МАКЕДОНЦИТЕ ПОД СPПСКА ОКУПАЦИЈА 1912 - 1941

[Икар Губелкијан]

пре 19 минута, RYLAH рече

Онај линк који си поставио је бугарска ВМРО пропаганда из тог времена. Ако ниси обратио пажњу шта постављаш, углавном се радило о члановима ВМРО, који су били терористичка формација и убијали су српске цивиле, војску и жандармерију. Ја погледао. Исто тако, ако ниси погледао, прича се о злочинима који су Бугари правили над српским становништвом у појединим местима, па онда ВМРО напушта та места у страху од одмазде оних које су клали и убијали.

Та ВМРО пропаганда је почела одмах после Првог балканског рата, и трајала је све негде до деведесетих, а понегде и даље траје. Да су Срби лоше водили Македонију, постављали лоше кадрове и све остало, то је давно познато. Али нити су праивли покоље, нити су имали разлога за тако нешто, јер су Македонце сматрали својом браћом Србима из Старе Србије.

Исто тако, да су се обрачунавали са ВМРО терористима, и то је познато, и ту нема ничег спорног.

https://www.youtube.com/watch?v=6zXDo4dL7SU

[Баба]

пре 2 минута, MKD13 рече

Meni sramota?

Радите прљав посао за Запад. Само наставите, и над попом има попа.

Нисмо вас до сада гледали као душмане због исте вере и блиског језика, али за све има први пут.

 

[o. Miroljub]

МКД13,

Препоручујем Вашој пажњи.

Хвала,

о. Мирољуб

 

 

Написано Јун 30, 2015

Илустрована историја Српске Православне Цркве

 

Помаже Бог! 

 

Брате Иване, 

 

Најтоплије захваљујем на фотографији спомен плоче. И мој прадеда Онуфрије је мученички пострадао у том погрому. Његово име и презиме је у трећем ступцу, дванаесто одозго.

 

Прошле године сам о овим свештеномученицима написао пар редака на светосавље.орг. Ако неког интересује садржај, изволите.

 

У прилогу је и фотографија мог прадеде, проте-ставрофора Онуфрија Поповића и моје прабабе, протинице Анастасије.

 

o. Мирољуб

 

Заборављени свештеномученици СПЦ

 

MIROLJUB RUZIC

12.12.2014 04:31:50

Помаже Бог!


Хвала брату Браниславу на прослеђеној вести о молитвеном сећању на оснабричке мученике.


Користим ову прилику да приложим списак заборављених свештеномученика СПЦ зверски убијених и измасакрираних од једноверне браће током привремене окупације под Бугарима (1915-1918).


Ево једног примера мучеништва: Свеже одрану кожу са леђа мог прадеде, протојереја-ставрофора Онуфрија Поповића, намесника власотиначког, развукли су по таламбасу. Трупло су бацили у реку Власину а остатке искасапљеног тела су побацали по пољу породичног имања у Манастиришту код Власотинца. Касније су бачени у заједничку јаму. Моја прабаба по оцу, протиница Анастасија, остала је удова са тринаесторо деце.


Прота Онуфрије је одбио да на службама уместо краља Петра Првог и надлежног епископа Доситеја Васића помиње бугарског цара Фердинанда и окупационог епископа из Бугарске Православне Цркве. Зато је зверски мучен и убијен као и остали свештенослужитељи-новомученици српски чија имена прилажем.


Царство им Небеско!


“Врлим пастирима цркве а верним синовима отаџбине палим на стражи службе своје.


