Da li Bog voli vanbračnu decu isto kao i svu drugu

[Perez]

Da li hriscanski Bog voli i vanbracnu decu ili samo one "legalizovane"?

 

[Ralex]

On 28. 2. 2024. at 12:03, Perez рече

Da li hriscanski Bog voli i vanbracnu decu ili samo one "legalizovane"?

 

Bog voli sve ljude i dobre i zle, daje kišu i sunce svima podjednako.  Ali je Milostiv samo prema onima koji su se rodili kao njegovi sinovi. Svako ko se pokaje i rodii se kroz taj čin kao sin, dobiće pored ljubavi i milost Božiju, pa i vanbračna deca.

Mi grešeći stvaramo uslove da nam se naši gresi vrate kroz lošu sudbinu, ili prenoseći povarene gene svojoj deci njih stignu naši dresi.

A kome je Bog milostiv toga ne stižu njegovi gresi, eventualno ponešto šta bi bilo korisno za njegovu izgradnju i duhovni napredak.

[Изида]

A što ih ne bi voleo? 

Konkretno moji roditelji nisu venčani u Crkvi. Otac se nije pričestio već 63, a mama 59 godina. Kad sam ja rođena stari je bio sekretar Partije i rezervni oficir, koji je to postao ukazom maršala Tita. Ali ja osećam i znam da je Hristova ljubav prema meni beskrajna i neizreciva. Dao mi je više nego divnog muža, preslatkog naslednika, da poteknem iz porodice, kojom se ponosim, odličnu Liturgijsku zajednicu, izuzetne prijatelje. I još mnogo toga. 

 

[Ćiriličar]

On 28. 2. 2024. at 12:03, Perez рече

Da li hriscanski Bog voli i vanbracnu decu ili samo one "legalizovane"?

Bog je Davidu (psalmopiscu) uzeo bracnog sina, a Solomona, koji je vanbracni si, iz preljube, podigao za najmudrijeg jevrejskog cara, koji je uz to izgradio i prvi hram Bogu, koji se i zove "Solomonov".

Ulaziti u to sta Bog voli/ne voli je naivno, a i drsko.

[Ralex]

On 24. 10. 2024. at 5:32, Ćiriličar рече

Bog je Davidu (psalmopiscu) uzeo bracnog sina, a Solomona, koji je vanbracni si, iz preljube, podigao za najmudrijeg jevrejskog cara, koji je uz to izgradio i prvi hram Bogu, koji se i zove "Solomonov".

Ulaziti u to sta Bog voli/ne voli je naivno, a i drsko.

Niti je naivno niti drsko, Ako želimo da budemo Bogu slični mi moramo da istražujemo šta je Bogu milo a šta ne. A kakvog si ti duha kada ti to smeta?

[Изида]

Šta ako nečiji roditelji nisu hrišćani, a ta osoba odluči da to bude? Šta ako su nekom verniku roditelji ateisti? Ili su mu roditelji formalno-tradicionalno pravoslavni? Pri tom mislim na one, koji slave Božić, Vaskrs, krsno ime i poste pet dana u godini? 

Smatram da ne smemo ograničavati Boga. 

 

[Ćiriličar]

On 25. 10. 2024. at 18:29, Ralex рече

Niti je naivno niti drsko, Ako želimo da budemo Bogu slični mi moramo da istražujemo šta je Bogu milo a šta ne. A kakvog si ti duha kada ti to smeta?

Bog je stvorio svet i njegovo postojanje ustrojio tako da pociva na, izmedju ostalog, poslusanju! Sta je poslusanje? Da neko ko manje zna, veruje onome ko vise zna. Malo banaizujem da bi istakao poentu. Tako je, recimo, Lucifer primao znajje direktno od Boga. Pismo ne govori detaljno, sem da se on pogordi svojim mocima i lepotom, pozele da bude veci od Boga i - pade!

Adam? Dobi sve, rece mu Bog nemoj to Adame da radis, ne valja ti, opasno je! Djavo prevari Evu, Eva Adama i - padosmo svi posle Adama, radi Adama.

Sta je poenta? Dakle pali s oni koji su bili nablize Bogu! Htjedose da "udju Bogu u trag".

