Претражи Живе Речи Утехе

Божанско порекло књига Светог писма доказује се чињеницом да сами пророци и апостоли који су писали ове књиге кажу да су то чинили под инспирацијом Духа Божјег; а да је Дух Божји деловао у њима и просветио их, доказали су својим чудима и пророчанствима. Колико год да су ови докази истинити и снажни, они очигледно нису довољни за нас; људи који су живели у то време могли су бити потпуно задовољни њима - они који су лично познавали пророке и апостоле, који су видели чуда и чули пророчанства. Како можемо бити сигурни у божанско порекло књига Светог Писма - ми који не познајемо лично пророке и апостоле, нисмо видели њихова чуда, нисмо чули њихова пророчанства? Можемо бити сигурни у божанско порекло књига Светог Писма јер у њему постоје несумњиви знаци да је то учење Божије, а не људско; сам човек, ма колико био интелигентан и образован, никада неће написати оно што је садржано у Светом Писму. Који су тачно ти знаци? То су висина и чистота учења садржаног у Светом Писму и моћна сила коју оно врши на срца људи. Дакле, највише учење је садржано у Светом Писму. У њему су откривене такве истине које човеку никада нису ни пале на памет, које су, међутим, неопходне нашем духу као храна нашем телу, као светлост нашим очима. Схватајући да ми сами никада не бисмо открили те истине, ми истовремено исповедамо да не бисмо могли живети без њих - наш дух се њима храни и просвећује. У Светом Писму су решена таква питања која су најузвишенији умови покушавали да реше и, међутим, нису решили, а која су сада постала толико јасна свима да их мала деца лако разумеју, мудри су њима потпуно задовољни, а бунтовни умови ћуте пред њима. Како су пророци и апостоли могли да реше питања која нико није решио? Како су могли да открију истине на које нико никада није помислио? Очигледно је да их је Свети Дух инспирисао и водио у сваку истину. Истина, много тога у Светом писму нам је до данас остало несхватљиво. Али тако и треба да буде. Свето писмо говори о Богу, Кога никада не можемо у потпуности схватити, Који је Биће нама несхватљиво. Дакле, несхватљиво у Светом писму служи као нова потврда чињенице да је то божанско учење. Ако Свето писмо није написано инспирацијом Духа Божијег, како би онда људи могли да измисле оно што је изван њиховог разумевања? Али није само ум човеков уздигнут и обасјан Светим писмом – оно уздиже и очишћује целу његову душу. Дакле, Свето писмо садржи најчистије учење; оно је сребро у топионици, пречишћено од земље, претопљено седам пута. Сва његова правила су света, сви његови мотиви су чисти. Онај ко живи по правилима Светог писма, поступајући по његовим инспирацијама – у правом смислу је божански човек, потпуно другачији од људи овог доба, човек у правом смислу чист, небески, без икакве прљавштине или порока; он као да више није само човек, већ и Анђео у телу, боголик. Постоји много добрих правила у књигама које су писали људи, али сва та правила заударају људском слабошћу. Дакле, очигледно је да је човек до њих дошао сопственим разумом и искуством. Али правила Светог писма нису нимало таква – она су очигледно виша од захтева разума и феномена искуства. Тако савршеног човека каквим га Свето писмо чини никада није било на земљи; и људски разум не може чак ни захтевати од човека то савршенство које му Свето писмо прописује. И зато је било људи који су говорили да је тешко, чак и немогуће, живети како Свето писмо учи; али није било и не може бити особе која би рекла да правила Светог писма нису добра, да су штетна. Тешко је, веома тешко, живети по правилима Светог писма; али би било добро, било би дивно када би сви људи живели по његовим правилима: то је став здравог разума о правилима Светог писма. Одакле су дошла та правила, када су виша од захтева разума и феномена искуства? Како би их човек могао себи прописати, када их не може испунити без посебне помоћи Божије? Несумњиво је да су та правила пророцима и апостолима инспирисана Светим Духом, Који је најчистији Ум, Мудрост изнад искуства, животворни Дух. Будући узвишено по свом садржају, Свето писмо је моћно и по својој снази. Дакле, Свето писмо има изванредну моћ над срцима људи: реч Божија је жива и делотворна, и оштрија од сваког мача двосеклог, продире чак до раздвајања душе и духа (Јевр. 4:12). Јеврејски првосвештеници и фарисеји једном послаше своје слуге Исусу Христу да га узму и доведу к њима. Они отидоше и вратише се без Исуса Христа. „Зашто га дакле не доведосте?