумана манастира Хиландара архимандрита Методија. За оца Методија је најпре уприличен пријем у општини, пријему је присуствовао и градоначелник Врања господин Слободан Миленковић. Након Медвеђе Преосвећени Владика Арсеније и Игуман Методије су се упутили ка Сијаринској Бањи заједно са градоначелницима, начелницима јабланичког и нишавског округа и свештеницима. Његово Преосвештенство благословио је почетак грађевинских радова на уређењу будућег кампа за децу и младе. За потребе летњег кампа за децу и млада манастир Хиландар ће у Сијаринској Бањи адаптирати три двоспратне зграде које су некада припадале лесковачком текстилу. Жеља Хиландарског игумана је да се овде објекти обнове како би деца из Србије, дијаспоре и других Православних земаља у летњим месецима у овом кампу проводила време и упознала ове крајеве као и околину. View full Странице
  17. Због тренутне ситуације, наш пријатељ и члан наше заједнице Иван Димитријевић, дипломирани музичар и соло певач, ради као просвети радник као наставник музичког седам година. Овим путем желео би да помогне а и приближи предмет тј. наставу солфеђа путем вибера или скајпа, првенствено деци која похађају музичке школе.Часови солфеђа су бесплатни. Литература потребна за часове Боривоје Поповић од 1-6 разреда ниже музичке школе и Владимир Јовановић такође од 1-6 разреда ниже музичке школе. Термин за држање часа сваког радног дана од 17-19 часова Часове ћу држати преко вибер програма 0644209313
  18. Због тренутне ситуације, наш пријатељ и члан наше заједнице Иван Димитријевић, дипломирани музичар и соло певач, ради као просвети радник као наставник музичког седам година. Овим путем желео би да помогне а и приближи предмет тј. наставу солфеђа путем вибера или скајпа, првенствено деци која похађају музичке школе.Часови солфеђа су бесплатни. Литература потребна за часове Боривоје Поповић од 1-6 разреда ниже музичке школе и Владимир Јовановић такође од 1-6 разреда ниже музичке школе. Термин за држање часа сваког радног дана од 17-19 часова Часове ћу држати преко вибер програма 0644209313 View full Странице
  19. Novi bizaran izazov širi se među tinejdžerima diljem svijeta, a koliko je opasan potvrđuje i činjenica da su neki već završili u bolnici. Zove se Skull-Breaker Challenge (mi bismo ga nazivali izazovom slomljene glave) ili Tripping Jump Challenge i munjevitom se brzinom proširio TikTokom, aplikacijom za dijeljenje kratkih video zapisa, koja broji preko pola milijarde korisnika u svijetu. O čemu je riječ? Troje ljudi stoji ispred kamere, od kojih dvoje, s lijeva i s desna, skaču u isto vrijeme. Slijedi ih i osoba koja u sredini, a koju je prilikom skoka potrebno udariti u noge kako bi izgubila ravnotežu i pala na pod, i to vrlo vjerojatno na leđa, odnosno glavu. Izazov navodno potječe iz Španjolske, odakle se proširio na ostatak Europe i SAD-a, javlja NY Post. Početkom veljače ove godine na društvenim je mrežama objavljen je video s upozorenjem gdje autor poručuje da je riječ o novoj modi koja se širi školama te da prihvaćanje ‘izazova’ može prouzročiti lomove lubanje i druge ozljede. Kako javljaju brojni svjetski mediji, već su prijavljeni prvi slučajevi hospitalizacije djece koja su sudjelovala u izazovu. Mladić iz Arizone hitno je prebačen u bolnicu nakon što je zadobio ozljedu glave i snažne posjekotine u ustima, požalila se njegova majka. U bolnici je završio i trinaestogodišnji sin Marca i Stacy Shenker iz New Jerseyja. Zadobio je potres mozga i 20 minuta nije