Претражи Живе Речи Утехе

Ivan Tasovac (55), direktor Beogradske filharmonije, preminuo je večeras u svom domu u Beogradu oko 21 sat, nakon što mu je iznenada pozlilo, potvrđeno je za Nova.rs. Bio je direktor Beogradske filharmonije od 23. marta 2001-2013. godine. Početkom 2014. na konkursu za novog direktora jednoglasno je izabran kao najbolji kandidat za ovu poziciju. Tasovac je bio ministar kulture od 2013. do 2016. godine. https://nova.rs/kultura/ivan-tasovac-preminuo/?ref=fbnova

PREMINUO VLADIKA ATANASIJE JEVTIĆ: Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački izgubio bitku sa virusom korona WWW.NOVOSTI.RS UMIROVLJENI episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić preminuo je danas u 18 i 50 na kovid odeljenju Opšte bolnice... Преминуо епископ Атанасије Јевтић RS.SPUTNIKNEWS.COM Епископ Атанасије умро је од последица корона вируса.

IZGUBIO BITKU SA KORONOM: Preminuo raščinjeni episkop Artemije WWW.NOVOSTI.RS DANAS u 14.45 časova preminuo raščinjeni episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski...

Pocivao u miru

Slavni filmski i pozorišni glumac Šon Koneri, najpoznatiji po ulozi Džejmsa Bonda, preminuo je u 91. godini, prenose svetski mediji. Šon Koneri, rođen 1930. godine u Edinburgu, najpoznatiji je po ulozi Džejmsu Bondu, tajnom agentu 007, preminuo je na Bahamima, posle kraće bolesti, mirno i u snu, piše BBC prenoseći izjavu njegovog sina Džejsona. U decenijama dugoj karijeri osvojio je brojne nagrade, među kojima su i Oskar, dva Zlatna globusa i dve Bafte. Škotski glumac prvi je igrao Bonda na filmu u ostvarenju “Doktor No” (1962), a potom u još šest naslova iz ovog serijala. Mnogi ga i danas smatraju i neprevaziđenim filmskim Bondom, a u ovoj ulozi, osim u “Doktoru Nou”, publika ga je gledala i u filmovima “Iz Rusije s ljubavlju” (From Russia With Love, 1963), “Goldfinger” (1964), “Operacija Grom” (Tunderball, 1965), “Samo dvaput se živi” (You Only Live Twice, 1967) i “Dijamanti su večni” (Diamonds Are Forever, 1971) i “Nikad ne reci nikad” (Never Say Never Again, 1983). Oskara je dobio za sporednu ulogu irskog policajca u filmu “Nesalomivi” (1987). Koneri je poznat i po ulogama u filmovima “Čovek koji je želeo da bude kralj” (1975), “Ime ruže” (1986), “Indijana Džons i poslednji krstaški pohod” (1989), “Lov na crveni oktobar” (1990), “Stena” (1996)… Napustivši školu sa 14 godina, Koneri je radio ka mlekar, a potom se posvetio bodibildingu. Titula Mister Univerzum dovela ga je i na film i televiziju. Na velikom platnu prvi put se pojavio u trileru “Nema puta nazad” (1957), a sa filma se povukao nakon “Lige izuzetnih džentlmena” (2003). Glumcu je 2000. godine britanska kraljica dodelila titulu viteza, “Sandej herald” 2004. proglasio ga je “najvećim živim Škotom”, a nedavno je proslavio 90. rođendan. “Ništa ne može da se uporedi sa izazovom čoveku da izvuče najbolje iz sebe”, rekao je jednom Koneri govoreći o svom životu i radu. Koneri je poznat i po svom političkom angažmanu, kao član i jedan od finansijera Nacionalne partije Škotske, koja se zalaže za otcepljenje od Engleske. Preselio se na Bahame, zaričući se da će se vratiti u Škotsku kada ona postane nezavisna zemlja. Odlazak prvog Bonda - Preminuo Šon Koneri NOVA.RS Glumac Šon Koneri preminuo je u 91. godini, preneo je BBC.

