Други брак (удовице, удовци, разведени)

[Vladan :::.]

53 minutes ago, Јанко рече

Као што знаш, све ово могу бити само теологуменони, твоји као и моји.

Да, слажем се. Доста примера из житија нагиње ка третирању брака као да улази у вечност. Са друге стране, рецимо, о. Сава Јањић је дефинитивно на страни мишљења да брак не улази у вечност али могу да се повуку паралеле и са твојим "у сасвим другачијој, не-људској контацији" и "за нас незамисливи са садашњег људског аспекта".

Први део је на страни 150 а има још једно краће сумирање на следећој страни 151.

Међутим, што се мене тиче, неки од примера компликују ова расуђивања и опет изгледа да се своди на то како сами брачници на то гледају и какав ће став да заузуму једно према другоме у случају нечијег (ранијег) упокојења.

[Јанко]

7 hours ago, Дијана. рече

Brate Janko, ajde molim te malo vise o ovome. Jasno je da je u pitanju ljudska volja - ili ako cemo pravo, ljudska slabost u trpljenju, rijetko ko se iz hira razvodi, narocito hriscanin - kao sto je jasno da je u prvom slucaju Bozja volja i u staro vijreme je takvo sta bilo poznato i drugi brak bio uobicajen. Zasto nasa crkva 'dozvoljava' razvod pa i drugi brak razvedenima (tj.onome koji nije oglasen krivim za razvod), ako je tu u pitanju ljudska slabost i samovolja? Zasto nije ostala pri stavu kao i RKC, nema razvoda i slus? Mozda zato sto se drustvena realnost promijenila, sve vrijednosti prevrednovale, porodica nikad nestabilnija nije bila, sve vise patnje (grijeha) i ispastanja djece, pa da eto, ublazi rane ako neko vec i trazi blagoslov crkve za drugi brak, da pomogne ljudima da se izgrade i budu zdraviji i kao takvi bolji roditelji svojoj djeci. Zasto nekoj zeni koja je bila tucena, vjerovatno i djeca, ne bi bilo dopusteno da se vjenca s nekim cestitim, i taj ocuh bude bolji otac toj djeci nego rodjeni. Vjerujem da bi bilo logicno da se razvedenima ne dopusti treci brak, ako bi i dr. bii razvod, to bi vec bila dokazana nezrelost i neodgovornost. Govorim o tome da nije recimo zena ta koja je prekrsila ono Pavlovo sto je svevremeni aksiom 'muz zenu da voli, zena muza da postuje', NIkad nije bio tako drustveno prihvacen stereotip barabe, preljubnika i nasilnnika kao danas, drustveni obrazac, moral je postao apstraktna kategorija. Naravno ima i gresaka zena, i preljube, i psihickog maltretiranja muza, i neodgovornosti prema djeci, svega. Ali muskarac koji voli ne povredjuje, a zena koja postuje ne ponizava.

Radi se o onim pitanjima gdje Crkva mora da uvazi socijalne i psiholoske zakonitosti ljudskog zivota. Inace ce bremena zbog okolnosti biiti preteska i hriscana u pokusaju sve manje. Ne mozemo se rukovoditi istim principima koji su vladali u vrijeme apostola Pavla, kad su danas sve te vrijednosti izvrgnute ruglu i naprosto se prenebregavaju. Kraljevi prije tj. mocni ljudi svih vremnea su uvijek mogli od crkvi raznih provenijencija mogli da 'kupe' pravo na razne ustupke u tom pogledu.

 

57 minutes ago, Дијана. рече

Brate, nisi mi odgovorio, nego samo uopsteno. Ja sam sve vrijeme i ukazivala bas na to, da smo mi nikakvi hriscani spram hriscana tog vremena, da mi ne bismo mogli izdrzati epitimije onako duge, nije slucajno sto se nama odobrava cesce pricescivanje. Hiljadu puta sam vas cula, uzeti u obzir istorijske drustvene okolnosti, hermenutika... Ni drustvenog morala nema onako strogog, na vjeri zasnovanog, radi se o borbi za svaku dusu. Jel' treba mlade koji su imali predbracne odnose kazniti odlaganjem vjencanja, epitimijom? Isto tako kako je ap. Pavle bio vidovit pa iskoracio izvan drustvenih determinizama onog vremena, sadd treba njegova mudrost i revnost crkvneim uciteljima i pastirima da 'kakogod  svaku dusu spasu'. U par dana, jedna zena je zaklana, a druga pretucena do smrti. Jel Crkva ne treba da u slucajevima ekscesnog maltretiranja odobri razvod, i da im ne dopusti ponovno vjencanje? Znaci, ocaj i/ili blud...

Feministicka prica, narocito u emotivnim i pausalnim generalizacijama zasnovanim na licnim psiholoskim faktorima stvarno nije konstruktivna za raspravu, i u osnovi je u koliziji sa hriscanskim moralnim kodeksom.

Аух, колико сам написао и опет комп-конекција варијанта и оде све у першун.

Суштински, хтео сам рећи да имам свој став који је продукт животног опита огледаног кроз Писмо и Предање. У складу је са истима, али се плашим да бих неке саблазнио, многе изиритирао, неке слабе у вери поколебао, а можда некима и натоварио бреме. Но, основа би била замагљена, а то је да све меримо Христом, а Он је Љубав. Љубављу чашћавајмо једни друге.

Ко како улази у брак, то сам мора да разлучи. Зато постоји тајна покајања и исповести, да се (и само)анализирамо, схватимо грешке, преумимо и дођемо у познање Истине. То је циљ који нам је сам Спаситељ поставио, а не колико пута ћемо да се обећамо другој/другом.