dolazio k svijesti pa je prevezen u bolnicu. ”Ne mogu opisati koliko je to bolno, fizički i psihički”, opisao je posljedice svog pada tinejdžer iz Miamija. Neki roditelji, čija su djeca ozlijeđena u ovom “izazovu”, već podižu tužbe protiv roditelja druge djece koja su u njemu sudjelovala, škola u kojima se to događa, a uskoro bi na udaru mogao biti i sam Tik Tok. Glasnogovornik TikToka ograđuje se od svega, tvrdeći kako smjernice zajednice ne dopuštaju sadržaj koji potiče ili promovira opasne izazove te da iz aplikacije uklanjaju svako prijavljeno ponašanje koje krši te smjernice. https://m.dnevno.hr/vijesti/video-hitno-provjerite-ima-li-vase-dijete-ovu-aplikaciju-pojavio-se-novi-opasan-izazov-1434123/ Нећу постављати видео, због тога што ми је било мука да гледам, нама је на вибер групи одељења један родитељ послао снимак пре неки дан са упозорење. Одгледала сам три пада три детета и није ми било добро. Муж је одгледао и рекао да је двоје баш било жестоко повређено. Оно што је важно јесте да многа деца нису знала о чему је реч (деца која се налазе у средини и која на крају падају и бивају повређена), него су им другари говорили да се снимају само како скачу, а онда и он/она то треба да понови. Деца су наивно скакала и након тога падала и разбијала главе. Објасните деци о чему је реч. Друга "игрица" која се појавила је Outlet/penny challenge Nova igra izazova pod nazivom Outlet/penny challenge postala je sve popularnija među djecom i mladima u svijetu bez obzira na to što može izazvati ozbiljne posljedice. Stručnjaci upozoravaju da punjač iako nije u potpunosti priključen u utičnicu ipak omogućava punjenje uređaja, a često se kao nuspojava pojavljuju uništene instalacije o čemu su izvještavali brojni svjetski mediji. Koliko je ova igra uzela maha dokaz je i posljednji policijski izvještaj iz Massachusettsa gdje su dvojica tinejdžera optužena za izazivanje požara u ’’Whitman-Hanson’’ srednjoj školi i protiv njih je pokrenut krivični postupak zbog pokušaja paljenja državne ustanove i uništavanja javne svojine. Pored materijalne štete, ova igra nanijela je brojnim učesnicima i tjelesne povrede u vidu opekotina, a nadležni upozoravaju da, u zavisnosti od vrste instalacije, može doći i do izuzetno jakog strujnog udara koji može izazvati smrt. Stručnjaci su uspjeli da se izbore sa zastrašujućim igrama kao što su Plavi kit i Momo, ali nikako ne mogu da stanu na kraj izazovima koji postoje još iz doba prije interneta, a koji su sada našli svoje mjesto i u viralnom svijetu. https://youtu.be/yFl6UhH1Stc извор Писали смо на форуму о плавом киту и игрици Момо
  20. Како ставити децу на спавање тако да она заиста заспе, а не да стално траже „у тоалет”, „да попију воде” и „бојим се мрака”? И тако да ова последња тачка свакодневног васпитног процеса буде не покушај, већ стварно време васпитања, а било би добро када би још била и радосна за све учеснике процеса? Свака мама, сваки тата решава ове проблеме на свој начин. Јер су задаци код свих родитеља другачији, посебни. И деца су код свих посебна, оно што успављује једно дете може да буде средство узбуђења код другог. Посебно што сада има тако много деце с разним болестима. И способност да се успава дете с болесним стомачићем, а тим пре и с нервним проблемима, највише зависи од познанства с добрим лекаром и од спремности родитеља на подвиге. Тако да овде неће бити реч о рецептима. Али ће бити о причама о томе како родитељи излазе на крај са овим интересантним задатком.
