Да ли "Политикин Забавник" својим текстом "покушава" да оправда "банду" састављену од домаћих издајника?

[Милан Ракић]

Јеврејска општина Београд је, у писму главном и одговорном уреднику "Политикиног забавника" Зефирину Грасију, изразила запрепашћење писањем о љотићевцима у последњем броју тог недељника и затражила исправку и извињење. Оштре реакције стигли су и од Независног удружења новинара Србије (НУНС) и Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

Јеврејска општина Београд наводи да је збуњена и констернирана текстом "Дуго путовање Хенрика Лаутнера" аутора Немање Баћковића, поготово анфрилеом "Ко су били љотићевци?" у коме, како наводе, новинар описује лик и дело фашистичког идеолога, сарадника нациста и вође СС добровољаца.

 

Како се подсећа, Димитрије Љотић и његов покрет "Збор" се нису тек тако и случајно, како аутор имплицира, изједначавали са нацистима и фашистима.

"Димитрије Љотић је био локални нациста и организовао је војску, Српски добровољачки корпус која је била у служби Вермахта, а чија идеологија је била идентична нацистичкој: истребљење Јевреја, комуниста и западњачког капитализма. Корпус је био злогласан по злочинима над становништвом, посебно Јеврејима и Ромима, партизанским устаницима и припадницима покрета отпора. Љотићеве јединице су учествовале у стрељању ђака у Крагујевцу у октобру 1941", додаје се у писму.

У писму уреднику Грасију наводе да је Димитрије Љотић био антисемита и фашиста, а његове идеје су, истичу, одјекнуле слично као оне које је имао Гебелс.

"Ни један ни други нису били убице, али су били убице за писаћим столом, идеолози најгоре машине смрти у историји цивилизације. Апологетским текстом који је објавио ваш недељник вређате не само Јевреје у Србији, већ све грађанке и грађане ове земље чији су преци дали своје животе у борби за ослобођење, у борби против страних окупатора и домаћих издајника", истиче се у писму.

Додају да због тога траже исправку и извињење.

"Тражимо да не контаминирате нове генерације ревизионистичким скаскама о осведоченим квислинзима. Тражимо у име 16.000 ваших јеврејских суграђана који због Љотића и њему сличних више не могу да траже правду за себе. Тражимо то у предвечерје дана сећања на Холокауст, као потомци који се сећају, као Јевреји који живе у Србији и воле Србију", закључује се у саопштењу.

Оштра реакција новинарских удружења 

НУНС и НДНВ најоштрије осуђују афирмативно писање листа "Политикин забавник" о Димитрију Љотићу које, како наводе, представља "најбеднију од свих могућих медијских манипулација - манипулацију најмлађим читаоцима". 

"Историјски ревизионизам одавно је постао део наше свакодневице, а фашистичке, нацистичке и друге квислиншке и колаборационистичке снаге се на све начине труде да фалсификују историју", напомиње се у саопштењу.

Уместо да најмлађи читаоци некада угледног и драгог Политикиног забавника, који ове године обележава 80 година постојања, са његових страница уче о цивилизацијским вредностима, њима се потурају језиви панегирици о Љотићу и његовим злогласним следбеницима који су, између осталог, 21. октобра 1941. године у Крагујевцу хапсили грађане и децу, које ће после стрељати немачки окупатори, истичу у саоштењу.

"Политика АД, чија издања сад већ у континуитету шире мржњу и нетрпељивост, професионалним новинарима и јавним личностима цртају мету на челу, а сада прекрајају историју, у власништву је државе Србије", закључено је у саопштењу НУНС-а и НДНВ-а.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3392902/protesti-povodom-teksta-politikinog-zabavnika-o-ljoticevcima.html

[Милан Ракић]

Grasi: Politikin zabavnik nije želeo da relativizuje ulogu Ljotića i Zbora

 

AUTOR:

Miodrag Sovilj

Podeli:

Link je kopiran

 

Izvor: N1

"Politikin zabavnik" će u idućem broju objaviti pojašnjenje oko spornog teksta "Dugo putovanje Henrika Lautnera", koji je izazvao buru negodovanja kod čitalaca, jednog dela medija i šire javnosti, rekao je za N1 Zeferino Grasi, glavni i odgovorni urednik "Politikinog zabavnika".

On je rekao da "Zabavnik" nije želeo da ni na koji način relativizuje ulogu zločinačkih jedinica organizacije "Zbor" kao ni Dimitrija Ljotića i njihovih nedela tokom Drugog svetskog rata.

"Izvinjavamo se svima koji su naš tekst tako shvatili", naveo je Grasi.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije su osudili afirmativno pisanje lista "Politikin zabavnik" o nacisti Dimitriju Ljotiću koje, kako kažu, predstavlja "najbedniju od svih mogućih medijskih manipulacija – manipulaciju najmlađim čitaocima".

U svom poslednjem broju, od 18. januara 2019, "Politikin zabavnik" pod naslovom "Ko su bili ljotićevci" piše da se Dimitrije Ljotić "brinuo o redu u Srbiji", da je imao "jedinice visokog morala", da je "osuđivao pogrome Jevreja", da je dobar deo srpskih masona "spasao iz logora".

Na tekst u Politikinom zabavniku reagovala je i Jevrejska opština Beograd. Oni su glavnom uredniku Zabavnika Zefirinu Grasiju poručili da su zbunjeni tekstom "Dugo putovanje Henrika Lautnera", pogotovo anfrileom "Ko su bili Ljotićevci?" u kome, navode, novinar opisuje lik i delo fašističkog ideologa, saradnika nacista i vođe SS dobrovoljaca.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je povodom pisanja Politikinog zabavnikao Dimitriju Ljotiću, da bi osnovni postulati u predstavljanju istorije mlađoj publici trebalo da budu "istorijski ustanovljene činjenice".

[Милан Ракић]

Istoričar: Tekst u Politikinom zabavniku proljotićevski, pod maskom neutralnosti

 

AUTOR:

Miodrag Sovilj

Podeli:

Link je kopiran

 

 

Izvor: N1

Pojedini čitaoci "Politikinog zabavnika" bili su šokirani kada su na šestoj strani ovonedeljnog izdanja naišli na tekst u kom se relativizuje uloga profašističkog političara i kolaboracioniste Dimitrija Ljotića i njegovog Srpskog dobrovoljačkog korpusa.

Zbog spornog članka reagovale su brojne stranke, novinarska i antifašistička udruženja, optužujući "Zabavnik" da je svesno manipulisao činjenicama.

Tri stotine đaka i još 3000 Kragujevčana dobro su znali ko ih je 21. oktobra 1941. odveo na streljanje. Ni čitavih osamdeset godina kasnije, jedan od najuglednijih časopisa u Srbiji, za tu istu jedinicu kaže da je imala visok moral, a za njenog ideologa Dimitrija Ljotića da je čuvao red u Srbiji i osuđivao pogrome Jevreja.

"To je kao da kažete da je "u Holokaustu ubijeno šest miliona Jevreja, ali ja ne kažem ni da je to dobro ni loše". Kada nastupate javno, kada pišete naučno-popularne tekstove, mislim da imate i nekakvu društvenu odgovornost da zauzmete jedan humanistički vrednosni stav. Pod nekakvom maskom vrednosne neutralnosti napisan je jedan proljotićevski tekst", navodi istoričar Srđan Milošević.

POVEZANE VESTI

•  

   

  Vukosavljević o tekstu o Ljotiću: Obazrivo u predstavljanju istorije mladima

  21.01.2019.

 

A ko je bio Dimitrije Ljotić, istorijskog spora nema, podsećaju u Jevrejskoj opštini. Osoba koja je bila od najvećeg poverenja okupacionih vlasti, verski fanatik i kvisling, čije jedinice su se borile protiv sopstvenog naroda, rame uz rame sa Nemcima. Od uredništva "Zabavnika" zahtevaju izvinjenje.

"Dimitrije Ljotić je bio antisemita i fašista, a njegove ideje su odjeknule slično kao one koje je imao Gebels. Ni jedan ni drugi nisu bili ubice, ali su bili ubice za pisaćim stolom, ideolozi najgore mašine smrti u istoriji civilizacije. Apologetskim tekstom koji je objavio vaš nedeljnik vređate ne samo Jevreje u Srbiji već sve građanke i građane ove zemlje čiji su preci dali svoje živote u borbi za oslobođenje, u borbi protiv stranih okupatora i domaćih izdajnika. I zato tražimo ispravku i izvinjenje. Tražimo da ne kontaminirate nove generacije revizionističkim skaskama o osvedočenim kvislinzima", navedeno je iz Jevrejske opštine.

Izvinjenje će dobiti, ali za pojašnjenje kako je sporni tekst prošao uređivački kolegijum moraće da sačekaju naredni petak. I pored obećanja da će obrazložiti šta se desilo, glavni i odgovorni urednik "Zabavnika" poslao nam je samo kratku poruku.

""Politikin zabavnik" će u idućem broju objaviti pojašnjenje oko spornog teksta "Dugo putovanje Henrika Lautnera", koji je izazvao buru negodovanja kod čitalaca, jednog dela medija i šire javnosti. "Zabavnik" nije želeo da ni na koji način relativizuje ulogu zločinačkih jedinica organizacije "Zbor" kao ni Dimitrija Ljotića i njihovih nedela tokom Drugog svetskog rata. Izvinjavamo se svima koji su naš tekst tako shvatili", rekao je Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik "Politikinog zabavnika".

Svega ovoga ne bi bilo da je "Zabavnik" temi pristupio obazrivije, poručuje resorni ministar.

"Nema nespornih istorijskih činjenica, ali postoje pretežno nesporne istorijske činjenice i mislim da bi ih se valjalo pridržavati kada je reč o tumačenju naše vrlo delikatne istorije. Imamo jedan primer koji je očigledno neveseo primer", kaže ministar kulture i javnog informisanja Vladan Vukosavljević.

Neveselih primera ima i van medija, pa i u vrhu srpske politike. Lider pokreta Dveri Boško Obradović pisao je za ljotićevski časopis "Nova iskra", a nedavno izjavio kako društvo mora da bude "pravednije prema ljudima koji su, kako bi spasili srpski narod, na sebe preuzeli teret kolaboracije".

[Милан Ракић]

Nekada ugledni Politikin zabavnik rehabilitira Dimitrija Ljotića

Tragično je što u Srbiji 75 godina nakon pobjede fašizma i nacizma jača politika revizionizma, poručili su nezavisni novinari, antifašisti i predstavnici Židovske općine

• 

PrevNext

Tekst novinara Nemanje Bačkovića pod naslovom ‘Ko su bili ljotićevci’, koji je srpski Politikin zabavnik objavio 18. siječnja, izazvao je lavinu osuda zbog pozitivnog pisanja o liku i djelu DimitrijaLjotića, političara i suradnika nacista tijekom Drugog svjetskog rata. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), kao i Udruženje antifašista Zrenjanina, Liga socijaldemokrata Vojvodine te Židovska općina Beograda, jednoglasno su osudili ovaj pokušaj rehabilitacije Ljotića.

Kao sporne tvrdnje u tekstu navode kako Politikin zabavnik piše da se Ljotić ‘brinuo o redu u Srbiji’, da je imao ‘jedinice visokog morala’, da je ‘osuđivao pogrome Jevreja’, da je te da je dobar dio srpskih masona ‘spasao iz logora’.

Tekst je objavljen kao dio dužeg članka o ljotićevcu Henriku Lautneru, alias Milošu Vojinoviću, komandantu Četvrtog bataljona Srpskog dobrovoljačkog korpusa.

‘Istorijski revizionizam odavno je postao deo naše svakodnevice, a fašističke, nacističke i druge kvislinške i kolaboracionističke snage se na sve načine trude da falsifikuju istoriju’, smatraju novinari u NUNS-u i NDNV-u te upozoravaju da se najmlađim čitateljima ‘nekada uglednog i dragog Politikinog zabavnika koji obeležava 80 godina postojanja’ pod civilizacijskim vrijednostima o kojima bi trebali učiti ‘poturaju jezivi panegirici o Ljotiću i njegovim zloglasnim sledbenicima koji su, između ostalog, 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu hapsili građane i decu, koje će posle streljati nemački okupatori’.

Iz novinarskog udruženja kritizirali su glavnog i odgovornog urednika Politikinog zabavnika Zefirinija Grasija, ujedno i direktora izdavača ADPolitike, koja je ujedno i izdavač Ilustrovane politike.

