Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'самим'.
Found 3 results
-
Анксиозност не постоји сама по себи. Људи сами стварају стрес и тога морамо бити свесни. Све ствара човек својим погрешним односом према Богу. Велико зло у животу није никакво зло које нас задеси. Велико је зло ако, шта год да нам се деси, не поступимо с тим како треба. Ако се суочимо с тим као људи Божији, као са нечим што Бог зна, Бог контролише и допушта за наше добро, ако се суочимо са тим са духовним знањем које имамо, као нечим што ће нам користити, не може нам никако нашкодити и онда се не ствара анксиозност. Одрасли стичу анксиозност како мало по мало почињу да схватају одговорност коју имају за себе, своју одговорност у животу. Када се човек узда у Бога, нема бриге. И то је нешто што се може учинити. Сваки човек, без обзира на проблеме или потешкоће, може да се узда у Бога као што се мало дете узда у свог оца, јер се тако Бог брине о вама. Или, боље речено, много више! Бог много више брине о свом народу него што родитељи брину о свом детету. И много више него што се дете осећа безбрижно у наручју својих родитеља, осећа се безбрижним човек који се препусти Богу са сигурношћу да Бог све зна. То не значи да неће радити свој посао. Он ће радити свој посао, он ће мислити, знојиће се, умориће се. Није посао, није зној оно што човека изједа, није умор, уопште, оно што човека исцрпљује. Човек је исцрпљен, изједен овим стресом, који има данашњи човек. Оно што човек треба да учини је да да себе. То је оно што Бог жели. Ако себе не предамо Богу, него заповедамо, владамо и господаримо сами собом, наше ја неће наћи покоја, биће узнемирено. Морамо се препустити Богу. Он има све у својим рукама. Човек, колико год да је опрезан, колико год се трудио, увек ће се наћи у ћорсокаку. Бог је тај који има све у својим рукама и Он то уређује. Дакле, препуштате се Богу и уопште вас не изједа никаква стрепња, у случају да Бог не успе. Чак и када ствари иду толико наопако да мислите да ће сваког тренутка све бити изгубљено, још увек сте мирни са Богом. Јер за Бога не постоји ни смрт, ни ћорсокак. Човек, тек када се помири са самим собом, када се добро снађе сам са собом и може да живи сам са собом – да се дружи са самим собом бесконачно, без проблема – само тада може имати мир. Када стално јури, када се плаши да остане сам са собом, како да има мир и да не буде забринут? Ово је велико питање, велики проблем данашњег човека: он не може остати сам са собом. Зато избегава тишину, контемплацију, изолацију у добром смислу.Анксиозност произилази из чињенице да се на крају не дешава оно што ја желим; то јест, оно што мој его жели не дешава се, моје самољубље није задовољено. Скроман човек не може бити узнемирен. Отац Симеон Крагиопулос https://www.vimaorthodoxias.gr/peri-zois/p-symeon-kragiopoylos-quot-oi-anthropoi-apo-monoi-toys-dimioyrgoyn-to-agchos-chreiazetai-symfiliosi-me-ton-eayto-mas-quot/#
-
Прави однос са самим собом почиње када достигнемо дно!
