Претражи Живе Речи Утехе

Glavni imam u Pljevljima Samir Kadripašić kaže da je u životu prvi put ostao bez teksta i da ne zna šta da kaže narodu u tom gradu, nakon incidenata i kamenovanja prostorija Islamske zajednice. Foto: FB Kako je kazao za FOS, ljudi u Pljevljima su u panici. "Non stop me zovu, ne znaju kako da se ponašaju ikako da se postave u svemu ovome. Vjerujte mi da sam prvi put ostao u životu bez teksta i da ne znam šta da kažem narodu", dodao je Kadripašić. Prostorije IZ u Pljevljima kamenovane su sinoć a ostavljena je i, kako kaže imam, morbidna poruka "da će Pljevlja postati Srebrenica". Foto: FB "Radi se o pojedinačnim ispadima koji žele sigurno da izdominiraju sa ovim šovinističkim napadima. Vidjećemo šta će dalje biti, a ja nadam se da će policija i tužilaštvo sve riješiti na najbolji način", navodi Kadribašić. Foto: FB Imam očekuje od države da zaštiti muslimane u Pljevljima. "Ne samo nas, nego sve građane Crne Gore treba zaštititi od ovih fašističkih ispada", naveo e Kadribašić. Povodom incidenata aktivisti Koalicije za Budućnost su protestovali ispred Centra Bezbjednosti Pljevlja odakle su pozvali načelnika CB Dragana Slavulja i komandira stanice policije Milana Jovića da saopšte imena počinioca ovih činova vandalizma. Foto: PV Informer "To je jako bitno i jako ohrabrjujuće. Šta da kažem, osim da sam zahvalan. Cio vijek se ovdje družimo međusobno, komšije smo tako da apsolutno razumijem i taj postupak", naveo je imam. Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava boravi danas u posjeti Pljevljima. Delegaciju čine Aleksandar Saša Zeković, državni sekretar Ismet Latić, direktor Direktorata za odnose sa vjerskim zajednicama i savjetnica Mirela Ramčilović. Najavljeno je da će delegacija posjetiti opštinu Pljevlja, Islamsku zajednicu, Centar bezbjednosti a razgovaraće i sa žrtvama nasilja i napada. U Pljevljima su i reis IZ Rifat Fejzić i više članova Mešihata Islamske zajednice. Incidente u Pljevljima osudile su brojne partije u Crnoj Gori, kao i Mitropolija crnogorsko-primorska.

U Kairu je u toku 31. svetska islamska konferencija na temu Nadležnost i obaveznost izgradnje države. Islamsku zajednicu Srbije predstavlja muftija Mustafa ef. Jusufspahić. Konferenciju, koja se održava 15. i 16. septembra, je organizovalo Ministarstvo vakufa Republike Egipta na čelu sa ministrom Vakufa šeih Muhamedom Muhtar Džumom, a pod pokroviteljstvom predsednika Egipta. Konferenciji prisustvuju ministri i muftije iz 55 država i preko 159 islamskih učenjaka. Muftija Jusufspahić je u svom obraćanju, nakon zahvale Allahu i salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kazao da mu je velika čast što se susreće sa prisutnima na skupu u Kairu te je sve poselamio u ime muslimana Srbije. Muftija je na početku istakao plemenitost organizatora koja se ogleda u pozivu za učešće jednoj maloj zajednici muslimana, poput Islamske zajednice Srbije, koja broji oko 600 hiljada pripadnika, gde im je data mogućnost da se obrate na ovako velikom i važnom skupu. „Mi (muslimani) moramo da prihvatimo obavezu da učestvujemo u izgradnji država (u kojima živimo) zarad Allaha, zarad budućnosti, zarad naše dece. Ja ne verujem u nešto što danas nazivaju modernim islamom. Islam je dat za sva vremena i kao takav ostaće kao put do Allaha.“, kazao je, između ostalog, muftija Jusufspahić. U daljem obraćanju, muftija je ukazao na neispravnost i opasnost uzdizanja nacionalizma i stavljanja pripadnosti naciji ispred islama. Muftija je spomenuo odnos države i Islamske zajednice Srbije gde je pohvalno govorio o ponovnom uspostavljanju verske službe unutar vojnih snaga. Muftija beogradski i vojni se danas susreo i sa ministrom Vakufa Egipta, muftijama Omana i Malezije.