‘Politika AD, čija izdanja sad već u kontinuitetu šire mržnju i netrpeljivost, profesionalnim novinarima i javnim ličnostima crtaju metu na čelu, a sada prekrajaju istoriju, u vlasništvu je države Srbije’, upozoravaju iz NUNS-a i NDNV-a aludirajući na, kako kažu, ‘klasičan poziv na linč nezavisnih novinara i medija, a pre svih onih koji imaju kritičan odnos prema vlasti u Srbiji’ te ‘serijal ‘sramnih pamfleta’ u kojima se aboliraju optuženi u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije’, koje je objavila Ilustrovana politika.

I Udruženje antifašista Zrenjanina također je najoštrije osudilo tekst pod naslovom ‘Ko su bili ljotićevci’ u, kako kažu ‘renomiranom’ Politikinom zabavniku. Izrazili su svoju nevjericu zbog činjenice da je u tom listu ‘izašao tekst koji obiluje hvalospevima o lideru srpskog fašističkog pokreta ‘ZBOR’ Dimitriju Ljotiću’.

Osudili su što autor nije spomenuo ni kolaboraciju s okupatorom, zločine nad građanima Srbije, pokolj Roma ili holokaust.

Smatraju da je tragično što u Srbiji 75 godina nakon pobjede fašizma i nacizma ‘jača politika revizionizma i da su ovakvi tekstovi ili javni nastupu postali veoma česti’ te su pozvali sve antifašiste da javno osude ‘ovaj, ali i druge sramotne oblike revitalizacije ideja za koje smo mislili da su davno poražene’.

‘Budemo li ćutali, zlo će se ponoviti’, poručili su iz Udruženja antifašista Zrenjanina.

Iz Židovske općine Beograd uputili su otvoreno pismo naslovljeno na glavnog urednika Grasija. ‘Zbunjeni smo i konsternirani tekstom ‘Dugo putovanje Henrika Lautnera’ autora Nemanje Baćkovića, pogotovo anfrileom ‘Ko su bili Ljotićevci?’ u kome novinar opisuje lik i delo fašističkog ideologa, saradnika nacista i vođe SS dobrovoljaca’, započeli su svoje pismo beogradski Židovi.

Podsjetili su kako se Dimitrije Ljotić i njegov pokret ZBOR ‘nisu tek tako i slučajno (kako autor implicira) izjednačavali sa nacistima i fašistima’. ‘Dimitrije Ljotić JE BIO lokalni nacista i organizovao je vojsku, Srpski dobrovoljački korpus (nem: Serbischer SS-Freiwilligen Korps) koja je bila u službi Vermahta’, podsjetili su te dodali kako je ideologija ovog korpusa bila identična nacističkoj.

‘Korpus je bio zloglasan po zločinima nad stanovništvom, posebno Jevrejima i Romima, partizanskim ustanicima i pripadnicima pokreta otpora. Ljotićeve jedinice su učestvovale u streljanju đaka u Kragujevcu u oktobru 1941. Dan nakon ovog masakra u organizaciji ZBOR otvorena je najveća antisemitska izložba u Beogradu tzv. ‘Antimasonska izložba’ koja je bila usmerena ka ‘razotkrivanju judeokomunističke zavere’ a u proljotićevskim novinama su se pojavile reči ‘Srbi ne bi trebalo da čekaju Nemce da počnu istrebljenje Jevreja’’, napisali su iz Židovske općine Beograd te izrazili sumnju u činjenicu da autor teksta ne zna za ove događaje, kao i to da je pojavom ZBOR-a ‘antisemitizam javno deklarisan kao otvorena rasistička programska politika’.

Podsjetili su i da su nacisti financirali Ljotića, kao i Pavelića, te da su mnogi od čelnika Zbora imali izraženo antisemitske stavove. ‘Takvi ljudi su bili najbliži saradnici čoveka o čijem ste životu objavili ušećerenu verziju a pogibiju njegovih kvislinških vojnika romantizovali na kraju samog teksta ‘Dugo putovanje Henrika Lautnera’’, smatraju u Židovskoj općini Beograd.

‘Gospodine Grasi, Dimitrije Ljotić je bio antisemita i fašista a njegove ideje su odjeknule slično kao one koje je imao Gebels. Ni jedan ni drugi nisu bili ubice, ali su bili ubice za pisaćim stolom, ideolozi najgore mašine smrti u istoriji civilizacije. Apologetskim tekstom koji je objavio vaš nedeljnik vređate ne samo Jevreje u Srbiji već sve građanke i građane ove zemlje čiji su preci dali svoje živote u borbi za oslobođenje, u borbi protiv stranih okupatora i domaćih izdajnika’, poručili su iz Židovske općine te od glavnog urednika zatražili ispriku u ime 16 tisuća sugrađana Židova.