Jeste naivno i drsko, a evo zasto. Od Adama do Hrista, ima zapisana istorija i svedocanstva, i dogadjaju velikih ljudi. Od Hrista na ovamo, ima zapisna Jevandjelja, pa Dela apostolska. A od Apostola na ovamo ima Sveto Predanje, iskustvo milione Svetaca. Danas, kao nikada u istoriji - nekada se usmeno preoslio, pa pisano na kozi i kojecim, pa onda nije bilo prevoda - danas je skoro sve prevedeno, i na jedan klik skoro sve dostupno - samo neko naivan, ili drzak (ili sta gore) moze da SAM svojim mozganjem resava ovkve zagonetke ovde postavljene.

Samo pitanje pokazuje da taj ima uzano malo znanje o vjeri (hriscanskoj, nadam se). Malo ko ima znanje jer je to preduboko i presiroko - ali imati povsno znanje, a penjati se mozgom sta Bog voli - opasna stvar! Gordsot uzasna!

"Sto vise znam, da da nista ne znam", rece neko. Za ovakve stvari JEDINO sto mozes je da "konsultujes" Sveto Predanje. Ne da budamo detektori sta Tvorac voli i ne voli.

I zasto sam poceo poslusanjem nekom, i verom u nekoga? Pa zato sto mi imao putovodje Oce Svete, i treba njih da pitamo. Ne da odma skacemo u Nebo i da hocemo da znamo sta i kako.

Da bi pitao Oce, moras znati sta, gdje, kako - a Predanje je ogromno, pa sta sad? Igla u plastu sena! Eto na naveo jedan primer iz Starog Zaveta, ali on ima istorijski kontest, socioloski, ima licni (Davidiv)...dakle masa stvari koje treba IZUCITI, znati cinjenice, pa PORED toga jos da ti te cinjece neko rastumaci!

Dijete voli sladoled, ali ono nije TEHNOLOG pa da zna sastojke sladoleda, temperature, proces pravljenja i sl.

 

I da zavrsim - Vladika Nikolaj je rekao - parafraza - da kad abi covje stvarao svet, stvorio bi samo brdasca za sadjenje kupusa i za piknike. Poenta njegova? Pa covek razmislja debelim crevom, stastima, sujetom i sl. Bog ne!

 

I, na SVE OVO - jos jedna vazna stvar: Tvorac je i Zivotodavac, i pobijedio je smrt - iako je dopustio smrt Adamu, smrt je "programirana" u stvaranju ali zavisla je od Adamove volje - dakle, On "razmislja" (kada tvori i kada se mijesa u istoriju PREKO groba! Sto to znaci? To znaci da covjek NE MOZE, nije mu se DALO i NIKADA nece dati - da cak i analizirajuci dogadjaje, da zna "puteve Bozije"! SVAKI covjek je original, i njegov zivot je poseban - i traje i PREKO groba, posle smrti, jer smrti nema u bukvanom smislu - Hristos Vasrse!

 

Tako, dakle, ako jedno "kopile" Solomona Bog podigne za najmudrijeg svoga vremena, a zakonitog sina uzme mu dusu, On zna zasto. Konkretno, kaze Pismo, radi pomisli majke njegove, zene Davidove, zakonite zene i jos joj "zatvori utrobu da ne moze da radja".

Ako bi uzeo drugi slucaj, slican, on bi vjerovatno imao sasvim suprotan epilog. Ti pitas nemoguce. Nema logickog smisla pitanje iz perspektive hricanstva i domostroja spasenja. Jed da ima onda bi svi bili isti, kopjije jedan drugog. To su stvari od koji se "zanebesa", ne mog se odgonetnuti i ne treba da se odgonetnu.

Pogle Jevandjelje? Pogle Knjigu o Jovu? Gospod leci slepoga! Pitaju ucenici "a ko sagresi, on ili njegovi" - pa Zakon ljudi tumace. "Ni on ni njegovi, nego da se projavi slia Bozija". Sta to znaci? To znaci da je Tvorac NAMERNO oslepio pri rodjenju dete. Da je dete raslo u coveka i da je stradao taj covek - tao se Bogu "cefnulo"! I sad kava je to pravda? Ovaj slep, a neko prelep i ima 30 zena, i 1000 volova? I jos NIKO nije sagresio?

