Jump to content

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse


Препоручена порука

пре 13 минута, grigorije22 рече

Samo sto nisi objasnio zašto bi bilo nemoguće?

Očigledno je.

Duša koja u potpunosti zavisi od mozga je ono što je očigledno. O tome pričam.

Međutim, to u suštini stvari nije ništa poražavajuće jer ne znamo šta stoji iza mozga kao takvog.

Ono o čemu pričam je da znamo da iza duše stoji mozak.

---

Uzgred, zar ti onaj Indus nije objasnio sve?

Zar ti nije ukazao na to da jedna hemisfera mozga istog čoveka može biti religiozna a druga ne ?!

Kako je moguće da to ne utiče na stav koji tako dogmatski držiš?

Da li će čovek poverovati zavisi od strukture i fiziologije mozga!!

Još su Kalvin i Luter kao hrišćanski fanatici tvrdili da je nemoguće poverovati bez Božje blagodati (što je direktan citat iz NZ).

Vi ovde govorite ne samo to da vera ne zavisi od mozga (što je suprotno nauci) nego i da vera zavisi isključivo od nas samih! (što je u suprotnosti sa teologijom, Pelagijeva jeres).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 328
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 3 минута, Tumaralo. рече

Očigledno je.

Duša koja u potpunosti zavisi od mozga je ono što je očigledno. O tome pričam.

Međutim, to u suštini stvari nije ništa poražavajuće jer ne znamo šta stoji iza mozga kao takvog.

Ono o čemu pričam je da znamo da iza duše stoji mozak.

---

Uzgred, zar ti onaj Indus nije objasnio sve?

Zar ti nije ukazao na to da jedna hemisfera mozga istog čoveka može biti religiozna a druga ne ?!

Kako je moguće da to ne utiče na stav koji tako dogmatski držiš?

Da li će čovek poverovati zavisi od strukture i fiziologije mozga!!

Još su Kalvin i Luter kao hrišćanski fanatici tvrdili da je nemoguće poverovati bez Božje blagodati (što je direktan citat iz NZ).

Vi ovde govorite ne samo to da vera ne zavisi od mozga (što je suprotno nauci) nego i da vera zavisi isključivo od nas samih! (što je u suprotnosti sa teologijom, Pelagijeva jeres).

I to ti je vec objasnjeno da ne zavisi. Um ili nus je u potpunosti nezavistan od mozga. Covek moze da ima zdrav mozak i sasvim logicno i inteligentno da razmislja ali da ima pomracen nus. Zavisi od blagodati Bozje, ali po kojim kriterijumima tu blagodat Bog nekome daje? Kao Alah po principu kome on hoce a kome nece njega oslepi namerno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sto se tice indusa nista nije ukazao. Opste je poznato da leva hemisfera sadrzi centar za skepticizam i logicko rasudjivanje. Posto presecanjem corpusa calosuma informacije vise ne stizu do desne nego samo leve logicno je da covek daje takve odgovore kave daje. To nije nikakva ateisticka ili neverujuca hemisfera. U mnogo slucajeva cak nema nus efekata.

Corpus callosotomy (or less frequently, callotomy) is a surgical procedure that disconnects the cerebral hemispheres, resulting in a condition called split-brain.
Most modern callosotomies involve only the anterior portion of the corpus callosum, reflecting the fact that the frontal lobe and temporal lobe are the lobes of the brain most commonly involved in the genesis of seizures. The deficits from this modified procedure are milder; side-effects have not been found in some patients (although it is very unlikely that none exist).
The corpus callosum is usually severed in order to stop epileptic seizures. Once the corpus callosum is cut, the brain has much more difficulty sending messages between the hemispheres. Although the corpus callosum is the largest white matter tract connecting the hemispheres, some limited interhemispheric communication is still possible via the anterior commissure and posterior commissure. When tested in particular situations, it is obvious that information transfer between the hemispheres is reduced.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Tumaralo. рече

Duša koja u potpunosti zavisi od mozga je ono što je očigledno. O tome pričam.

Када мозак стане, душа не стаје....излази из тела(наставља постојање)што значи да не зависи од мозга .      

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Рапсоди рече

Када мозак стане, душа не стаје....излази из тела(наставља постојање)што значи да не зависи од мозга .      