  21. Да ли сте, драга дјецо, некада запитали зашто је Свети Сава већ вијековима најважнија и најчувенија личност у српскоме народу? Одговор на ово питање лежи, између осталога, и у истини да је овај светитељ сјајнога ока, свијетлога образа, радоснога срца и смиренога духа био изузетно мудар, паметан и вриједан, побожан и храбар. Али то, наравно, није све. Одговор нам, поред поменутог, открива и податак из Савиног живота који каже да је светитељ без трунке жаљења оставио блага овога свијета те своју племићку титулу замијенио монашком хаљином, посвећујући свој живот Господу Богу нашему. На концу, Свети Сава је толику славу заслужио и тиме што је читавога живота поучавао свој народ, указујући му неуморно на значај просвјећења и лијечења људи, на неопходност поштовања реда, поретка, права и правде… И то је само дјелић у мноштву врлина које су красиле овог дивног светитеља цркве наше, који је непрестано учио људе да дијеле радост и да се радују једни другима. Зато и ми, мила децо Светога Саве, треба да се угледамо на Светога Саву, да пазимо једни на друге, да гајимо у нашим срцима љубав према сваком човјеку и читавој творевини Божјој, да марљиво учимо, радимо, поштујемо своје родитеље и све људе на свијету, да се трудимо и да не будемо лијени, већ марљиви, вриједни и истрајни, јер нас свему набројаном учи управо Свети Сава, као најдивнији узор и учитељ наш, који је увијек био спреман себе да жртвује ради добробити других људи. Стога, поучени и дотакнути светитељевом милошћу и добротом, и ми, најдража дјецо, треба да – попут Светога Саве – пазимо и бринемо једни о другима, живећи у радости и међусобној љубави довијека! Извор: Епархија диселдорфска и немачка
  22. Откуда то да ми људи на земљи славимо Бога и пјевамо му, драга дјецо? Безбројни су разлози за то, а довољно је да се присјетимо само једнога од њих – величанствене љепоте свијета који нас окружује, а који нам је даровао управо Он – Господ Бог наш. Јер плаветнило неба изнад нас и плаветнило океана око нас, као безброј чудесних слика у бојама, дјело су Божјих руку и израз његове безграничне милости и љубави према свакоме од нас. Ова Божја љубав, топлина и милост нарочито силно загрију наша срца и овај свијет на најрадоснији хришћански празник – Божић, подсјећајући нас сваки пут изнова да је неизмјерно важно да волимо једни друге бесконачном љубављу Божјом. Ваш Епископ Григорије Извор: Епархија деселдорфска и Немачка
  23. Сликовница из едиције Православне приче за децу Издавачке куће Догма су написане инспиративним, узбудљивим и јасним језиком и стилом, а приче су више него поучне, да најмлађе читаоце утврде на Христовом путу. Темељ сваке приче је Црква и породица. Свака сликовница на крају текста има задатак за читаоца. Читаоци могу бити деца предшколског, основношколског и средњошколског узраста, родитељи (нарочито млади брачни парови, али и они који траже прави пут), деке и баке, вероучитељи... Илустрације у сликовницама су рађене воденим бојама, од стране дипломираних сликара и иконописаца, и то је била замисао од првог тренутка - да деца осете лепоту боја, а на такав начин жеља је била да их мало одморимо од коришћења напредне технологије. Из досадашањег, доиста кратког искуства (сликовнице су се појавиле из штампе пре неколико дана) најмлађима књиге постају омиљене и деца радо листају сликовнице изнова и изнова. Њима су потребне нежне, поучне, приче за све генерације, приче које требају да обележе детињство сваког детета, приче о моралу и етици, јасног језика и стила, животне, приче са чијим јунацима деца треба да се идентификују, као што су: 1. Прича о посту: Пред вама је прича која говори о савременим „дигиталним проблемима“ деце и родитеља, у којој се нашао дечак Павле. „Дигитални проблеми“ су нашег Павла потпуно одвукли од друштва, од родитеља, од обавеза - „прогутали“ су га, а да он тога није ни био свестан. Како се и уз помоћ кога и чега из тако тешке ситуације извукао Павле, читајте у нашој књизи „Прича о посту“! 2. Прича о переци: У овој причи, инспирисаној мотивима традиционалне приче о настанку переце, сазнаћете како многе свакидашње ствари могу сведочити Бога, а да ми њих нисмо ни свесни. Једна од таквих ствари је и переца. Како се снашао један монах из 7. века, који је био и учитељ, и своје мале ученике заинтересовао за учење, сазнаћете у књизи „Прича о переци“. 3. Прича о Ани и Цркви: Ова прича објашњава појам Цркве, њену улогу, сврху, значај, одговара на питање „зашто ићи у Цркву“. Прича може бити корисна не само за децу, већ и за оне који тек ступају на пут православља. Главне улоге у овој причи припадају девојчици Ани и њеној баки, а радња се догађа у породичном амбијенту предивног Аниног дворишта и куће. Једног недељног јутра Ана одбија да крене са родитељима на Литургију. Како се ситуација решила и шта је Ана ново научила, сазнајте у нашој књизи „Прича о Ани и Цркви“. 