Претражи Живе Речи Утехе

Javno mnjenje Rado Srbin...: Vojska Srbije Foto: Tanjug/ Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije 13. 7. 2022. Mladi u Srbiji: Za obavezni vojni rok 44 odsto, protiv sankcija Rusiji 73 odsto Za uvođenje vojnog roka u Srbiji je 44 odsto mladih ljudi, protiv je 46 odsto. Zato je 73 odsto madih protiv uvođenja sankcija Rusiji, pokazao je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu koji je sačinila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) Piše:M.N. Izveštaj pokazuje da nije bilo većih promena u odnosu na prošlu godinu kada je uvođenje obaveznog vojnog roka podržavalo 46 odsto mladih, protiv bilo 43, a 11 odsto uitanika je bilo neopredeljeno. Na pitanje o spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije, 43 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da balansira između Istoka i Zapada. Kada bi Srbija morala da bira između Istoka ili Zapada, 57 odsto bi izabralo Istok (52 odsto prethodne godine), a 43 odsto Zapad. Na temu rata u Ukrajini, 55 odsto mladih je reklo da Srbija ne treba da osuđuje Rusiju niti da uvodi sankcije, 19 odsto smatra da bi trebalo uvesti sankcije samo ako bi posledice po Srbiju bile prevelike ako ih ne uvede; 18 odsto je reklo da bi Srbija trebalo zvanično da osudi Rusiju, ali ne i da joj uvodi sankcije; samo 8 odsto je reklo da treba uvesti sankcije Rusiji, čak i ako posledice neuvođenja po Srbiju ne bi bile ozbiljne. Protiv sankcija Rusiji se izjasnilo 73 odsto ispitanika. Nema značajnih razlika u odnosu na godište ispitanika, a mladi iz Beograda više od proseka podržavaju uvođenje sankcija (33 odsto). M.N./FoNet Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Makronu prete građanskim ratom, generali spremaju vojni puč? "Francuska je u opasnosti"; "Biće posledica" WWW.B92.NET

Društvenim mrežama deli se objava ratnog vojnog invalida Novice Kostića iz Vlasotinca, koji je kao pripadnik JNA ranjen u Karlovcu nakon samo pet dana ratovanja, a koji je od ratnog veterana iz Hrvatske na poklon dobio protezu za stopalo, nakon što sedam godina nije uspevao da zameni staru koja se raspala. Kostić je već dugi niz godina angažovan kao mirovni aktivista preko neprofitne organizacije Centar za nenasilnu akciju koja okuplja ratne veterane iz Armije BiH, Vojske Republike Srpske Krajine, hrvatske vojske i Vojske Jugoslavije. Od 2008. organizuju zajedničke posete mestima stradanja civila i vojnika u ratu koji se 90-ih vodio na prostoru bivše Jugoslavije i učestvuju na komemoracijama stradalih koje organizuju lokalne i državne vlasti. Živi na jugu Srbije, u Vlasotincu, gde je predsednik udruženja ratnih vojnih invalida, pišu zagrebačka 24sata. Nakon što je objavio da sedam godina nosi istu protezu s raspadnutim stopalom i da nema pravo na novu, iznenadio ga je paket koji mu je iz Hrvatske stigao preko Mađarske. Naime, ratni veteran iz Hrvatske poslao mu je oblogu stopala za levu protezu C41 koju je, kako je napisao, teško nabaviti i nije jeftina. Uz nju je stiglo i pismo. - Pismo koje je bilo unutra je bilo jako jako dirljivog sadržaja s puno topline, empatije i solidarnosti, čovek pojašnjava da smo mi samo ljudi i da smo u istim problemima, kao da nam taj prokleti rat nikome ništa dobrog nije doneo. Taj moj bivši neprijatelj, a sada već duže vreme prijatelj kaže da me je od momenta upoznavanja prihvatio kao prijatelja i brata - napisao je Novica. Novica Kostić, FOTO: Facebook/Printscreen Autor pisma zamolio ga je da ostane anoniman jer ne želi da ga sredina u kojoj živi, proziva. Iako nije ranjen u ratu, preko kolega je pronašao deo proteze koji je Kostiću bio potreban. - Šta ovde dodati, što reći osim da je ovo možda jedna snažna poruka ostalima, posebno političarima, da ako mi koji smo direktno pucali jedni na druge možemo razgovarati i prihvatiti jedni druge, zašto je to njima problem, što ih sprečava u tome? Znam da će ovo svako gledati iz svog ugla, ali priznaćete, o ovome treba razmišljati posebno kada su u pitanju obični ljudi, ljudi koji sve u društvu pa i rat, iznesu na svojim leđima - zaključuje Novica. https://direktno.rs/zivot/295311/vojni-invalid-iz-srbije-dobio-protezu-od-veterana-iz-hrvatske.html

U Kairu je u toku 31. svetska islamska konferencija na temu Nadležnost i obaveznost izgradnje države. Islamsku zajednicu Srbije predstavlja muftija Mustafa ef. Jusufspahić. Konferenciju, koja se održava 15. i 16. septembra, je organizovalo Ministarstvo vakufa Republike Egipta na čelu sa ministrom Vakufa šeih Muhamedom Muhtar Džumom, a pod pokroviteljstvom predsednika Egipta. Konferenciji prisustvuju ministri i muftije iz 55 država i preko 159 islamskih učenjaka. Muftija Jusufspahić je u svom obraćanju, nakon zahvale Allahu i salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kazao da mu je velika čast što se susreće sa prisutnima na skupu u Kairu te je sve poselamio u ime muslimana Srbije. Muftija je na početku istakao plemenitost organizatora koja se ogleda u pozivu za učešće jednoj maloj zajednici muslimana, poput Islamske zajednice Srbije, koja broji oko 600 hiljada pripadnika, gde im je data mogućnost da se obrate na ovako velikom i važnom skupu. „Mi (muslimani) moramo da prihvatimo obavezu da učestvujemo u izgradnji država (u kojima živimo) zarad Allaha, zarad budućnosti, zarad naše dece. Ja ne verujem u nešto što danas nazivaju modernim islamom. Islam je dat za sva vremena i kao takav ostaće kao put do Allaha.“, kazao je, između ostalog, muftija Jusufspahić. U daljem obraćanju, muftija je ukazao na neispravnost i opasnost uzdizanja nacionalizma i stavljanja pripadnosti naciji ispred islama. Muftija je spomenuo odnos države i Islamske zajednice Srbije gde je pohvalno govorio o ponovnom uspostavljanju verske službe unutar vojnih snaga. Muftija beogradski i vojni se danas susreo i sa ministrom Vakufa Egipta, muftijama Omana i Malezije.

Kako Tango Six saznaje, načelnik Generalštaba Vojske Srbije doneo je 6. juna odluku da se vojni aerodrom „Batajnica“ preimenuje u Vojni aerodrom „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“. Odluka o preimenovanju već je stupila na snagu i njom se najveći namenski vojni aerodrom na prostoru bivše Jugoslavije više ne zove po geografskom pojmu već po jednom od najslavnijih pilota lovaca u modernoj istoriji jugoslovenskog i srpskog RV i PVO. Pavlović je u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju bio komandant tadašenjeg 204. lovačkog avijacijskog puka. Poginuo je u borbenoj misiji 4. maja 1999. godine nedaleko od rodnog Valjeva. Vojska Srbije, pre svega RV i PVO baštinili su sećanje na Pavlovića, o njegovoj pogibiji snimljen je dokumentarac, njegovo ime nosi ulica koja vodi do batajničkog aerodroma a 101. lovačka avijacijska eskadrila nazvala je i jedan lovac MiG-29 (18351) po njemu.

