Претражи Живе Речи Утехе

Јеврејска општина Београд је, у писму главном и одговорном уреднику "Политикиног забавника" Зефирину Грасију, изразила запрепашћење писањем о љотићевцима у последњем броју тог недељника и затражила исправку и извињење. Оштре реакције стигли су и од Независног удружења новинара Србије (НУНС) и Независног друштва новинара Војводине (НДНВ). Јеврејска општина Београд наводи да је збуњена и констернирана текстом "Дуго путовање Хенрика Лаутнера" аутора Немање Баћковића, поготово анфрилеом "Ко су били љотићевци?" у коме, како наводе, новинар описује лик и дело фашистичког идеолога, сарадника нациста и вође СС добровољаца. Како се подсећа, Димитрије Љотић и његов покрет "Збор" се нису тек тако и случајно, како аутор имплицира, изједначавали са нацистима и фашистима. "Димитрије Љотић је био локални нациста и организовао је војску, Српски добровољачки корпус која је била у служби Вермахта, а чија идеологија је била идентична нацистичкој: истребљење Јевреја, комуниста и западњачког капитализма. Корпус је био злогласан по злочинима над становништвом, посебно Јеврејима и Ромима, партизанским устаницима и припадницима покрета отпора. Љотићеве јединице су учествовале у стрељању ђака у Крагујевцу у октобру 1941", додаје се у писму. У писму уреднику Грасију наводе да је Димитрије Љотић био антисемита и фашиста, а његове идеје су, истичу, одјекнуле слично као оне које је имао Гебелс. "Ни један ни други нису били убице, али су били убице за писаћим столом, идеолози најгоре машине смрти у историји цивилизације. Апологетским текстом који је објавио ваш недељник вређате не само Јевреје у Србији, већ све грађанке и грађане ове земље чији су преци дали своје животе у борби за ослобођење, у борби против страних окупатора и домаћих издајника", истиче се у писму. Додају да због тога траже исправку и извињење. "Тражимо да не контаминирате нове генерације ревизионистичким скаскама о осведоченим квислинзима. Тражимо у име 16.000 ваших јеврејских суграђана који због Љотића и њему сличних више не могу да траже правду за себе. Тражимо то у предвечерје дана сећања на Холокауст, као потомци који се сећају, као Јевреји који живе у Србији и воле Србију", закључује се у саопштењу. Оштра реакција новинарских удружења НУНС и НДНВ најоштрије осуђују афирмативно писање листа "Политикин забавник" о Димитрију Љотићу које, како наводе, представља "најбеднију од свих могућих медијских манипулација - манипулацију најмлађим читаоцима". "Историјски ревизионизам одавно је постао део наше свакодневице, а фашистичке, нацистичке и друге квислиншке и колаборационистичке снаге се на све начине труде да фалсификују историју", напомиње се у саопштењу. Уместо да најмлађи читаоци некада угледног и драгог Политикиног забавника, који ове године обележава 80 година постојања, са његових страница уче о цивилизацијским вредностима, њима се потурају језиви панегирици о Љотићу и његовим злогласним следбеницима који су, између осталог, 21. октобра 1941. године у Крагујевцу хапсили грађане и децу, које ће после стрељати немачки окупатори, истичу у саоштењу. "Политика АД, чија издања сад већ у континуитету шире мржњу и нетрпељивост, професионалним новинарима и јавним личностима цртају мету на челу, а сада прекрајају историју, у власништву је државе Србије", закључено је у саопштењу НУНС-а и НДНВ-а. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3392902/protesti-povodom-teksta-politikinog-zabavnika-o-ljoticevcima.html

ФЦС: „Стадо“ најгледанији филм у 2016. години уторак, 10. јан 2017, Извор: Taнјуг Међу 13 српских филмова, колико се током прошле године нашло у редовној биоскопској дистрибуцији у Србији и Црној Гори, најгледанији је био „Стадо“ у режији Николе Која, објављено је на сајту Филмског центра Србије. Према доступним подацима, а закључно са 28. децембром, Стадо је погледало 155.216 гледалаца. Из филма „Стадо“ На другом месту по гледаности налази се Јесен самураја у режији Данила Бећковића са 144.043 гледалаца, следе Војна академија 3: Нови почетак у режији Дејана Зечевића (103.552), Браћа по бабине линије Радоша Бајића (52.008), Santa Maria della Salute Здравка Шотре (40.904). На шестом месту је филм Дневник машиновође редитеља Милоша Радовића, који је видело 17.415 гледалаца, Влажност Николе Љуце (12.021), Име: Добрица, презиме: непознато Срђе Пенезића (4.450), Добра жена у режији Мирјане Карановић (2.859), Отаџбина Олега Новковића (2.566), Инкарнација Филипа Ковачевића (1.890), Процеп Дејана Зечевића (1.403) и Отворена Момира Милошевића (642). Филмови Стадо и Santa Maria della Salute и даље су на репертоару биоскопа. На фестивалима у Србији током 2016. приказани су и филмови Апофенија Марина Малешевића, Она је жива Страхиње Млађеновића, Палуба испод Теразија Дејана Влаисављевића Никта, Споразум Предрага Радоњића, Сви северни градови Данета Комљена и Ветар Тамаре Дракулић. Међународне фестивалске премијере имала су остварења На млечном путу Емира Кустурице и Земља богова Горана Паскаљевића. Филм Отаџбина је имао светску премијеру 2015. години, али је у домаћу дистрибуцију ушао почетком прошле године, подсећа Филмски центар Србије.