Уморни од православља?

[Аристарх]

Мени је симпатично било кад сам чуо да је Свети Отац рекао: "замислите да имате два вука у себи један је добар а други лош. Којег храните тај ће да победи"

Е сад добро што сам прочитао да је то нешто што су Домородачка племена из Сјеверне америке имала као своју мудрост која се истиче међу првима. Него размишљам ја овако.

Сваки пут кад губим веру као да се поделим у две личности, једна која верује и једна која престане да верује. И пошто не могу да будем сигуран сам у себе више читајући доста контрадикторних ствари ја сматрам да сам успио онда када сам са својом вољом подредио обе сукобљене личности мојој вољи. Покушајте то да схватите мислим да је важно. Јер она прича о томе да којег вука храните у себи тај ће превладати. Ја не верујем у то. Мислим да гладан напада јаче од ситог, а сит оде да спава јер му је крв из мозга пошла у желудац. Мислим да оба треба да се припитоме и да слушају оног човека у коме се налазе, а ми не можемо да их припитомимо сами. Недај Боже да то радимо јер ми смо приковани ланцима за земљу са разлогом. Кад би се ти ланци отпустили тек тако ми би из незнања отишли ко зна где. Зато тражим Богу ту власт (ако могу тако да се изразим), власт да су мојој вољи послушни сви аспекти моје природе. И да као такви људи онда лакше приступамо и подносимо вољу божију у свим тешкоћама.

Јели ово моје виђење супротно православном учењу?

[Ana B.]

пре 5 часа, goranger рече

crkva jedina ima da ponudi maksimum. ko traži naći će, koji kuca otvoriće mu se.

 

al da se drze malo vise neka predavanja iz Biblije po crkvama to nam treba, da se ljudi motivisu da citaju Bibliju

[Ana B.]

Ja bih preporucila svakome da proba sam da proucava Bibliju ako zeli da stekne mudrost. Bice tu padova, testova, al bitno da se covek zagreje za veru i naravno da stekne neko znanje. 

[Лазар Нешић]

пре 7 часа, Жељко рече

На жалост, морам да ти посведочим да није баш тако. Познајем доста људи који су били и искушеници и на теолошком факсу и који су 2 деценије били редовни у цркви и на крају се уморили.

 

Слично и код мене: поред ових које помињеш, знам неке који су били и монаси, и то у најтеолошкијем и најевхаристичнијем (ако постоје ове речи) манастиру, па их ево сад у Калифорнији депресивни поред базена. Неки људи се напросто уморе.

[ГрешниСлуга]

Не бих то назвао умор, већ гашење. Шта би рекли на ово Свети Оци ? Апостоли ? Тачно се види колико смо сви раслабљени.

Свети апостол Павле каже: Духа не гасите

Свети Оци кажу да не треба никако се предавати ,,одмору,, већ усрдније ревновати. А такође и говоре да је истински одмор душевни мир. А они су се подвизавали до те мере да нису спавали и опет се нису уморили, па шта је са нама који све лагодности имамо. Ми онда не би требало ни да помишљамо овакве ствари.

Да не би дошло до овога: ...опет треба да се учите почетним основама Речи Божијих... (Јев 5:12)

Опет и опет да се смиравамо, опет и опет да учимо почетак. Стварно је лепо што се отворила ова тема, јер је преко потребна. Посебно мени који још нисам ни ,,окусио,, Православље.

Дај Боже да сви останемо у вери до краја. Јер ко претрпи до краја спашће се.    

[Vladan :::.]

пре 4 часа, Mиљан Л. рече

Зато тражим Богу ту власт (ако могу тако да се изразим), власт да су мојој вољи послушни сви аспекти моје природе. И да као такви људи онда лакше приступамо и подносимо вољу божију у свим тешкоћама.

Јели ово моје виђење супротно православном учењу?

Ово горе по мом мишљењу јесте православно (ако тако може да се каже) а оно остало око вукова мислим да ти није битно да тако посматраш него је битно да ли имаш напредак. Сам ћеш временом да видиш је ли то код тебе тако или није. Јер однос према страстима може да се апстрахује на разне начине али је битно да ли ти такво виђење ствари помаже да тачно сагледаваш себе и напредујеш.

[Goku]

1 hour ago, Лазар Нешић рече

знам неке који су били и монаси, и то у најтеолошкијем и најевхаристичнијем (ако постоје ове речи) манастиру, па их ево сад у Калифорнији депресивни поред базена.

Otišli su na bolje mjesto

[Danijela]

пре 8 часа, Жељко рече

Мене су уморили људи у цркви и ови који су се уморили од цркве и ови који су моралисти и законоправилници по црквама, вечито намргођени и досадни са својим примедбама и хејтом. Уморила ме људска глупост и безвољност да поправе сами себе и упорност вечита да поправљају свет око себе.

Кад уђем у цркву и кад видим масу сморену и безвољну, питам се што су уопште дошли. Дође ми да узмем камџијуи да их истерам напоље и да оставим пар њих који су срећни што имају ту литургију, тог попа и то причешће које многи народи и појединци на овом свету немају. Које наши преци у време прогона под Турцима нису имали, и који су чезнули за својом Богомољом, у којој ће на миру да се помоле и причесте.

Већи део историје људи нису имали цркву и већи део човечанства нема могућност да учествује у благодати цркве, а долазе времена када црква неће имати људе.

Ја сам срећан што живим у времену када ми је то све на дохват руке. Што живим у народу који не прогони православље, барем не овог момента.

Срећан сам што могу отићи два до три пута недељно на литургију и причестити се.

Срећан сам што ме нико не пљује на улици, не вуче за косу и браду зато што сам православац.

