Sekularni život i vera

[vetrometina]

Poštovani,

 

Prvo da se izvinim što vam ovim putem traćim vreme veoma dugačkim pismom, ali mi je potreban savet i pomoć.

 

Pre nekoliko godina, posle svojevrsne humanističke indiferentnosti ka religiji, sve sam više osećao unutrašnju potrebu ga ispunjenju duhovnog kratera, koji je u meni rasao iz godine u godinu. Pre toga sam se uspešno izborio sa anksioznošću i depresijom, ali su posledice bile strašne. Po prirodi sam bio samodestruktivan čovek. Taman izgradim nešto lepo, i kad moram da zakucam 'poslednji ekser', srušim sve kao sneška. Ostala mi je velika duhovna nestabilnost i krater. U međuvremenu sam stabilizovao život, stvorio porodicu, imam stabilan posao, krov nad glavom, egzistencija mi svakako nije ugrožena. Dete zdravo, Bogu hvala. Međutim, krater u meni je ostao, a mogao je donekle da ga samo ispuni katarzis koji je proizašao iz umetničkog iskustva. Potom sam počeo pre 3-4 godine nekako da svraćam u crkvu na večernje, a nekad samo da posedim tamo koji sat i jedan dan sam osetio nešto slično osećanju, kad pročitam nešto vrhunsko. Nešto apsolutno. Nešto što mi se učinilo kao da sam ujedno slobodno individualno biće i ujedno rasut u apsolutno postojanje. Apsolutno smirenje i stanje upotpunjenosti 

 

E, da sad pređem na stvar

 

Tada sem se i registrovao na jedan pravoslavni forum (ne ovaj vaš) i počeo da prikupljam teološku literaturu (zbog navike na određeni diskurzivni standard, teško mogu da 'svarim' patos i opšta mesta koja se provlače po crkvenim internet sajtovima). Počeo sam malo da čitam Hopkovu Pravoslavnu veru, Pavla Raka, Loskog, Berđajeva itd. 

 

Ali, kao i kod većine naših vernika, i ja se teško suočavam sa diskrepancijom sekularnog i religioznog iskustva.

 

Što sam više učestvovao u našoj zajednici, bilo virtuelno bilo lično, nailazio sam na sve, samo na smirenje ne. Naleteo sam opsesivnost sa sablažnjivanjem, odnosno kako napraviti neki 'revnosni štit' kojim bi se odbranili od svega, pop kulture koja 'sablažnjuje', vrhunski jazz u kome je 'previše strasti', golih pozorišnih umetnika kojih penisi nas 'teraju od Boga', ukratko, ogromno histerije. 

 

Pa me spopadaju što nisam crkveno venčan, što dete nije kršteno, što slušam 'zapadnjačku' crnačku muziku u kojoj je previše strasti  i koja je zbog toga antihrišćanska. Pobogu, jedan od mojih jutarnjih rituala posle molitve za zdravlje najbližih je tradicionalno brijanje. Uživam u mirisu sapuna za brijanje ujutru. Uživam u šolji zelenog čaja dok čitam vesti. Ne čitam samo crkvenu literaturu, a i kad pročitam nešto poput Paklene pomorandže Burgess-a, ne osećam se ništa udaljenije od Boga, iako je knjiga prepuna nasilja. Da li stvarno mora svaki mali užitak da znači greh i  da li moramo da živimo život opšte askeze?

 

Imam problem, kako spojiti veru sa današnjim tempom života. Koliki je problem, kada organizuješ sve putem smartfona i Guglovih servisa, koliko uključiti dete u crkveni život i kako 'pogoditi' pravu meru, pošto želim da postane sve, samo ne fanatik (a u svakoj zajednici, iako najčešće presudan, nažalost lični primer nije dovoljan. Razlika je ako se 'vratiš' Bogu u nešto zrelijim godinama ili si 'indoktrinisan').

 

Kako održavati zdravu količinu ega, iz kog proizilazi samopoštovanje? Kad pitam nekog od sveštenika, uvek dobijam traktat o poniznosti i druga opšta mesta, a imam osećaj da me duševno gazi svako ko ima 5 minuta vremena i da previše duševne energije potrošim na brigu, da li sam nešto nekome zgrešio. A današnje vreme to ne prašta, a Boga mi, ni ja ne želim biti taj koji će uz dlaku da svedoči Boga ovom vremenu, i time uništim i porodicu i ostale bližnje.

