Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА

[Џуманџи]

пре 19 часа, Justin Waters рече

Suština koju izvlacim iz ovog dejanovog teskta da je post usko vezan za pomaganje siromasnima.

Да, а суштина помагања* је поистовећење са другима, чисто да не буде забуне. Као што су многи већ истицали - није поента ни "пуко" милосрђе ("треба да дајем јер сам хришћанин и зато што се од мене то очекује"), већ управо поистовећење са другим. 

Цитат

Када кажемо милостив, одмах помислимо на милостињу. Долази ти неко у сусрет и тражи те један динар, а ти му даш два – то наравно јесте милостиња. Такође, и учествовање у разним друштвеним акцијама као, на пример, посећивање болесних и помагање потребитих. Све је то добро и неопходно за очување друштвеног живота. Међутим, овде Христос не говори само о томе, јер као што смо видели у свим Јеванђељима, Христове речи су дубоке – Он се не задржава само на спољашњем поретку ствари. 

...................

Зашто нам је Христос рекао да будемо милостиви? Зато да би сиромашни постали богати? Или богати осиромашили? Наравно да не; већ је смисао да општимо са другим човеком. Смисао давања милостиње о којем се говори у Јеванђељу нема социјалну позадину већ духовну – да те научи да општиш са својим братом, да састрадаваш са њим у тузи, да му се нађеш у нужди, да научиш да се одричеш, да схватиш да постоји други човек, да будеш спреман да ти умреш да би твој брат живео. Наравно, сваки човек сходно својим снагама и сили. Као што је сам Христос умро да бисмо ми живели.

Сматрам да је овде све речено.

Извор: https://pouke.org/forum/index.php?/topic/39945-бога-не-можеш-познати-испуњавајући-одређена-правила/

 

Измењено Фебруар 26, 2018 од Џуманџи
*

[Жика]

Мислим да је Ана трол и не треба је озбиљно схватати.

[Драшко]

"Može sadržati jaja u tragovima"

Hvala za tekst Mackovicu 

Štivo koje nam treba da se mrdnemo

Možda i na češkom ;)

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Поуке.орг инфо рече

Ево како овај човек пости

 

Videh na fb... Koliko sam u guzvi ne znam da li sam podelio... provericu...

[Trifke]

Eto, taman mi se pokvario kompjuter kada se pojavi zanimljiva tema i onda mogu samo da volim ili ne volim ono što se piše.  

 

[w.a.mozart]

"Post je zapravo ono što pojedini oci nazivaju hrišćanskim životom u praksi i ne treba ga odvajati od pobožnog života jer takav pristup uvek vodi ka dihotomiji koja nam se na kraju sveti formalizmom i umišljenom pravednošću. Post znači da mi kao vernici na normalan način postojimo i opitujemo Hristovu ljubav kroz bližnje. Ako neko tako postupa - siguran sam de će takav umeti da i samome sebi odredi pravu meru jela i pića, u najširem smislu reči." Sveti Makgrivije Pečerski, posnik

[w.a.mozart]

a word of advice - ne pozivajte se na ovaj citat, osim u krajnjoj nuždi  

[Снежана]

пре 2 часа, Trifke рече

Eto, taman mi se pokvario kompjuter kada se pojavi zanimljiva tema i onda mogu samo da volim ili ne volim ono što se piše.  

 

ставио те Бог на интернет пост,да не празнословиш много по форуму. 

[Srdjan]

Заиста инспиративан текст! Хвала!
Имате ли препоруку и за нешто о аскетизму?

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Писаћу по сећању, можда буде и комплетно грешка.

Апостол Павле ми је фасцинантан, неки га сматрају за моралисту, ја нарротив и њуму видим истински преображај у схватању да је грех онтолошки промашај, грех је отуђеност од Другог, грех, је раскид заједнице са Богом и самим тим одбијање сједињенја са нествореним и беспочетним енергијама, које због њихове природе остварују и вечни слободни однос.

Павле каже да је пуно постио, препостио тако рећи, много више него што можемо замислити данашње канонске постове, па и сухоједење и изнуривање.

Павле са друге стране о посту прича у мери савести сваког човека понаособ, не дозвољава себи типик универзални, ни лествицу, ни било какав прописан лек, за у нечијем духовном напредку постом, осим да свако пости по савести својој.

Мој предлог, је да канонски постови ако се већ не могу другачије регулисати, јер влада анрахија по том питању, осим да је прописан од одређеног датума до датума, уведемо <Павлово правило.

