Уморни од православља?

[Снежана]

пре 9 минута, Лазар Нешић рече

Ок. Шта са онима којима није одвојено и једног тренутка се уморе па морају да одвоје? Замисли човека који каже: ма који мој и евхаристијска онтологија и агапе и живот је црква и црква је живот, мани ме, православље смара, нема ту слободе, пробао сам два'ес година и сад идем у Амстердам на црнкиње и наргиле.

ок, пустиш га у Амстердам, или ће се вратити као блудни син, са свешћу да од себе и смора не може да побегне, и а свешћу да је слобода у њему а не око њега и да није православље криво за неимање слободе.... или се неће вратити

[Goku]

Управо сада, Снежана рече

ок, пустиш га у Амстердам

Ja bih trebao, ako Bog (i nadređeni u firmi) da, 15. septembra u Amsterdam, pa pomenite da ne pokleknem

[Драшко]

пре 17 минута, Лазар Нешић рече

Ок. Шта са онима којима није одвојено и једног тренутка се уморе па морају да одвоје? Замисли човека који каже: ма који мој и евхаристијска онтологија и агапе и живот је црква и црква је живот, мани ме, православље смара, нема ту слободе, пробао сам два'ес година и сад идем у Амстердам на црнкиње и наргиле.

I found a little piece of myself in this

But my fear won

[Lady Godiva]

Нисам ушла у цркву, можда два месеца. Не молим се, не постим. Није да сам уморна од православља, само је неки налет безвољности, није ми ни до чега. Оно кад сам сморена волим да сам сама. Тако да нећу да се дружим с Тајом неко време, док се мало не тргнем.

[Goku]

пре 1 минут, Lady Godiva рече

док се мало не тргнем

Nadam se da ćeš brzo.

[JESSY]

пре 5 минута, Драшко рече

But my fear won

I understand you... 

[Драшко]

пре 29 минута, Милан Ракић рече

Ево овако. Укратко. Мој пут.

Рођен у доба комунарства.

Иако крштен "по прав`лима" (у 40-ти дан-то видех тек када сам тражио крштеницу за упис на Богословски факултет), цркве гледе, сећам се из детињства да се ишло у храм о празницима и да су баке држале постове. Наравно, славила се слава. Из приче о временима прошлим, бејах некако поносан на ђеда и бабу који подигоше један намастир и на баба тетку, чувену игуманију. Ал не даље од тога, јер просто, тада та прича беше passe...

Каније се отиснух у војне и зракопловне воде и почех некакву ваздухопловну каријеру...

Ипак и током школовања у војсци, нешто ме некако вукло цркви, те сам тај свој порив материјализовао учешћем у локалним парикијама (у местима где сам се чколовао) и певањем у хору. У време када се и није баш смело...

Каније, када сам почео да радим, те доласком у Београд у прекоманду, тј. на аеродром Батајница, почех да одлазим на Литургије у цркву Светог Марка. Тамо певах у хору и упознах "Обилићевце" од којих добар део бејаху студенти Богословског факултета, под равнањем г. Предрага Миодрага.

Тако кроз причу са тим момцима и девојкама, заволех СВЕ ТО и реших да и студирам Богословски факултет (о тим славним временима мож` да посведочи брат @Драшко)

И тако, уписах, студирах, заврших...

Зашто сам све ово рекао? Не наравно да би(х) се (на неки начин) (по)хвалио, не дај Боже.

Него да прикажем само један пут, у којем се никада нисам суочио нити са једном апокалиптичном мишљу, жигом звери, свецким заверама и проче. И ако се уморим, а уморим се-уморим се у неком преиспитивању себе и свог сопства и односа са Богом. Свешћу о сопственој грешности и колико могу исправљању себе, а не бавим се заверама, жиговима звери, геј лобијима и сличним којештаријима због којих би се, да сам у том "вајбу" и сам УМОРИО...