Jov? Le-leeee! Pa em sto je bio najpravdniji, i sve Bogu milo radio - djeca mu potamanjena, stoka potamanjena, KOZA, tielo u krastama, uzeo crep i struze se. Jos mu zena vice besno: jado, najjadniji eto ti tvoj Bog, blagoslovi ga i crkni ko pasce!

I, sta je Bogu milo? Da se dete rosi slepi ni krivo ni duzno? Da pravednik strada? LICNO BOG je Jova pusti u sake Sotoni! Pravog zdravog, NAJpravednijeg!

Pa sta ti onda oces da znas? Sad ima 8 milijardi ljudi, i svakom je svaka dlaka izborjana - oces da znas sta i kako sa njima i kako Tvorac (ne)vodi brigu o njima? Milioni, mozda milijarde vanbracne dece i sta sa njima?

Ne zelim da te omalovazavam - ali, malo to polako. Mnogo se zaleces u visine! Moja majka govri stalno: "Boze dragi, jest mi lako kad nista ne znam"!

Kad cuje na vestima cemer svuda...a Bog joj dao da coveka razume bolje od dusevnog skenera. Ne zna skoro ni citati, a zivi skoro ko sveta zena. Ja znam sta oces, a stid me kad se nje setim. Jedno je, rode, radoznalost Platona! On je pre Hrista! J ai ti nema sta da mozgamo - knjigu u sake, nama su Oci sve ostavili - moramo njih pitati. Kad imamo pitanje, onda moramo da nadjemo KOJEG da pitamo, svi su razliciti...iha, da je to tako lako. Platonu NIJE imao ko da kaze. On se verao ozgom u Nebo i visoko dokucio. Mi? Pa brate nama su svi putevi prokrceni. Policajci sa pistaljkma u VRSTI stoje mi samo da idemo, ako ocemo kud pokazuju.

 

Pitanje tvoje NEMA nikavog smisla! Sa stanovista hriscanstva! Apsolutno nikavog.

 

PS

Vazno je da si odmah krenuo da skeniras kavog sam ja duha. Em bi da znas sta je Bogu milo, em kakve ljdi duhove nose. Polako brate. Evo ja ti napisa, mani se mojih duhova. Ti odgovori argumentima i to je to.

 

[Ćiriličar]

On 28. 2. 2024. at 12:03, Perez рече

Da li hriscanski Bog voli i vanbracnu decu ili samo one "legalizovane"?

(Са правописом)

Бог је љубав. Све воли. Љубав Божија није наша љубав! Ми волимо оно што нам прија страстима, сујети и сл. Тако да Божија љубав може бити, за нас, и сурова. Рецимо, када Бог попушта човека или народе злу у шаке "да до рока своју вољу врши", како би се човек или народ призвао памети, и обратио се Богу. Не ради Бог, него ради самог човека. Божија педагогија, краће речено. Нама сурово, а уствари је то љубав Божија која нас изводи, покушава извести, на прави пут.

И зашто то ради? Који је циљ? Да будемо богати, лепи, добри копачи, орачи, манекени? Не - да се уподобимо за Царство Божије! Нема другог циља!

А шта онда то значи у контесту твог питања? То значи да може како му се ћефне - и да ми то никада не можемо знати! Углавном Он то ради из Љубави. Воли сву ту децу, наравно - али "Бог дараги зна" само како ће та деца завршити и у овом и оном животу. Само Он зна зашто уопште допушта да се зачне дете у венбрачној вези, а маса црквених бракова, живе по ПС-су, што би се рекло, па немају деце!

Или: Аврам и Сара, скоро цео живот без деце, Исаке стари добише. Па Јоаким и Ана, Марију добили, стари не могу да је збрину од старости! Па Јелисавета и Захарије. Захарије свештеник, не верује Архангелу да може да буде отац, Јелисавети се "осушило" материнство!

Тако, кад се роди венбрачно дете - па у протестанским земљама и нема брака, уопште, иве, већина - упознају се, уселе се заједно, плаћау рачуне по пола, и то је то! Све ванбрачно.