Evo mog omiljenog diskutanta. Skoro sam te se uželeo! :sunce:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, Trifke рече

Skoro sam te se uželeo! :sunce:

Нема ту места за ""скоро "" ....или јеси или ниси, а очигледно је да јеси...:smeh1: па ђеси Трииифке куућо стара :smeh1:

  • Радостан 1

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Рапсоди рече

Нема ту места за ""скоро "" ....или јеси или ниси, а очигледно је да јеси...:smeh1: па ђеси Трииифке куућо стара :smeh1:

Eto , ajde da priznam. Jesam!  Pa eto me. No neću da kvarim temu. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Trifke рече

No neću da kvarim temu. 

Не кваримо уопште, само проширујемо, и доказујемо да имамо душу на квадрат :D која не зависи апсолутно од никаквих можданих импулса, већ од  благодати Божије  која се на нас штедро излива...што је и очигледно :D  

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Inace evo jos malo o argumentima gore pomenutog Indusa.

Naime ne postoje ateisticka i teisticka hemisfera vec jedna tezi ka metafizickim ,duhovnim i filozofskim pitanjim. Druga je materjalisticka gde se nalazi deo za skepticizam i krticko razmisljanje. Ona uglavnom vrsi kontrolu organa i mozdanih funkcija.

Ono sto je najvaznije da sve to nema veze ateizmom i teizmom, jer se u pocetku mislilo da jedna hemisfera navodno tezi ateizmu, a druga teizmu jer nije u pitanju pravilo. Sam teizam i ateizam nisu determinisani u bilo kom sistemu i jednostavno nema veze sa stvarnim stanjem stvari kod pacijenata kome je preseceno zuljevito telo. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Tumaralo. рече

Kao što posmatraš kroz prozor psa i mačku kako se ganjaju u dvorištu a ne možeš da utičeš na ishod njihove drame

И одакле у свести двоумљење ако су у подсвести пас и мачка већ решили двобој?

Одакле трећа идеја у свести као "исход" двобоја ако се у подсвести двобој решавао између неке прве две идеје?
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Рапсоди рече

Не кваримо уопште, само проширујемо, и доказујемо да имамо душу на квадрат :D која не зависи апсолутно од никаквих можданих импулса, већ од  благодати Божије  која се на нас штедро излива...што је и очигледно :D  

To bi trebalo da je jasno nama koji smo u veri (iako, nazalost, postoje vernici i u crkvi koji nemaju veru i znanje i osecanje da covek poseduje netvarnu i duhovnu komponentu u vidu duse... i nikako mi nije nije jasno kako su dosli do takvih pogleda ne_shvata).

Svetitelji pricaju na osnovu svoga duhovnog iskustva (dobili su od Boga dar umnog sagledavanja svoje duse i dusa drugih ljudi),.... da je dusa covekova po svojoj prirodi, blagodati i duhovnoj lepoti,  toliko velicanstvena i uzvisena da ne mozemo da nadjemo nista na ovom svetu sto moze da se priblizi lepoti i blagodati i sreci koju poseduje i zraci dusa.

Tertulijan je napisao delo Svedocanstvo o dusi u kojem ima zaista briljatnih rasudjivanja o stvarima koje se ticu duse :

http://web.archive.org/web/20101201152533/http://verujem.rs/sveti_oci/tertulijan.htm

"Откриј нам се душо! Ако си божанствена и вечна, како сматра већина философа, ти нас тим више не лажеш. Ако ниси божанствена у сили своје смртности (како се једном представило Епикуру), ти нас тим више нећеш лагати – да ли си сишла са неба или си изникла из земље, да ли си се саставила из делова или атома, почињеш ли заједно са телом, или улазиш у њега потом – на који си начин ти начинила човека, природом разумном, више од свих способном за осећање и знање....

...Ако за тебе нема страдања после смрти, ако се не чува никакво осећање, ако се на крају, ти и сама претвараш у ништа, напустивши тело, зашто онда ти обмањујеш себе, тврдећи да си и после смрти, ти способна да осећаш? Штавише, зашто се бојиш смрти, ако немаш чега да се бојиш после смрти, ако после ње нема страдања?

