Претражи Живе Речи Утехе

Ако би Господ поново дошао, дружио би се са скитницама, а не са архимандритима. Јер смо уверени да смо свети што смо у цркви, што поштујемо правила, а покајања нигде, не видимо себе и шта дајемо. Да ли дајемо љубав, трпљење, или контролу људи око себе, сталне покушаје да исправимо њихове грешке... Чујемо за комшију да је учинио нешто, недело или злочин или крађу, цокћемо устима... Боже шта је урадио, а ми безгрешни, то се нама никад не може десити, ми смо изнад... Сви смо у цркви са осмехом, осмехом и побожним изгледом... Излог! Претварање! Лажни осмеси, а изнутра кључа казан. Чим уђемо у кућу, осмех нестаје, креће наша борба да "спасемо" децу, мужа. Kреће гунђање, обуци џемпер хладно је, видиш да сам се прехладила.. "Али мени је топло"... контрола, контрола. Постимо, исповедамо се, причешћујемо, а после, кад се вратимо кући, загорчавамо живот својој породици сталним замеркама, контролом туђих живота... Требало би да пазимо шта радимо ван наших молитви и разговора са Богом. Исувише смо сигурни. А можда ипак грешимо. Можда онај што пуши је бољи, можда му је срце чистије. Исувише смо сигурни, да поштујући правила, срећемо Господа. Имао сам беседу у храму. Била је чудотворна икона Пресвете Богородице. Сви су се гурали! Једна жена стајала је иза једног стуба и чекала. Целивала је последња. Приметио сам је. На излазу ми је рекла: "Није требало да приђем, мени је пришла Богородица и ушла ми је у срце, разговарале смо, дала ми је савет, утешила ме је." То да тражите. Не гледајте децу шта раде, шта греше, тражите своје грешке, а за ближње се само молите. Никакве примедбе. Ти постиш, једеш пасуљ, муж ти је дошао са посла, уморан, и једе крменадлу, а ти њега једеш, уморном и исцрпљеном једеш му душу својим придикама. То је твоја духовност. Уместо да мy додаш сенф, бибер, да га услужиш. Дошла си и кажеш ми да ти је све живце уништио. То је твоја духовност. А њен муж ми после каже да није знао шта једе, од притиска, од гунђања њеног, никакав укус, ма каква кременадла, само је мислио кад ће престати. Или ти је син имао удес са мотором. И ти му приговараш: "зато што си јеο месо у среду, зато си имао удес у четвртак." Зар је Бог казна? Такође, одлуке морају бити наше. Ми морамо бити одговорни. А некад ми долазе и кажу "оженио сам се, јер ми је тако рекао мој духовник." Па зашто то мени говориш? "Не могу више да издржим у браку, била је грешка, а мој духовник је умро." Па шта ја сад да радим? Питаш да би могао да одговорност скинеш са себе, и да окривиш другога, ако брак не иде. Ја могу да се молим да Господ уклони облак који ти заклања видик, да те просветли, да можеш правилно да видиш. Само то, а одлука је твоја. Ни ја некад не знам да одлучим. Грешим, то учимо док смо живи. Сретнем младића, вози леп ауто. "Оче радим, лепо зарађујем, купио сам ауто.""А да ли си се оженио?" "Не, мрзи ме да излазим, гледам тв и серије... Помолите се Оче, да нађем девојку и да се оженим " ''Да ли наручујеш брзу храну, док гледаш серије?'' "Да, Оче." "Па могу да се помолим само, да деливери бој буде девојка твог живота." Пише ми муж: "Оче грешим стално, молите се за мене". А његова супруга ми пише четири стране и завршава: "Оче, остатак кад се видимо...'' Нигде покајања. Признај, погрешио сам. Толике године идеш на литургије, исповедаш се и исти си. Никакве промене. Гледај у себе, промени се. Да виде сви, да си одласком у цркву, постао нови човек, бољи, да кад умреш, кажу: "диван човек, светог живота, за пример, да пусте сузу јер си их напустио." Док се народ тискао, гурао око Господа, као и ви сад, само је једна жена оздравила, само је једна жена додирнула његове скуте и Он је осетио да Његова енергија излази. Само је једна излечена од хиљаде и хиљаде. Да ли ће данас бар један од вас отићи промењен, да ли ће један од вас променити живот и постати нов човек? Само ваша промена може утицати на вашу децу, вашег супруга - ви, као ново биће, које носи љубав и радост, које мења себе и другима оставља слободу и простор. - Архимандрит Андреј Конанос извор: Православни живот

На празник Светог Атанасија Великог, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха срспког, служио је, 31. Јануара 2020. Лета Господњег, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном ову угоднику Божјем у Земуну. У свом надахнутом архипастирском слову Владика Стефан је казивао о значају светог Атанасија Великог који је на савршен начин послужио Господу и себе уградио у вечност. Доносимо видео прилог Телевизије Храм: