Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

Sve nesustinsko, svakodnevno, sve sitnice zivota-ne smeju nas zaslepeti, svezati, razoruzati i podjarmiti...

Kao prvo u svom životu covek mora da ima neki viši, sveodređujući cilj, cilj koji odista voli više od svega i koji suštinski zaslužuje tu ljubav. To jeste ono zbog čega živi i za šta se bori;što osvetljava njegov život i usmerava njegovu stvaralačku snagu;ono pred čim sve bledi i pomera se u drugi plan.... To je osveštano i osvetljavajuće sunce ljubavi, pred čijim licem lišavanja nisu teška i pretnje nisu strašne... Upravo takav je put svih heroja, svih verujućih, propovednika i mucenika,,,

Kao drugo, čoveku je potrebna sposobnost da usresredi svoju pažnju, svoju ljubav, volju i uobrazilju-ne na to što ne dostaje, čega je lišen, već na ono što mu je dato. Ko stalno misli na ono što mu nedostaje, uvek će biti gladan, zavidljiv i zaražen mrznjom. Večna misao o štetovanju može čoveka odvesti u duševnu bolest ili grob;večno drhtanje pred mogućim lišavanjima ponižava ga i priprema za robovanje. I naprotiv :taj ko ume sa ljubavlju da oseti i da se uživi u ono čime je darovan, pronaći će u svakoj zivotnoj sitnici novu dubinu i lepotu života, nekakva vrata koja vode u duhovne prostore, ili ulaz u skriveni Božiji vrt, ili kladenac, koji mu štedro, iz dubine postojanja doliva izvore vode. Takvom čoveku je dovoljan i prost cvetić da bi dotakao božanstaveno sazdan svet i da se zapanjeno pokloni pred njim... Kada su učenici pitali Antonija velikog kako to vidi Gospoda Boga, on im je odgovorio ovako: Rano izjutra, kada izlazim iz svoje zemunice u pustinji, ja vidim kako se budi sunce, čujem kako pticice pevaju, tihi vetar mi miluje lice - SRCE MOJE VIDI GOSPODA, I PEVA OD RADOSTI.

IVAN A. ILJIN

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Човека не треба сводити на његову «свест», мишљење, разум или «ум»: он је више од свега тога.
Он је дубљи од своје свести,
проницљивији од свог мишљења,
моћнији од свог разума,
богатији од свог ума.
Суштина људског бића – тананија је и изузетнија од свега овога.
Њега не одређују и не воде мисао и свест, већ ЉУБАВ...
Човека одређује оно што воли и то како воли оно што воли.“

Иљин А. Иван

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

,,Ако је свет за тебе постао одвећ празан и суров, сети се цветића, памти како се рађа и како живи, и тада ти неће бити потребно да тражиш благороднију утеху. Како он, усамљено, носи у себи раст, своју слабашну тајну и споро зри ради своје одбачене судбине, беспомоћно подвргнут непостојаном или, чак, суровом времену, поверен, кришом, једино самоме себи и Богу! Он је спокојан и ћутљив, покоран судбини, а, ипак, изнутра одолева. Припремајући драгоцен дар и сам је, зарана, спреман за незахвалност света. Затим се појављује пупољак као живо обећање лепоте, као привлачна будућност још невидљивог цветића. Он је према себи снисходљив, као да зна да све што је верно долази само, и то у оно потребно време, да не треба убрзавати тајни ход живота, као да би желео да научи нас, несталне, нестрпљиве људе, тој нежној и спокојној мудрости."

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иван Иљин је, по мом надасве нескромном мишљењу, био један од најумнијих људи 20. вијека. Али ипак сам у његовом "Појућем срцу" увидио читав низ промашаја, чак обичну патетику. За разлику, рецимо, од аве Јустина, опет једног од умова тог вијека, чија ми је Догматика на тренутке изгледала као чиста поезија. Елем, што се тиче анализе друштва и свих могућих идеологија, Иљин је ту непревазиђен, али кад дође на тло Цркве, мало му оно измиче испод ногу. А код аве Јустина нема тога. И не поредим их као двије супротности, напротив. Оно што је Иљину тако измакло, код Јустина ћеш наћи као надопуњење и саму пуноћу истине.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

„Треба да знаш, човек је усамљен онда кад никога не воли. Јер, љубав је слична нити која нас везује за вољеног човека. Тако и букет начинимо. Људи су цветови, а цветови у букету не могу бити усамљени. Ако се цветић развија како треба, ако почне да мирише, вртлар ће га узети у букет.