Моја жена је ванбрачно дете. Отац јој је био ожењен другом женом. Имао однос са мојом тастом и родила се ћерка! Баш "скроз" ванбрачно дете.

Не знам колико је воли-не воли, знам да је она највише лошега сама себи урадила! Као и сви ми. Узео сам ово за пример, да видиш бесмисао свог питања - живи пример. И гле сад - родило се дете од мајке, а отац има другу жену и другу децу. Дете расте без оца. Дете осуђује мајку што нема оца! Дете чита Псалтир и "и у гресима мојим роди ме мати моја" - ма јок, бре, опет осуђује мајку: Вака си, нака, си никака си, ниси ми дала оца!

Паѕи сад - шта ради то одрсало дете? Кога осуђује? Рођена је када се милиони абортуса радило. Покољ живи! Отац - ма другу децу и жену - и каже љубавници да абортира! Ова неће! И он "скине" обавезе са себе. Мајка радила 2 посла, самохрана, без помоћи мушкарца, није се ни удавала, отхранила дете! И кога дете осуђује? Мајку? За шта? Што јој није дала оца? Па немогуће! Отац је неће! Признао ју је за ћерку, али има човек другу породицу, не може на двије стране!

То дете хули на сам живот. Бог је уабрао да је приведе у живот БАШ тако! Само у том моменту, са тим родитељима, дете може бити зачето - једно јединствено тог и тог момента! Нема ту "штимања"! Дакле, испоштовавши вољу, слободу два напаљена човека, мушкаца и жене, Бог ствара дете, приводи га у живот.Спашава га покоља од абортуса, који је тренд и као прање руку. "Нежељена трудноћа"!

И дете несрћно! Сви имају тате, она нема! А оно Христово о слепом човеку: "Не сагреши ни он ни његови, него да се сила прокаже"?

Дете, моја жена, ако је паметна, она ће благодарити Богу што је је привео  у живот. Јер да јој је ћаћа Бил Гејтс не би била ОНА рођена! Онда да благодари мајци ђто није поклекла милионима абортуса и родила ју. И још да благодари мајци што се мучила и радила 2 посла да заради за њу!

Ко ће завршити у Рају "Бог драги зна". Ми не знамо! Али Бог воли све! Па и ове из "нежељене трудноће" а и оне из жељене а ванбрачне. Каква ће њихова субина бити у овоме и ономе свету - то нико не зна, и све су различите. То су бруталне чињенице. И управо оне говоре да ти је питање бесмислено! Не може Бог да не воли! Сву децу Творац СТВАРА а они који имају полне односе рађају. Бог "отвара" и "затвара" материце када и коме Он хоће! Зашто, када, коме - то само она зна.

Генерално - Бог у овом свету интервенише тако да претвара СВЕ зо овога света и све грехе овога света у своје добро! Тако и те "нелегализоване" односе. Неупитно је да воли све! Која је судбина те деце, то је друго.

Бог може да зме дупу детету да би извршио педагогију над родитељем. Не из казне - увијек је циљ спасење. Не онда када човек пређе неке последње границе своје, кад више не може да се врати у покајање.

Нарвно да воли - ОН ту децу и СТВАРА, иако их родитељи рађају - шта са њима бива? Свако по на особ, али са циљем "да се сви људи спасу". Ако неко дете "узме себи", па оно ће добити плату на Небу. Онај слепац је добио своју плату, јер је био слеп "без потребе"!  Разумеш...нема ти питање смисла са хришћанског становишта. Бог све воли - али може да узме живот! Може да приведе у живот дете од силоване жене! Може ша хоће. И увек је са неким циљем за добро лично човека и за опште добро. НЕмогуће је то "дешифровати" - претендовати да је могуће је....то не потпада под нашу логику.

 

 

 

[Ralex]

пре 12 часа, Ćiriličar рече

Bog je stvorio svet i njegovo postojanje ustrojio tako da pociva na, izmedju ostalog, poslusanju! Sta je poslusanje? Da neko ko manje zna, veruje onome ko vise zna. Malo banaizujem da bi istakao poentu. Tako je, recimo, Lucifer primao znajje direktno od Boga. Pismo ne govori detaljno, sem da se on pogordi svojim mocima i lepotom, pozele da bude veci od Boga i - pade!