Могуће је наравно, рећи: смрти се треба бојати не зато, што она прети нечим у другим свету, већ зато, што односи животна добра; али како једновремено ти остављаш и много веће тегобе живота, то страх пред горим уделом, ти удаљујеш тиме, што себи стичеш више. да и уопште није нужно бојати се доброг удела, која надомештава другим добром – успокојењем од тегоба. Није неопходно бојати се онога, што нас ослобађа од сваког страха.

Ако се ти бојиш изаћи из живота, јер га сматраш највећим благом, онда тим више следује да се не бојиш смрти – јер заиста не знаш, да ли је она зло. А ако се бојиш – према томе, знаш да је она зло. Али ти је не би сматрала злом и не би је се бојала, ако не би знала: да после смрти бива нешто тако, што је чини злом, кога се ти бојиш. Нећемо почети да говориомо о природном страху од смрти: нико се не треба плашити онога, што не може да се избегне..."

Ima i lepo pisanije od sv.Nektarija Eginskog , O besmrtnosti duse :

https://svetosavlje.org/o-besmrtnosti-duse-3/#01

"10. Идеја вечности као доказ бесмртности душе
 
Човек уводи идеју бескрајности у све што га занима. Он тежи да прошири своје битовање и на све могуће начине покушава да постигне тај циљ коме тежи… Човекова борба на земљи је усмерена на обезбеђење сопствене вечносности. Човек чезне и тежи да кроз своја открића и достигнућа остави за собом неизбрисиве трагове свога живота. Мисао о посмртној слави његов је најслађи сан, који ублажава муке напора које улаже да би продужио сећање на своје битовање. Човек неће да обраћа пажњу и намерно затвара очи пред чињеницом да променива природа овосветских ствари недвосмислено и увек изнова говори о пролазности свега. Он тежи да продужи, ако не себе, оно барем своје име. Он не може да се помири са понижењем (нестанка). Он сматра да продужава своје битовање кроз своје потомке. Неки унутарњи глас га убеђује да неће нестати по окончању свог земаљског живота, већ да ће живети негде другде, насладошћујући се задовољством које ће бити награда за његова постигнућа на земљи. И човек као да сматра ту смрт суштински немоћном, премда очигледном, препреком својим (бескрајним) плановима, и наставља да улаже огромне напоре, заборављајући на смрт и крећући се кроз живот више као бесмртно него као смртно биће. И што му се више чини да ће његова постигнућа наставити да живе и после његове смрти, то се више надахњује. И, гле, чудне ли тајне: гроб и смрт (за њега) као танушни облаци бивају развејани блештавим зрацима бесмртности! "

Itd ,.... 0703_read

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Bokisd рече

To bi trebalo da je jasno nama koji smo u veri (iako, nazalost, postoje vernici i u crkvi koji nemaju veru i znanje i osecanje da covek poseduje netvarnu i duhovnu komponentu u vidu duse... i nikako mi nije nije jasno kako su dosli do takvih pogleda ne_shvata).

Svetitelji pricaju na osnovu svoga duhovnog iskustva (dobili su od Boga dar umnog sagledavanja svoje duse i dusa drugih ljudi),.... da je dusa covekova po svojoj prirodi, blagodati i duhovnoj lepoti,  toliko velicanstvena i uzvisena da ne mozemo da nadjemo nista na ovom svetu sto moze da se priblizi lepoti i blagodati i sreci koju poseduje i zraci dusa.

Tertulijan je napisao delo Svedocanstvo o dusi u kojem ima zaista briljatnih rasudjivanja o stvarima koje se ticu duse :

http://web.archive.org/web/20101201152533/http://verujem.rs/sveti_oci/tertulijan.htm

"Откриј нам се душо! Ако си божанствена и вечна, како сматра већина философа, ти нас тим више не лажеш. Ако ниси божанствена у сили своје смртности (како се једном представило Епикуру), ти нас тим више нећеш лагати – да ли си сишла са неба или си изникла из земље, да ли си се саставила из делова или атома, почињеш ли заједно са телом, или улазиш у њега потом – на који си начин ти начинила човека, природом разумном, више од свих способном за осећање и знање....

...Ако за тебе нема страдања после смрти, ако се не чува никакво осећање, ако се на крају, ти и сама претвараш у ништа, напустивши тело, зашто онда ти обмањујеш себе, тврдећи да си и после смрти, ти способна да осећаш? Штавише, зашто се бојиш смрти, ако немаш чега да се бојиш после смрти, ако после ње нема страдања?