Срећан сам што има још људи попут мене који су православци у временима када религија више није битна.

Срећан сам што још има попова којима није све бизнис.

Срећан сам што постоји овај форум, на коме могу све ово да кажем, без озбиљнијих последица.

Бојим се да ће доћи време када попови неће хтети да служе Богослужења у цркви, јер ће имати плату од државе и молим Бога да до тога никад не дође.

Бојим се да ће доћи време када нећеш моћи наћи цркву у којој би се причестио.

Бојим се да ће доћи време у коме ће те ухапсити и притворити у лудару ако установе да си верник.

Захваљујем Богу што живим баш у овом времену и на овим просторима, где ми је омогућено да лако и без проблема учествујем у богослужењу и стичем благодат коју добијам бесплатно.

Sve ovo sto napisa Zeljko i da dodam na to da nekad se osecam kao zaglavljena na stopu uskom, u stenu uklesanom putu a meni noge drhte, telo drhti, samo bih zelela da legnem i da se malo odmorim a znam da svaki pokusaj da se spustim, da se odmorim, vodi u bezdan.

 

 

 

[Снежана]

пре 1 сат, Лазар Нешић рече

Слично и код мене: поред ових које помињеш, знам неке који су били и монаси, и то у најтеолошкијем и најевхаристичнијем (ако постоје ове речи) манастиру, па их ево сад у Калифорнији депресивни поред базена. Неки људи се напросто уморе.

Шта мислиш да ли до умора код њих дошло због тога што смо сви "кварљива роба" или због тога што су можда били на погрешном путу, да ли мислиш да је монаштво, свештенство, теологисање, призив или позив, да ли је то баш за свакога ко у неком моменту пожели да се "бави" тиме али се није се довољно бавио собом.

[AnaLaz]

пре 7 минута, Снежана рече

Шта мислиш да ли до умора код њих дошло због тога што смо сви "кварљива роба" или због тога што су можда били на погрешном путу, да ли мислиш да је монаштво, свештенство, теологисање, призив или позив, да ли је то баш за свакога ко у неком моменту пожели да се "бави" тиме али се није се довољно бавио собом.

Баш то. Није све за сваког. 

Мислим да се неки људи уморе јер су од старта брзо трчали, без припреме. Уморе се и падну. Ми не знамо колико можемо. А и зависи какав им је лични доживљај православља, шта очекују... 

 

[goranger]

пре 1 сат, Лазар Нешић рече

Неки људи се напросто уморе.

umore se od učenja a ne od života. pravoslavno učenje zna biti zamorno. jedni  samo to vide kao smisao života po Bogu. preteran unos duhovne hrane vodi u debljanje uma a manjak aktivnosti do smorenosti. 

 

пре 10 минута, Снежана рече

али се није се довољно бавио собом.

mislim da je ovo problem. ljudi se više bave idolom pravoslavlja nego Bogom koji je u njima samima. 

[Vladan :::.]

пре 30 минута, Danijela рече

Sve ovo sto napisa Zeljko i da dodam na to da nekad se osecam kao zaglavljena na stopu uskom, u stenu uklesanom putu a meni noge drhte, telo drhti, samo bih zelela da legnem i da se malo odmorim a znam da svaki pokusaj da se spustim, da se odmorim, vodi u bezdan.

Нема емотикона којим би се ово могло означити тако да морам да напишем: нека те Господ упути и утеши.

Ја понекада подсетим себе да не верујем свим црним помислима јер нису све од мене.

[Danijela]

Hvala Vladane.

[Bokisd]

Bas je dobra tema, , ali je i bas teska za neko rasudjivanje . 

Mislim, da je najbitnije u celoj prici, da covek hriscanin, ma u kakvom duhovnom, emotivnom i energetskom (  ) stanju da se nalazi, trebalo bi , da nekako odrzi 'glavu iznad vode' i da se drzi za crkvu, kao 'pijan za plot' sto se ( drzi ).

To je mozda najbitnije u celoj prici. Pa, vremenom, sve ce doci na neko svoje mesto i automatika (  ) i navika ce odraditi posao. Kao kad treniras neki sport. Nemas volje i zelje za taj dan, ali, jednostavno, rutina odradi stvar. Samo treba biti uporan i odlucan. Kao sto ima prica o onom coveku, koji je svaki dan ( duhovno ) padao, ali je uvece, svaki put i ustajao i tako je nastavljao dalje i dalje. Sve , dok,  nije na kraju i uspeo ( da konacno ustane ). 

I, imati smirenje i hladnu glavu. I, biti na zemlji sa dve noge. Ono, ne ici ni u jednu krajnost. Neka zlatna sredina je najbolje resenje. Ili, kako kazu oci, tesko je iskobeljati se iz skretanja u 'desno'. Jer, covek udje u prelest i gordost i ne moze da vidi svoj tezak polozaj. Skretanje u levo je, takodje tesko, ali, ipak, je lakse izaci iz njega ( na srednji put ).

Tako da, pomalo, skretanje u levo, ( sa merom ), i nije tako lose. Malo relaksacije i skupljanje snage, (  ) pa, nazad u igru. Ili, kako rade na Svetoj Gori, kada neki monah 'pukne'. Na pecanje i camac, , na bacakanje kamencica u more, na svez vazduh i kisu, .....i, mozda se i takav i vrati u manastir. 

Takvo nekako je moje iskustvo sa ovim stvarima.  

[JESSY]

svi ste vi ljudi u pravu...svako na svoj nacin...ali stvarno postoji UMOR  u pravom smislu te reci...nevezano za sve ovo sto ste pisali...