Овде почивају покупљени делови смртних остатака свештенослужилаца зверски од Бугара поубијаних 12 новембра 1915 године после поноћи, иза Беле Паланке у Јанкиној падини: Добросав Марковић оркужни прота нишки, Јеромонах Киријак, Хиландарац старешина метоха нишког, Лука Марјановић парох нишки, Јован 3. Поповић парох нишки, Марко Ђ. Јанковић парох нишки, Јанко Ђ. Јанковић Ј парох нишки, Сава Петровић парох ћићевачки, Богосав Стокић парох рогњевски, Стојан Станковић парох барбешки, Драгутин Пешић парох јаглички, Милан Миљковић парох малчански, Светозар Илић парох хумски, Алекса Јовановић - Занге, парох пиротски, Јован Ненчић, парох пиротски, Станко Костић, парох јеловскоизворски, Ђорђе Јовановић, парох раснички, Милан Поповић, парох завојски, Ђорђе Пешић, парох смрдански, Драгомир Јовановић, парох суковски, Илија Поповић, парох шпајски, Душан Поповић, парох клисурски, Милутин Милеиковић, парох бошњански, Јероним Јевтић, јеромонах.


18 новембра 1915 испод Нишке Јелашнице:


Аврам Миловановић, прота намесник алексиначки, Милета Стефановић, прота алексиначки, Ђорђе 3. Јовановић, парох алексиначки, Димитрије Станковић, парох рутевачки, Цветко Богдановић, члан нишког духовног суда, Илија Којић, члан нишког духовног суда, Милан Ђорђевић. парох суботиначки, Милутин Поповић, парох мозговски, Младен Динић, парох ћурлински, Милан Цветковић, парох зроњански, Јевтимије Чавдаревић, намесник овчепољски, Светозар Милеиковић, парох копаонички.


С њима заједно изгинули и у заједничку јаму закопани: Веселин Алексић, учитељ бобовишки, ВесаВелисав Миловановић, војно судски пуковник, Гојимир Несторовић,. артилеришки капетан, Милан И. Петровић, пешадиски капетан, Ђорђе Таса Ђорђевић, резервни пешадиски потпоручник. Поред ових светлих имена урезују се овде ради братског заједничког вечитог спомињања и имена ових првих свештенослужилаца Нишке Епархије а и из других који на злокобним местима њеним мученички од дивљих Бугара изгинуше: Стеван Комненовић, прота намесниклесковачки, Петар Вељковић, парох лесковачки, Трандафил Коцић, парох лесковачки, Михаило Игњатовић, парох рударски, Светолик Антонијевић, парох црнољевачки, Лука Миличковић, парох оштровички, Петар Цветковић, парох прекопчелички, Милоје Петковић, парох бојнички, Здравко Поповић, парох бабички, Јосиф Поповић, парох гркињски, Јовап Ђокић, парох грабовнички, Онуфрије Поповић, парох намесник власотиначки, Тодор Поповић, парох власотиначки, Димитрије Здравковић, парох крушевачки, Ранђел Станковић, парох орљански, Василије Антић, парох конџељски, Радивоје Вучинић, парох конџељски, Димитрије Димитријевић, парох гргурски, Павле Поповић, парох куршумлијски, Крста Поповић, парох кчмарски, Михаило Шундић, парох словљански, Јордап Милетић, парох рудноглавски, Јовица Јовановић, парох жаровнички, Аврам Јовановић, парох шиљеговачки, Младен Поповић, парох рибарски, Петар Маринковић, парох трњански, Ђорђе Чемерикић, прота нозрињски, Јован Антић, прота грејачки, Милош Миловановић, прота читлучки, Страшимир Булић, прота читлучки, архимандрит Јанићије Гугушевић, старешина манастира Сукова, јеромонах Серафим, старешина манастира Темског, Аксентије Митић, парох врањански, Манасије Поповић, парох себеврањски, Коста Поповић, парох бањски, Аксентије Стевановић, парох собињски, Стојан Јовавовић. парох луковски, Михаило Младеновић, парох првонечки, Сава Поповић, парох смиљевачки, Стаменко Стојковић, парох стубалски, Риста Поповић, парох јовачки, Димитрије Антанасијевић, парох аруглички, Илија Поповић, парох големоселски, Манојло Поиовић, парох давидовачки, Коста Поповић, парох сувојнички, Благоје Антоновић, парох Дупче, Коста Јовановић, прота округа призренског, Иконом Коста Поповић, намесник гњилански, Кошта Леваковић, парох пегровачки, Јосиф К. Севаковић, капелан петровачки, Ђорђе Поповић, парох ранилушки, Јанићије Поповић, парох кормињански, Ђорђе Поповић, парох доморовачки, Петар Јовановић, парох божевачки, Душан Трајковић, парох драголачки.