Donevort – Manhing – Burže – Beograd. (Jedan) srpski H145M će nakon premijere za zvaničnike, zatim trenažnih letova u Manhingu, do Beograda stići preko Pariza. Kako je Tango Six prvi ekskluzivno i javio, jedan RV i PVO primerak će sa domaće-razvijenom H-Force 1 integracijom biti na štandu Erbas Grupe na najvećem svetskom sajmu vazduhoplovne industrije od 17. do 22. juna (nedelju dana pre Partnera 2019). Do tada redovno pratimo dešavanja oko nove srpske heli-flote putem fotografija i video snimaka. Pre dva dana doneli smo vam nove fotografije iz Donevorta kojima smo kompletirali foto-kolekciju svakog pojedinačnog primerka srpskih H145M. Danas su na redu nove fotografije policijskih: Policijski dvojac iz drugog ugla. Maskirna šema policijskog neznatno je drugačija od od vojne. YU-ICE ali i svi ostali MUP H145M imaju potpuno zatamnjena zadnja stakla / Foto: Tango Six Vojne i policijske posade nakon zemaljkog dela obuke u Donevortu lete na svojim novim mašinama iznad Erbsovog glavnog opitnog centra u Manhingu. Pronašli smo video snimke iz decembra prošle godine koje prikazuju policijski YU-MED sa podvesnim teretom dok na drugom možemo videti kadrove vojnog 14501: Petar VOJINOVIĆ

Vojni sindikat Srbije se od večeras aktivno priključuje Narodnom protestu. Predsednik Vojnog sindikata Srbije obratiće se večeras na protestnom okupljanju u Kraljevu, u sklopu podrške Udruženju starosedelaca Kraljeva i okoline, koje je u više navrata bilo uz sindikat. „Ovo nije podrška bilo kojoj političkoj opciji, ovo je podrška obespravljenom narodu. Vojska je ogledalo države. Definitivno smo svedoci da je ova mudrost bezvremena“, navodi se, između ostalog, u saopštenju VSS. Ističe se da Vojni sindikat Srbije ne podržava niti jednu političku stranku ili bilo koju drugu političku frakciju, kao ni grubo urušavanje Ustava i pravne države jer su se na to kao vojnici zakleli. „Vojska i država predmet su do sada neviđene pljačke. Nenamensko trošenje budžetskih sredstava koje Ministarstvo odbrane ubacuje u džepove privilegovanih privatnih preduzeća i razbijanje vojske radi svođenja na broj koji je naručen od strane neprijateljskih sila u završnoj je fazi. Narod je obespravljen sa ciljem da napusti Srbiju i ostavi je migrantima, koji imaju manje „bezobzirne“ zahteve. O slobodi medija je izlišno i govoriti. Svedoci smo najcrnjeg medijskog mraka, možda ikada. Međutim potkupljeni mediji nisu ni potrebni ako svi znaju ono što mediji pokušavaju da sakriju, narod je možda uspavan ali sigurno nije mrtav, bar još“, navodi se u saopštenju. Vojni sindikat Srbije poziva i druge sindikate, udruženja sveštenstvo, akademike i pojedince da im se pridruže u borbi za slobodnu i narodnu Srbiju. https://www.danas.rs/politika/vojni-sindikat-srbije-se-prikljucuje-narodnom-protestu/

Gospodine ministre odbrane i druže Aleksandre Vuline, Radi sprečavanja podrivanja vojne i odbrambene moći zemlje, dužni ste da javnosti odgovorite na mnoga pitanja vezana za ekonomsku stabilnost, ovog po državu važnog resora. Otuda Vas javno pitamo: da li je Ministarstvo odbrane bankrotiralo u 2018. godini? Postoji bezbroj činjenica koje nam ukazuju da je u 2019. godini, ugrožena egzistencija pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, usled Vaših čudnih finansijskih vratolomija, odluka i eksperimenata poput projekta „Lazar“, o čemu ćemo sledećih dana, uz stručnu analizu i dokaze objasniti srpskoj javnosti o kakvoj se, namerno promašenoj ili ne, investiciji radi. Bilo je tu svega i svačega popravki „puhova“ starih 30 godina za 150 hiljada evra, preko sumnjive transakcije sa advokatskim kancelarijama teškim oko 60 miliona evra, do besmislenih transakcija i „budžetiranja“ projekata koje realizuju privatne firme i produkcije. U pauzi rešavanja krupnih državnih problema kao što je premišljanje da li ćete dozvoliti da deca srpskih vojnika prime novogodišnje paketiće u Domu Garde u Topčideru, odgovorite i na ova za vas prizemna, ali po državu važna pitanja. Pod jedan. Pripadnici Vojske Srbije poslednju platu i naknade primili su sa računa Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine. Pretpostavljamo da se radi o jedinom takvom centru iz Zvečanske ulice, pošto je obaveštenje pristiglo pripadnicima Vojske Srbije putem SMS bilo šturo. Dakle, krucijalno pitanje je zbog čega plata pripadnicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, nije isplaćena legalno sa računa Ministarstva odbrane? (Da pojasnimo, kao prvi i jedini reprezentativni sindikat nemamo primedbi da novac za plate izmučenih srpskih vojnika obezbedi i dobrostojeća tetka iz Kanade i to srazmerno uvećano za iznos novca koji misteriozno odlazi na račune privatnika na razne besmislene projekte i malverzacije u okviru Ministarstva odbrane). Pod dva. Isplata novca za otpremnine u 2018. godini kasnile su sve do saopštenja Vojnog sindikata Srbije, kada smo upozorili javnost da naše kolege od parazitskog vođenja Ministarstva odbrane ne mogu na miru da odu ni u zaslužene penzije. I tad je novac za otpremnine isplaćen sa računa VMA, a ne sa računa Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije. Da li je gospodine ili druže ministre, Ministarstvo odbrane bankrotiralo usled mnogih besmislenih projekata ili da ih tako nazovemo „investicija“? Dužni ste da vojsci u ovom važnom geopolitičkom trenutku odgovorite na mnoga pitanja, pa i ovo. Gospodine ili druže ministre, U budućem vremenu, jer istorija nas je naučila da je svaka vlast ili politička garnitura odlazila (neke i preko noći) moraćete da i pred tužiocima i sudovima objašnjavate mnoge unosne kriminalne poslove u koje ste sa Vašim saradnicima, što kaže srpski narod „upleteni do guše“. Slavna srpska vojska nije teatar u kome Vi kao pajac igrate neku od svojih životnih uloga. Niti je bilo čija dedovina. Narednih dana objavljujemo činjenice o malverzacijama i tražimo odgovore. Ukoliko ih ne dobijemo, naći ćemo načina da dođemo do odgovora! S obzirom da ozbiljnost situacije i stepen ugroženosti Vojske Srbije, kojoj smo se zakleli na vernost to zahteva od nas, njenih pripadnika! MINISTARSTVO ODBRANE: Zlonamerne tvrdnje sindikata Ministarsvo odbrane saopštilo je sinoć da su tvrdnje Vojnog sindikata Srbije da je u novoj godini ugrožena egzistencija pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „zlonamerne i netačne tvrdnji Vojnog sindikata Srbije“. „Apsolutno su neistinite tvrdnje Vojnog sindikata Srbije da su pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije isplaćene zarade i naknade za poslednji mesec s računa Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine. Zarade za sve zaposlene u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije su u decembru, kao i prethodnih meseci, isplaćivane ustaljenom procedurom – redovno i iz sredstava Ministarstva odbrane“, navodi se u saopštenju. Ministarstvo odbrane dodaje da odgovorno i precizno projektuje svoj budžet i prihode. Za 2018. godinu, kako navode, projektovana su dovoljna sredstva za zarade i sve vrste novčanih naknada. Prema njihovim rečima, svim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije isplaćene su novogodišnje čestitke za svako dete do 15 godina života, u iznosu od 2.000 dinara. Takođe, napominju i da su svi operativni troškovi namireni, tako da Ministarstvo odbrane nema neizmirenih obaveza u 2018. godini. „Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nastavljaju da vode brigu o svojim pripadnicima i da preduzimaju konkretne mere ka daljem poboljšanju njihovog standarda. O tome govori i činjenica da je u poslednjih godinu dana zarada povećana dva puta – prvi put 1. decembra 2017. za 10 odsto, drugi put od 1. januara 2019. za devet odsto. Uvećana su novčana primanja vojnika, učenika, kadeta i lica na drugom stručnom usavršavanju za 10 odsto, a od 1. januara 2019. godine za devet odsto. Uvećana su i primanja licima van Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koja se angažuju ugovorom o delu i ugovorom o privremenim i povremenim poslovima za 10 odsto, a od 1. januara 2019. godine za devet odsto“, ističu u Ministarsvu. Budžet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za 2019. godinu je, kako naglašavaju. veći za 35 odsto od prošlogodišnjeg, a prioritetne stavke u budžetu su poboljšanje standarda pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nabavka savremenog naoružanja i obnova infrastrukture. https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/da-li-je-ministarstvo-odbrane-bankrotiralo/