Svet stripa ostao je bez velikog autora! Izvor: MONDO/Stefan Stojanović Crtač čuvenog stripa Alan Ford, Đovani Romanini, preminuo je u svojoj 74. godini. Đovani je poznat i kao Magnusov pomoćnika na čuvenom Velikom Teksu “Dolina Terora”, a i iz stripova o Martiju Misteriji. „S velikom tugom opraštamo se od Đovanija Romaninija. Iz Italije je malopre stigla potresna vest da nas je ovaj čuveni Magnusov učenik, crtač „Družine od vešala", „Alana Forda" i „Martija Misterije" napustio danas, u 74. godini života. Pored svega ostalog, pamtićemo ga zauvek po nemerljivom doprinosu koji je dao kultnom Magnusovom albumu „Dolina terora" (Veliki Teks 1). Počivajte u miru, maestro„, napisali su na Fejsbuk stranici Veselog četvrtka. Preminuo crtač čuvenog Alana Forda! MONDO.RS Svet stripa ostao je bez velikog autora!

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:809848-Preminuo-slikar-Milan-Tucovic Ne mogu da verujem, sta je ovo...

Pevač grupe "Prodidži" preminuo je u 49. godini. F oto: Instagram Kit Flint je pronađen mrtav u svom stanu u Engleskoj. Telo pevača policija je otkrila u ponedeljak ujutro nakon što je hitna pomoć odgovorila na izveštaje o čoveku koji je bio bez svesti. Njegova smrt se ne tretira kao sumnjiva. "49-godišnji muškarac je proglašen mrtvim na licu mesta. Njegovi najbliži rođaci su obavešteni. Smrt se ne tretira kao sumnjiva i biće pripremljen dosije za mrtvozornika", rekli su iz policije.

Pit Šeli, pevač i osnivač legendarnog britanskog pank benda Bazkoks, preminuo je u 63. godini od srčanog udara. Najveći hit benda, jedne od prvih pank grupa u Velikoj Britaniji, bila je pesma Ever Fallen in Love (With Someone You Shouldn't've). Menadžeri benda rekli su za BBC da je Šeli preminuo u četvrtak u Estoniji, gde je živeo poslednjih godina. Lizo Mzimba, BBC muzička urednica, kaže da je bend Bazkoks, oformljen sredinom 1970-ih, bio među najuticajnijim na muzičkoj sceni Britanije. Članovi benda su u tvitu napisali da je Šeli bio jedan od najuticajnijih i najplodnijih muzičkih autora u Velikoj Britaniji. Njegova muzika je inspirisala generacije muzičara tokom karijere duge skoro pet decenija. Pevač škotskog benda Tinejdž Fenklab Norman Blejk je odao počast Šeliju, napisavši u tvitu koliko je snažan uticaj ostavio na njega. Pevačica Trejsi Torn (Everything But The Girl) napisala je da je Šeli bio „vrhunski" muzičar i kompozitor. Pisac Nil Gejmen je tvitovao da je „deo mene umro sa njim". Muzički kritičar Stiven Tomas Erlvajn rekao je da je bend Bazkoks bio među najuticajnijim grupama koje su se pojavile u prvom talasu panka, i da se uticaj muzike Bazkoksa može čuti kod mnogih autora i bendova, od Husker Du (Hüsker Dü) do Nirvane. „Muzika Bazkoksa bila je inspirisana energijom Seks Pistolsa, ali bend nije preuzeo besan politički stav Pistolsa", napisao je za sajt OlMjuzik. „Umesto besa, Bazkoks su pružali tu intenzivnu, briljantnu energiju u trominutnim pop pesmama. Šelijevi stihovi, istovremeno duhoviti i zabrinuti, o adolescenciji i ljubavi, bili su među najboljim i najpametnijim u to doba."

Sten Li, američki scenarista koji je za izdavača stripova "Marvel komiks" kreirao kultne crtane likove kao što su Spajdermen, Iksmen i Halk, preminuo je danas u 96. godini, prenose američki mediji. Legendarni strip autor umro je jutros u bolnici u Los Anđelesu, prenose TMZ i Holivud reporter. Kao glavni pisac za "Marvel komiks" i kasnije kao njihov izdavač, Li je smatran tvorcem savremenog stripa. On je oživeo tu industriju šezdesetih godina nudeći kostime i akciju koju su želeli da vide mlađi ljudi istovremeno insistirajući na komplikovanijim radnjama, odraslom dijalogu, satiri, naučnoj fantastici i čak filozofiji. Doprineo je uvođenju nove ere u pričanju priča a njegove kreacije izvršile su ogroman uticaj na filmsku industriju. Milioni su pozitivno reagovali na njegov neobičan miks realistične fantazije i mnogi od njegovih karaktera uključujući Spajdermena, Halka i Iksmena postali su zvezde holivudskih filmova. Li je smatrao strip za oblik umetnost i bio je vrlo produktivan, po nekim računicama on je smišljao novu svesku stripova svaki dan, 10 godina. "Napisao sam ih toliko da ni ne znam koliko. Napisao sam ili stotine ili hiljade", rekao je on za AP, 2006. godine. Izvor: B92.net