Споменимо имена и ове браће из Нишке Епархије, који у тешком и униженом ропству у Бугарској кости своје оставише:


Димитрије Петровић, бивши економ скопљански, Михаило Стојановић, парох кулински, Антоније Поповић, намесник пољанички, Димитрије Поповић, парох рапољски, Стојан Николић, парох |кијевски, Јован Поповић, парох рафунски, Јован Поповић, парох осмаковачки, Пахомије монах шуковачки, монах Архангел Хилендарац."

http://istorijanisa.wikidot.com/nis-za-vreme-svetskog-rata

о. Мирољуб

 

 

MIROLJUB RUZIC

12.12.2014 20:01:33

Помаже Бог!


С времена на време епархија врањска се огласи у вези двапут поновљеног геноцида (на почетку и половином XX века) над јужносрбијанским православним живљем.


Не могу да разумем зашто наша помесна Црква и архијереји нерадо говоре о зверствима и нечувеном злочину Бугара над мученичким становништвом и виђенијим свештеницима и грађанима Јужне Србије (Власотинце, Сурдулица, Лебане, Црна Трава, Врање, Владичин Хан) у току Првог и Другог светског рата.


Зашто се прећуткује ово мучеништво нашег страдалног народа и свештенства са Југа Србије? Моји преци из Врања јесу носили чакшире, силав, доламу, димије, џубе, фес, чурк итд., али се Свете Православне Вере ни по цену живота одрицали нису.


Ево још једног прилога, овог пута из Сурдулице:


http://www.surdulica.org/cir/Siteview.asp?ID=800


о. Мирољуб

 

 

 

MIROLJUB RUZIC

13.12.2014 05:40:50

Бог помогао!


Српски историчар, етнограф и књижевник (родом из Врања) Јован Хаџи-Васиљевић је после Првог рата прикупљао грађу и документацију на основу које је објавио чланке и једну књигу.


Брат од тетке моје баке по оцу, чика Сава М. Ђорђевић, публициста, 1930. године је у Споменици Арчибалду Рајсу објавио велики број форенсичких фотографија из тог тужног периода "када су живи завидели мртвима". Често смо разговарали о др. Рајсу кога је лично познавао и уложеном напору и невољама које је имао око прикупљања материјала у вези бугарског геноцида над Србима у Јужној Србији.


Имам и ја доста материјала на француском, па ако Бог да, можда баш овде на Светосављу почнемо са објављивањем библиографије и доступних спискова пострадалих.


У време смутно, док се краљ, регент, влада, црквени великодостојници и војска по напуштању Отаџбине повлаче преко албанских гудура, ови свештеномученици остају са својим православним српским народом и свесним мучеништвом укрепљују га у вери и у очувању српског имена и идентитета.


Грех је пред Богом да их црквена хијерархија, држава и свеколики српски народ забораве.


о. Мирољуб

 

 

 

MIROLJUB RUZIC

15.12.2014 04:25:36

Помаже Бог!


Покретање процеса прослављења свештеномученика и до смрти мучеништвом измрцвареног српског народа из Јужне Србије требало је одавно покренути. У току моје прошлогодишње посете Отаџбини имао сам прилику да насамо проведем скоро читав сат у разговору са нашим Патријархом. Пре више од 35 година Његова Светост је као епископ нишки у власотиначкој цркви чинодејствовао на сахрани мог деде, протојереја-ставрофора Душана Он. Поповића, некадашњег старешине цркве Св. Марка у Београду. Иначе прота Душан је син свештеномученика Онуфрија Поповића из Власотинца о коме сам на почетку ове теме писао. Током нашег разговора патријарх Иринеј се сложио да би то требало учинити.

 

Као што знамо, злочини су почињени на територији садашње нишке и врањске епархије, као и на подручју некадашње скопске митрополије и бившим епархијама Охридске архиепископије које су по укидању Бугарског Егзархата присаједињене уједињеној СПЦ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У садашњим околностима иницијатива би требала да потекне од стране епископа нишког и епископа врањског.