Могуће је наравно, рећи: смрти се треба бојати не зато, што она прети нечим у другим свету, већ зато, што односи животна добра; али како једновремено ти остављаш и много веће тегобе живота, то страх пред горим уделом, ти удаљујеш тиме, што себи стичеш више. да и уопште није нужно бојати се доброг удела, која надомештава другим добром – успокојењем од тегоба. Није неопходно бојати се онога, што нас ослобађа од сваког страха.

Ако се ти бојиш изаћи из живота, јер га сматраш највећим благом, онда тим више следује да се не бојиш смрти – јер заиста не знаш, да ли је она зло. А ако се бојиш – према томе, знаш да је она зло. Али ти је не би сматрала злом и не би је се бојала, ако не би знала: да после смрти бива нешто тако, што је чини злом, кога се ти бојиш. Нећемо почети да говориомо о природном страху од смрти: нико се не треба плашити онога, што не може да се избегне..."

Ima i lepo pisanije od sv.Nektarija Eginskog , O besmrtnosti duse :

https://svetosavlje.org/o-besmrtnosti-duse-3/#01

"10. Идеја вечности као доказ бесмртности душе
 
Човек уводи идеју бескрајности у све што га занима. Он тежи да прошири своје битовање и на све могуће начине покушава да постигне тај циљ коме тежи… Човекова борба на земљи је усмерена на обезбеђење сопствене вечносности. Човек чезне и тежи да кроз своја открића и достигнућа остави за собом неизбрисиве трагове свога живота. Мисао о посмртној слави његов је најслађи сан, који ублажава муке напора које улаже да би продужио сећање на своје битовање. Човек неће да обраћа пажњу и намерно затвара очи пред чињеницом да променива природа овосветских ствари недвосмислено и увек изнова говори о пролазности свега. Он тежи да продужи, ако не себе, оно барем своје име. Он не може да се помири са понижењем (нестанка). Он сматра да продужава своје битовање кроз своје потомке. Неки унутарњи глас га убеђује да неће нестати по окончању свог земаљског живота, већ да ће живети негде другде, насладошћујући се задовољством које ће бити награда за његова постигнућа на земљи. И човек као да сматра ту смрт суштински немоћном, премда очигледном, препреком својим (бескрајним) плановима, и наставља да улаже огромне напоре, заборављајући на смрт и крећући се кроз живот више као бесмртно него као смртно биће. И што му се више чини да ће његова постигнућа наставити да живе и после његове смрти, то се више надахњује. И, гле, чудне ли тајне: гроб и смрт (за њега) као танушни облаци бивају развејани блештавим зрацима бесмртности! "

Itd ,.... 0703_read

 

A gle tek ovo.
 

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ни мозак нису честито изучили, а причали би о нечему што "не постоји". 

Научнике који прецењују спознајне могућности емпиријске науке и дотичу оваквих тема све одреда сматрам идиотима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Bokisd рече

To bi trebalo da je jasno nama koji smo u veri (iako, nazalost, postoje vernici i u crkvi koji nemaju veru i znanje i osecanje da covek poseduje netvarnu i duhovnu komponentu u vidu duse... i nikako mi nije nije jasno kako su dosli do takvih pogleda ne_shvata).

.

Pa da je baš sve jednostavno i nije. Da nije jednostavno, odgovor imaš u ovoj svojoj rečenici: počinje sa 'trebalo bi' i plus deo u zagradi je dosta duži je od ovog što nije. Takođe, Tumaralo je u pravu: ... 'da je nemoguće poverovati bez Božje blagodati (što je direktan citat iz NZ)', ... mislim da su pomenuti citat čak i Isusove reči. 

Ne zaboravi da su apostoli bili sa Njime, a da nisu ni oni bili bez svojih dilema, naprotiv, imali su ih pored svega što su videli. Štaviše, bila je potrebna i 'mala' pomoć Svetog Duha u datom momentu, zar ne. Toma je do vere došao kroz sumnju pitanja i provere, misliš li da je on manji od drugih deset? Petar je bio nepismen a Matej pismen, je li je Petar bio manji od Mateja?  

Šta misliš kome je lakše, bilo njima tada, ili nama danas poverovati? I koliko je lako?

Lako je reći: Verujem! ... a seti se Petra, a šta ja mali i grešni da kažem ... 

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...