Obilje kao Način Života

[Ralex]

Obilje je način života gde mi koristeći razum promišljamo o svojim životnim potrebama i svoje imanje koristino na ispravan način.

Ja sam imao predstavu da je obilje kada čovek uvek ima dovoljno da ispuni sve svoje želje, ali zahvaljujući jednom Božijem otkrovenju sam razumeo da nisam bio u pravu za to svoje mišljenje i da je to bila samo još jedna od mojih predrasuda.

Otkriveno je da orbitofrontalni režanj , čeoni režanj, našega mozga služi da bi mi koristeći njega rasuđivali o svojim osnovnom životnim potrebama, i da bismo koristeći njega imali kontrolu nad svojim mislima i svojom dušom. Da bi mi kao Um imali kontrolu nad željama naše duše i našeg intelekta koji vole užitke i svojim željama čine da se mi stalno nalazimo u oskudici bez obzira koliko novca i imanja imali.

Ljudi misle da se ljubav može osetiti i po osećanjima koja imaju sude o tome da li je nešto prava ljubav ili nije. Ali osećanja su varljiva i mi se lepo osećamo i kad činimo stvari koje sa ljubavlju nemaju veze nego su naši sebični užici.

Tako žene znaju da razmišljaju tipa: Ja sam srećna kada je moje dete srećno: A kao posledica takvog mišljena je da deci daju stvari koje nisu njihova osbovna životna potreba nego im daju stvari koje ispunjavaju dečije sebične želje i njihov osećaj radosti.

Kada dete traži kokakolu ili neki slatkiš: umesto da se rasudi da li je to osnovna životna potreba tako što se iskoristi čeoni režanj, i rasudi se o tome, majka pođe za željom da njeno dete bude zadovoljno i srećno i da mu nešto što njenom detetu samo šteti.

Jer kokakola izaziva povećano lučenje dopamina, hormona zadovoljstva, a to za posledicu ima isključivanje čeonog režnja bez čijeg korišćenja mi se ne možemo nazvati razumnim bićima. Tako nas naša želja da ugodimo detetu vodi ka tome da se ponašamo nerazumno, a i naše dete učimo tome da ispunjava svaku želju svoje duše i misli da je sreća u tome.

Živeti u obilju je stvar razuma, i ne znači da čovek ima dovoljno sredstava da ispuni sve svoje želje, nego se ogleda u korišćenju razuma da čovek uvek ima dovoljno za svoje osnovne životne potrebe.

Kada čovek koristeći razum počne da vodi svoj život na drugi način preispitujući želje duše on ubrzo uvidi da odjednom on ima viška sredstava, da njegov život obiluje u svemu. On počinje da oseća neki mir i posebnu vrstu zadovoljstva sobom i svojim životom i ta vrsta skoro neprimetne radosti ispunjava njegov život zadovoljstvom koje je trajno i ne zavisi od toga koliko ćemo svojih želja ispuniti. Čovek uvidi da njegov život obiluje svime šta mu je potrebno.

I tu dolazimo do one poslovice: Nije bogat koji mnogo ima nego onaj kome malo treba. Takvi ljudi stalno žive u obilju i imaju i viška koji mogu drugima da daju.

A koje su to stvari koje dovode do povećanja dopamina u krvi i samim tim isključujemo naš čeoni režanj? Tu su razne vrste opijanja, što duhovnih što materijalnih: Kafa, alkohol, cigarete, droga, Muzika, sport, igrice, filmovi, čitanje zabavnih knjiga, rialiti, uživanje u hrani umesto da hranimo svoje telo, žene se opijaju osećanjima ugađajući svojoj deci umesto da ih vaspitavaju....

Sve to podiže nivo hormona zadovoljstva u krvi i dovodi do isključivanja čeonog režnja bez koga mi bivamo samo inteligentna a nerazumna bića.

I što je čovek inteligentniji to se više oseća da ga razum sputava, i okreće se nekoj vrsti zadovoljstva kojim isključuje Čeoni režanj koji smeta intelektu da bude gazda koji vlada našom voljom. Kada čovek izbaci zadovoljstva iz svog života on počne da oseća neku vrstu tihe radosti koja ispunjava njegov život mirom i spokojom jer on stalno živi u obilju i nikada mu ne nedostaje života.

[Kadaj]

Nisam majka, ali sam tetka, ujna, strina. Mislim da djeca ne mogu izaci iz faze djetinjstva ukoliko ne obistine osnovne zelje svog odrastanja. Kao Maslovljeva hijerarhija potreba, ne mozes zadovoljiti potrebe odrasle osobe, ako si ostao nezadovoljno dijete.

[Ralex]

Пре сат времена, Kadaj рече

Nisam majka, ali sam tetka, ujna, strina. Mislim da djeca ne mogu izaci iz faze djetinjstva ukoliko ne obistine osnovne zelje svog odrastanja. Kao Maslovljeva hijerarhija potreba, ne mozes zadovoljiti potrebe odrasle osobe, ako si ostao nezadovoljno dijete.

Jedno istraživanje je pokazalo da deca koja ne umeju da odlažu zadovoljstva kasnije odrastu u nesrećne ljude. Neki roditelji čim se dete malo zaplače odmah potrče da mu ispune želju i na taj način mu spremaju jednu nesrećnu budućnost. Dete se kroz vaspitanje uči da rasuđuje o svojim potrebama i da odlaže zadovoljstva tako da kasnije takvo dete bude čovek zadovoljan svojim životom. Dobro vaspitanje je najveće blago koje roditelj može dati svome detetu.

[Kadaj]

Da bi odrasli razumjeli djecu, treba da razumiju i prihvate djete u sebi. Nisam protiv odlaganja djecijeg zadovoljstva ukoliko sadrzi humanu notu. Djeca mogu biti jako surova prema djeci drugacijoj od sebe, bas kao i odrasli.

[Ralex]

On 23. 9. 2024. at 15:52, Kadaj рече

Da bi odrasli razumjeli djecu, treba da razumiju i prihvate djete u sebi. Nisam protiv odlaganja djecijeg zadovoljstva ukoliko sadrzi humanu notu. Djeca mogu biti jako surova prema djeci drugacijoj od sebe, bas kao i odrasli.

Da  naročito znaju da budu surova deca koja su naučena da sve mora da bude po njihovom, da su ona uvek na prvom mestu, da su ona centar sveta. Takva deca gaze sve pred sobom još od malih nogu da bi dobila svoju dozu zadovoljstva spremna su da gaze preko leševa.

[Ralex]

On 23. 9. 2024. at 15:52, Kadaj рече

Da bi odrasli razumjeli djecu, treba da razumiju i prihvate djete u sebi. Nisam protiv odlaganja djecijeg zadovoljstva ukoliko sadrzi humanu notu. Djeca mogu biti jako surova prema djeci drugacijoj od sebe, bas kao i odrasli.

eEvo jedan zanimljiv podkast koji govori o značaju vaspitavanja na pravi način kao i ulozi društva u svemu tome.