Ево још једног важног момента. Исповедник Доситеј (Васић) је већ причислен календару светих наше помесне Цркве. Св. Доситеј је пре постављења за митрополита загребачког био епископ нишки од 25. маја 1913. године до интернације у Бугарску 1915. одакле се опет враћа у нишку епархију у којој остаје све до 1933. године. Прослављењем његових некадашњих верних свештеника и епархиота добили бисмо хеортолошку плирому у лику већ прослављеног епископа-исповедника и хору његових свештеномученика и епархиота, мученика и мученица, жртвама бугарског терора над православним српским живљем у периоду од 1915-1918. године.


Лично сматрам да је 2015. година најпогоднији тренутак. Следеће године обележавамо стогодишњицу објављивања рата Србији од стране Бугарске, тачније 1. октобра 1915. Бугари, који су нажалост током Првог и Другог светског рата били на страни терориста и завојевача, кукавички ударају на јужносрбијанску нејач у моменту када започиње Албанска голгота. 12. Октобар 1915. године је у српској историји с почетка 20. века забележен као датум када су почињена прва бугарска зверстава и злочини на подручју које је покривало територију од Ниша, Пирота, Власотинца, Лесковца, Лебана, Сурдулице, Владичиног Хана, Црне Траве, Власине, Пољаничког краја, Врањске Бање, Врања, Пчињског краја, па преко Нагоричана, Куманова и Скопља све до Велеса и Битоља.


Хору српских свештеномученика из тог краја треба такође причислити мученика Вићентија (Крџића), митрополита скопског и његовог верног ђакона Цветка који су убијени по налогу бугарског егзарха, митрополита Неофита скопског “вишег бугарског духовника”. Овај “виши духовник” је остао до своје смрти (1938.) на високим функцијама Синода бугарске православне Цркве. Када је 1918. године отишао из Скопља за Софију понео је са собом и покрадене личне ствари митрополита-мученика Вићентија чије је погубљење лично наредио.


Податке о криминалним радњама и активном злостављању српског православног свештенства и народа од стране епископа бугарског егзархата налазимо у Документу о кршењу Хашке конвенције и Извештају савезничких комисија о злочинима Бугара почињеним на територији окупиране Србије имеђу 1915-1918. године. (Опис злочина над мојим прадедом се налази на 366 страни под редним бројем 187). Као изразити бугарски шовинисти наводе се горепоменути Неофит митрополит скопски, Мелетије епископ велешки и Варлаам, викар софијског митрополита Партенија, управитељ нишке епархије кога мој прадеда, свештеномученик Онуфрије није признао за законитог епископа, већ је остао у послушности интернираном епископу нишком, Св. Доситеју.


Варлаам је после Првог светског рата изабран за левкијског епископа бугарске православне Цркве. Написао је и књигу о св. Јовану Рилском и Рилском манастиру. Књига је изашла из штампе 1929. године. Бугарска правослвна Црква га сматра једним од највећих рилских “стараца” 20. века.


Мелетије велешки је по нашим црквама у проповедима позивао српске жене и девојке да се драговољно дају бугарским војницима како би на своју иницијативу од истих остале у другом стању. Подржао је програм ширења венеричних обољења међу Српкињама када су из бугарских санаторијума довозили болеснике заражене сифилисом. По том програму само девојчице млађе од 12 година нису биле силоване. Бугари иначе Мелетија сматрају “великом духовником”. Сахрањен је 1924. године у дворишту бугарске православне цркве Св. Стефана у Истамбулу.


Ни “високи бугарски духовник”, ни знаменити “рилски старац”, ни “велики духовник” никада нису одговарали пред земаљским законима иако су њихова злодела описана у поменутом Извештају. Запрепашћујући је степен некротизоване савести ових бугарских православних архипастира који као да никада нису чули речи из Књиге Проповедника: “Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.” (12:13-14)


У ишчекивању покретања процеса прослављења свештеномученика са свим Србима мученицима и Српкињама мученицама под бугарском окупацијом од наше помесне Цркве, принесимо уз воштанице молитву: Са светима упокој, Христе, душe слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.


Амин!


о. Мирољуб 

[Вилер Текс]

пре 4 минута, MKD13 рече

i da nije to misljenje bugarskog shovinista, govori zvanicna istorija kako Bukarske tako i Makedonije.   

Сам себе оспораваш. Бугарска историја је шовинистичка са невиђеним националним претензијама.

А званична историја у Македонији  је она која упорно тврди да је Александар Македонски Македонац у нашем словенком смислу.

Да није тужно и опасно било би пресмешно.

Да треба да те је срамота. 

[Икар Губелкијан]

пре 5 минута, MKD13 рече

Meni sramota? Nadam se da ti stvarno ne poznaes taj period i iskreno verujes da je sve izmishlena prica... Pitanje za tebe: Ako je sve istina shto sam naveo, bilo bi li tebe zao sa sve sto ste uradili?                                                                                   Ja i te kako poredim sa genocidomu NDH, ne po brojnosti, vec po necovecnosti! Sto se tice istinitosti moje tvrdnje, i da nije to misljenje bugarskog shovinista, govori zvanicna istorija kako Bukarske tako i Makedonije. I tek ce sve ovo izagi na povrsinu...ako niste nista uradili nemojte se uopste brinuti.                                                                                                 Jos govorite da ste dobro sa Makedoncima danas shto niko ne osporava. Ok. Jel VMRO je bila bugarska organizacija il makedonska? Ako je bila bugarska, kako to narod 99% makedonaca je bio uz nje. I gde su iscezli bugari iz Makedonije? Ili nikad bugare nije bilo u Makedoniji. Odgovori iskreno i otvoreno shta mislis.

 

Iskreno ću ja da ti odgovorim, da se maneš Srba, Srbije, NDH i R Srpske. U tvojoj zemlji postoji fragment Srba i sa njima niko nikakav problem niti ima niti će imati, niti su tvoje postojanje i kultura ovisni o njima. 

Razrešite crkveno pitanje, pa da se za vajkada razdužimo, a onda krenite 'jopet' u neki pokolj sa 'Albancite', samo nas tada, iskreno te molim, ljubazno preskočite i neka vam Sof... ovaj Skoplje rešava problem.

[MKD13]

пре 19 минута, RYLAH рече

Онај линк који си поставио је бугарска ВМРО пропаганда из тог времена. Ако ниси обратио пажњу шта постављаш, углавном се радило о члановима ВМРО, који су били терористичка формација и убијали су српске цивиле, војску и жандармерију. Ја погледао. Исто тако, ако ниси погледао, прича се о злочинима који су Бугари правили над српским становништвом у појединим местима, па онда ВМРО напушта та места у страху од одмазде оних које су клали и убијали.

Та ВМРО пропаганда је почела одмах после Првог балканског рата, и трајала је све негде до деведесетих, а понегде и даље траје. Да су Срби лоше водили Македонију, постављали лоше кадрове и све остало, то је давно познато. Али нити су праивли покоље, нити су имали разлога за тако нешто, јер су Македонце сматрали својом браћом Србима из Старе Србије.

Исто тако, да су се обрачунавали са ВМРО терористима, и то је познато, и ту нема ничег спорног.

VMRO je bila sazdana mnogo ranije nego shto je srpska vlast dosla u Makedoniji za oslobaganje Makedonije od turaka. kad su srbi dosli normalno je da VMRO se okrenula protiv srba. Ceo narod u Makedoniji je bio uz VMRO. Srpska vlast nije gonila samo teroriste VMRO vec i mirno stanovnistvo koje nije htelo da se asimilira u srbe a koje je podozrevano da simpatise VMRO. Mnogo seljaci su ubiti, zena i svestenici..

 

 

[Вилер Текс]

пре 5 минута, Жељко рече

Радите прљав посао за Запад. Само наставите, и над попом има попа.

Нисмо вас до сада гледали као душмане због исте вере и блиског језика, али за све има први пут.

