Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)

[Ћириличар]

Шта је то и чему служи "Закон о облигационим правима?" Хвала.

Ја само знам за Закон о облигационим односима. Претпостављам да на њега мислиш ( јер не могу наћи ниједан "Закон о облигационим правима" )?

 

Ако је то заиста ЗОО, онда укратко - тај закон одређује облигационе односе између два лица које настају на основу закона, уговора, проузроковања штете, неоснованог обогаћења, пословодства без налога и једностране изјаве воље. Облигациони однос је однос у којем увијек имаш двије стране - повјериоца ( који тражи испуњење облигације - тј. обавезе ) и дужника ( који је дужан да испуни облигацију ).

 

Или ево конкретније - уређују се примарно уговори, уз још неке друге ствари ( односи настали из проузроковања штете, неоснованог обогаћења и сл. ), и то уопштено у првом дијелу ЗОО, па онда појединачно за сваки именовани уговор у другом дијелу ЗОО. То је закон који требаш погледати ако склапаш уговор о купопродаји, о закупу, о кредиту, о зајму и сл. Поједини уговори захтјевају да су састављени у писаној форми, други пак не. Неки уговори су детаљно разрађени за различите ситуације ( као што је случај са закупом, код кога се примјењују разноврсна правила у зависности од тога шта се даје у закуп ), па код једних постоје посебни услови престанка уговора и сл. тако да ако имаш недоумице, довољно је погледати ЗОО ( иако има 1109 чланова ).

[Снежана]

Ја само знам за Закон о облигационим односима. Претпостављам да на њега мислиш ( јер не могу наћи ниједан "Закон о облигационим правима" )?

 

Ако је то заиста ЗОО, онда укратко - тај закон одређује облигационе односе између два лица које настају на основу закона, уговора, проузроковања штете, неоснованог обогаћења, пословодства без налога и једностране изјаве воље. Облигациони однос је однос у којем увијек имаш двије стране - повјериоца ( који тражи испуњење облигације - тј. обавезе ) и дужника ( који је дужан да испуни облигацију ).

 

Или ево конкретније - уређују се примарно уговори, уз још неке друге ствари ( односи настали из проузроковања штете, неоснованог обогаћења и сл. ), и то уопштено у првом дијелу ЗОО, па онда појединачно за сваки именовани уговор у другом дијелу ЗОО. То је закон који требаш погледати ако склапаш уговор о купопродаји, о закупу, о кредиту, о зајму и сл. Поједини уговори захтјевају да су састављени у писаној форми, други пак не. Неки уговори су детаљно разрађени за различите ситуације ( као што је случај са закупом, код кога се примјењују разноврсна правила у зависности од тога шта се даје у закуп ), па код једних постоје посебни услови престанка уговора и сл. тако да ако имаш недоумице, довољно је погледати ЗОО ( иако има 1109 чланова ).

Хвала...то је то... очас ћу ја тих 1109 чланова

 

П.С. извините на сметњи

[RYLAH]

Zamolio bih odgovor na dva pitanja:

1. Ako prodajem muziku preko interneta u digitalnom formatu, kako regulišem pravni status pred državom? Da li je dovoljno da samo platim porez, ili treba još nešto?

2. Šta je potrebno da bi softver kupljen i skinut preko interneta bio legalan pred državom?

Puno hvala!

1. Зависи чија је музика. Ако је музика твоја, онда можеш да се региструјеш као уметник и сав приход остварујеш на тај начин. Нисам сигуран за тачну стопу, пореза, само знам да је порез мањи него иначе. Ако је музика туђа, онда би имао исти порески третман као продавнице дискова и остале музике. Могао би поразмислити и да се региструјеш као посредничко предузеће у некој од форми (комисион, нпр.), иако је то мало компликованије, али је за тебе мања одговорност.

 

2. Само да је легално купљен и плаћен

[RYLAH]

Treba mi pomoc oko literature. Prvo bih pisala zahtev, a onda tuzila fakultet (od zahteva nema nista, to vec znam). Hvala unapred.

Реци ми садржину захтева отприлике, да бих могао да те упутим на литературу, јер има разних захтева и тужби.

[RYLAH]

Хвала...то је то... очас ћу ја тих 1109 чланова

 

Па постави питање ако можемо да ти помогнемо овде  

[Иван ♪♫]

Puno hvala na odgovoru.

2. Само да је легално купљен и плаћен

Ipak, da li bi država očekivala neki porez? Čini mi se da u zakonu piše da, ukoliko strana firma ne plaća porez ovde, da je kupac (ovdašnji) dužan da plati?

[Avocado]

Puno hvala na odgovoru.

Ipak, da li bi država očekivala neki porez? Čini mi se da u zakonu piše da, ukoliko strana firma ne plaća porez ovde, da je kupac (ovdašnji) dužan da plati?

 

Piše ali to važi samo kada se promet vrši u Republici Srbiji. Ako se promet vrši u inostranstvu, strana firma (prodavac) je obveznik PDV-a u inostranstvu.

 

Ima par odredbi koje regulišu pitanje gde je izvršen promet/usluga... prodaja softvera preko neta se ne spominje eksplicitno ali čisto sumnjam da bi i naša poreska mogla da nategne da je promet izvršen ovde ako si softver skinuo i plaitio preko neta. Možda bi to pitanje moglo da se postavi ako je u pitanju custom made softver pravljen za tebe (vidi Zakon o pdv, čl. 12. st. 3. tačka 4. alineja 10.) ali pretpostavljam da ne pitaš za to, a i to je viša matematika za poreske inspektore da bi se setili toga...