Posle ovog tvog odgovora vidim da stoji ono moje da je sumnjivo kakvog si ti duha. 

A što se tiče poslušnosti ona se odnosi na poslušnost Bogu koji živi u svakom čoveku i čiji glas možemo čuti kroz Božanska otkrovenja. Ali su ljudi ko ti zatisnuli uši svoga uma, svoga srca, da ne čuju glas Božiji jer im je lakše da ih ljudi češaju kako ih uši svrbe nego da slušaju Božanska otkrovenja.

Zato i postoji ona kletva ja mislim kod Izaije koja otprilike glasi: Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka i telo stavlja sebi za mišicu a od Gospoda Boga odstupa srce njegovo.

A lucifer je niko drugi nego naš intelekt, jer kako Bog živi u nama i možemo ga čuti kroz misli i ideje koje dolaze od Desne moždane Hemisvere tako i sotona živi u nama i možemo ga čuti kroz misli i ideje koje dolaze s leva. 

A ti si se opčinjen svojim intelektom okrenuo ljudskim učenjima a Gospoda Boga svog si zapostavio, Pa gde ćeš veće neposlušnosti. 

[Ralex]

пре 11 часа, Ćiriličar рече

И дете несрћно! Сви имају тате, она нема! А оно Христово о слепом човеку: "Не сагреши ни он ни његови, него да се сила прокаже"?

Fariseji su pitali Isusa ko sagreši jer su vrlo dobro znali da je bolest i smrt posledica greha, I Gospod im to ne negira ali i ne govori ko je kriv. A zašto daje ovakav odgovor koji jeste tačan jer se bog proslavio na njemu: Zašto ne kaže ko je kriv. Pa zato što ja naš bog milostivi bog, koji prašta i ne sudu nikome, već je postavio zakone života koje ko krši sam sebe osuđuje. Tako da Bog ne preuzima na sebe sud. Seti se da jevreji nisu hteli da uđu u sudnicu da se ne bi opoganili i kako bi mogli da jedu pashu. Hristos kaže: ne sudu da ti se nebi sudilo. Zato se On kao Bog uklanja od suda što bi učinio da je rekao ko je kriv, A on kao Bog ne krivi nikoga. Zato i kaže da nije kriv ni on ni njegovi roditelji nego da se jave dela Božija. 

Jer i Adam je zgrešio Božijom voljom, Dok je bio savršen on nije zgrešio nego greši kada ga je Bog podelio na muško i žensko, Tada on i Eva budući nesavršeni greše, što nam govori da je Božija volja bila da se pojavi greh na svetu kako bi ljudi kroz greh shvatili šta je dobro a šta zlo i odabrali da stanu na stranu dobra. Tako je zlo samo oruđe u Božijim rukama pa samim tim i zlo ima dobru namenu. 

Zamisli da se nađeš u svetu gde ni jedna površina ne upija svetlost nego je reflektuju, onda bi sve bilo belo i od beline ne bi se ništa videlo. Crnilo je potrebno da bi smo videli stvari inače bi belilo bilo za nas mrak. Tako se ni Božija dobrota ne može spoznati ako se ne pojavi tama koja bi Božij dobrotu upila i mi mogli da vidimo razliku. 

Zato Hristos kaže da niko nije kriv već je to da se jave dela Božija.

Tvoje znanje pravopisa ti ni malo ne pomaže da razumeš duhovne stvari. Šta je ćirilica u rukama zlog čoveka?

[Ćiriličar]

пре 27 минута, Ralex рече

Fariseji su pitali Isusa ko sagreši jer su vrlo dobro znali da je bolest i smrt posledica greha, I Gospod im to ne negira ali i ne govori ko je kriv. A zašto daje ovakav odgovor koji jeste tačan jer se bog proslavio na njemu: Zašto ne kaže ko je kriv. Pa zato što ja naš bog milostivi bog, koji prašta i ne sudu nikome, već je postavio zakone života koje ko krši sam sebe osuđuje.