Тако је и с нама, људима. Ко воли, његово срце цвета и мирише; он поклања своју љубав баш као цветић свој мирис. У том случају није усамљен, јер је његово срце код онога кога воли: он мисли о њему, брине се о њему, радује се његовом радошћу и страда његовим страдањем. Он нема времена да се осети усамљеним или да размишља о томе да ли је усамљен или не. У љубави човек заборавља на себе: живи с другима, живи у другима. А то и јест срећа.“

Иван Иљин

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

ИВАН А. ИЉИН, Суза

Нека слободно потече, кад се већ јавила. Ја знам, она се јавља веома ретко. Онај код ког је никада у оку није било, тај, вероватно, једва да је човек; он је, можда, тако „храбар“ зато што је изгубио нешто људско. Јер, човековом бићу је својствено да се дубок душеван бол запечати сузама из ока, да се суза, плашна и скромна, као цветић страдалничког срца, расцвета у очима. Људи, чувајте те нежне цветове!...

          Нема сумње: човек, телесно, има срце. А душевно и духовно?

          Код нас, цивилизованих људи, постоји предрасуда: јак, храбар човек не потребује срце, „тај источник слабости“; оно му ни зашта не треба; из њега проистичу само тешкоће и трагови кочења на путу; зато оно не мора ни да нас дотиче, нити да на нас утиче. Тим више сузе су – нешто неприлично и недопустиво; њихова појава је – права срамота. Шта је живот без срца? Без срца, дакле – без љубави! Ко ништа не воли, тај не уме ни служити; приносити жртве; остајати веран. Шта се може учинити са сличним људима? Постоји ли на свету велико дело које је било остварљиво, или се може остварити без љубави и верности? А срце сада треба стиснути или га потпуно и довршно исушити. Шта онда човеку остаје? Недуготрајно привиђење, злобно каћиперство, празњикаве трице. Само такви јадни паразити могу надтрајавати и постојати без срца и љубави... Тешко, тешко људима без срца! А ако имаш срца – онда патиш. И што јаче патиш, шире је и дубље делање срца! Такво срце, и невољно, учествује у страдањима света, види све неправде и суровости унутрашњим оком из којега никада не нестаје невидљива суза. Таква невидљива суза говори и о светском болу; колико човечанство памти, нигде и никада није било значајнијег сликара, филозофа или пророка, који није познавао ту невидљиву сузу, и којем она не би помогла да постане прозорљиви јасновидац. Да, јасновидац. Јер, сама, видљива суза може и омрачити поглед за оно недуго време, док је можеш гледати. Невидљива суза срца, напротив, отвара човеку духовни видик. Па, ако таква суза, једнога дана, и заискри из телеснога ока – зар је то срамота? Ја бих дао људима могућност да се спокојно исплачу, у тишини. Није добро премного страдати и све чувати у свом срцу: постепено се, на тај начин, формира читаво гробље са, у њему сахрањеним, умишљеним мртвацима; али, једанпут, маса тих живо упокојених болова изненада устаје и тада ће бити мучно заискати ваздуха и живота. Нама су дати тишина ноћи и верност пријатеља, да би тек они видели наше сузе и заувек ћутали о њима. Нека се ти пупољци страдајућег срца расцветају и увену у оку, а да их нико не осуди, да их нико не исмеје...

          Сваки који плаче – знао он то или не – плаче због преобиља светског бола.

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

„Зашто је тако опојан тај рани јутарњи трен? Откуда та срећа која испуњава душу? Шта видимо, шта постижемо ми, у тим девичанским тренуцима живота?

Старица светлих очију причала ми је о томе још док сам био дете; и ја сам јој поверовао – за читав живот.