тема је објавио/ла JESSY у Из духовничког дневника
Реалност мог живота је да ћу падати, грешићу, жалићу се, бићу повређен, поново ћу устати, поново ћу пасти и све се то зове живот. Ако неко жели да буде искрен према себи и животној стварности, сложиће се око наслова расправе. Јер бити у свету веома је тешка авантура која је често веома болна. Стварност језаиста толико маргинална ако нема Христа. Живот без Христа, без могућности да се надамо васкрсењу Христовом, је живот пун бола, тешкоћа, искушења и неуспеха. Човек осећа овај недостатак. Човек који је свестан, разуме да је у себи радикално, структурно мањкав, да му нешто недостаје. И он настоји да попуни ову празнину свог постојања, овај део који му недостаје да буде целовит. Лепота постојања живота је у томе што, иако сви учествујемо у људској природи, истовремено смо апсолутно јединствени. Прави однос са самим собом почиње када достигнемо дно! Када је човеку одузета лажна свемоћ. Када суперего почне да се раствара и распада. Када човек почне да осећа да су његови избори деструктивни. Када постане свестан да је достигао засићење својих катастрофалних избора. Тада почиње прави однос са нама самима. У Јеванђељу Христос каже - да бисте пронашли своју душу морате је изгубити. Какав је то губитак о коме Христос говори? То само значи да морате изаћи из свих илузија које сте створили око себе. Дакле, у дубоком паду, у великом искушењу, ту негде почиње прави однос са нама самима. У овом разоткривању осећа се хладноћа егзистенцијалне самоће која није апсолутна. У истинском сусрету са истинитим Богом, ми чак немамо ни своје врлине са собом, потпуно смо голи. Изградња новог себе у Христу има своју цену - крст. Проблеми у нашој хришћанској борби не нестају, већ се преображавају. Веома је важно да ово разумемо, јер ћемо избећи очајавање док чекамо да нам све буде добро у животу . Реалност мог живота је да ћу пасти, грешићу, жалићу се, бићу повређен, поново ћу устати, поново ћу пасти и све се то зове живот. Али ја имам способност у Христу да дам друга значења овим стварима, да им дам другу димензију. Јасно је да нам је потребна вежба и сопствено учешће у борби против страсти и нашег деструктивног и нарцисоидног ја. Вежбање је кључни стуб за стварање услова да Божија милост уђе у нас и затекне наше биће спремно да њиме управља Дух Божији, али да то буде вежбање која ће бити плод, резултат и енергија љубави према Богу. Без милости Божије не могу се десити суштинске, егзистенцијалне промене. Однос са другим има терапеутске димензије. У односу са другим, видећу себе, своје границе, своју издржљивост. Видећу могућности свог постојања да волим, да се жртвујем, да будем понижен, да будем подржан. Ако признам своје слабости и неуспехеа не значи да самог себе поништавам. Не плашим се својих недостатака, не плашим се што нисам савршен. Борим се полако. Прихватам тамне тачке своје стварности и покушавам да их помирим и осветлим благодаћу Христовом. Ако признам себи да сам слаб, могу ли очекивати да ће друга особа бити савршена? Стигматизујем зло, без поништавања личности и без жигосања лица. Мој циљ је да не повредим личност друге особе, да разумем и жигошем грешку, грех. Црквени оци праве јасну разлику између личности и греха. Били су веома дискретни када су чинили корективне интервенције у животима других, са пуно поштовања, са пуно достојанства. Промене у духовном животу и менталном простору врше се веома споро и невидљиво. О. Хараламбос – Ливиос Пападопулос http://www.diakonima.gr -
Владика Иринеј: Сваки наш сусрет у храму Божјем је сусрет са Самим Господом!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, у недељу, 27. октобра 2019. године, на празник Преподобне мати Параскеве. Владици су саслуживали свештеници при наведеном храму, као и новосадски ђакони. Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, Епископ бачки је рекао да је Света Петка веома поштована у нашем народу. Сваки наш сусрет у храму Божјем сусрет је са Самим Господом. Свету Параскеву сви православни славе, али је њено поштовање најзаступљеније међу словенским православним народима. Ова света угодница Божја није само нека, мање или више, бледа успомена из историје Цркве, него је и наш савременик. Она је са нама, као и сви свети – они су живи и заједно са нама учествују у служењу свете Литургије. Зато није бесмислено, као што неки мисле, призивати свете да се моле Богу за нас. Они имају – можемо тако нашим људским, ограниченим речником рећи – посебну смелост, храброст, слободу да се моле Богу за сав свет, навео је владика Иринеј, честитавши славу данашњим свечарима. Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој рукоположио је, у току свете Литургије, ђакона Ненада Вујасина у чин презвитера. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.