Јап ти тмачења. Јеверји су се држали Мојсија ко пијан плота. У контесту Закона су питали. Ако неко није имао деце - грешан је! Срамота је било! Узмо Јова - не трабуњај ту сад новозаетна сазнања и теологију трпаш у старозаветни историјски контест. Узми Јова и Јовове адвокате - он је за њих грешник и тачка! Не би страдао иначе. Тако су тумачили Закон. Јер Закон је груб, нужда, непотпност. Несавршенст. Што реко Владика Николај "кад се Сунце (Исус) појави, фењери (Мојсије) се скањају у ормаре"! Јеверји су под ФЕЊЕРОМ гледали, разумш роде. Немаш децу - грешник! Јову све поцркало, ошукао се у гноју се ваља - казнио га Бог! И.т.д.  А ти опичио Зизјуласа...ништа они нису знали роде, ништа! Савле је био НАЈУЧЕНИЈИ Јеврејин свога, ТОГА, времена и шта је знао? Гонио Христове следбенике, и све се гордо и ревносно такмичио да буде што успешнији у томе!

Него кад ге је заслепио Логос, Саве поста Павле, и спозна све дубине Божанске. Ништа они нису знали него што им је дано да знају, а Законом им је мало дано. То је друга, тежа прича. Много ти то грубо поимаш....

 

Фулаш контест. Прилико аргументације, ако изнесеш неку тачност, ако она није у одрађеном контесту, нема смисла. Као ни твоје питање. Твоје питање је исто као кад би рекао: Да ли људе воле исто жуто перје на птицама као и црвено.  Поштјем жељу да дискусијм, али нисма расположен. Само сам мало набацоа контрадикторности и разних аспеката посматрање неких ствари, да ти покажем бесмисленос питања.

 

Једноставно - то је ствар од случаја до случаја. И сама формулација је погрешна, сам знаш. Не могу се тако велике, релативне ствари стрпати у тако генелазивоано питање. Но...ако мало то "избрусуш" можда и пребацимо по који. Шта скачеш одмах, ја сам рекао да је приње дрскост, а ти одмах на личност духове кој еносе и сл. Шта се палиш...само ти мозгај...

[Ralex]

пре 10 минута, Ćiriličar рече

Јап ти тмачења. Јеверји су се држали Мојсија ко пијан плота. У контесту Закона су питали. Ако неко није имао деце - грешан је! Срамота је било! Узмо Јова - не трабуњај ту сад новозаетна сазнања и теологију трпаш у старозаветни историјски контест. Узми Јова и Јовове адвокате - он је за њих грешник и тачка! Не би страдао иначе. Тако су тумачили Закон. Јер Закон је груб, нужда, непотпност. Несавршенст. Што реко Владика Николај "кад се Сунце (Исус) појави, фењери (Мојсије) се скањају у ормаре"! Јеверји су под ФЕЊЕРОМ гледали, разумш роде. Немаш децу - грешник! Јову све поцркало, ошукао се у гноју се ваља - казнио га Бог! И.т.д.  А ти опичио Зизјуласа...ништа они нису знали роде, ништа! Савле је био НАЈУЧЕНИЈИ Јеврејин свога, ТОГА, времена и шта је знао? Гонио Христове следбенике, и све се гордо и ревносно такмичио да буде што успешнији у томе!

Него кад ге је заслепио Логос, Саве поста Павле, и спозна све дубине Божанске. Ништа они нису знали него што им је дано да знају, а Законом им је мало дано. То је друга, тежа прича. Много ти то грубо поимаш....

 

Фулаш контест. Прилико аргументације, ако изнесеш неку тачност, ако она није у одрађеном контесту, нема смисла. Као ни твоје питање. Твоје питање је исто као кад би рекао: Да ли људе воле исто жуто перје на птицама као и црвено.  Поштјем жељу да дискусијм, али нисма расположен. Само сам мало набацоа контрадикторности и разних аспеката посматрање неких ствари, да ти покажем бесмисленос питања.