«Божији данић – говорила је она – веома је светао и нежан. Све осветљује. Све види, све чује и зна. А то је итекако тешко... Колико је лошега на земљи, колико злобе и греха... Зар се то може поднети? Зато он не може тако дуго да траје. Њему је потребно да се скрије и оде; он се прекраћује. Све увреде односи са собом, сву тугу, сав бол људски. А на његово место долази тама ноћна, све разгони, све огњеве гаси, све дневне грехе прекида, да се не види ништа и да се све приведе крају. Дан се за то време одмара и прездрављује. А кад настане ноћ, запале се звезде Божије, кротко светле, лију чистоту, земљи подарују мир, а људима наклоност. Ето, од те звездане чистоте и доброте – све се очишћује; смирује се бука људска, слеже се земљина прашина, сви душини отрови чиле, сва греховна запара нестаје. Земљин ваздух постаје опет лак и пречист. И Божији дан опет може да отпочне...»

Како је све то она растумачила – не знам. Сигурно се, данима, веома трудила, а ноћима дуго ослушкивала. Али ја сам јој поверовао – за читав живот. Кад ме опет посети срећни тренут и када ми пође за руком да угледам Божије јутро у читавој његовој лепоти и чистоти – тада са сигурношћу знам да ми је она исприповедала истину света.“

 

  • Волим 1

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

„Облаке сам заволео још као дете. Нисам знао због чега, нисам тада могао да испричам због чега ме плене. Али, могао сам да их гледам, без конца и краја. Они су ми се чинили живим бићима која и сама плове у блажену даљину и зову ме са собом: тамо је живот зрачан и светао, лак и радостан. Некакви жуђени снови су се будили у души, неке чудесне бајке су се зачињале у тим облацима. ...

О, вољени пријатељи мојих дечјих снова, кротки, нежни, озарени... Ништа нисмо тражили једно од другога, ништа нисмо обећавали један другоме; они су само пловили нада мном, а ја сам се њима наслађивао и заборављао своја детиња огорчења.

Одавно сам већ одрастао човек; али дете живи у мени као и раније, радује се својим старим, а увек младим, пријатељима. А веле, наводно, да на свету нема вечних веза... Чим ми се живот претвори у тешкоћу, чим ме земне прилике учине немоћним – обраћам се облацима, улазим у њихов видокруг и тешим се. ...

Облаци нам доносе самозаборав, одводе нас из свакодневних брига, мекшају и притуљују наш гнев, блаже све треморе душе, гасе њену похлепу, расејавају њене сутоне и благороде њену циљност – тако је бестрасан и слободан њихов ток, тако је кротка и простодушна њихова лака природа...“

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

„Истинско путовање, оно које мења и претвара, јесте, пре свега, „прелаз у другу раван постојања“ о којој је говорио још Аристотел. Било би безнадежно претпостављати ту „друкчију раван постојања“ у спољашњости, макар овако: „Ја остајем стврднут и окамењен, а ти, шарени спољашњи свете, помучи се да постанеш разнолик и разонодиш ме!“ Мртве кости, ко може да вас оживи? Живот се даје само живоме. Ко не сјајка сам, за њега ни сјаја нема. Само онај ко се сам уме молити, умеће да ослушне и химну природе...

Постоји предивна даљина ка којој сви ми стремимо. Међутим, та даљина није више тако далека: она почиње у нама самима. Ко је нема унутра, неће је наћи ни споља, нека само језди у свом „комфорном аутомобилу“ до судњега дана и нека користи све возове и пароброде света. Ко, међутим, унутар себе поседује ону дивну даљину и ко за њу зна, тај ће је, неизоставно, са собом узети на пут! Свак ко се спрема на туђевање, мора се запитати за дубину сопственог духа...

... путовање постаје промена и преображај, духовна обнова. Открива нам се могућност друкчијег, жеља за иним и пут према иноме. Путовање постаје „повратак у родни дом“, проницање у сопствене, слободне дубине, туђевање, поклоништво; и свет се расцветава пред нама у хиљаду предивних ликова...“

(Путовање)

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sve nesustinsko, svakodnevno, sve sitnice zivota-ne smeju nas zaslepeti, svezati, razoruzati i podjarmiti...