Milane izvini na mojoj slobodi da iskažem svoje mišljenije, ali ti si ušao u sve to zdravog razuma, čistog srca i bez bubašvaba u glavi

Meni je mnogo sve to teže išlo (opet kažem, možda grešim Miki) jer sam ušao već malo ne baš zdravog razuma, izfrustriran....itd....i onda samo nekako strah od Boga...ne može ovo ne može ono, a nit probao ni ovo ni ono

 

Mnoga bremena se stavljaju ljudima na ledja u Crkvi, ali ne od Boga...meni je tek sad lakše, prirodnije, dišem, verujem....alergičan sam na mnoge priče o Crkvi o tome kako treba ovo ono, i zaobilazim ih široko

 

Pustite ljude da udju u Crkvu da okuse, da vide, nemam pojma

 

Bog je svuda, definitivno, mnogo ima tih ne pravoslavnih duša koje su divne, od nekih sam naučio da sam sa Bogom ne na ti, nego sam ga posmatrao ko Oliver Tvist onog Bambla što deli kašu....umesto da mu priđem kao što su Ga se doticali i vukli za ruke i noge

[JESSY]

пре 4 минута, Lady Godiva рече

док се мало не тргнем.

iskreno ti zelim da pronadjes sebe...

[Лазар Нешић]

пре 7 минута, Снежана рече

ок, пустиш га у Амстердам, или ће се вратити као блудни син, са свешћу да од себе и смора не може да побегне, и а свешћу да је слобода у њему а не око њега и да није православље криво за неимање слободе.... или се неће вратити

пре 2 минута, Lady Godiva рече

Нисам ушла у цркву, можда два месеца. Не молим се, не постим. Није да сам уморна од православља, само је неки налет безвољности, није ми ни до чега. Оно кад сам сморена волим да сам сама. Тако да нећу да се дружим с Тајом неко време, док се мало не тргнем.

А шта ако једног дана, у Амстерадму или другде, схватиш да ти православље не треба да би био слободан и са Богом? Да свега тога: љубави, живота, слободе и живог Бога Саваота има далеко више изван било какве организоване религије? Као Павле који је негде једном скапирао да је вера отаца труба и да је истина распети бунџија из Назарета? Како одржати православље у игри кад ствари добију неочекивани ток?

[JESSY]

пре 2 минута, Драшко рече

Mnoga bremena se stavljaju ljudima na ledja u Crkvi, ali ne od Boga...

slazem se...

[Djapa]

пре 2 минута, JESSY рече

пре 8 минута, Lady Godiva рече

док се мало не тргнем.

iskreno ti zelim da pronadjes sebe...

 

[Paradoksologija]

пре 11 минута, Goku рече

Ja bih trebao, ako Bog (i nadređeni u firmi) da, 15. septembra u Amsterdam, pa pomenite da ne pokleknem

Ди нађосте Амстердам као симбол разузданог хедонизма... @Juanito

[JESSY]

@Djapa ipak je tema ozbiljna...

[Paradoksologija]

пре 2 минута, Paradoksologija рече

Ди нађосте Амстердам као симбол разузданог хедонизма... @Juanito

Aли реално, кад сам била у Холандији и у пиву сам била скроз умерена јер сви попију чашу од 0.2 и разиђу се у 21.45, а кафу не можеш да попијеш после 16h, a џоинт је 20 евра и то нико од локалаца и не раби јер није кул... Треба да буде симбол манастирског одрицања...

[Снежана]

пре 2 минута, Лазар Нешић рече

А шта ако једног дана, у Амстерадму или другде, схватиш да ти православље не треба да би био слободан и са Богом? Да свега тога: љубави, живота, слободе и живог Бога Саваота има далеко више изван било какве организоване религије? Као Павле који је негде једном скапирао да је вера отаца труба и да је истина распети бунџија из Назарета? Како одржати православље у игри кад ствари добију неочекивани ток?

Па могу само у своје име да говорим, мени Литургија, Причешће недостају, али не зато што се ја плашим и зато што мислим да мени Бог уписује неоправдане због недоласка, једноставно ми недостају и не сматрам се ништа више слободнија без њих.