Koliko se puta čulo za ovih 27 godina samo da je JNA reagovala u pravom trenutku Jugoslavija bi bila spasena, odnosno ne baš, možda bi se i raspala, ali ne u krvi i bratoubilačkom ratu kako se zaista dogodilo da su akteri krize bili pohapšeni. Osnovi preduslov za to bio je puč, koji je trebao da se dogodi i koji su visoki oficiri armije trebali da izvedu. Da li je postojala neodlučnost vojnog vrha i da li je oklevanje koštalo JNA gubitka države o kojoj je trebalo da brinu i čija su kičma bili? To su pitanja koja i dan danas nemaju odgovor. Jedino istina je da armija koja je bila uljuljkana u karijerizam i privilegije, kao i osećaj nadmoćnosti i prestiža, postala lak plen modernih političkih predatora od 1990-tih pa do dana današnjeg. Šta bi bilo da je vojska uzela stvar u svoje ruke? Verovatno ništa. Istorija je imala svoj put i čak i da su u tome uspeli, da su uzeli stvar u svoje ruke, veliko je pitanje da li bi išta i ostalo. A da su imali nameru, to jesu, mada o tome preživeli akteri vrlo retko govore čak i posle distance od 27 godina. Jedna od retkih izjava su navodi sada već pokojnog generala Živote Panića, koji je bio načelnik Generalštaba tokom 1992. i 1993. godine. On je, komentarišući mogućnosti izvođenja puča, izjavio da je „u vrhu JNA postojao plan da se izvede vojni udar, ali da pripreme nisu bile nikakve, tako da do njegove realizacije nije moglo ni doći“. Svoju verziju događaja ima i tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu (SSNO) Veljko Kadijević. Kadijević u svojoj knjizi „Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije“ navodi kako su bivši predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić i nekadašnji predsednik Savezne vlade Ante Marković nameravali da uz pomoć armije svrgnu Franju Tuđmana i Slobodana Miloševića. „Mesić je hteo da preko tadašnjeg predsednika Saveznog izvršnog veća Ante Markovića uvuče mene i armiju u svrgavanje Tuđmana, koji je, po njegovom mišljenju, bio apsolutista, i da na čelo Hrvatske postavi sebe. Mislim da ne treba posebno objašnjavati, znajući aktivnosti JNA i moju poziciju, zašto je taj pokušaj Markovića ostao bez rezultata“, piše bivši savezni sekretar za narodnu odbranu tvrdeći da je Marković u maju 1991. u Karađorđevu pokušao da ga ubedi da će, „ako svrgnemo Miloševića i Tuđmana, svi problemi u Jugoslaviji biti rešeni“. Čitava stvar zapravo počinje znatno ranije, tačnije već sredinom 1990. godine kada kontraobaveštajci JNA nailaze na informaciju o nelegalnom naoružavanju Hrvatske. Posle nekoliko meseci napornog rada uspevaju da snime više desetina sati video materijala i audio zapisa na kojima su zabeleženi istupi Martina Špegelja, ministra odbrane Hrvatske, i Josipa Boljkovca, ministra unutrašnjih poslova. Akcija se zvala „Štit“. Film je pušten u javnost 25. januara 1991. godine. Namera je bila da se šokira političko rukovodstvo Hrvatske, da se uvede u strah i paranoju i da se na taj način utiče na njih da promene politiku. Tuđman je bio na sastanku u Palati federacije sa najužim rukovodstvom SFRJ kada je film pušten na TV. Gledali su ga zajedno, dok je u holu njegovo obezbeđenje razmenjivalo mrke poglede sa pripadnicima vojne policije koji su se tu nalazili u broju većem od uobičajenog. Na spratu za trenutak se činilo da je film dao rezultat, Tuđman popušta, govori da te ljude treba procesuirati, zalaže se za redefinisanje federalnog modela i opstanak države… Tenzije padaju. Veljko Kadijević i Blagoje Adžić zadovoljni izlaze sa sastanka, Tuđman odlazi u Zagreb i odmah sutradan menja svoj pogled na događaje od prethodne noći. Stvari se, naravno, nisu odvijale onako kako je vojni vrh želeo, pa se tako 12. marta 1991. godine organizuje sastanak Predsedništva SFRJ u Beogradu. Namera im je bila da Predsedništvo donese odluku o uvođenju vanrednog stanja i da vojska preuzme kontrolu nad zemljom. Svi članovi Predsedništva, njih osam, smešteno je u vojni autobus i odvezeno na komandno mesto pod izgovorom da na takvom mestu imaju sve uslove za rad, mape i sve ostalo što će biti korisno da bi se donela odluka. Držani su u sali u kojoj nije bilo grejanja pa su članovima Predsedništva podeljeni vojni šinjeli. Bio je to još jedan od načina da moćna JNA demonstrira silu. Međutim, iz dva puta nisu uspeli da dobiju potreban broj glasova da donesu odluku o proglašenju vanrednog stanja, a takođe nisu smeli da pohapse članove Predsedništva iako su pojedini to očekivali. Ali takođe, pojedini su očekivali i da dođe do vojnog udara. Npr. Borisav Jović, koji o tome piše u svojim memoarima navodeći da je Kadijević njemu i Slobodanu Miloševiću saopštio da vojska odustaje od koncepta vojnog udara. Razočaranje je bilo obostrano. Da li je postojao plan po kome bi se u jednom trenutku pohapsili svi lideri republika, niko nije mogao da potvrdi sa apsolutnom sigurnošću, mada i oni koji su bili akteri pomenutih događaja veruju da je to zaista tako bilo. Objašnjenja zašto se plan nije realizovao su različita. Mada kao jedina zajednička tačka se ističe neodlučnost vojnog vrha. S proleća 1991. sukobi u Hrvatskoj između Srba i hrvatske policije su eskalirali, najpre “ krvavi Uskrs“ na Plitvicama, a onda i Pakrac gde se JNA našla kao “ tampon zona“ između sukobljenih strana. Maja meseca koji je bio ključni došlo je do okršaja u Borovom Selu kada je ubijeno 12 hrvatskih policajaca posle pokušaja iznenadnog upada u ovo slavonsko selo. Ubrzo kriza je eskalirala do tačke usijanja. Prekretnica, kada su kola otišla nizbrdo zapravo bila je Slovenija, koja 26. juna 1991. proglašava samostalnost, a jednice JNA kreću u akciju koja je planirana u generalštabu JNA. Prema nekim izvorima operaciju su planirali Blagoje Adžić i Milan Ružinovski, Makedonac, general, koji je bio načelnik operativnog sektora. Oni su formirali jedinu od 1.900 -2020 ljudi sastavljenu od jedinica iz pet korpusa koji su pripadali 5. Vojnoj oblasti koja je pokrivala celu Sloveniju, polovinu Hrvatske i deo BiH. Planeri su smatrali da će to biti jedna udobna šetnja, demonstracija sile slična onoj tokom 1980 tih na Kosovu i Metohiji kada su albanski separatisti prekinuli demonstracije, kad su se tenkovi, borbena vozila pešadije i oklopni transporteri pojavili na ulicama. Verovalo se da će tako biti i u Sloveniji, da će vojnici bez ikakvih problema izaći na severnu granicu SFRJ i tamo zaposesti karaule koje nisu bile pod kontrolom vojske, i granične prelaze koji su trebali da budu pod kontrolom savezne uprave carina. Međutim, slovenačka Teritorijalna odbrana TO otpočela je iznenadni otpor. Teritorijalci su prvo oborili helikopter u Ljubljani. Pilot koji je poginuo bio je Slovenac Toni Mrlak. Kolone jedinica koje su se kretale prema zacrtanim granicama nailazili su se na prepreke i otpor. Jedinice vojske koje su krenule u disciplonovanje Slovenije su bile bez logističke podrške, opkoljene na svim karaulama. JNA se suočila sa prvim mrtvima, ranjenima. Čitave jedinice koje su bile male, neobučene, vojnici bez završene osnovne obuke poslati su kao glineni golubovi… Mrtvi, ranjeni i zarobljeni vojnici su se pojavljivali svakodnevno na TV ekranima, uništena tehnika, podignuta bela zastava veoma je deprimirajuće delovala na pripadnike JNA u ostalom delu države. Veliki broj oficira koji su polagali vojnu geografiju znali su da tenkovi na kanalisanim putevima nemaju šta da traže bez podrške pešadije ispred i zaštite iz vazduha. U planinskom ambijentu kakva je Slovenija oklopno-mehanizovane jedinice tada su predstavljale lak plen za laka sredstva za protivoklopnu borbu, kojima je bila naoružana slovenačka TO. Za neuspeh JNA iza pogrešno angažovanje OMJ vojnici su krivili Kadijevića i Broveta. Videvši snimke pogođenih tenkova, ranjenu vojsku i neodlučnost vojnog vrha da Sloveniju bojno sravni sa zemljom, specijalci iz sastava čete Vojne policije za protivteroristička dejstva gardijske motorizovane brigade početkom jula 1991. godine, pripadnici Gardijske brigade traže smenu saveznog sekretara Veljka Kadijevića i planiraju da na to mesto dovedu načelnika Generalštaba, generala Blagoja Adžića. U samoj Gardijskoj brigadi deo oficira i podoficira sa ovom idejom upoznali su komandanta pukovnika Mileta Mrkšića, tadašnjeg komandanta Gardijske brigade. Oficir su od njega tražili da im se priključi u iznošenju zahteva za smenu Kadijevića i Broveta što je on prihvatio i specijalna jedinica je jednog popodneva ušla u krug SSNO-a. Oficir su otišli u kabinet generala Adžića, i tražili su da ih primi da mu prenesu zahteve. Zahtev je bio: smena Kadijevića i Broveta, dolazak Adžića na čelo vojske, upućivanje gardijske brigade u Sloveniju da se oslobode zarobljeni vojnici, udar ratnog vazduhoplovstva po vitalnim vojnim ciljevima u znak odmazde za poginulim vojnicima, izvlačenje JNA sa celokupnom tehnikom na granice buduće Jugoslavije. Inače kasnije se ispostavilo prema rečima samih aktera da je u zahtev sa granicama buduće Jugoslavije u spisak ubacio tada general Vuk Obradović. Prema rečima jednog od aktera koji je prisustvovao sastanku razgovor sa načelnikom GŠ general pukovnikom Blagojem Adžićem nije tekao u tonu koji je planiran jer je u kabinetu bio i Stane Brovet, inače Kadijevićev zamenik. Pre samog razgovora sa generalom Adžićem sa oficirma je razgovarao i Vuk Obradović, kome su oficiri usmeno u razgovoru preneli svoje stavove. General Vuk Obradović je kod generala Adžića prema rečima samog učesnika isto ušao u Adžićev kabinet i preneo zahteve oficira, ali ne u izvornoj verziji, već je to preformulisao u podršku vojnom vrhu da se okonča drama u Sloveniji. Ispalo je da je garda došla da podrži vojni vrh… Adžić je slušao i prihvatio objašnjenje generala Vuka Obradovića o razlogu dolaska oficira garde, ali