 

Kako vidite, problema je nebroj. Ali, gde je tehnička 'crvena linija' u pravoslavlju preko koje se ne prelazi? Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga? Zašto se piše u poslednje vreme o pošasti humanizma (jeza me hvata od same sintagme). Zbog čega takav odnos do nauke (razumem scientizam, koji je zabluda, ali čemu nauka?).

 

Kad god postavim to pitanje nekom od lokalnih sveštenika, dobivam nacionalističko/patriarhalno opšta mesta, uz veliku dozu gordosti. 

 

Pišem vama, jer iz javnih nastupa osećam, da imate nešto kompleksniji senzibilitet. Ako možete da mi malo odagnate nedoumice i predložite i neku literaturu možda, biću zahvalan. A ako ne, onda preporuka i kontakt nekog od duhovnika koji bi mi mogao pomoći.

 

Unapred zahvalan.

[Предраг М]

само сам претрчао твоју објаву, нисам је прочитао целу. из онога што сам ухватио из тог мог прелета могу да ти кажем само ово: препусти се слободно вери, не постављај себи никакве границе а Бог ће те водити у дубину, ширину и висину духовну. "не бој се, само веруј". Што се тиче духовника, моли се да га нађеш сам, а крени тако што ћеш се исповедати и консултовати код једног те истог локалног свештеника. 

["Tamo daleko"]

@vetrometina  dobrodosao medju sve nas I hvala za postavljeno pismo

Slazem se sa Predragovim predlozima, zaista su sustinska, narocito oko prepustanja volji Bozijoj I  isposvesti. Pronadji temu sa najavama tribina, pa izaberi gde bi mogao prisustvovati, mislim da je to dobar nacin za primanje zive reci I prilika da svoje nedoumice I pitanja direktno uputis. U svakom slucaju to je korisno jer uvek nesto novo naucis I produbljujes saznanja na duhovnom planu.

пре 7 часа, vetrometina рече

Ali, gde je tehnička 'crvena linija' u pravoslavlju preko koje se ne prelazi?

Nisam sigurna da razumem ovo pitanje, ali ono sto znam je da u Jevandjelju pronalazimo odgovore na sva nasa pitanja. Toplo preporucujem Tumacenja Pisma (po Jovanu I Mateju) od Ave Justina Popovica. 

Ja sam moju decu ukljucila u redovan crkveni zivot od rodjenja, sada su tinejdzeri I sve su samo ne fanatici, naprotiv, sada je usledila ta poznata distanca od crkve… ja se molitveno nadam da ce se "vratiti" tj da im licni odnos sa Bogom I Crkvom bude prioritet u zivotu.

Dakle, nema pravila, sve nas je On stvorio jedinstvene, neponovljive unikate, te je I takav odnos izmedju svakog pojedinacnog vernika I Boga. U svemu treba imati blagoslovenu meru, ukoliko istemo - dace nam se. 

Neka vam je sa srecom velikoposno podvizavanje I pogruzavanje u ljubav, veru I nadu I autentican hriscanski nacin zivota. :-)

 

[Bokisd]

пре 7 часа, vetrometina рече

diskrepancijom

sto' ti je ovo' ... ()... prvi put cujem, sad vidim sta kaze googlic 

Pa, sta ti ga' znam, ,  polako se uzrasta u veri, mozda je najbitnije da je covek u crkvi i onda lagano bez nekog velikog psihickog pritiska  moze da ucestvuje u raznim aktivnostima vezanim za veru i zivot. Jer i u veri covek moze sam sebi da zada' previse stvari koje hoce da ispuni a da nema snage da ispuni sve te stvari. I, onda dodje do rascepa licnosti i problema, 'oces nesto ali nemas snage i mogucnosti ( 'ocu i ja da budem brz ko Jusein Bolt ali ne vredi, stomacina ne dozvoljava ... )

Jednostavno nadjes ljude i litelaturu koja trenutno odgovara tvojim ocekivanjima u veri  i bice bolje. 

[Toma]

Sočinjenija Hristocentrična koja činiš - ne prestaj. Mnogi su i manjim "žrtvama" ugodili Bogu, tj. 
postali bliskiji sa Njime, zadovoljniji i nadasve zahvalniji Njemu.