Boris Trivan, glavni i odgovorni urednik sajta NOIZZ, iznenada je preminuo danas u 39. godini u Berlinu, na NOIZZ konferenciji na kojoj je bio jedan od glavnih govornika. Boris je bio prvi čovek NOIZZ-a od osnivanja portala u Srbiji 2016. godine i svojom ogromnom energijom, posvećenošću i strašću ostavio je neizbrisiv trag. Boris Trivan je rođen u Zrenjaninu 1979. godine. Studirao je Filozofski fakultet u Beogradu. Pored arheologije kojom se bavio više od decenije, velika ljubav su mu bili mediji i posebno društvene mreže. Bio je pionir komunikacija i marketinga na društvenim mrežama u Srbiji, gde je svojim jedinstvenim duhom i stilom za kratko vreme stekao veliki uticaj. Napisao je više stotina kolumni i tekstova za brojne domaće medije. Bio je jedan od pokretača i predavača na Institutu za digitalne komunikacije u Beogradu. Boris je svojim velikim talentom, profesionalizmom, svestranošću i strašću vodio portal NOIZZ, koji je zahvaljujući njegovoj kreativnosti ubrzo nakon pokretanja ušao u sam vrh po posećenosti u Srbiji. Ono što je Boris uređivao svih ovih godina bilo je posebno popularno kod mladih i urbanih čitalaca. Bio je hrabar i beskompromisan, originalan i jedinstven. Dobrota, duh i osmeh su ono po čemu će kolege iz redakcije NOIZZ i kompanije Ringier Axel Springer večno pamtiti Borisa Trivana. Njegove kolege i prijatelji saosećaju sa porodicom u ovim najtežim trenucima i izražavaju najdublje saučešće. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/preminuo-boris-trivan-glavni-i-odgovorni-urednik-portala-noizz/l5f4b4c?fbclid=IwAR0pkUEkxFCg7nALxjhqu1T0AdyHrhRx-LAekOL3nMyeekzl4GTV0tTFzUY