je odbio da smeni Saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića i zauzme njegovo mesto. Istog dana general Adžić je posetio Gardijsku brigadu i pred prepunom salom oficira izjavio da će JNA adekvatno reagovati po vojnim ciljevima u Sloveniji, što su okupljeni oficiri pozdravili gromoglasnim aplauzom. Međutim od masovnog udara vazduhoplovstva nije bilo ništa, a JNA se pod ponižavajućim uslovima ipak povukla iz Slovenije. Adžić, kojem se verovalo zbog činjenice da je u Drugom svetskom ratu od strane ustaša pobijeno 49 članova porodice, nije ispunio obećanje dato najelitnijoj jedinici tadašnje JNA. Kratkotrajni rat u Sloveniji je bio završen. JNA je potpisivanjem Brionske deklaracije bila primorana da se povuče kako zna i ume iz Slovenije. U to vreme već počinju i prve blokade kasarni u Hrvatskoj, pre svega u Dalmaciji i istočnoj Slavoniji, a jedna od najtežih je bila blokada vukovarske kasarne u kojoj se nalazila mala jedinca 14. pontonirski bataljon koji sa svim pomoćnim jedinicama nije imao više od 400-500 vojnika i oficira JNA. U istočnoj Slavoniji već se nalazio veliki broj jednica JNA iz 12. Novosaskog korpusa. Garadijska brigada je već polovinom septembra završila mobilizaciju i znala je da ide u Vukovar na zadatak da deblokira kasarnu. Negde u to vreme desilo se raketiranje kolone artiljerijskog diviziona sa haubicama “ NORA“ kod Tovarnika od strane našeg ratnog vazduhoplovstva. Prema podacima kojima su raspolagali oficiri Gardijske brigade, pilot je u dva, tri navrata nadletao kolonu i tražio pozitivnu identifkaciju cilja od strane Operativnog centra 1. Armije, pri čemu je obavestio OC da kolona ide iz pravca Šida ka Vukovaru. Iz Operativnog centra 1. Armije su to deklarisali kao da se radi o hrvatskim snagama koje su se obukle u uniforme JNA i načelnik štaba Prve armije general Silić izdao je naređenje da se raketira kolona. Prilikom raketiranja kolone divizion je gotovo uništen, a komandant diviziona po činu major je smrtno stradao. U javnosti su kolale i priče da general Anton Tus inače bivši komandant RV i PVO koji je već stupio u Zbor narodne garde i kako su tvrdili odneo operatine planove i organizacijsku strukturu RV i PVO i pri tome svečano ispraćen u Zagreb. Inače svi ti događaji, raketiranje, preletanje, stavljalo se na teret njegovom zameniku generalu Zvonku Jurjeviću kao aktivnom komandantu vazduhoplovstva. Takođe su dobijali informacije da avioni RV i PVO kojim su pilotirali Hrvati bacaju bombe u Dunav, i da se dešavalo da tuku po jedinicama JNA koje su uveliko dejstovale u okolini Vukovara. Sve ovo uticalo je ponovo na oficire Gardijske brigade da se pokrenu i da pokušaju da izvrše puč i spasu što se spasiti može. Početak drugog puča Tog 27. septembra 1991. komandant brigade pukovnik Mile Mrkšić saopštava manjem broju oficira da je donesena odluka da se smeni Kadijević, Brovet, Spirkovski, Silić i Jurjević, i da će oni to uraditi. Za akciju su angažovane dve čete Vojne policije sa oklopnim vozilima BOV M86. Jedna grupa specijalaca upućena je u zgrade SSNO po Kadijevića i Broveta, a jedna četa Vojne policije sa oklopnim transporterima za Spirkovskog i Silića, i generala Jurjevića. Kapetan I klase Šušić i kapetana Božić, koji su bili sa dve čete vojne policije oklopnih transportera u kasarni na Dedinju dobili su naređenje da se spreme za taj zadatak. I to tako da Šušić sa jednom četom bude u pripravnosti i zauzme komandu Prve armije, a da Božić sa drugom četom zauzme komandu ratnog vazduhoplovstva i dovede generala Jurjevića. Kapetan Bećirović koji je bio pomoćnik za službe Vojne policije komandovao je rezervom u kojoj je u tom trenutku bila i jedna četa vojne policije i saobraćajna četa i oni su bili smešteni u kasarni na Dedinju. Tog 27. septembra oko 22 časa uveče četa specijalaca munjevito je zauzela sve izlaze iz SSNO. Kadijević je u to vreme bio u kabinetu. Pukovnik Mrkšić se uputio kod njega. Mrkšić je odbio pratnju specijalaca i sam je otišao u kabinet. E sad, tu počinju spekulacije i misterija celog događaja. U istom danu pukla je vest da se i na VMA bune protiv Kadijevića, Broveta. Šuškalo se, ali pripadnici Gardijske brigade nisu ima imali ta saznanja. Takođe pričalo se da ima određenih pobuna i u samoj komandi RV i PVO. Postojala je predpostavka i da je komanda Garde koordinirala sa nekim iz komande RV i PVO, jer bi bilo apsurdno da se upute transporteri, a da ih tamo sačeka vojna policija RV i da dođe do međusobnog okršaja. Bilo je priča da su digli delove 63. padobranske brigade da brane komandu ratnog vazduhoplovstva. Sa dva vojnička voda čete VP za protivteroristička dejstva, preuzete su sve prijavnice i stražarska mesta oko zgrade Generalštaba i SSNO. To obezbeđenje je vršio bataljon za obezebeđenje iz sastava Garde kojim je komandovao kapetan I klase Andrijevski Vlado. Predaja obezbeđenja je urađena veoma brzo i bez ikakvih sukoba. Saveznog sekretara je obezbeđivalo jedno odeljenje podoficira iz sastava Prvog voda čete voda Vojne policije za protivteroristička dejstva. Veći deo njih nije bio u zgradi SSNO već kod kuće. Mrkšić odlazi u kabinet Kadijevića, kratko se zadržava i vraća i pita: Je l’ ne odustajemo? Odgovorili su: Ne odustajemo. Dva, tri puta je išao gore u kabinet i vraćao se… U jednom momentu Mrkiš dolazi iz kabineta i kaže: uspećemo, i VMA se pobunila i na našoj je strani. Nastalo je oduševljenje. U jednom trenutku Mrkšić se vraća iz kabineta Kadijevića i kaže: Pogrešili smo. Oni su patriote. Oni su Jugosloveni, izdala nas je Srbija i Milošević. Daje se signal „sunce“ i jedinica se vraća u kasarnu. Za pojedince je usledio šok. Među specijalce su pre povratka došli general major Aca Vasiljević, i pukovnik Vuleta Vuletić i počeli su da ubeđuju vodnike da odustanu od puča. To je bila jedna opšta zbrka. U međuvremenu dolaze podoficir koji su čuvali Kadijevića i staju na stranu pučista. Neki od učesnika u puču su tokom razgovora sa generalom Vasiljevićem su videli da nešto tu nije u redu i čudili se zašto je načelnik bezbednosti protiv toga što specijalci žele da spase Jugoslaviju. To je bila dilema koju nisu uspeli da razreše. Tada je jedan stariji vodnik rekao: Daj da ih pobijemo i završimo posao. Jedan od oficira pitao ga je : “ Ko će na čelo vojske. Nije ovo Afrika u kojoj narednici vrše državni vojni puč. Napašće nas sutra tenkovi, znaš šta je bilo u Rusiji, kazaće da je grupa antijugoslovenskih ili prohrvatski usmerenih oficira pokušala puč, a tenkovi su to sprečili, Ili ćemo celog života biti izdajnici ili ćemo izgubiti glavu“. Akteri neuspelog puča posle ovog razgovora preko motorole izdaju naređenje podčinjeima da postupe po signalu “ sunce“. Pučisti zajedno sa vojnicima odlaze iz centra Beograda, blokada SSNO je prekinuta, a četa Vojne policije za protivteroristička dejstva se vraća u kasarnu na Dedinje. Pukovnik Mrkšić je po povratku u kasarnu naredio da se okupe starešine iz čete za protivteroristička dejstva i ponovio: „Mi smo tu pogrešili, oni su patriote i Jugosloveni“, nije bilo ništa tu da se pita. Mi idemo u Vukovar da deblokiramo kasarnu i vraćamo se najkasnije za sedam dana. To je bilo 28. ujutro, a 30. septembra jedinica je krenula put Vukovara. Tog 28. septembra Kadijević je posle odlaska pučista zatražio hitan sastanak, sa delom predsedništva SFRJ. Sastanku su osim Kadijevića prisustvovali: Slobodan Milošević, Momir Bulatović, Borisav Jović, Branko Kostić i general Blagoje Adžić. Na tom sastanku Kadijević je izneo ocenu situacije na ratištu. Kadijević se osvrnuo i na stanje u samoj vojsci i na propali puč: Kako je u svojoj knjizi “ Poslednji dani SFRJ“ član predsedništva SFRJ Borisav Jović naveo Kadijević je rekao: “ Da postoji organizovani rad na razbijanju vojske i da je sada najaktivniji udar od strane srpskih opozicionih snaga. Kadijević je naveo da je upad u SSNO bio treći pokušaj puča za tri dana. Prvi je bio prema njegovim navodima u komandi JRV; drugi na VMA i treći u Gardijskoj brigadi. Na sastanku je takođe razmatran loš odziv na mobilizaciju rezervista, a odlučeno je i da svi oni koji su učestvovali u puču budu momentalno poslati u Vukovar. General armije Veljko Kadijević je tek januara 1992. podneo ostavku na mesto sekretara za narodnu odbranu, a na njegovo mesto došao je general pukovnik Blagoje Adžić koji je smenjen u čistki 42 generala JNA maja 1992. Zaključak Uvučena u prljavi obaveštajno-politički rat, JNA se nije snašla. Nakon operacija u Vukovaru i Hrvatskoj koje su bile potpuno, sa vojnog stanovišta, nerazumne, uz privremena povlačenja u BiH, na kraju se svela na teritoriju Srbije i Crne Gore i ubrzo je 1992. godine prestala da postoji kao takva. Neki od aktera puča s ove ili s one strane su unapređeni, neki su ubrzo isterani iz službe i marginalizovani. Istina se nikada nije saznala, a mitovi su se na takvo tle lako primali. Puč u kojem je JNA trebala da pohapsi političare i spase državu postao je urbana legenda iako su činjenice govorile drugačije a reči pravih aktera ostajale su van domašaja javnosti. Prava istina je da taj puč osim entuzijazma nekolicine i ambicije još nekolicine nije imao drugih aspiracija. Neki su bili spremni da poginu za ideale, a drugi opet da trguju za unapređenja, činove i sve što s tim ide. Ali ipak poražavajuće u celoj ovoj stvari je to što je CIA još 1988. godine u svom izveštaju o mogućnostima vojnog udara imala informacije da je to nemoguće izvesti upravo zbog ambicije vojnog rukovodstva da paktira sa političkim elitama. Jednostavno, nisu imali šanse. Andrej MLAKAR https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2018/10/24/jna-i-svi-njeni-pucevi-koji-su-trebali-da-se-dese-a-nisu-kako-je-vojni-udar-protiv-vrha-vojske-postao-udar-podrske/