Kao prvo u svom životu covek mora da ima neki viši, sveodređujući cilj, cilj koji odista voli više od svega i koji suštinski zaslužuje tu ljubav. To jeste ono zbog čega živi i za šta se bori;što osvetljava njegov život i usmerava njegovu stvaralačku snagu;ono pred čim sve bledi i pomera se u drugi plan.... To je osveštano i osvetljavajuće sunce ljubavi, pred čijim licem lišavanja nisu teška i pretnje nisu strašne... Upravo takav je put svih heroja, svih verujućih, propovednika i mucenika,,,

Kao drugo, čoveku je potrebna sposobnost da usresredi svoju pažnju, svoju ljubav, volju i uobrazilju-ne na to što ne dostaje, čega je lišen, već na ono što mu je dato. Ko stalno misli na ono što mu nedostaje, uvek će biti gladan, zavidljiv i zaražen mrznjom. Večna misao o štetovanju može čoveka odvesti u duševnu bolest ili grob;večno drhtanje pred mogućim lišavanjima ponižava ga i priprema za robovanje. I naprotiv :taj ko ume sa ljubavlju da oseti i da se uživi u ono čime je darovan, pronaći će u svakoj zivotnoj sitnici novu dubinu i lepotu života, nekakva vrata koja vode u duhovne prostore, ili ulaz u skriveni Božiji vrt, ili kladenac, koji mu štedro, iz dubine postojanja doliva izvore vode. Takvom čoveku je dovoljan i prost cvetić da bi dotakao božanstaveno sazdan svet i da se zapanjeno pokloni pred njim... Kada su učenici pitali Antonija velikog kako to vidi Gospoda Boga, on im je odgovorio ovako: Rano izjutra, kada izlazim iz svoje zemunice u pustinji, ja vidim kako se budi sunce, čujem kako pticice pevaju, tihi vetar mi miluje lice - SRCE MOJE VIDI GOSPODA, I PEVA OD RADOSTI.

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

„Зашто је тако опојан тај рани јутарњи трен? Откуда та срећа која испуњава душу? Шта видимо, шта постижемо ми, у тим девичанским тренуцима живота?

Старица светлих очију причала ми је о томе још док сам био дете; и ја сам јој поверовао – за читав живот.

«Божији данић – говорила је она – веома је светао и нежан. Све осветљује. Све види, све чује и зна. А то је итекако тешко... Колико је лошега на земљи, колико злобе и греха... Зар се то може поднети? Зато он не може тако дуго да траје. Њему је потребно да се скрије и оде; он се прекраћује. Све увреде односи са собом, сву тугу, сав бол људски. А на његово место долази тама ноћна, све разгони, све огњеве гаси, све дневне грехе прекида, да се не види ништа и да се све приведе крају. Дан се за то време одмара и прездрављује. А кад настане ноћ, запале се звезде Божије, кротко светле, лију чистоту, земљи подарују мир, а људима наклоност. Ето, од те звездане чистоте и доброте – све се очишћује; смирује се бука људска, слеже се земљина прашина, сви душини отрови чиле, сва греховна запара нестаје. Земљин ваздух постаје опет лак и пречист. И Божији дан опет може да отпочне...»

Како је све то она растумачила – не знам. Сигурно се, данима, веома трудила, а ноћима дуго ослушкивала. Али ја сам јој поверовао – за читав живот. Кад ме опет посети срећни тренут и када ми пође за руком да угледам Божије јутро у читавој његовој лепоти и чистоти – тада са сигурношћу знам да ми је она исприповедала истину света.“

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Ако је свет за тебе постао одвећ празан и суров, сети се цветића, памти како се рађа и како живи, и тада ти неће бити потребно да тражиш благороднију утеху. Како он, усамљено, носи у себи раст, своју слабашну тајну и споро зри ради своје одбачене судбине, беспомоћно подвргнут непостојаном или, чак, суровом времену, поверен, кришом, једино самоме себи и Богу! Он је спокојан и ћутљив, покоран судбини, а, ипак, изнутра одолева. Припремајући драгоцен дар и сам је, зарана, спреман за незахвалност света. Затим се појављује пупољак као живо обећање лепоте, као привлачна будућност још невидљивог цветића. Он је према себи снисходљив, као да зна да све што је верно долази само, и то у оно потребно време, да не треба убрзавати тајни ход живота, као да би желео да научи нас, несталне, нестрпљиве људе, тој нежној и спокојној мудрости.

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...