Павлово правило по мом схватању поста,није се базирао на води,улју,кокошјим јајима,сиром, чак ни на месо, јер је разумевао, да свако поднебље где хришћани живе, имају и другачију потребу хране, али Павле је по  мом мишљењу говорио нешто друго. Све што те одаљује од помисли на твоје смртно телло и што те чини да то смртно тело негујеш на уштрб Другог, заборављајући нјегову смртност, која умира свакодневно и да се што си данас вишка оставио за сутра, оставио си за свој гроб, уместо да су вишак поделио са онима којима би тај вишак чинио насушну потребу, не само да  нахрани своје гладно тело, него да тај који нема уствари прима храну која је безусловно дата од Другог, не тражећи му при том никакву контра корист и схватајући своје смртно душевно тело као онтолошку катгорију, коју ниједним својим делом не може поправити осим милости Другога (Христа), који нама смртнима и будући злима опрашта све и уводи нас у вечно постојање даром Одозго, даром Хлеба насушног, који је само Нјегово преломљено Тело.

Пост мора имати двојаки кареткер, један, је да не хранимо (никако само храном) своје смртно душевно тело, него да помогнемо ономе који нема ни храну ни веру у бесплатну благодат, да ће добити и храну и Другога, који му ту храну пружа, безусловно, ничим заслужено осим да је то волја другог да успостави трајни однос, однос вечне љубави, која нам је на послетку дата постили ми или не самим светим причешћем Небеским хлебом који сиђе са неба, нама ниједним делом заслуженог Тела и Крви Исуса Христа.

Пост је посзив на заједницу, на зближаванје и поделу свих брига овоземалјских, не толико социјалном и моралном намером да ми то морамо учинити, него истинским зближавањем и дељењм са Другима, нечему чему су се надали и веровали да могу добити само од Бога и ако им ми покажемо да јесмо богови по благодати и да смо ми ти који су позвани овде да буду богови п благодати, њихова вера и однос према Богу се неће више базирати на форме заповести, него на истинску онтолоку призваност и дело спасења где је Бох постао човек, да би човек постао бог. За Христа знамо да је Бог који је постао човек али колико ви можете избројати људи у овом свету да су будући човек постали бог по благодати.?

Строги пост, самозадоволјности, је начин, да човек добије евентуално од свештеника признање и похвалу пред парпхијанима, да су такви"подвижници" доказ како је пост благословен а мени се на те беседе повраћа.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Господе, строго сам постио 40 дана.

Господ: А јеси ли неког нахранио, дао му воде,обукао га,посетио у тамници, отрчао ког брата да се помириш,јеси разговаао са браћом и њих крепио и помагао им у подвигу,јеси опраштао оно што раније ниси успевао,обилазио болеснике,си разумевао своју гневлјивост боље или си издржао дијету и ниси прилазио жени, јер си тако мени службу чинио?

Јеси окупио породицу, причао о мукама њиховим, ниси избегавао сиромапне чланове породице? Био си у посети старој мајци, оцу. Имао си 40 дана, мало ли је?

Био си можда презаузет читањем ситних слова, да ли у производу садржи и по неки проценат млека у праху'?

[Благовесник]

Izlozeno vidjenje posta je nesto skoro istovetno sa danasnjim u rimokatolika:

 

 

 

[Драгана Милошевић]

  

[Guest Гајић]

пре 15 минута, Благовесник рече

Izlozeno vidjenje posta je nesto skoro istovetno sa danasnjim u rimokatolika:

 

 

 

Ни близу! Сваки противник аскезе ће утишавати савест лармом, а факири ће инсистирати на фанатизму и све гледати кроз правило не видећи и поништавајући биће као у твом примеру.

Ово је пут вере и Царски је пут, којим ретки и мудри једино пролазе, остали од неверја у лудило, или у кавез правила и ставова морализма одлазе, баш као у примеру од тебе изложеног памфлета.

Христос је Бог, Живот, никако скуп којекаквих стерилних ставова!

[Благовесник]

Medjutim, postni dani treba da budu mnogobrojni, kao sto je danasnja praksa. To je i Trulski sabor uvideo, da je tako najbolje nakon sto je mnogo obicne svetine stupilo u Svetu Crkvu, da ih ti dani potsecaju da bdiju nad sobom, zato ne skracujmo broj posnih dana,  sta bi nam Sv. Nikolaj Srpski  i Prepodobni Justin Celijski rekli, ti nas dani upucuju na duhovnost, savladavanje tela u cilju da dusa  zagospodari nad  telom,  a mladi covek se  kroz posno suzdrzavanje od  odredjenje hrane  uci  i jacanju karaktera da kada se pred njega "na ulici" ponudi ono sto nevelja po zdravlje (droga, opijati, opijanje alkohol i sl.)  mocice odbiti jer je vaspitao i ojacao, a takodje i osvetio, svoj karakter i volju! Dakle, previdjate i tu dimenziju posta, jacanje volje, ociscenje tela, izraz uzdizanja duse iznad tela...