4. Прича о савести: У овој идиличној причи говори се о сестринској љубави, о грижи савести, искупљењу, сећању и одговорности. Радња приче смештена је у другу половину 20. века, у једну тајновиту градску улицу. Шта се догађало ту и тада и како се сестра Марија нашла у нерешивој ситуацији, сазнајте читајући књигу „Прича о савести“. 5. Прича о тврдом срцу: Пред вама је прича из које се учи о трпљењу и стрпљењу, о огорчености и љубави, о сновима и јави, о тражењу и проналажењу пута Господњег. Добриша се зове јунак ове истините приче. Како је то када дечије срце од патње отврдне, па се касније од доброте и љубави отопи и постане оно које воли и помаже другима, сазнајте у књизи „Прича о тврдом срцу“. Према мишљењу многих пријатеља издавачке куће Догма, како у Европи, тако и у Америци и Канади, као и независних учесника у процесу испитивања тржишта, приче су: "премашиле сва очекивања", "штиво које је преко потребно деци", "одличне, само тако наставите", "доводе до суза", "лектира за веронауку", док су илустрације оцењене као: "изузетне", "предивне", "ово нам је требало", "оригинално, префињено, потпуно прати текст, православно". У наступајућим празницима ове сликовнице су одличан поклон за славе, у остатку године за крштења, венчања, прославу Светог Саве, упис у школу, дељење парохијанима приликом одласка у њихове домове... За штампање ове едиције добили смо препоруку Одбора за верску наставу (28. мај 2019, бр. 85-19), као и благослов Синода за снабдевање патријаршијских црквених продавница (30. мај 2019, ПУО бр. 769/зап. 170). За само неколико дана од изласка из штампе књиге могу да се купе у црквеним продавницама Архиепископије београдско-карловачке у Београду (код хотела Москва, у Нушићевој улици, на Булевару Краља Александра код Главне поште, у Ресавској улици), на територији Митрополије црногорско-приморске и црквеним продавницама Епархије нишке. Ускоро очекујемо заступљеност и у осталим епархијама, као и у градским књижарама о чему ћемо вас благовремено обавештавати. Почео је са радом и наш сајт: dogmapublishinghouse.com. Ускоро ће почети са радом и сајт са rs доменом: dogmaizdavackakuca.rs. Пронађите нас на друштвеној мрежи фејсбук. Издавачка кућа Догма директор Милован Парезановић, теолог и вероучитељ Извор: Инфо-служба СПЦ
  24. Почела је нова школска година а самим тим са радом су почеле и школе вјеронауке којих, хвала Богу, има доста у нашој Митрополији. О школи вјеронауке при храму Светог Ђорђа под Горицом разговарали смо са вјероучитељем теологом Надицом Радовић. Звучни запис разговора Надица, која је вјеронауку предавала најприје у Београду, прије доласка у Црну Гору је са нама подијелила своја искуства о вјеронауци, креативности на часовима, заједничким активностима са другим школама вјеронауке, искустивма која носи са дјечјих сабора који се сваке године одржавају на Цетињу. Извор: Радио Светигора
  25. -Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист- Саборност је важно својставо Цркве Божје. Према речима преподобног Јустина Ћелијског: "Међусобно повезани богочовечанском саборношћу – кроз Свете Тајне и врлине сваки од нас живи у свима и сви у свакоме". Ваистину, Црква је сабирање око Христа и у Христу Духом Светим. Отуда је литургијско сабрање срж црквеног живота јер оно представља заједницу са Богом и свима светима. И свако друго унутарцрквено сабрање проистиче из тог литургијског сабрања и представља његов наставак. У том духу, Господ наш Исус Христос је рекао: Где су двоје или троје сабрани у моје име, онде сам и ја међу њима (Мт. 18,20). С тога су црквена сабрања особито важан аспект црквене мисије и живота. У недељу 13. по Педесетници, на дан празновања Сабора српских светитеља, 15. септембра 2019. лета Господњег, ученици Основне школе Михајло Пупин узели су учешће у литургијском сабрању у Светосимеоновском храму у Ветернику, тако пројавивши и делатно потврдивши своју љубав према Цркви и верској настави. Светом Литургијом началствовао је презвитер Игор Игњатов, парох ветернички, а саслуживали су презвитер Лазар Мајсторовић и ђакон Мирослав Стојановић. Предвођени вероучитељем Браниславом Илићем ученици су се сабрали у овај недељни дан како би своје богочежњиве душе нахранили небеским Хлебом, али и како би примили благослов Божји на почетку нове школске године. „Пустите децу и не браните им да долазе к Мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14). Речи изговорене у далекој прошлости звучале су као да су изговорене данас, а као да осликавају Тајну будућега века. Радосна лица деце и пажња са којом су учествовали у литургијском сабрању и молепствију на почетку школске године, кроз саборну молитву, сведочила су да је Христос и даље Онај Који из уста деце и одојчади чини себи хвалу (Пс 8, 3). Вероучитељ Бранислав Илић Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...