 

Једноставно - то је ствар од случаја до случаја. И сама формулација је погрешна, сам знаш. Не могу се тако велике, релативне ствари стрпати у тако генелазивоано питање. Но...ако мало то "избрусуш" можда и пребацимо по који. Шта скачеш одмах, ја сам рекао да је приње дрскост, а ти одмах на личност духове кој еносе и сл. Шта се палиш...само ти мозгај...

Ti ne veruješ u promisao Božiji nego u slušajnost; jel te i tome naučio Vladika Nikolaj.

A evo ti da razumeš da su bolesti i sudbina posledica greha.

Nauka otkriva da postoje zakonitosti u funkcionisanju naših ćelija koji su više duhovne nego materijalne prirode.

Na šta mislim; Moglo bi se reći da DNK u našim ćelijama ima dva režima rada. Kada je sve u redu, kada su naše misli blage i mirne DNK se razvije i omogućava kopiranje informacije kako bi se u ćeliji obavili svi procesi koji su neophodni za život ćelije, a šire i nas samih.

A kada smo uznemireni, brinemo, ljutimo se, gnevni smo, strah nas je....To je za DNK znak da je opasnost i ona se sklupča sprečavajući tako proizvodnju; Opasnost je i treba da se sagorevaju šećeri kako bi se obezbedila energija da se prevaziđe opasnost. Napao te lav beži ili se bori.

Ali ćelija ne zna da li je stvarna opasnost ili mi u svojoj mašti proživljavamo scenarije koji će se možda dogoditi i brinemo ili strahujemo bez stvarnog razloga. Ja sam znao da se po mesec dana u mislima svetim nekome ko me je povredio rečima.

Naše pogrešne (grešne) misli znaju da budu naš put u bolest pa u smrt jer ćelije zbog naših loših osećanja koje teraju DNK da se sklupča ne mogu da obave životne procese i razboljevaju se.

Naš DNK se kvari na dnevnoj bazi a preko noći se popravlja i to samo dok spavamo dubokim snom, To jest dok smo mi kao um koji proizvodi pogrešne misli isključeni.

Rađen je ogled gde su u petrijevoj šolji stavljene zdrava ćelija i ćelija raka da vide za koliko će ćelija raka da ubije zdravu ćeliju. A desilo se da je pored zdrave i ćelija raka ozdravila. Pa što se to ne dešava i u telu? E, u telu smo i mi koji svojim mislima proizvodimo sredinu koja zdravu ćeliju tera da postane ćelija raka da bi preživela.

Jer dok smo uplašeni zabrinuti mi lučimo adrenalin i druge hormone koji stvaraju nezdravu sredinu za život naših ćelija i to nas vodi u bolest.

Ovo nas dovodi do zaključka da postoje jasni zakoni života koji ako se krše vode u smrt.

Da lepe nežne misli pune ljubavi, milosti radosti daju život našim ćelijama a da gnevne, ljute, besne strašne....misli vode onoga ko ih neguje u svom umu u smrt.

I kada vidimo odakle dolaze te naše misli mi možemo videti da one dolaze od istine koja je u nama, Pa ako naša istina kaže da je situacija strašna, ili sudimo sud koji donosi ljutita osećanja onda mi radimo protiv zakona života.

Dakle kakva je naša istina takvim sudom sudimo, a kako sudimo takve misli imamo, kave misli takva osećanja a kakva osećanja takvo ponašanje. Jer kako se neko oseća tako će se i ponašati, takvog će duha biti.

Zabluda je istina nastala posle bluda; šta to znači? Pa još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito doktoru.... mi u svom umu opravdavamo to svoje delo i tako gradimo zabludu u svom umu.

A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo, da pomognemo bližnjima, da damo milostinju...mi opravdavajući to dobro delo u svom umu gradimo istinu. Plodovi istine su lepa osećanja, milost, ljubav, zahvalnost...A plodovi zablude su gnev, bes, ljutnja, strahovi,,,Što će reći da od istine koja je u nama zavisi da li umiremo ili živimo.

Ovaj uvod je bio neophodan da bi smo shvatili kako to deca ispaštaju zbog greha roditelja.