Uprkos najavama nadležnih da će stanari hotela koji je pripao kompaniji "Beograd na vodi" biti adekvatno zbrinuti. Na vrata hotela Bristol i zvanično je stavljen katanac, međutim, vojne izbeglice i penzioneri koji gotovo tri decenije žive u njegovom nekomercijalnom delu i dalje nisu dobili nikakvo rešenje o raseljenju, kako su im nadležni mesecima obećavali. Ministarstvo odbrane i zamenik gradonačelnika Goran Vesić utrkivali su se u izjavama kako će vojni penzioneri biti zbrinuti, ali su uprkos obećanjima ostali nemi na pitanje šta će biti sa bristolskim stanarima. Dragan Stojanović, penzionisani zastavnik prve klase koji u Bristolu živi 27 godina, kaže za naš list da im se niko od nadležnih nije obratio i da ne zna šta će biti sa porodicama koje tu žive. – Zaposleni su otišli, mi smo i dalje tu. Ne znam šta će biti sa nama, ali odavde ne idemo jer nemamo gde – ističe Stojanović. Stanari su Vladi Srbije i ministru odbrane slali zahteve za hitan prijem, ali odgovore nisu dobili. Hotel Bristol je, inače, sada u vlasništvu kompanije „Beograd na vodi“, odnosno arapskih investitora. – Zarad potreba podobnog investitora, ekipa na vlasti poklanja zajedničku imovinu, ne obazirući se na potrebe ljudi koji tu žive i koji preko 25 godina nemaju rešenje svog stambenog pitanja – kaže za Danas Vjekoslav Vuković iz Inicijative Ne davimo Beograd. On dodaje da je sličan model prisutan i u drugim delovima grada, „gde institucije u sprezi sa moćnim ljudima koji su bacili oko na određene lokacije, izbacuju ljude na ulici, jer ništa ne sme da stoji na putu bogaćenja privilegovanih pojedinaca“. Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke, kaže za Danas da u vezi sa hotelom Bristol postoje dva problema, koje je napravila aktuelna vlast. – Prvi je da hotel Bristol, koji je u državnom vlasništvu, uopšte nije trebalo davati arapskom investitoru na komercijalno korišćenje, a da čak ni naknadu ne plaća Beogradu i Srbiji. To je neshvatljivo. Drugi su naravno ljudi. Porodicama vojnih lica je trebalo omogućiti da i dalje koriste deo ove zgrade za svoje potrebe. To je najmanje što država duguje onima koji su dali krv za nju – ističe Jovanović. On podseća da je ministar Vulin rekao da će vojnim stanarima naći alternativni smeštaj, „ali čak ni to nije u stanju da uradi“. Nakon što se u julu pojavio spisak sa stanarima koji do 15 avgusta treba da napuste Bristol, Dragan Stojanović, čije ime je bilo prvo na spisku, ocenio je za naš list da je reč o pritisku i udaru, i da iz Bristola neće da idu, sem u stanove koje su platili. – Vojnim licima su odbijali šest i po posto od ličnog dohotka, a te pare nisu išle u zajednički, civilni fond, već u poseban fond u Srpskoj banci. Odavde ne mogu da nas izbace bez odgovarajućih postupka, niko ne može da primeni silu i prisilu, jer država ipak ima pravosudni sistem – rekao je Stojanović. Spisak je u međuvremenu povučen, ali rešenja nema ni na vidiku. Nekomercijalni deo hotela Bristol pretvoren je u kolektivni smeštaj šezdesetih godina kada je dat na korišćenje Vojnoj ustanovi Dedinje, odnosno Ministarstvu odbrane. U njemu trenutno živi 30 vojnih izbeglica sa porodicama, kojima vojska do sada nije obezbedila adekvatan smeštaj. Zbog toga saopštenje Ministarstva odbrane o dodeli stanova vojnim penzionerima pre nekoliko dana pod naslovom „Ministar Vulin: Vojska Srbije brine o svojima“, zvuči i više nego ironično. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je, naime, u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala LJubiše Dikovića uručio ključeve od 23 stana aktivnim i penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, i tom prilikom izjavio da Vojska brine o standardu svojih pripadnika i da će uvek voditi računa o svim svojim pripadnicima bez obzira da li su u aktivnom sastavu ili su penzioneri. „Za nas, tu razlike i nema. Svaki pripadnik Vojske Srbije zna da će Vojska Srbije brinuti o njemu, od onog momenta kada postane njen pripadnik, kada uđe u proces školovanja, pa dokle god postoji. Vojska Srbije je tu da brine o svojima“, rekao je ministar Vulin, očigledno zaboravljajući na vojne penzionere hotela Bristol. Bristol je, inače, zvanično zatvoren prekjuče, posle 106 godina postojanja. Zaposleni hotela će biti preraspodeljeni na druge poslove, a vest o zatvaranju objavili su upravo zaposleni, na zvaničnoj fejsbuk stranici hotela. K. Živanović

