Odnos Uma i Duše kao Odnos Muža i žene

[Ralex]

I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Prva Mojsijeva glava 1 stih 27.

Bog je stvorio Adama savršenog i Eva je bila deo njega.

Pošto Adam kao savršen nije mogao da pogreši, to ga Bog deli stvorivši od njegovog rebra Evu.

Sada od jednog savršenog imamo dva nesavršena bića.

Podelivši Adama Bog je određene talente dao Adamu a druge Evi. Pa između ostalog Adam je dobio da može da čuje glas razuma, preko koga može da čuje Boga u svom srcu kroz glas savesti.

A Eva je dobila da može da oseti svoju dušu i osećanja koja se u njoj dešavaju.

Zato su žene senzitivnije od muškaraca,osetljivije.

 

Budući da Adam ne može da vidi stanje svoje duše, to on u Evi kao u ogledalu može da vidi stanje svoje duše.

A Eva budući da ne čuje glas razuma, ona to može da vidi u svom mužu kao u ogledalu.

Zato su muškarci u crkvi kao i u braku postavljeni iznad žena, da njihova bude glavna, jer su bliži razumu od žena, pa mogu bolje da sagledaju šta je dobro za Crkvu ili Brak, šta je bolje za zajednicu?

Muškarac je ogledalo ženinog razuma, pa budući da je danas takvo vreme da su žene neposlušne muževima, to mi imamo brdo muškaraca koji se ponašaju nerazumno; kurvari, lopovi, političari, umetnici, kockari, skloni prevari i lakom dobitku.

Svi koji se u svojoj misli oslanjaju na intelekt umesto na razum.

 

A kada je muškarac u duši kurva, onda mu je žena kao ogledalo njegove duše kurva na javi i preljubnica.

Žene usled nedostatka razuma misle da je prihvatljivo drpiti od društva da bi se obezbedila porodica, pa na takve stvari nagovaraju i muškarce.

A ovi ne razmišljajući pojedu jabuku pa i učine to.

 

Priča o Adamu i Evi se redovno ponavlja u našim životima. Usled nedostatka razuma oni ne vide da društvo ne može da živi ako svi kradu od društva, i da društvo napreduje samo ako svi rade za društvo.

Kao pčele što sve rade za društvo, i ni pored jedne ne treba da stoji upravnik, nego se svaka trudi i daje sve od sebe za društvo.

 

Tako i mi treba da shvatimo da jedino ako radimo za društvo možemo da se nadamo blagostanju za sve članove društva.

Celo društvo pati zato što smo nerazumni.

Neka naučna istraživanja su pokazala da ženske misli imaju mnogo veću moć od muških misli, a da muškarci mogu te svoje misli da usredsrede u jednu tačku, da ih fokusiraju.

Pa su muške misli prodornije od ženskih iako imaju manju snagu. Dok u slučaju kada dvoje koji su bliski misle na isto, tada žena daje snagu a muškarac služi da tu snagu usredsredi na cilj.

Tada su rezultati višestruko bolji.

 

Vidite koliku moć imaju dvoje koji su složni u braku živeći za zajednicu a ne svako za sebe.

Tako smo i mi kao biće podeljeni na Um i Dušu.

Um treba da bude Gospodar, muž, a duša kao kolektivna svest svih naših ćelija treba da bude poslušna žena.

Al dešava se suprotno; duša kroz osećanja koja nudi počinje da gospodari našim telom, i mi u želji da imamo euforična osećanja, umesto da umom kroz volju vladamo nad svojom dušom, mi postajemo sluge svoje duše koja bi sve više i više.

 

Žudna duša kaže naš narod.

Pa žudna duša lepe hrane, pa da nešto lepo i popije.

A ni droga nije na odmet, kao i da se malo šara u braku i van njega. Pa dobra kola, skup telefon, svega je žudna duša.

Sve neke skupe stvari; a mi kao um se saglašavamo i svojom voljom pristajemo uz svoju ženu, svoju dušu.

Grickamo polako jabuku dok se ne zagrcnemo.

 

Primećujemo da mi u svom biću imamo i muško i žensko.

Čovek je muško i žensko u jednome.

Mi sebe gledamo kao tela, pa kažemo da smo muško ili žensko. Ali u duhu nije tako; nego smo čovek, muško i žensko, um i duša.

 

Gledano na nivou države mi smo ćelije jedne duše.

Svi smo kao jedna žena, koja ima svoje želje, a nad sobom imamo vlast koja se odražava u skupštini i predsedniku države kao muškom principu, kao umu koji vlada nad dušom pokušavajući da udovolji njenim prohtevima.

 

I Budući da smo mi kao duša nerazumna žena, tako je i naša vlast nerazumna, sastavljena od intelektualaca; inteligentnih ljudi koji ne mare za svoj narod.

Na globalnom nivou se ponavlja ista slika; Svi smo ćelije jedne duše, a države su kao organi jednog tela.

Nad sobom imamo jednu globalnu vlast koja iz senke vlada svetom ne mareći za dušu,za nas kao ćelije jedne duše.

[Ralex]

Ima ljudi koji se ne slažu sa ovakvim tumačenjem šta je to duša, Ali mi vidimo da naše ćelije imaju kolektivnu svest kojom utiču na naše ponašanje, odluke, i sam tok misli. kako bismo nazvali jedan tako očigledan entitet koji živi u nama samima? I kad vidimo odnos nas kao uma u odnosu na taj drugi entitet, vidim da mi kao um imamo vlast nad tim entitetom koji ja nazivam dušom. 

Ne mogu da se otmem utisku da je u prethodnim vekovima bilo mnogo filozofiranja na temu duše, a da od kad su otkrivene ćelije i nihov uticaj na naš um sve postaje mnogo jasnije.

Jednostavno Bog nije mogao misliocima ranijih vekova koji su telo videli kao gomilu mesa, da pokaže da  je telo sastavleno od milijardi živih bića koja imaju svoju kolektivnu svest