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da je glavni osumnjičeni za ubistvo lidera Gradjanske inicijative SDP Olivera Ivanovića Milan Radoičić i da je ubistvo izvršeno po nalogu vlasti u Beogradu. Tači je sinoć za televiziju Klan Kosova izjavio da dosadašnja istraga potvrdjuje da je Radoičić glavni osumnjičeni za ubistvo Ivanovića. Tači je istakao da tokovi istrage vode ka tome da je nalogodavac ubistva Ivanovića aktuelna vlast u Srbiji, rekavši da svet to treba da zna. „Sve instance bezbednosti Kosova vode ka njemu (Radoičiću) da je ubica Olivera Ivanovića. Za Kosovo je od životnog značaja da se ubistvo rasvetli“, kazao je Tači. Na pitanje zašto je izabran baš Radoičić da izvrši ubistvo, Tači je rekao da se radi „o čoveku od najvećeg poverenja Beograda“, koji „nasilno drži vlast na severu Kosova“. Prema njegovoj oceni, Radoičić je neprijatelj Kosova. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je ranije danas da je sve sigurniji da sadašnje vlasti u Prištini direktno stoje iza ubistva Olivera Ivanovića i da očekuje da će istražni organi Srbije uskoro biti u prilici da pruže više podataka o tom slučaju. „Sve smo sigurniji da (Hašim) Tači, (Kadri) Veselji i sadašnje vlasti u Prištini stoje direktno iza ubistva Olivera Ivanovića i očekujem da će naši istražni organi uskoro biti u prilici da pruže više podataka o ovom slučaju, jer to je nešto što ceo svet treba da zna. Zato u Prištini, umesto zveckanja oružjem, treba da počnu da razmišljaju o pripremi odgovora za pravosudne organe“, naveo je Đurić u pisanoj izjavi.

Boris Trivan, glavni i odgovorni urednik sajta NOIZZ, iznenada je preminuo danas u 39. godini u Berlinu, na NOIZZ konferenciji na kojoj je bio jedan od glavnih govornika. Boris je bio prvi čovek NOIZZ-a od osnivanja portala u Srbiji 2016. godine i svojom ogromnom energijom, posvećenošću i strašću ostavio je neizbrisiv trag. Boris Trivan je rođen u Zrenjaninu 1979. godine. Studirao je Filozofski fakultet u Beogradu. Pored arheologije kojom se bavio više od decenije, velika ljubav su mu bili mediji i posebno društvene mreže. Bio je pionir komunikacija i marketinga na društvenim mrežama u Srbiji, gde je svojim jedinstvenim duhom i stilom za kratko vreme stekao veliki uticaj. Napisao je više stotina kolumni i tekstova za brojne domaće medije. Bio je jedan od pokretača i predavača na Institutu za digitalne komunikacije u Beogradu. Boris je svojim velikim talentom, profesionalizmom, svestranošću i strašću vodio portal NOIZZ, koji je zahvaljujući njegovoj kreativnosti ubrzo nakon pokretanja ušao u sam vrh po posećenosti u Srbiji. Ono što je Boris uređivao svih ovih godina bilo je posebno popularno kod mladih i urbanih čitalaca. Bio je hrabar i beskompromisan, originalan i jedinstven. Dobrota, duh i osmeh su ono po čemu će kolege iz redakcije NOIZZ i kompanije Ringier Axel Springer večno pamtiti Borisa Trivana. Njegove kolege i prijatelji saosećaju sa porodicom u ovim najtežim trenucima i izražavaju najdublje saučešće. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/preminuo-boris-trivan-glavni-i-odgovorni-urednik-portala-noizz/l5f4b4c?fbclid=IwAR0pkUEkxFCg7nALxjhqu1T0AdyHrhRx-LAekOL3nMyeekzl4GTV0tTFzUY