Aeromiting RIAT (Royal International Air Tatoo), koji se u bazi RAF Ferford (Gloučesteršajr, Velika Britanija) poslednjih godina redovno održava svakog trećeg vikenda meseca jula, predstavlja najveći međunarodni vazduhoplovni događaj u svetu i gotovo nijedan drugi aeromiting se po brojnosti vazduhoplova, njihovoj raznovrsnosti, statičkoj izložbi i letačkom programu ne može meriti sa njim. Razočaravajući nastup britanskog pilota višenamenskog borbenog aviona Tajfun. Njegov italijanski kolega pokazao je neuporedivo više / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Ove godine RIAT je za tri dana posetilo rekordnih 185 hiljada ljudi, bila su prisutna čak 302 vazduhoplova iz 30 zemalja a njegovo održavanje je uveličala i stogodišnjica britanskih vazduhoplovnih snaga odnosno RAF-a. Na licu mesta bio je i saradnik Tango Six portala, fotograf Branislav Milošević. Svakog dana letački program je otvarala akro grupa “Red Arrows“ / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Air Tatoo je za mnoge u svetu pa i iz Evrope retka prilika da gotovo sve najsavremenije zapadne vojne avione i helikoptere vide na jednom mestu a takav je slučaj i sa mnogobrojnim oldtajmerima. Dva zanimljiva mlazna oldtajmera, britanski Vampiri / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Sa druge strane domaćoj publici svakako su najzanimljiviji vazduhoplovi koje retko mogu da vide, pre svega to su avioni i helikopteri sovjetske odnosno ruske proizvodnje ali i oni koji dolaze iz nekih drugih zemalja. Jedna od zvezda RIAT-a bio je japanski transporter C-2 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Tako je ove godine jedna od zvezda statičke izložbe bio transportni avion Kawasaki C-2 japanske proizvodnje sa oznakama japanskih vazduhoplovnih snaga. Mnogima je podjednako zanimljiv bio, moglo bi se slobodno reći oldtajmer, laki transporter An-2 koji još uvek aktivno leti u RV Estonije. Oldtajmer: estonski vojni An-2 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Ipak osetio se nedostatak vazduhoplova iz istočne Evrope što je i razumljivo jer su se državama koje tradicionalno šalju svoje letelice na RIAT samo nedelju dana pred početak aeromitinga dogodili udesi, Poljskoj se srušio MiG-29 kojom prilikom je pilot poginuo a Rumunijise takođe desila katastrofa sa MiG-om 21. Ukrajinski Su-27P1M / Foto: Branislav Milošević, Tango Six To je donekle nadomestilo prisustvo ukrajinskih lovaca Su-27 od kojih je jedan leteo a drugi bio na statici. Međutim, za one koji dobro znaju šta ovim avionom, pa i drugim avionima njegove familije mogu uraditi ruski piloti, nastup Ukrajinaca može biti sasvim prosečan. Formacija britanskih Tajfuna / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Iz britanskog RAF-a su se potrudili da dostojno obeleže 100 godina postojanja. Ipak, kiša ih je sprečila da prvog dana izvedu veliki defile pa je za vikend publika videla skraćene verzije koje su predstavljale formacije devet Tajfuna u formaciji romb. Britanski F-35B u lebdenju / Foto: Branislav Milošević, Tango Six U istom defileu leteo je i britanski F-35B iz sastava 617. eskadrile čiji je pilot prikazao i atraktivno lebdenje ovim avionom. Letački program otvarali su posade akro-grupe ‘’Red Arrows’’ preletom preko publike uz ispuštanje dimnih tragova u boji zastave Velike Britanije. Britanski A400M imao je izvanredan letački program / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Pilot RAF-ovog Tajfuna bio je veliko razočarenje (razočarenje je ponovljeno nekoliko dana kasnije u Hrvatskoj) jer se njegovo letenje svelo na svega nekoliko oštrih zaokreta sa motorima kojima je bilo uključeno dodatno sagorevanje. Sa druge strane britanska posada pokazala je iznenađujuću pokretljivost teškog transportera A400M Atlas što je oduševilo publiku. F-35 Heritage Demo Team plus Spitfajer / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Bilo je i vrlo interesantnih formacija, formiranjem jedne odata je počast čuvenoj eskadrili ‘’Dambusters’’, formaciju je vodila posada bombardera iz Drugog svetskog rata Lancaster koga su pratili po jedan F-35 i Tornado. Odeljenje Battle of Britain Memorial Flight / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Odeljenje Battle of Britain Memorial Flight imalo je svoj nastup na avionima C-47, Lancaster, Spitfajer i Hariken. Američkom F-35 Heritage Demo Team koga obično čine lovac iz Drugog svetskog rata P-51 ‘’Mustang’’ i borbeni avion 5. generacije F-35A, ovoga puta se zbog obeležavanja 100. godina RAF-a u preletu priključio britanski Spitfajer. Zanimljiv je bio i nastup i mlaznih oldtajmera, u vazduhu su se mogla videti i dva Vampira. Jedna od glavnih atrakcija na nebu iznad Ferforda bilo je prisustvo američkog strategijskog bombardera B-2 ‘’Spirit of New York’’ koji je u UK došao direktno iz svoje matične baze Vajtman u Misuriju, SAD. U preletu iznad aerodroma društvo su mu pravila dva lovca F-15. Atraktivna letelica, američki konevrtoplan CV-22B “Osprey“ / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Veliku pažnju na statici privukao je američki strategijski bombarder B-1B / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Amerikanci koji retko gostuju po aeromitinzima u Evropi, naročito u srednjem i istočnom delu kontinenta, bili su sasvim solidno zastupljeni. U vazduhu se mogao videti i njihov konvertoplan CV-22B ‘’Osprey’’ koji je imao dinamičan nastup, dok je centralno mesto na statici dobio strategijski bombarder B-1B koji je stigao umesto najavljenog B-52H. Italijanska akro-grupa “Frecce tricolori“, po mnogima najbolji na svetu / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Jedno od glavnih razočarenja u letačkom programu bio je nastup posade italijanskog transportera C-27J ‘’Spartan’’ koja ovoga puta nije radila uzbudljive i neobične manevre za ovu klasu aviona – valjak, petlju i letenje ‘’na nož’’. Međutim, obraz RV Italije osvetlao je pilot EF-2000 koji je za razliku od svog britanskog kolege, izvukao maksimum iz svog aviona. Takođe, odličan nastup na koji je publika već naviknuta, imala je italijanska akro-grupa ‘’Frecce Tricolori’’ koja je i nagrađena. Francuski demo team Couteau Delta / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Vrlo lep i zanimljivi letački program sa mnoštvom taktičkih manevara i zbijenim formacijama imao je francuski Couteau Delta team na dva Mirage-2000D. Pilot francuskog Rafala C u specijalnoj šemi farbanja izveo je solo program / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Dva francuska Rafala M prikazala su između ostalog i blisku manevarsku vazdušnu borbu / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Francuzi su poslali i specijalno ofarbani Rafale C koji je imao solo program dok su dva mornarička Rafala M simulirala operacije na nosaču aviona kao i blisku manevarsku vazdušnu borbu. Miljenik publike, pilot belgijskog F-16 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Veoma zastupljeni kako na zemlji tako i u vazduhu bili su borbeni avioni F-16 i F/A-18. Standardno dobri i atraktivni bili su demo timovi na F-16 iz Poljske, Grčke, Belgije i Turske. Poljski pilot pokazao je za ovaj tip aviona neobično kratko sletanje uz primenu kočećeg padobrana, Belgijanac je bio miljenik publike a za mnoge je spektakularan bio Solo Turk. Švajcarska formacija, akro grupa na avionima PC-7 u društvu F/A-18 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Švajcarski F/A-18 leteo je osim u solo nastupu i u formaciji sa akro-grupom PC-7 team, finski pilot Horneta je prvog dana aeromitinga nagrađen za najbolji displej dok je najinteresntnije izgledao kanadski F/A-18 koji je specijalno ofarban za ovogodišnju letačku sezonu. Jednu od najzanimljivijih šema farbanja na RIAT-u 2018 imao je kanadski Hornet / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Nastup finskog pilota obilovao je brisanjcima a Kanađanima se desio peh, avion u specijalnoj šemi farvbanja je oštećen pa je u nedelju leteo rezervni standardno ofarbani avion. Posada britanskog Činuka vozi helikopter po pisti na zadnjim točkovima / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Od helikoptera koji su leteli treba istaći RAF-ov Chinook Display team čija je posada prikazala kretanje helikoptera Chinook po pisti na zadnjim točkovima i već ustaljeno mahanje publici nakon završenog nastupa. Višenamenski helikopter NH90 RV Finske / Foto:Branislav Milošević, Tango Six Živojin BANKOVIĆ