Roditelji kršeći zakone života, živeći u zabludi kvare na dnevnoj bazi svoj DNK, I živeći raspusno noćima duh koji je u njima ne stiže da opravi preko noći DNK koji su oni pokvarili. I takav pokvareni DNK oni predaju svojoj deci pa se rađaju deca sa deformitetima i podložna raznim bolestima jer njihov imuni sistem usled kvarova na DNK više ne može da se bori sa bolestima.

Ali ovo nije jedini način kako roditelji utiču na sudbinu svoje dece. Zašto kažem sudbinu? Zato što je sudbina posledica našega suda, pa kako sudimo tako mislimo tako utičemo na svoju DNk, ali kroz ponašanje utičemo i na to kako će okolina reagovati na nas. A sve to potiče od istine koja je u nama.

Dakle kako to još roditelji utiču na našu istinu? Pa kroz vaspitanje koja nam daju naši roditelji oblikuju našu istinu,

Onda i društvo kroz obrazovanje utiče na našu istinu, onda razna iskustva koja imamo takođe oblikuju našu istinu tako da na kraju kad dođemo u neke tridesete naša istina bude 90% zabluda. A naš život sasvim posivi i depresija i nezadovoljstvo ga razaraju a to dodatno opterećuje našu DNK i život naših ćelija.

I tu Dolazimo Do Isusa Hrista koji još pre 2000g objasnio šta treba da radimo da bi se uskladili sa zakonima života koje je Bog Otac postavio.

On je rekao ne brinite jer ko može brinući lakat rastu svom da doprinese. Kad ne brinemo mi nemamo osećanja koja alarmiraju na uzbunu.

Ne sudite da vam se ne bi sudilo. Kad sudimo loš sud o nekome mi imamo ghnev, bes, ljutnju i ponovo radimo protiv zakona života.

I sve ono šta je ON govorio na dubljem nivou vodi ka tome da se mi uskladimo sa zakonima života koji su tako uređeni da favorizuju život za zajednicu. Jer ne može zajednica da se gradi sa lažovima, lopovima, nasilnicima, kockarima, alkoholičarima, sebičnjacima...

Radeći dobra dela na koja nas je Hristos Pozvao, mi ćemo u svom umu opravdavati ta dobra dela i u našem umu će se nastaniti Hristos koji za sebe kaže da je On Istina, Dakle u našem umu će se nastaniti istina koja će biti uzrokom našeg blagog suda, blagih, mirnih misli, ...što će reći da će istina biti izvor života u nama jer Hristos je i Život.

Tako se kroz činjenje onoga šta je Isus govorio Bog useli u nas I živi u našem umu, Istina koja je u nama je naš BOG.

I ako neko Hoće da svojoj deci ostavi ono pravo bogatstvo , koji će im dati zdravlje i dug život onda svakako mora da vodi računa o tome kakva će mu dela biti. Jer piše tamo negde u Pismu; U dela ruku svojih zaplešće se bezbožnik.

[Ćiriličar]

On 9. 11. 2024. at 14:26, Ralex рече

Ti ne veruješ u promisao Božiji nego u slušajnost; jel te i tome naučio Vladika Nikolaj.

Sta reci osim      

[Ćiriličar]

On 9. 11. 2024. at 14:26, Ralex рече

A evo ti da razumeš da su bolesti i sudbina posledica greha.

Koja sudbina? Ona kad neko pijan sjede za volan i pogine i baba Janja kaze: "Sta ces, moj sinko, sudbina ti je to"?

[Ralex]

Управо сада, Ćiriličar рече

Koja sudbina? Ona kad neko pijan sjede za volan i pogine i baba Janja kaze: "Sta ces, moj sinko, sudbina ti je to"?

Ja sam ranije ranije radio kao taksista u BG,, Vozio pijan godinama po gradu, a onda prestao da pijem i imao dva tako dobra udesa, a oba mojom krivicom. U oba slučaja su bile loše navike u vožnji. Bog opomene čoveka, sačuvavši ga jednom dvaput,  da greši. Pa ako se ne opameti, ko ja što nisam, onda ga prepusti sudbini. Skupa škola ali na jeftinoj školi se niko ne nauči.  I zahvalan sam Bogu što me uči pa i kad me skupo košta. Jer sudbina je tu da od nje čovek nešto nauči a ne da bude kazna.