https://dnevnizurnal.com/20124-2/ Predsednik Srpskog pokreta obnove i bivši šef diplomatije Vuk Drašković, u autorskom tekstu koji je objavio Danas, osvrnuo se na situaciju s Kosovom i kao glavnog krivca “za najveće nacionalne tragedije” optužio Srpsku pravoslavnu crkvu. Ceo Draškovićev tekst prenosimo u celosti: “Na Arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve, zaključeno je da se Kosovo ne sme priznati ni deliti, nego se mora čuvati sadašnje stanje i “čekati neko bolje vreme”. Ako je sadašnje stanje takvo da se ono mora čuvati, zašto da čekamo bolje vreme? Čemu zaključak da Srbija ne sme priznati državu Kosovo, kada to od Srbije i niko ne traži? I da se Kosovo ne sme deliti, jer je odluka Saveta bezbednosti UN da nema podele Kosova, niti njenog ujedinjenja sa albanijom? Prividno kucajući na otvorena vrata, Sabor je poslao poruku vlasti da zatvori sva vrata za kosovske dogovore, jer se o “svetoj srpskoj zemlji” ne sme pregovarati. “Srbija je bez Kosova trup bez glave” – rečeno je na Saboru. Ako je, zaista, istorija učiteljica života, vek iza nas opominje nas da je Srpska crkva među krivcima za najveće nacionalne i državne tragedije. Na sudbinskim raskršćima, ona je srpski narod žrtvovala, “carstvu nebeskom” i gurala ga u najveće i nepotrebne pogibije. Opredeljenje za smrt, kao vrhovna obaveza srpskog naroda, sažeto je, 27. marta 1941, u samoubilački poklič: “Bolje grob, nego rob”. I dobili smo slom države, ustaški genocid, građanski rat u srpskom narodu, diktaturu i zločine komunista posle “pobede”. Pre dve decenije Srpska crkva je, opet u ime “carstva nebeskog”, fanatično podržala odluku Slobodana Miloševića da Srbiju gurne u kosovski rat sa NATO alijansom, najvećom vojnom silom u istoriji sveta. I dobili smo bombe, smrt, razaranja, bezuslovnu kapitulaciju, progon države Srbije sa Kosova i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti usvojenu po Sedmom poglavlju Povelje UN. Dobili smo i žig države razbojnika. IZVOR: Novosti / FOTO: Tanjug

Tragom štrajkova - problematični radnici, poslodavci ili razvojna politika... Čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati, ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj, stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa čak i internacionalnu korupciju. Oni su sindrom "bolesti" zvane pogrešna politika, ili još bolje rečeno, nepostojanja bilo kakve politike i strateškog pristupa razvoju zemlje. Ono što se u Srbiji predstavlja kao razvojna politika i borba za nove investicije uistinu je borba partija ili istaknutih partijskih pojedinaca i grupa bliskih njima za sopstvene, egoistične interese. Tajni ugovori sa investitorima, velika moć partijskih struktura, centralizacija političke moći i nepoštovanje zakona omogućavaju ovako nešto. Zato je malo verovatno da štrajkovi budu rešeni regulacijom konflikta zaposlenih i poslodavca, budući da je ovaj problem ogledalo ukupnog ambijenta u kom se naša zemlja nalazi. Biti zaposlen, odnosno radnik i braniti radnička prava kroz sindikate, ili na bilo koji način u zemlji visoke nezaposlenosti je gotovo nemoguća misija. Jedina istinska zaštita zaposlenog i njegovih prava postoji onda kada ima slobodu izbora tj. mogućnost da bira gde i kod koga će da radi. U idealnim uslovima za zaposlenog, ukoliko poslodavac ne bi poštovao svoje obaveze i loše se ponašao, ovaj bi se "zahvalio" poslodavcu na ukazanom poverenju i otišao da radi kod drugog. Naravno ovaj scenarij je gotovo neizvodljiv u situaciji sa visokom nezaposlenošću. Međutim, kada je reč o nezaposlenosti, treba skrenuti pažnju na pitanje da li je ona zaista baš za sve problem? Deklarativno, u javnosti i medijima se govori o borbi protiv nezaposlenosti, te da je ona prioritet razvojne politike. Ipak, treba imati na umu da kada je nezaposlenost visoka, radna snaga je jeftina, što onima koji je koriste ili imaju posredne koristi od radne snage može