 

То и јесте циљ ових ових проусташко и проовк настројених бугарских шовиниста, да направе што већи раздор не били се проширили мало а доккод се шире радиће за сваког газду, био то Нато или некада Хитлер или Аустро-угарска. Само полако, једно је македонски народ једно су ови потпаљивачи бугарски.

[Avocado]

пре 12 минута, MKD13 рече

Jel VMRO je bila bugarska organizacija il makedonska? Ako je bila bugarska, kako to narod 99% makedonaca je bio uz nje.

Odakle ti ideja da je 99% makedonaca bilo uz VMRO?

[Вилер Текс]

@MKD13 Да ли би био рад да објасниш које вршио терор 1915. када се тада српска војска повлачила преко Албаније, јер су Бугари онако, братски, стали на страну Аустро-угара? 

 

[Ђорђе Р]

 

[MKD13]

пре 4 минута, Avocado рече

Odakle ti ideja da je 99% makedonaca bilo uz VMRO?

Kazi ti koliko je bilo?

 

[Avocado]

пре 3 минута, MKD13 рече

Kazi ti koliko je bilo?

Pojma nemam... ti si došao ovde da prosvetljuješ i iznosiš "pravu" istoriju... sa čime lično nemam ama baš nikakav problem... sasvim legitimna ideja... samo jeste problem ako se iznošenje "prave" istorije i sa tvoje strane i sa strane sajta kojeg si postavio svodi na puko iznošenje tvrdnji bez ama baš nikakvih dokaza i izvora... teško da možeš da nekog ubediš u tako nešto kada se zasniva na "pričam ti priču"... sa "pričam ti priču" možeš da ubediš samo one koji a priori žele da poveruju u to...

[Вилер Текс]

пре 2 минута, Avocado рече

Pojma nemam... ti si došao ovde da prosvetljuješ i iznosiš "pravu" istoriju... sa čime lično nemam ama baš nikakav problem... sasvim legitimna ideja... samo jeste problem ako se iznošenje "prave" istorije i sa tvoje strane i sa strane sajta kojeg si postavio svodi na puko iznošenje tvrdnji bez ama baš nikakvih dokaza i izvora... teško da možeš da nekog ubediš u tako nešto kada se zasniva na "pričam ti priču"... sa "pričam ti priču" možeš da ubediš samo one koji a priori žele da poveruju u to...

Е коначно да ти честитам на твом коришћену логике. Ако ми не дај Боже буде био потребан адвокат јавићу ти се 

[MKD13]

пре 14 минута, Жељко рече

Радите прљав посао за Запад. Само наставите, и над попом има попа.

Нисмо вас до сада гледали као душмане због исте вере и блиског језика, али за све има први пут.

 

Sta to znaci? Zato shto komunisticka istorija Makedonije odlazi u zaborav postajemo za vas dusmane? Koliko mogu da vidim ti dobro poznaes istoriju i stanje u Makedoniji do 45'te. Shta ja to lazem? Zar istina vam je neprijatelj? Bilo je svasta i VMRO nije bila sasvim korektna prema makedonskim srbima koji su saragivali sa srpskim cetama, al negiriti vase zlocine kao nista da nije se desilo, jel to normalno?  Neradimo mi nista za zapad i volimo da smo okej sa vama. Al kako? Mi radimo za nase interese, zapad samo sad izvoljava da bude na nasu stranu. Mi sa vama zelimo da smo ok. Stha je bilo bilo je, ko se ogresio da se izvini i idemo dalje... Al komunisticka istorija ide u zaborav...Jos i crkveni problem da resimo. Srbe u Makedoniji i sad imaju svoja prava, mi nista im ne uskracavamo...Mi vam postajemo neprijatelji samo zbog istoriske ISTINE , od vas zavisi dali cemo da budemo prijatelji ili ne...

 

[Вилер Текс]

пре 9 минута, MKD13 рече

Mi sa vama zelimo da smo ok.

Који то ви?

Македонски и српски народ су у сасвим солидним односима. Македноску власт не бих да коментаришем, није добро ни за моје пихичко, духовно и физичко здравље. Треба још доста пута судове у кухињи да оперем па не би да полудим или добијем срчку