[Милан Ракић]

O čemu govori tekst Politikinog zabavnika u kojem se relativizuje uloga "ljotićevaca" i njihovog vođe Dimitrija LJotića

Prpa: Bestidna afirmacija odgovornog za kragujevački masakr

Ne mogu da smislim išta bestidnije od afirmacije čoveka koji je organizovao kragujevački masakr, u „Politikinom zabavniku“, časopisu koji je namenjen deci.

8Piše: V. Jeremić22. januara 2019. 23.25 Izmenjeno: 23.36

    

 

 

To kaže za Danas istoričarka Branka Prpa, komentarišući nedavno objavljeni tekst „Dugo putovanje Henrika Lautnera“, koji je u javnosti ocenjen kao „istorijski revizionizam fašističkih i kolaboracionističkih snaga“.

Prema njenim rečima, nema prostora za diskusiju da li je Dimitrije LJotić bio fašista ili ne, pošto je direktno bio finansiran od strane Nemaca.

– U pitanju je fanatično religiozni antisemita, koga je narod pre rata posprdno nazivao „Mita bogomoljac“. On je direktno podržavao nacističku teoriju natčoveka i svojom izložbom o masonima udario temelj Holokaustu u Srbiji – navodi Prpa.

Sporni tekst „Dugo putovanje Henrika Lautnera“ se bavi sudbinom ovog „ljotićevca“ i njegom ulogom u spašavanju Srba iz Nezavisne Države Hrvatske. Međutim, kako ističe Prpa, u tekstu nedostaje deo o zločinima LJotićevih sledbenika.

– Ne pišu o broju ljudi koji su poslali u logor na Sajmištu. Ne pišu o tome ko je kontrolisao logore Banjica i Topovske šupe. Nemam prigovor na problematizovanje LJotićeve uloge, ali imam na rehabilitaciju iz ideoloških razloga bez ikakvog uporišta u dokumentima – navodi Prpa.

Ona ističe da je istorijski revizionizam kojem prisustvujemo samo posledica ideološkog revizionizma koji je obavljen devedesetih godina prošlog veka.

– Niste mogli da pucate na Sarajevo, a da prethodno niste pronašli ideološko opravdanje za to. Jugoslavija nije mogla da bude srušena sa idejom da su svi jednaki i da je ljudski život univerzalna vrednost. Morali su da vrate ideologiju fašizma, a danas samo trpimo posledice te ideološke rehabilitacije – zaključuje Prpa.

Tekst u Politikinom zabavniku koji potpisuje Nemanja Baćković bavi se sudbinom Henrika Lautnera, Nemca rođenog u Mariboru koji je 1941. godine prešao u pravoslavlje kako bi mogao da se oženi Srpkinjom. Po izbijanju rata, kako bi izbegao mobilizaciju od strane Nemaca, Lautner se pridružio Srpskom dobrovoljačkom odredu, a učestvujući u slamanju Užičke republike je zaslužio čin kapetana. Veliki deo teksta posvećen je Lautnerovom učešću u akciji spasavanja Srba iz NDH-a. On je organizovao prebacivanje ljudi preko Drine, akcija u kojoj je, prema pisanju Politikinog zabavnika, spaseno više od 22 hiljade ljudi. Lautnera su ubili četnici 1943. godine. U tekstu se pojavljuje okvir „Ko su bili ljotićevci“ koji je izazvao najviše negativnih reakcija. Između ostalog, u tom tekstu stoji da je Dimitrije LJotić „brinuo o redu u Srbiji“, da je imao „jedinice visokog morala“, da je „osuđivao pogrome Jevreja“, da je dobar deo srpskih masona „spasao iz logora“. Uzgred, odmah nakon teksta o Lautneru, pod istim nadnaslovom „Dve sudbine u jednom ratu“ se pojavljuje tekst „Prkos ispod vešala“, o komunističkoj heroini Lepoj Radić.