[RYLAH]

Ipak, da li bi država očekivala neki porez? Čini mi se da u zakonu piše da, ukoliko strana firma ne plaća porez ovde, da je kupac (ovdašnji) dužan da plati?

 

Причамо о две врсте закона.

 

Да би софтвер био сматран легалним у смислу одредби о ауторским правима и/или повредама истих, довољно је да си га поштено платио, и да имаш доказ о томе кад те неко пита. Обично, да би спречио било какве недоумице, региструјеш се и као корисник код компаније која тај софтвер продаје. Дакле, тај софтвер је легално купљен што се тиче прописа, и нико не би могао да те гони за повреду ауторских права.

 

Што се тиче пореског третмана те робе, морам признати да нисам упућен у проблематику, али нисам чуо да је било ко било када одговарао зато што је имао софтвер који је платио преко Интернета а да није платио порез. Контам да је ово област која ће тек да се регулише, али тек пошто детаљно регулишу продају робе преко Интернета, пошто уреде Пејпел и сличне сервисе за оналајн плаћање (за сад су тек сконтали да то негде постоји), пошто царина сконта да смо у 21. веку и сличне ствари, тако да се око тога не бих бринуо да сам на твом месту.

[Иван ♪♫]

Aco, Avokado, hvala vam puno.

To je bio i moj utisak pokušavajući da saznam ove stvari, niko ništa ne zna, niti gde se nalazi.

[Ћириличар]

a i to je viša matematika za poreske inspektore da bi se setili toga...

  

[Снежана]

@@ RYLAH,

Хвала, нема потребе, нашла сам то што ме је занимало.

[RYLAH]

Piše ali to važi samo kada se promet vrši u Republici Srbiji. Ako se promet vrši u inostranstvu, strana firma (prodavac) je obveznik PDV-a u inostranstvu.

 

Ima par odredbi koje regulišu pitanje gde je izvršen promet/usluga... prodaja softvera preko neta se ne spominje eksplicitno ali čisto sumnjam da bi i naša poreska mogla da nategne da je promet izvršen ovde ako si softver skinuo i plaitio preko neta. Možda bi to pitanje moglo da se postavi ako je u pitanju custom made softver pravljen za tebe (vidi Zakon o pdv, čl. 12. st. 3. tačka 4. alineja 10.) ali pretpostavljam da ne pitaš za to, a i to je viša matematika za poreske inspektore da bi se setili toga...

Невезано за питање, човеку је одговорено, али теоретски роба је примљена у Србији, ако фиксирамо компјутер преко ИП адресе у време скидања софтвера?

Наравно, нема цариника ил пореског инспектора који ће овим да се бакће и ово треба уредити на посебан начин, али чисто са теоретског становишта, мислим да је овде промет робе извршен у Србији.

[Џуманџи]

Реци ми садржину захтева отприлике, да бих могао да те упутим на литературу, јер има разних захтева и тужби.

Nasla sam i "poskidala" sve u .pdf formatu. Hvala puno u svakom slucaju! :* :* :* Odlicna tema! Samo uvrstite i Avocada kad vec doprinosi (na prvoj strani).

[RYLAH]

Nasla sam i "poskidala" sve u .pdf formatu. Hvala puno u svakom slucaju! :* :* :* Odlicna tema! Samo uvrstite i Avocada kad vec doprinosi (na prvoj strani).

Он ради за ЊИХ!

[Avocado]

Невезано за питање, човеку је одговорено, али теоретски роба је примљена у Србији, ако фиксирамо компјутер преко ИП адресе у време скидања софтвера?

Наравно, нема цариника ил пореског инспектора који ће овим да се бакће и ово треба уредити на посебан начин, али чисто са теоретског становишта, мислим да је овде промет робе извршен у Србији.

 

Sporno je jer zakonodavac uopšte nije predvideo prodaju ovakve robe. Zakon pravi kriterijum po tome da li je izvršen "prevoz", "slanje", "ugradnja", "montaža"... 

 

Kod usluga jesu predvideli i stoji kao kriterijum da li je usluga "pružena elektronskim putem".

 

Ako gledaš logiku zakona, (a logika je daj da uzmemo što više para za sve što slučajno ima veze sa prometom u Srbiji) i ja pre naginjem ka tome da bi možda trebalo platiti PDV ovde, ali kao što rekoh, ne verujem da bi naša poreska nategla na tu stranu. Taj zakon je tako (bolesno) širok i neprecizan da mnogo zavisi od tumačenja poreske uprave tj. ministarstva.

 

Ima ova zanimljivost iz našeg posla (nevezano za prethodno pitanje)... i naš i crnogorski zakon imaju identične odredbe po kojoj kada advokat pruža usluge strancu, usluga je pružena u mestu u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, dakle u inostranstvu. Naša poreska to tumači tako u svakom slučaju. Crnogorci smatraju da to važi za pravne savete, ugovore i slično ali ako je u pitanju usluga koja se može čvrsto vezati za Crnu Goru, npr. zastupanje u postupku pred crnogorskim sudom ili upravnim organom, onda je usluga pružena u Crnoj Gori i obračunava se i plaća PDV u Crnoj Gori. Tu je recimo čudno da su se naši odrekli tog poreza, ali možda samo nisu skontali ili su rešili da ne tumače ekstenzivno normu (u skladu sa logikom stvari ali suprotno samoj normi) kao crnogorci...