“ упиташе они који их послаше. Слуге одговорише: Никада ниједан човек није говорио као овај човек (Јн. 7:46). Оно што су првосвештеници говорили о учењу Исуса Христа, исто се мора рећи и за целокупно Свето Писмо: ниједно учење не делује на човека тако живо и снажно као ово. Читајући га, чујете да не говори човек, већ Бог: човек не може говорити као што оно говори. И зато, онај ко чита или слуша Свето Писмо у једноставности свог срца, без предрасуда, не може а да се не верује у њега. У Светом Писму сија таква светлост да не може а да се не види, у њему дише таква топлина да не може а да се не осети. Мудраци овога света расправљају, и њихови аргументи нису увек убедљиви; пророци и апостоли једноставно говоре, и човек не може а да не поверује у њихове речи. Одакле долази тако дивна, моћна сила у пророцима и апостолима? Без сумње, од Светог Духа, Који је говорио њиховим уснама и водио њихово перо. Дакле, читајте Свето Писмо и тада ћете се, без спољашњих доказа, уверити да оно садржи божанско учење: уверићете се висином његових истина и чистотом његових правила, уверићете се његовом изванредном и моћном силом. Апостол Тома је посумњао, захтевајући за себе очигледан доказ да је Исус Христос заиста васкрсао; није грех ни за нас, ако тражимо сва могућа средства да се уверимо у божанство Светог Писма, само кад бисмо имали чисту и чврсту жељу да сазнамо истину и да се у њу уверимо. Имајте само жељу да се уверите у истину, а Бог увек има средства за то. Амин. протојереј Родион Путјатин извор

Младост је једно тешко и озбиљно развојно доба. У младости се развија максимални развој човекових мисли, и максимално издиференцирана осећајност. Еротска љубав, све је ту. И тако у могућностима које човек први пут открио у себи, и среће појаве које су такође разгранате. Проблем је како одабрати. И онда имате ону причу, каже: „у рату смо се плашили, и јадиковали за сваким младићем који је погинуо“, а онда купују аутомобиле, јуре друмовима и убијају се у саобраћају. Не можемо водити ни децу ни омладину испред, па стати и говорити им шта треба да раде. Ауторитет је веома опасна ствар, и опасна реч. Кад родитељ каже изгубио сам ауторитет пред децом, он у ствари говори глупости. Не води нас кроз живот ауторитет, него нас води љубав и разумевање. Јер без разумевања нема љубави. Тако да када се разумемо, онда се волимо, и као деца, и у еротској љубави. Каже – она мене разуме, деца мене разумеју, ја њих разумем… Разумевање је капија која нам отвара улаз у љубав. А љубав је једна озбиљна ствар. Љубав не можемо научити, са љубављу ми у ствари откривамо живот. Са љубављу откривамо занимање, с љубављу откривамо пријатеља, с љубављу откривамо жену, с љубављу се обраћамо према деци. Тек онда долази памет која нам помаже и разрађује то што ми волимо и према чему се односимо. И сад када погледате време које смо ми преживели, кад су цркве биле празне, а сада када одете у цркву пуне су омладине. Омладини кад даш мало више слободе, они могу и слободније изборе да праве. И грешка је да кад од омладине захтевамо да буду апсолутно послушни нашим мислима. Још некада давно, негде пред грчко време ишли су људи код пророка и пророчних сила, по тим неким светим местима, да виде да ли ће преживети болест, да ли ће престо да се сачува. И онда је неко у Аполоновом храму написао „Познај себе“. И то су људи прихватили а не зна се ко је написао. Онда се појавио Сократ који је био фасциниран тим „Познај себе“, и тако да је почео да разговара са људима да спознају себе. Смисао је у томе што нас наводи да уђемо у дијалог са собом, да будемо стално у дијалогу са собом, да будемо стално на осматрачници. Да посматрамо да ли смо то што смо урадили, што смо помислили добро, да стално будемо у ситуацији да ли је то што смо урадили добро, да будемо стално у бризи над собом. Најлакше се наљутити кад се неко увреди, или се осветити. Али разумети шта се догодило, онда ту темпирану бомбу мржње и увреде отворимо и себи и другима. Дакле та прича „Спознај самога себе“, то је она прича коју би требала да нас учи школа, али школа нас томе не учи. Школа нам даје оцене, и то је све. А то је у ствари ужасно. Проф. др Светомир Бојанин https://zelenaucionica.com/dr-bojanin-ne-mozemo-voditi-ni-decu-ni-omladinu-i-govoriti-im-sta-treba-da-rade/