Čitaj Sveto Pismo Novog Zaveta svaki dan. Sa razmišljanjem, sa molitvom, i to tako da uveče znaš
šta su ujutru pročitao. Koristi i tumačenja svetih otaca Crkve, i odustaj od svoga mišljenja usvajajući njihovo,
premda će ti um i razum "govoriti" da su arhaična, nedostatna, out of date.... Lažu te tvoja rodjena osećanja!

Gordost u meni prepoznaje gordost u tebi.

Liturgijska zajednica u kojoj si, verovatno nije "po tvojoj meri" ali s obzirom da je Bog - Gospodar nad okolnostima,
dobro ti je ovde biti. Povremeno ćeš i dobiti šta ti je srcu dragu a sporadično ćeš drugima dati ono što je
tebi od Boga dato. To se zove "služenje" i niko ga ne voli. Smara nas. A to nas uvodi u Raj jer time ličimo na Hrista Spasa.

Imaš Jevandjeosku parabolu o semenu i 4 vrste tla na koje je palo. Seme je uvek isto, životonosno, kvalitet zemljišta ... varira.
Kao i direktno sledstvene konsekvence susreta to dvoje. Definiši samog sebe kroz tu prizmu, i sam sebi iskreno reci koja si ti
kakvoća tla u ovom trenutku a koja bi želeo biti. I onda... radi na sebi (tačnije - nastavi sa radom, vidim da su "radovi u toku"),
i ... Bog će te iznenaditi Samim Sobom!

[vetrometina]

Pozdrav,

Hvala svima na odgovorima. 

Proveo sam ovih poslednjih nekoliko meseci zatrpan obavezama, zato nisam bio toliko prisutan, ali sam pročitao sve što ste napisali. Hvala vam. Nekako sam kroz kontemplaciju došao do odgovora, da mi apsolutno fali asertivnost. Pod to ne podrazumevam samo samouverenost, već korak dalje koji iz samouverenosti proizilazi, a to je da si siguran u sebe i spreman da na lep i korektan način iscrtaš granice do koje drugi ljudi smeju da idu u odnosu do tebe. I koja se, naravno, razlikuje od arogancije. 

Pa me zanima da li može neko da preporuči neko štivo u vezi sa tom tematikom ili udeli savet? Imam osećaj da me mentalno gazi svako ko ima minut viška vremena, i odlučio sam se da to više ne dozvoljavam. Neki me sad odjedanput smatrajo arogantnim (razumem ih, iskreno, jer su navikli na jedan sasvim drugi odnos sa mnom), međutim, sam stvarno ne vidim ništa drugo no da sam počeo da drugim ljudima postavljam granice u vezi ponašanja do mene.

pozdrav svima.

[sanja84]

On 22.3.2019. at 10:58, vetrometina рече

Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga?

Ja bih se držala dalje od sektaškog mentaliteta, opustila se, uživala u životu, čitala svetsku književnost i slušala 'ladno pivo.... Bar dok ne bih  zalečile te kratere.

A do tad..'lični Bog'.

 

Ali ko mene pita.... da je sve tako lako...

 

E da, pajsije svetogorac je cool. Bude ti odmah bolje.

[Драшко]

On 22.3.2019. at 10:58, vetrometina рече

Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga?

Interesantno pitanje. A u stvari sadrzi i odgovor, koje je to pravoslavlje koje mora da "trpi" Boga?

Ko je tu veci, Bog ili pravoslavlje?

Brate sledi ti svoje srce, osluskuj, trazi ljude koji ce ti prijati. Neke stvari su samo izmedju tebe i Boga, verujem da ce ti On vec pomoci da se snadjes. Zivi zivot!

[Милан Лазић]

Не постоје одговори на ваше тегобе у границама логике. Морате мало да зароните у тумачење данашњег времена. Хипокризија је велика, слажем се. Али то није само стање у Цркви, то је неко опште стање друштва. Осврните се, сви имају критику упућену на лекаре, попове лопове, зидаре, механичаре, занатлије, политичаре.. Здрава критика је добра, али смо отишли у крајност, у коме смо поставили себе саме за мерило истине, а не дијалог. А Христос жели дијалог, да му се обратиш.