Tekst u Politikinom zabavniku osudili su NUNS, NDNV, Jevrejska opština Beograd, Savez antifašista Srbije, Udruženje antifašista Zrenjanin, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Pokret socijalista… Izvinjenje za ovaj tekst ponudio je Zefirino Grasi, glavni urednik Politikinog zabavnika i istovremeno i generalni direktor i predsednik Odbora direktora Politike AD. Nijedan drugi član Nadzornog odbora Politike nije se oglasio ovim povodom.

Navikli na osude

Tekst „Dugo putovanje Henrika Lautnera“ samo je jedan u nizu tekstova iz Politikine kuće koji su naišli na osudu dela javnosti. Ilustrovana Politika je objavila niz tekstova u kojima je grubo prekršen profesionalni kodeks, a u kojima su napadnuti nezavisni mediji i članovi Komisije za rešavanje ubistva novinara.

Vukova nagrada

Politikin zabavnik dobio je ovogodišnju Vukovu nagradu koju Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru. Nagrada će biti dodeljena 6. februara.

 

[Lady Godiva]

Jbt, ne može čovek više ni zabavnik da čita. 

[obi-wan]

пре 2 часа, Lady Godiva рече

Jbt, ne može čovek više ni zabavnik da čita. 

Odavno je on bleda senka onog sto je bio do sredine 90-ih. A ovo sad je jezivo da ne moze da bude jezivije.

[Heraklit]

Voleo bih da pročitam tekst pa onda može da se priča.

[Tumaralo.]

Šta reći onda o našim vladikama?

Ovaj ne samo da ima razumevanja za ljotićevce već i su mu i komunisti okay!

 

[ronin]

пре 2 минута, Tumaralo. рече

Šta reći onda o našim vladikama?

Ovaj ne samo da ima razumevanja za ljotićevce već i su mu i komunisti okay!

 

Ниси сви љотићевци били злочинци.

[Tumaralo.]

1 hour ago, ronin рече

Ниси сви љотићевци били злочинци.

Pa naravno da nisu svi.

Al oduvek mi je bilo neverovatno da su postojali naši ljudi koji su hapsili i sprovodili kragujevačke djake na streljanje.

To je najgori pojedinačni akt u čitavom DSR u "Nedićevoj Srbiji".

[Tumaralo.]

Uzgred, pitam se zašto novinari kada pišu o Ljotiću, uporno stavljaju sliku Mihaila Olćana?

Verovatno zbog neukosti i lenjosti.

[Heraklit]

1 hour ago, Tumaralo. рече

Pa naravno da nisu svi.

Al oduvek mi je bilo neverovatno da su postojali naši ljudi koji su hapsili i sprovodili kragujevačke djake na streljanje.

To je najgori pojedinačni akt u čitavom DSR u "Nedićevoj Srbiji".

El postoje uopšte dokazi za tako nešto?Neka naredba,neki dokument

[obi-wan]

пре 19 минута, Heraklit рече

El postoje uopšte dokazi za tako nešto?Neka naredba,neki dokument

Da l` si bre pri sebi, sta pricas to?? Mislis da bi iko tvrdio tako nesto jezivo i uzasno tek onako, da nema nijednog dokaza i pokaza?! Nije valjda da mislis da si ti sad prvi u istoriji koji je postavio takvo pitanje??? Imas slike, fotografije, prelistaj malo pre nego sto pitas ovako nesto gadno, i na ovom forumu imas teme sa takvim slikama.

Neverovatno je dokle se ide u tim ideoloskim slepilima... opasuljite se ljudi vise, dok niste zagazili u zivo blato iz kog nema izlaska.

[Tumaralo.]

пре 3 минута, obi-wan рече

Da l` si bre pri sebi, sta pricas to?? Mislis da bi iko tvrdio tako nesto jezivo i uzasno tek onako, da nema nijednog dokaza i pokaza?! Nije valjda da mislis da si ti sad prvi u istoriji koji je postavio takvo pitanje??? Imas slike, fotografije, prelistaj malo pre nego sto pitas ovako nesto gadno, i na ovom forumu imas teme sa takvim slikama.

Neverovatno je dokle se ide u tim ideoloskim slepilima... opasuljite se ljudi vise, dok niste zagazili u zivo blato iz kog nema izlaska.

Auh brate pa nije toliko dramatično..

Samo je pitao čovek nešto o jednom istorijskom događaju...

Treba biti skeptičan sa obzirom na to da je ww2 istorija u nas do skoro bila ideološka priča skroz.