Vojni avion “super galeb “srušio se kod Kovačice, u blizini Pančeva, nezvanično saznaje N1. U avionu su bili pilot i kopilot koji su se katapultirali, a jedan od njih je poginuo. Piloti su, rečeno je za N1, bili na redovnoj letačkoj obuci. "Bio sam kod kuće kada se začuo prestanak rada motora aviona i video da su se dva pilota katapultirala. Na licu mesta se može videti i krater", izjavio je D. B. iz Kovačice za "Blic". Hitan pomoć je na licu mesta, a sa VMA su upućeni helikopteri u pravcu Kovačice. http://rs.n1info.com/a378856/Vesti/Srusio-se-vojni-avion-kod-Kovacice.html

Bivši SRPSKI VOJNI PILOT uhapšen u Španiji, uzimao i do 100.000 evra da prenese DROGU helikopterom Španska policija uhapsila je 18 ljudi, uključujući dva bivša srpska vojna pilota, nakon što je razbila međunarodni lanac trgovine drogom, pišu strani mediji. Prsten šverca droge bio je operativan između Španije i Maroka, a španski i marokanski mediji navode da je bio specijalizovan za krijumčarenje hašiša. Uhapšeni piloti, za koje se navodi da su Srbi, piše da su stručnjaci za noćno letenje na niskim visinama i bez osvetljenja kako bi izbegli da budu primećeni, piše "Eurovikli njuz". https://www.euroweeklynews.com/news/on-euro-weekly-news/spain-news-in-english/1471698-flying-high-helicopter-drug-trafficking-gang-in-spain-smashed-by-police Iskusan srpski pilot zarađivao 100.000 evra po letu Španska civilna garda presrela je dva helikoptera u dve odvojene akcije i uhapila 18 ljudi u operaciji Andaluzija-Seranija, među kojima su i "mozgovi operacije", kao i srpski piloti. "Srpski pilot je veoma iskusan, u pitanju je bivši pripadnik oružanih snaga i jedan je od najaktivnijih u slanju droge od Maroka do Španije vazdušnim putem. Ima oko 60 godina i na hiljade sati letenja. Sposoban je da leti u punoj brizini kroz Gibraltarski prolaz u helikopteru bez svetala, po mraku, samo uz pomoć naočara za noćni vid", piše španski list "Diariodesevilla". http://www.diariodesevilla.es/sevilla/Cae-Marruecos-utilizando-helicopteros-pilotados_0_1220578537.html Operacija je započela 2017. godine kada je otkriven sakriveni helikopter u planinama Seranija de Ronda u Andaluziji. Helikopter korišćen u švercu droge je model Bo-105, prenosi marokanski "Leconomiste" i nakon njegove zaplene, kriminalna grupa se nije obeshrabrila već je nabavila novu letelicu. Međutim, drugi helikopter presretnut je 9. decembra u Kabezaz de San Huan kada je izvršio "narko-let" od Sevilje do Maroka. Tada je uhapšeno tri osobe, uključujući i srpskog pilota. Navodi se da je drugi helikopter kupljen legalno u Nemačkoj za pola miliona evra i da je kamionom dopremljen u Španiju. http://leconomiste.com/flash-infos/maroc-espagne-des-helicopteres-pour-transporter-le-haschich - Civilna garda uočila je srpskog pilota kada je spuštao helikopter na farmu Las Kabezaz de San Huan. Tamo su bila dva muškarca koja su čekala da preuzmu pošiljku. Pilot je shvatio da je otkriven i uspeo je da se oslobodi tereta bacanjem u more. Policija je tada bez uspeha pretražila helikopter. Pilot je napustio farmu i krenuo prema Maroku ali se ubrzo nakon toga vratio na drugu parcelu gde je uhapšen - navode španski mediji. Nekoliko dana ranije, srpski pilot je stigao u Sevilju iz Švajcarske gde ima prebivalište. Kako pišu mediji, jedan toliko stručan pilot poput njega može da naplati i 100.000 evra po letu. Njegov posao bio je da preuzme robu, odveze je i ide kući. - Veoma je teško otkriti takvu vrstu leta jer su piloti veoma iskusni, nisko lete po mraku i veoma su brzi - rekao je kapetan Ernesto Segura Iglesias, šef španske policije. Nakon otkrića drugog helikoptera, izvršena su četiri pretresa u provincijama Malage i Sevilje. Kako se navodi, međunarodna narko-organizacija imala je logistički tim koji je bio zadužen za održavanje helikoptera i gorivo, kao i mehaničare koji su ih redovno tehnički kontrolisali. Takođe, navodi se, imali su farme poslovanja i veliku mrežu mehanizama za popravku helikoptera. Trgovci su takođe koristili brodove da sakriju helikoptere modifikovane za prenos droge. Nose i do 900 kilograma droge po letu Moćni i lagani avioni, proizvedeni u Nemačkoj, poseduju kapacitet za nekoliko putnika, ali su ih trgovci drogom prilagodili da transportuju i do 900 kilograma droge. Kako pišu španski mediji, mehaničari su kosovskog porekla. Zaplenjena su tri vozila, brojni mobilni telefoni, instrumenti za letenje, mašine za brojanje kovanica, nakit, satovi visoke vrednosti i 18.000 evra zajedno sa brojnom dokumentacijom, navodi marokanski "h24info". https://www.h24info.ma/maroc/video-ex-pilotes-de-larmee-serbe-transportaient-haschich-entre-maroc-lespagne/ Svi pritvoreni treba da se pojave pred sudom, a imena srpskih pilota za sada nisu objavljena. Vlasti veruju da je organizacija potpuno srušena nakon što je uhvaćen helikopter i pilot, glavno sredstvo te kriminalne grupe. Godine 2015. u planinama Andaluzije srušio se jedan krijumčarski helikopter koji je leteo bez osvetljenja kako bi izbegao Špansku civilnu gardu. Pilot i kopilot su poginuli, a kasnije je albansko Ministarstvo odbrane potvrdilo da se radi o njihovim oficirima koji su zatražili otpust od 12. do 31. januara ali ne i dozvolu za putovanje u inostranstvo.