Marijana Beneša mnogi, uz čuvenog Mate Parlova, smatraju najboljim bokserom sa prostora bivše Jugoslavije svih vremena. Na evropskom amaterskom prvenstvu 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji, da bi šest godina kasnije to učinio i kao profesionalac. U Jugoslaviji je imao 272 pobede, 16 poraza i 11 remija, a list „Sport“ ga je 1973. godine proglasio najboljim sportistom SFRJ. Iako je bio bokser – i to jedan od najvećih ikada – Beneš je umeo da svira, a pisao je i pesme. Godinama je bio teško bolestan i poslednjih nekoliko meseci proveo je u domu za stare u Banjaluci. Bokser koji svira Rođen je u Beogradu, a zbog oca Josipa, koji je bio nastavnik muzike, naučio je da svira. Ipak, kako kaže, srednju muzičku školu je upisao jer u njoj nije bilo matematika. „Kao klinac sam bio talentovan, završio sam odsek za violinu. Kad sam upisao muzičku klinci su me zezali da sam žensko, da to nije za mene“, izjavio je 2004. u intervjuu za „Nacional“. „Pitali su me kako ću deci u školi držati nastavu muzičkog s modricom na oku. To me je iritiralo i zbunjivalo, pa sam napustio školu, hteo sam da imam neki muški posao. Ali bio sam dobar flautista, nisam bio baš dobar na klaviru, prsti su mi kratki, ali klavir je bio obavezan instrument“. Detinjstvo je proveo u Tuzli, pa je prve bokserske korake napravio u Slobodi. Kako se navodi, kao desetogodišnjak je u ringu pobedio suparnika koji je imao 18 godina. Sa 16 godina potpisao je za Slaviju iz Banjaluke, u kojoj je ostao tokom cele amaterske karijere. Tvrdoglavi šampion Beneš je tokom karijere osvojio devet titula Bosne i četiri Jugoslavije, nakon čega se na krov Evrope kao amater popeo 1973. godine. Ubrzo nakon toga oboleo je od hepatitisa, ali to nije okončalo njegovu karijeru. Tome je sigurno pomoglo i što je bio, kako kaže, izuzetno tvrdoglav. Boje Jugoslavije branio je na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, gde je ispao posle druge runde takmičenja. U profesionalne vode ušao je 1977, a dve godine kasnije u Banjaluci osvojio je titulu evropskog šampiona u EBU verziji, nokautiravši Žilbera Koena iz Francuske u četvrtoj rundi. Bio je i nadomak svetske titule, ali je 1980. u Danskoj poražen od Ajuba Kalule. Ko je viši, Tito ili Beneš? U jednom intervjuu Beneš je pričao i o susretu sa Titom kojeg je video dva puta. „Tile je bio laf. Kada su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: ‘A ti si onaj mali što onako opasno bije’ Ja sam mu rekao: ‘Niste ni vi druže Tito viši.’ Zagrcnuo se od smeha. „Mogu pisati šta hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu – i radnik i rudar i čistač ulica i doktor. Sada gospoda jedu iz kante za smeće – i u Zagrebu i u Beogradu i po Banjaluci“. Više puta nakon toga je izjavljivao da su ga loši menadžeri koštali većih uspeha u karijeri, pa i te svetske titule. Četiri puta je uspešno odbranio titulu evropskog šampiona, da bi ga 1981. porazio Luis Akarijes. U profesionalnoj karijeri imao je 39 mečeva, od čega 32 pobede (21 nokautom), šest poraza i jedan nerešen. Iz boksa se povukao 1983. godine, nakon teške povrede oka. „Ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“ Nakon karijere Beneš je živeo u Banjaluci iz koje je morao da ode tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Otac mu je bio Hrvat, majka Srpkinja, pa je o sebi govorio da „nije ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“. „Ja sam i Srbin i Hrvat i Musliman. Neopredeljen sam. Pacifista, čovekoljubac. U ringu sam bio borac, ali nikada nikome nisam želeo zlo. Tako ni u ratu“, izjavio je u intervjuu za Nacional. Kada je otišao iz Bosne, neko vreme je živeo u Zagrebu i Medulinu, a u Banjaluku se vratio 1996. godine. U ratu u BiH 1992. ubijen mu je brat. „Tu sam, radim ono što najbolje znam, učim mlade Rome boksu“, izjavio je za Dojče vele 2009. godine. „Nisu me primili za trenera u BK ‘Slavija’, moj nekadašnji klub, jer tamo postoje Srbi i veliki Srbi, Hrvati i veliki Hrvati, a ja nisam ni jedno ni drugo“. Prema njegovim rečima, iz Banjaluke nije otišao već su ga „oterali gadovi i srpski i hrvatski“. Getty Images Beneš je bio na korak od titule svetskog prvaka „Mrzim nacionaliste, čiji god da su. Moja majka je bila Srpkinja, a otac Hrvat. Eto, recite mi šta sam ja? Imam više prijatelja među Srbima i Bošnjacima, nego među Hrvatima“ rekao je Beneš za Dojče vele. „Bilo je važno da si Srbin. Ako nisi, onda nisi dobrodošao. Ja sve ‘velike Srbe’ i ‘velike Hrvate’ nazivam fašistima“. Udarač i pesnik Beneš je bio poznat kao opasan udarač, ali i pesnik. Nakon rata je objavio i knjigu „Druga strana medalje“. „Kada sam boksovao, bilo je nezamislivo da pišem pesme. U ono vreme, boks je bio uglavnom sport radničke klase, a ko je onda od radnika pisao poeziju? Imao sam talenat, jednostavno mi je išlo od ruke. Znao sam da deci u školi napišem 10-15 sastava na jednu temu za vrlo kratko vreme. Mnogo se bolje izražavam na papiru“. Nakon rata živeo je u veoma lošim uslovima, a najviše mu je finansijski pomagala sestra Ljiljana. „Nedavno mi je izašla i prva knjiga, u njoj ima nekoliko mojih biografskih pesama i tu sam knjigu posvetio sestri, a vezana je za sport“. „Htoo sam preko pesama deci približiti sport, jer je sport najbolji odgojitelj. U duši sam sportista. Ali znam kako izgleda i druga strana medalje. Jedna strana je od zlata, a druga od govana“, izjavio je Beneš za „Nacional“. Jedno vreme je u Banjaluci imao kafić u kojem se, kako kaže, tukao po pet puta dnevno. „Ljudi su dolazili iz cele zemlje da bi se sa mnom potukli. Jednog dana sam se tukao 15 puta. Naučio sam što znači biti šerif na Divljem zapadu. Kući sam dolazio sav krvav. Ali s obzirom na to da sam emotivan čovek, zabrinuo bih se što je s tim ljudima u bolnici, jesam li ih jako povredio. I onda mi je prekipelo, bilo mi je dosta tog lokala“. Dokumentarac i mrvice Dokumentarni film „Bio jednom jedan šampion“ o Benešu snimljen je 2004, pa je zbog njega bivši šampion išao na turneju po bivšim republikama. Ipak, na pitanje da li je boks plemenita veština, u jednom intervjuu je izjavio: „Boks nikada nije bio plemenita veština. Ljudi mnogo greše kada govore o boksu kao plemenitoj veštini. Mnogi kao ja nose posledice od boksa. Izgubio sam jedno oko, vidite da teško govorim. Boks je samo biznis u kojem mnogi uzmu pare, a bokserima najčešće padnu samo mrvice“.

Bubnjar i osnivač metal benda "Pantera" preminuo je sinoć u 54. godini. - Vinsent Pol Abot poznatiji kao Vini Pol preminuo je. Pol je najpoznatiji po svom radu kao bubnjar u bendovima "Pantera" i "Hellyeah". Nema detalja o uzroku smrti. Porodica traži da poštujete njihovu privatnost tokom ovog perioda - objavile su njegove bivše kolege na zvaničnoj Fejsbuk stranici benda "Pantera". On je formirao bend 1981. godine zajedno sa svojim bratom Dajmbeg Darelom. Pantera je svojila četiri Gremi nominacije i imala čak devet albuma na Bilbordovoj listi. Nakon što se grupa raspala, braća Abot su 2003. godine formirala novi bend "Damageplan". Tokom jednog njihovog nastupa u Ohaju 2004. godine Dajmbeg Darel ubijen je na sceni. Dve godine od ubistva njegovog brata, Vini se vraća sceni i od 2006. do smrti bio je deo benda "Hellyeah". Ali, najveće nasleđe ostavio je sa Panterom. https://www.blic.rs/vesti/svet/preminuo-legendarni-bubnjar/vnyzzs4

Poznati pevač Sinan Sakić preminuo je danas nakon borbe sa teškom bolešću Popularni folk pevač Sinan Sakić je preminuo u 62. godini, prenose beogradski mediji. Čuveni folk pevač primljen je u bolnicu 27. aprila, a posle ispitivanja lekari su ustanovili da mu je neophodna transplantacija jetre. Prošle godine su mu ugrađeni stentovi u žučne kanale, ali su lekari iz Italije, Turske, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, posle pregleda, ustanovili da to nije trajno rešenje i da će morati na transplantaciju jetre. Sinan Sakić je bio pevač narodne i folk muzike. Rođen je 13. oktobra 1956. godine u Loznici. Karijeru je započeo 1978. godine, a do 2017. objavio je 29 albuma. Iza sebe je ostavio na desetine hitova koje rado slušaju svi obožavaoci folk muzike. Živeo je i radio u Beogradu. Pevač je 70-ih godina radio je kao konobar u jednoj kafani. Onda su mu drugovi govorili da se okrene pevanju, što je on prvo odbio jer je smatrao da ne zna da peva. Kasnije je ipak poslušao njihov predlog. Njegova prva pesma je "Rastanak kraj reke", a onda su se nizali hitovi "Kulu gradim", "Jedna tuga za dva druga", "Miko, druže moj", "Janičar", "Reci sve želje", "Ej, od kad sam se rodio", "Reci sve želje"... Sinan je bio član legendarne grupe "Južni vetar" koju su činili Dragana Mirković, Šemsa Suljaković, Sinan Sakić, Mile Kitić i Kemal Malovčić. Grupa se raspala 2001. godine. Pevač je od 1981. godine bio u braku sa suprugom Sabinom i imaju sinove Rašida, Elvisa i Alena i ćerku Đulkicu. Mondo.rs

Američki astronaut Alan Bin, četvrti čovek koji je hodao po Mesecu, umro u 87. godini u Hjustonu, posle kraće bolesti. Bin je bio pilot lunarnog modela "Apola 12", druge posade koja se spustila na Mesec, 1969. godine. Bin kao komandant Skajlaba 3 u svemirskoj šetnji, 1973. godine Posle toga je Bin 1973. bio komandant posade američke prve svemirske stanice "Skajlab". "Alan Bin je jednom rekao: 'Imao sam najlepši život na svetu'", saopštio je administrator NASA Džim Brajdenstajn, preneo je Rojters. Bin je rođen 15. marta 1932. godine. Proveo je 1.671 sat i 45 minuta u svemiru, od čega 10 sati i 26 minuta na Mesecu i u Zemljinoj orbiti. Bin je dao otkaz u NASA 1981. godine i posvetio se slikarstvu. Njegove slike uglavnom predstavljaju ono što je doživeo kao astronaut. Naslikao je brojne mesečeve pejzaže i dočarao na platnu kosmičke avanture njega i njegovih kolega iz vremena Apolo misija. "Čak i kad bih živeo 185 godina, ne bih ostao bez inspiracije na tu temu", rekao je jednom prilikom Bin. Škotlanđanin poreklom, na Mesec je poneo i komadić tartana klana MekBin, čiji je potomak. Bio je pilot, vazduhoplovni inženjer i astronaut.

https://www.blic.rs/kultura/vesti/svet-u-soku-preminuo-avicii-jedan-od-najpoznatijih-di-dzejeva/ks7761j meni je ovaj dečko vrlo simpatičan a i muzika mu je ok

Preminuo slavni reditelj Miloš Forman Foto: CLAUDIO ONORATI / EPA; Američki reditelj češkog porekla Miloš Forman umro je u 87. godini, javili su jutros češki mediji. - Umro je mirno, okružen porodicom i bližnjima - rekla je njegova supruga Martina, navela je češka agencije CTK. Miloš Forman je dva puta osvojio Oskara, za ostvarenja "Let iznad kukavičjeg gnezda" i "Amadeus". Među najznačajnijim Formanovim ostvarenjima su i filmovi "Kosa", "Svlačenje", "Narod protiv Larija Flinta", a 2006. godine režirao je film "Gojini duhovi". Forman je jedan od najcenjenijih svetskih filmskih reditelja, rođen je 18. februara 1932. godine u Časlavu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Otac mu je bio Jevrejin, a majka protestantkinja. Vrlo rano ostao je siroče pošto su mu roditelji stradali u koncentracionom logoru u Aušvicu. Posle rata se upisao na Koledž kralja Džordža u banjskom mestu Podebradi. Studirao je zajedno sa Vaclavom Havelom i braćom Mašin. Docnije će studirati filmsku režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Pragu. Režirao je više komedija, a 1968. godine, kada je SSSR izvršio invaziju na Čehoslovačku, Forman se zatekao u Parizu, gde je upravo pregovarao o produkcijskim uslovima za prvi svoj film koji će realizovati u Americi. Zbog toga je izgubio posao u otadžbini, pa se preselio u Njujork, gde će kasnije postati profesor na Univerzitetu Kolumbija. Uprkos nemalim teškoćama sa kojima se suočavao u novoj sredini, ponovo se okrenuo svojoj najvećoj ljubavi – režiji, da bi 1975. postigao veliki uspeh filmskom adaptacijom kontraverznog romana Kena Kizija "Let iznad kukavičjeg gnezda". Ovaj film, upamćen i po bravuroznoj glumi Džeka Nikolsona, pobrao je pet Oskara, uključujući i priznanje Formanu za najbolju režiju. Veliki uspeh postigao je i filmom "Amadeus", u kojem se bavi usudom znamenitog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta (1756–1791). Za Amadeusa je 1984. ponovo ovenčan Oskarom za najbolju režiju. Kasnije je snimio filmovima "Volmont" (1989), "Narod protiv Larija Flinta" (1996), "Čovek na Mesecu" (1999), "Gojini duhovi" (2006). https://www.blic.rs/kultura/vesti/preminuo-slavni-reditelj-milos-forman/0wx8nps

U Nišu preminuo dvogodišnji dečak oboleo od malih boginja Dvogodišnji dečak oboleo od malih boginja za čiji su se život skoro dve nedelje borili lekari Dečije interne klinike u Nišu preminuo je danas na toj klinici, izjavio je načelnik intenzivne nege te zdravstvene ustanove Dejan Milojević. On je agenciji Beta kazao da je dečak desetak dana bio priključen na respirator zbog upale pluća koja je bila posledica komplikacija malih boginja. Milojević je rekao da dečak nije bio vakcinisan MMR vakcinom. "Dečak je rodjen šest nedelja pre termina i imao je slabije razvijena pluća i slabiji imunitet. Šanse da preživi ipak bile bi mnogo veće da je primio vakcinu", rekao je Milojević. Naveo je da na Dečijoj internoj klinici zbog komplikacija izazvanih malim boginja svakodnevno leči izmedju dvoje i petoro dece. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Doktor Milan Jovanović Batut" u Nišu su od početka oktobra do kraja decembra 82 osobe obolele od malih boginja. Dvogodišnji dečak koji je danas preminuo na Dečijoj internoj klinici, prva je žrtva tog oboljenja u Nišu. Izvor: http://rs.n1info.com/a353900/Vesti/Vesti/U-Nisu-preminuo-dvogodisnji-decak-oboleo-od-malih-boginja.html

Blic , Guardian , A.R. , | 28. 09. 2017 - 07:02h 09:24h | Komentara: 172 Osnivač čuvenog magazina za muškarce "Plejboj" Hju Hefner preminuo je u 91. godini u svom domu u Los Anđelesu. Kako je saopštila PR služba magazina, ovaj medijski magnat i milioner preminuo prirodnom smrću u svom domu okružen porodicom, prenosi AP. Njegov sin, Kuper izjavio je da mu je otac vodio izuzetan i uticajan život, kao svojevrsni medijski i kulturni pionir i predvodnik nekih od najznačajninijih društvenih i kulturnih pokreta našeg vremena, poput slobode govora, ljudskih prava i seksualnih sloboda. MAG IZ KUHINJE Hefner je prvi broj "Plejboja" napravio uz maminu pomoć, a onda podigao CARSTVO na kojem mu zavide svi muškarci - Uspeo je da definiše stil života koji leži u srcu "Plejboja", jednog od najprepoznatljivijih i najistrajnijih brendova u istoriji - rekao je on. Društvenim mrežama ubrzo su se proširile brojne poruke podrške porodice i osvrti na sve ono što je Hefner doneo svetu u kojem je živeo. Da podsetimo, Hju je rođen u Čikagu 1926. godine. Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, diplomirao na Univerzitetu u Ilinoisu i radio u poznatom "Eskvajeru" pre nego što je objavio prvo izdanje svog magazina. "Plejboj" izlazi jednom mesečno i donosi fotografije nagih žena, zajedno sa člancima o modi, sportu, proizvodima i javnim ličnostima. Za njega su svoje kratke priče pisali i poznati pisci poput Norman Majler, Artura Klarka, Jan Fleminga, Vladimira Nabokova i Margaret Etvud, Kurt Vonegat, Džejms Boldvim i mnogi drugi. Brzo je postao po svojim sadržajima seksualno eksplicitnog karaktera, a malo je poznato da je prvi intervju za njega dao muzičar Majls Dejvis. Nakon toga ređali su se ekskluzivni intervjui sa Fidelom Kastrom, Frenkom Sinatrom, Marlonom Brandom i drugim kultnim ličnostima tog doba. Za "Plejboj" su radili i mnogi poznati fotografi kao što su Ričard Fegli, Vilijem Fig, Arni Frejtag, Ron Heris, Dejvid Meci, Ras Mejer, Pompeo Posar, Suz Randal... Upitan na šta je najviše ponosan, hefenr je jednom prilikom rekao: "Na to da sam promenio stavove prema seksu. Da divni ljudi mogu da žive zajedno. Da sam dekontaminisao pojam seksa pre braka. To mi pruža veliko zadovoljstvo". Ostao je upamćen i po svom motu koji je glasio "Život je kratak da biste živeli tuđe snove". http://www.blic.rs/vesti/svet/odlazak-ikone-plejboja-preminuo-hju-hefner-u-91-godini/q9b35fp