da ide u prilog. Da paradoks bude veći, što je više problema sa radnicima, to izgleda da se više treba baviti njihovim rešavanjem, te se pojavljuju brojni sindikati. Nažalost, u uslovima poput ovih u Srbiji, sindikati u stvari često ne obavljaju (niti imaju moć) svoju stvarnu funkciju, već su forma pomoću koje razne interesne grupe reketiraju preduzetnike i privatni sektor. U osnovi ovih problema je nereformisana država i visoka korupcija koja ide pod ruku sa odlaganjem reformi. U zdravim uslovima se zna šta je to što privlači ulaganja i investitore. To su: komparativne prednosti nekog područja ili cele države, dobra infrastruktura, kvalitetna radna snaga, efikasna i jednostavna administracija i nadasve dobri zakoni, njihova dosledna primena i efikasno sudstvo. Kada ovoga nema, nema ni investitora. Da bi onaj ko vodi razvojnu politiku opravdao sebe i predstavio da razvoja ipak ima dovodi investitore dajući mu novac iz budžeta. Pa čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa možemo čak reći i internacionalnu korupciju. Ona se odvija u trouglu između partija na vlasti u datoj državi (npr. u Srbiji), inostranih firmi i inostranih političkih aktera, u kome partija na vlasti "kupuje" pozitivan imidž u inostranstvu, a samim tim jača svoju poziciju kod kuće. Naime, strani investitor dobija novac (subvencije), ima jeftinu radnu snagu i brojne olakšice pošto su ugovori sa stranim investitorima uglavnom tajni, tj. nedostupni javnosti. Pored ovih legalizovanih (mada ne uvek i legitimnih) pogodnosti prisutno je i nepoštovanje zakona i brojni drugi uslovi koje bi stranom investitoru u domicilnoj ili nekoj drugoj uređenoj državi bili zabranjeni. U ovakvim uslovima možemo samo da pretpostavimo koliko je velik profit strane firme - investitora, ali i koji deo završi u kampanji na međunarodnom nivou. Pojednostavljeno i uprošćeno rečeno: vlast (odnosno vladajuća partija) daje "ekstra" uslove investitoru zahvaljujući kojim "ekstra" i zarađuje; u svojoj matičnoj državi (strani) investitor finansira političku partiju koja je po pravilu na vlasti; a onda vlast ili predstavnici te države dobijaju signale da li vlast u zemlji poput Srbije treba podržati ili kritikovati. U ovom lancu svaki od aktera sledi svoj interes, dok je realna slika i objektivno stanje prosečnog građanina od perifernog značaja. Da bi se o(p)stalo na vlasti, stvara se fiktivna slika u medijima o našem napretku, dobro vođenoj politici o podršci koju uživa vlast u inostranstvu... U ovakvim uslovima su nepoželjne brojke, objektivne analize i nezavisni stručnjaci, alternativne tj. opozicione ideje. Otuda i velika borba za kontrolu medija od strane političkih centara moći. Ova visoka ili "internacionalna" korupcija je slična kao vazduh. Znamo da postoji ali je nevidljiv i neopipljiv. Što je korupcija viša to je teže dokaziva i teško ju je, gotovo nemoguće, precizno identifikovati i procesuirati saučesnike. Jedini lek je da se otklone uzroci koji je omogućavaju i podstiču. A da bi se oni otklonili potrebna je sveobuhvatna reforma koja bi dovela do istinske decentralizacije i preraspodele političke moći, jasne raspodele nadležnosti i odgovornosti. Neophodno je otvoriti tržište i omogućiti da svako slobodno može da uđe na njega i da se takmiči sa ostalima, a ne samo oni koji imaju "specijalne veze" sa vlastima i koji plaćaju "čuveni" postotak onima koji im omogućavaju taj ulazak. Ukratko, tržište treba osloboditi stega politike tj. partija i balasti "ugrađivača". * Autor je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu