Претражи Живе Речи Утехе

А понекад и сами повећавамо сопствени душевни немир - на пример, лажним надама. Увек нам се чини да још мало – и кризна времена ће се завршити, и живот ће се вратити у нормалу. Међутим, није. И овде није проблем што је живот компликован и што у њему има много проблема, већ што не желимо да га прихватимо таквог какав јесте. С времена на време људи себи уливају лажне наде. А онда, када се те наде распрше, пате још више. Осврнимо се на недавну историју. 1914. почео је Први светски рат. И тада су многи мислили да ће се све смирити. Али после врло кратког времена долази до револуције, коју је пратило неколико државних удара. А иза тога – крвави грађански рат. А ако се неко надао миру већ после овог рата, онда је после рата уследио прогон Цркве, још већи него на почетку револуције, и страшне репресије. А онда је био још један светски рат, још крвавији и страшнији... Ако се задубимо у историју, видећемо да је миран, тих, лагодан живот пре изузетак него правило. Али људи су и тада живели. И исто тако је живела Црква Христова, која је током читавог свог постојања била подвргнута више прогонима него што је била у миру и земаљском благостању. Невоља савременог човека уопште није у томе што је навикао на привремену земаљску удобност, већ у томе што наставља да се држи илузиjе ове удобности. Не знамо и не можемо знати када ће се ово страшно доба завршити и да ли ће се уопште завршити. Сви аналитичари и експерти сто пута дневно пророкују будућност, а сто пута дневно њихова „пророчанства“ се с крахом руше. За нас, заправо, није толико важно да познајемо ову будућност, ма колико то на први поглед изгледало важно. Господ је ово јасно рекао: «…Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога» (Мт 6,34). Свима су познате горенаведене речи, али нису сви спремни да их прихвате, а уосталом само у овоме има спасења – уздати се у Бога, доверавати Њему, предати себе и своје ближње Његовом добром Промислу. Само тако можемо преживети било које време. https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-kako-nauchiti-da-podnosimo-teshka-vremena

Колико су мудре и утешне речи из Књиге Проповедникове, зар не? Једноставне истине и истовремено велике. Особа је склона да сваки изазов доживљава као нешто што је пало искључиво на његову судбину. Јадикује над својом горком судбином, проклиње време у коме живи, идеализује прошлост. Али аутор Књиге нам поручује да све није ново и да је већ једном било: „нема ништа ново под сунцем“. И као што је историја циклична, све се периодично понавља у људским судбинама: „Већ је било за вијекова који су били прије нас“. Вечни циклус васионе и човека. Разумевање да наше време није најгоре, а слична искушења су већ пала на судбину људи пре сто, хиљаду година, олакшава савладавање тешкоћа, а вера их испуњава смислом. Да, мења се форма догађаја и радњи, појављује се још један „омотач“, али суштина остаје иста, уклапа се у две тачке: „свијет сав у злу лежи“, као у тешкој болести, и „сваки је човјек лажа”. Ова два постулата треба имати на уму, али не тако да нас уништавају или доводе у очај. Треба их се сетити бар да се нико и ништа не идеализује. Ни личност, ни време, ни систем, ни државу. Требало би да се склоните од емоција и водите рачуна о трезвености, научите да разликујете лаж од истине, без обзира са којим сосом се служи. Свет, очигледно, није заинтересован да нам говори истину, па је треба тражити не у свету, не у привременим, променљивим изворима који се прилагођавају ситуацији, већ у вечним и непоколебљивим. Такво је Свето Писмо, где је свака реч истинита, жива, стварна, мудра и утешна. Не постоји и неће постојати ниједан други ресурс коме би се могло тако безусловно веровати. Непријатељ људског рода „мајсторски“ меша истину са лажима да би потпуно збунио човека. Немогуће је да се сами одупремо таквој дијаболичној софистицираности и замршености. Зато је изузетно важно да непрестано, сваког минута, тражимо Бога, тражимо Његову помоћ у свему и увек – и тада ће Он, по својој милости, отворити наше очи и видећемо оно што слепи не виде, а ћемо чути шта затворено је од глувих срца. Такво изненадно схватање, откриће је могуће само у Богу. https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-treba-se-udaljiti-od-emocija-i-sachuvati-trezvenost-nauchiti