Glumac Bogoljub Mitić, poznatiji kao Bata Đoša preminuo je jutros u 49. godini u Beogradu, potvrđeno je Blicu. Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaBogoljub Mitić Đoša http://www.blic.rs/kultura/vesti/preminuo-bogoljub-mitic-djosa/y0gv5eg Kako je prenosi portal Žena, vest o tome da je popularni glumac preminuo potvrdio je direktor leskovačkog pozorišta, Stanislav Grujić, koji je rekao da mu je pre sat vremena tužnu vest javio Predrag Smiljković, poznatiji kao Tika Špic. On je preminuo od posledica srčanog udara. Svoj glumački talenat pokazao je u mnogim ostvarenjima, i to uprkos tome što nakon srednje škole nije upisao glumu. Vodio se kao glumac amater, ali ga to ni na koji način nije sprečilo da pokaže svoj raskošni talenat u ostvarenjima poput "Porodično blago", "A sad adio", "Agencija za SIS", "Seljaci", i mnogim drugim ostvarenjima. Bogoljub je bio oženjen i iza sebe je ostavio suprugu i dve ćerke.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:655934-Dejvid-Rokfeler-preminuo-u-102-godini Dejvid Rokfeler preminuo u 102. godini Odlazak američkog milijardera, legende bankarskog sveta i sive eminencije Bele kuće. Osnivač Trilaterale i Bilderberg grupe, savetnik brojnih američkih predsednika GLAVA jedne od najpoznatijih svetskih porodica, milijarder Dejvid Rokfeler, preminuo je u 102. godini. Nadomak Njujorka, u porodičnoj kući u Pokantiko Hilsu, Dejvidu Rokfeleru u snu je otkazalo srce. Rođen u Njujorku, u dotad najvišoj osmospratnici u gradu, Dejvid Rokfeler bio je najmlađe od šestoro dece finansijera Džona Dejvisona i Ebi Rokfeler, unuk suosnivača naftne kompanije “Standard oil” Džona Rokfelera. Briljantni student Harvarda i čuvene Londonske škole ekonomije, od najranije mladosti bio je okružen luksuzom. U Drugom svetskom ratu, iz koga je izašao sa činom kapetana, služio je u Severnoj Africi i Francuskoj, gde je usavršio francuski jezik. Radio je za vojnu obaveštajnu službu, na ekonomskim pitanjima, da bi se odmah posle rata, 1946. godine pridružio porodičnoj banci, danas poznatoj kao Džej Pi Morgan Čejs. Održavao je veze sa više od 1.000 banaka širom sveta, pre nego što je došao na čelo banke, koja se, pod njegovim rukovođenjem, proširila i postala jedan od nosilaca svetskog finansijskog sistema. “Čejs” je uspostavila prvu filijalu američke banke u Moskvi, u SSSR, a Nacionalna banka Kine postala je prva banka korespondent u SAD. Rokfeler je bio savetnik svakom američkom predsedniku od Ajzenhauera nadalje, učestvujući, nezvanično, u značajnim diplomatskim misijama. Odbijao je funkcije, ali je znao da uspostavi mostove tamo gde drugi nisu mogli. U Henriju Kisindžeru pronašao je, od 1954. godine, političkog operativca koji je delio njegove poglede. Republikanac po političkom opredeljenju, pripadao je Rokfelerovim republikancima koji su podržavali uvek umerene pripadnike ove konzervativne stranke. Navodno, imao je dobre veze sa CIA, čije je direktore odlično poznavao. Nema značajne ličnosti u SAD, krunisane glave, poslovnog magnata u svetu koga nije upoznao. Dejvid Rokfeler bio je donator, osnivač ili uključen u formiranje Saveta za spoljne poslove, Trilateralne komisije, Bilderberg grupe, Saveta Amerika, Azijskog društva, Svetskog ekonomskog foruma... Njegova brojna putovanja privatnim mlaznjakom obuhvatala su susrete s Fidelom Kastrom, Nikitom Hruščovom, Mihailom Gorbačovom... Među lične prijatelje ubraja Rotšildove, Henrija Forda, porodicu Dalas, vlasnicu “Vašington posta” Ketrin Grem. Za 100. rođendan 2015. godine, poklonio je državi Mejn više od 2.000 hektara zemlje pored nacionalnog parka. Dejvid Rokfeler oženio se kćerkom partnera u poznatoj advokatskoj firmi sa Volstrita, Margaret Pegi Megrat, sa kojom je dobio šestoro dece. Njegovo bogatstvo, procenjeno na 3,1 milijardu dolara, svrstalo ga je među najbogatije ljude na svetu. On je jedini član porodice koji je objavio memoare. Uprkos pripremi čak od deset godina, kritičari su ostali razočarani, jer svaka strana, kažu, “sadrži pitanje bez odgovora”. U 86. godini Džon Rokfeler je život pretočio u pesmu: “Rano su me učili da radim podjednako dobro kao što se igram. Moj život bio je dug, srećan odmor, pun rada i pun igre. Usput sam odbacio brigu, i Bog je bio dobar prema meni svakog dana”, zapisao je Dejvid Rokfeler.