V. N. | 19. januar 2018. 21:44 | Komentara: 0 Vojnog analitičara Aleksandra Radića Vojna policija privela je 27. decembra na aerodromu Batajnica, zbog, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, "neovlašćenog prisustva u vojnom objektu koji pripada Tehničkom opitnom centru". Radić je prethodno to nazvao "direktnom osvetom pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenada Miloradovića, ali i ministra odbrane Aleksandra Vulina i načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića", čiji je rad, kako je dodao, "u proteklom periodu u medijima često kritikovao". U saopštenju MO izdatom, kako se navodi, "zbog zlonamernog tumačenja informacije o privođenju Radića", piše da je on tom prilikom neovlašćeno fotografisao novo naoružanje i vojnu opremu u trenutku ispitivanja na avionu "orao". - Nadležni organi Vojske Srbije u navedenom slučaju su postupili u skladu sa svojim ovlašćenjima i sproveli odgovarajuće procedure... Naglašavamo da je u svim armijama sveta zabranjeno prisustvo i boravak lica u vojnim objektima, ukoliko za to nemaju odobrenje nadležnih organa - piše u saopštenju Ministarstva odbrane. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:707231-Aleksandar-Radic-privodjen-na-aerodromu-Batajnica

Promocija knjige „Letačke priče“ autora Suada Hamzića održana je juče u amfiteatru Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu. Zakasneloj promociji (većina tiraža knjige je rasprodata naručivanjem knjige putem interneta) prisustvovalo je oko šezdesetak gostiju: vazduhoplovnih entuzijasta, prijatelja i porodice autora. Poklon za Suada od Igora Cvetkovića / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Recenzent „Letačkih priča“ general avijacije u penziji Blagoje Grahovac / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Ko je koga ubeđivao da počne sa pisanjem i zbog čega piloti retko pišu? / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Prisutnima su se obratili autor knjige, zatim recezent, general u penziji Blagoje Grahovac, osnivač izdavačke kuće Tango Six Publishing Petar Vojinović, kao i kustoskinja Mirjana Novaković ispred Muzeja vazduhoplovstva. Jedna od tema diskusije bila je i mali broj pisanih reči u okviru pilotske profesije. O tome je govorio Grahovac objašnjavajući da ni u jednoj drugoj profesiji ne postoji tako velika smena različitih ugođaja i dramatike: – To su dramatika straha, odgovornosti, letenja u grupi i letenja noću, kao i dramatika otkaza i pogibije. Suad je sa svojim dramatikama živeo istinski, iskonski i ljudski, a onda smo mi koji smo ga poznavali počeli da ga ubeđujemo da piše. On ponešto napiše i objavi pa se digne velika frka da li je to tako ili nije tako, jer ko će verovati. To je upravo jedan od razloga zbog kojeg piloti ne pišu. – Suad priča gostima i o onim pričama i dešavanjima koje nisu ušle u knjigu / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Pitanja publike / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Suad Hamzić je ipak počeo da piše, pre svega u formi tekstova na portalu Tango Six, a zatim je svoje priče odlučio da objedini. Kako je to izgledalo objašnjava osnivač Tango Sixa Petar Vojinović: – Imali smo sve sastojke, jedno štivo koje se zaista brzo čita i počeli smo da objavljujemo. Zatim smo imali i prva prenošenja u medijima. To je jedan zanimljiv spoj Tango Sixa i klasičnih medija gde nas inače za određene teme prenose. Ovo je bio prvi put da je neka pilotska priča bila prenesena gotovo u svim onlajn medijima u zemlji i zavidnom broju u inostranstvu. Kada su došle na red priče o NLO tada su nas čak i razni fan sajtovi i NLO udruženja preneli. U tom smo periodu počeli da pričamo i o knjizi. – Svako je dobio posvetu autora / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Prema rečima autora Hamzića, te priče su uglavnom događaji za koje se ili malo ili uopšte nije znalo. Jedna od takvih tema jeste i priča o NLO, koja je kako kaže Hamzić, prilično kontroverzna: – Bio sam skeptičan, dvoumio sam se da li o tome da govorim. Znam koliko je to nepopularna tema, ali bio sam ohrabren od strane generala Grahovca, a takođe postoje i dokumenta drugih koji su o tome govorili, te sam odlučio da pišem. – Suad Hamzić i Tango Six Publishing donirali su određenu količinu knjiga „Letačke priče“ Muzeju vazduhoplovstva kao vid podrške i pomoći ovoj instituciji za koju je Suad nekoliko puta naglasio da predstavlja „kuću svih vazduhoplovaca i ljubitelja širom bivše nam domovine.“ Da li je autor neke priče prećutao, šta se novo može očekivati od Tango Six Publishinga i kako je protekla promocija možete videti u našoj video reportaži, dok sve fotografije možete naći na našem Fejsbuk fan pejdžu. Marta LUTOVAC

Vojni avion "Galeb 4" srušio se jutros na području sela Slatina kod Šapca, saznaje "Blic". Foto: Rob Schleiffert / WikipediaGaleb 4 (ilustracija) Kako nezvanično saznajemo, avion je ranije jutros u jednom trenutku samo nestao sa radara. U njemu su bila dva pilota, pošto se radi o avionu dvosedu. Tri ekipe hitne pomoći iz Šapca upućene su na lice mesta i dalje se tamo nalaze, a policija obezbeđuje mesto. Avion je pao u blizini kuće Milete Mladenovića. Prema rečima očevidaca vojni avion je pao u blizni pomoćnih objekata što je izazvalo strah meštana među kojima, kako kažu, nema povređenih. Očevici su rekli da je avion nisko preleteo preko sela Varna.