Нема општег правила. Све је у личном односу па је и сваки случај за себе. Негде треба са радошћу и хитрином благосиљати други брак, негде дуго испитивати, негде никако не дозволити. (Старлетама забранити улазак и у први брак.  ). Да смо идеални хришћани не би било потребе за разводом. Са пажњом би улазили у исти, са трпљењем и љубављу једно друго подржавали и придржавали, заједно узрастали... Али нисмо, па је инсистирање на једнобрачности постало осуђено на пропаст већ од првих векова "слободног" хришћанства, кад су многи почели да се крштавају јер је то "ин", јер је цар крштен, јер то сви раде, јер ће дете боље спавати, јер се тако ваља...

Замисли, видиш Христа у другом и онда му кажеш "не желим те"??? Неспојиво, зар не? Али огромна већина нас не видимо Њега у њој/њему пре брака. Остало долази по себи и у једном и у другом случају...

Волео бих да могу да (до)чекам време када ће хришћани бити попут оних из првих векова. Ипак, реалније је да чекам васкрсење мртвих и живот Будућег Века.

[Јелена011]

Nije ni tad bilo idealno, nikad nije. Nama se mozda cini tako al svako vreme je nosilo svoje breme, a i svoje obicaje, drustvene odnose i slicno. Vecina ljudi sada da ih ispoveda neki starac iz prvih vekova, ako bi preziveo ispovest i ne bi dobio srcku, dao bi nam po tri dozivotne epitimije Ma ljudi bi se sablaznili na javnu ispovest na keca, odma bi nastao haos. Doduse jes malo Konstantin zezno stvar i vremenom se dosta toga menjalo. Ali drugaciji su izazovi. Sada mozda fizicki podvig nije moguc, ni stradanje, u Evropi mislim, jos uvek, ali mnogo vece izazove imamo da ne osudimo, da ne sudimo, da razumemo itd.

Problem nastaje samo kod tog stava -sam si birao sad kusaj. Kad su u pitanju rastavljeni. Jer se to opasno priblizava osudi. Tu je i pitanje slobode, koliko su nasi izbori slobodni, koliko smo zreli u tim trenucima, koliko toga ne vidimo dok smo nekome samo prijatelji i poznanici, koliko su nama ljudske dubine sakrivene sa strane, i dobre i lose. Jer vidimo samo povrsinu, prosto nemoguce je da vidimo toliko duboko. Sa druge strane to sam si kriv birao si sam, podseca na onu jevandjeosku pricu o dvoje sluga, jednom je oprosteno mnogo, al se zato nije libio da uhvati za vrat drugog koji je njemu malo takoreci nista dugovao istim recima -ko ti kriv duzan si mi. Procenat onih starletno-nezrelih i tako dalje kojima brak sluzi za ko zna sta necu da komentarisem, jer je to manje vise konstanta uvek. Pricam o normalnim ljudima od kojih niko nije usao u brak e da bi se razveo il,sa rezervnim planom.

[Јанко]

39 minutes ago, Vladan3 рече

Да, слажем се. Доста примера из житија нагиње ка третирању брака као да улази у вечност. Са друге стране, рецимо, о. Сава Јањић је дефинитивно на страни мишљења да брак не улази у вечност али могу да се повуку паралеле и са твојим "у сасвим другачијој, не-људској контацији" и "за нас незамисливи са садашњег људског аспекта".

Први део је на страни 150 а има још једно краће сумирање на следећој страни 151.

Међутим, што се мене тиче, неки од примера компликују ова расуђивања и опет изгледа да се своди на то како сами брачници на то гледају и какав ће став да заузуму једно према другоме у случају нечијег (ранијег) упокојења.

Дакле, истина је увек (негде) у средини  

Пратим редовно о. Сава, све сам прочитао. Мислим да сва тројица говодимо о истој ствари само помало другачијим језиком.

Нема потребе да компликују, ми сами компликујемо.

[Нифада]

5 hours ago, Јанко рече

 

Аух, колико сам написао и опет комп-конекција варијанта и оде све у першун.

Суштински, хтео сам рећи да имам свој став који је продукт животног опита огледаног кроз Писмо и Предање. У складу је са истима, али се плашим да бих неке саблазнио, многе изиритирао, неке слабе у вери поколебао, а можда некима и натоварио бреме. Но, основа би била замагљена, а то је да све меримо Христом, а Он је Љубав. Љубављу чашћавајмо једни друге.

Ко како улази у брак, то сам мора да разлучи. Зато постоји тајна покајања и исповести, да се (и само)анализирамо, схватимо грешке, преумимо и дођемо у познање Истине. То је циљ који нам је сам Спаситељ поставио, а не колико пута ћемо да се обећамо другој/другом.

Нема општег правила. Све је у личном односу па је и сваки случај за себе. Негде треба са радошћу и хитрином благосиљати други брак, негде дуго испитивати, негде никако не дозволити. (Старлетама забранити улазак и у први брак.  ). Да смо идеални хришћани не би било потребе за разводом. Са пажњом би улазили у исти, са трпљењем и љубављу једно друго подржавали и придржавали, заједно узрастали... Али нисмо, па је инсистирање на једнобрачности постало осуђено на пропаст већ од првих векова "слободног" хришћанства, кад су многи почели да се крштавају јер је то "ин", јер је цар крштен, јер то сви раде, јер ће дете боље спавати, јер се тако ваља...

Замисли, видиш Христа у другом и онда му кажеш "не желим те"??? Неспојиво, зар не? Али огромна већина нас не видимо Њега у њој/њему пре брака. Остало долази по себи и у једном и у другом случају...

Волео бих да могу да (до)чекам време када ће хришћани бити попут оних из првих векова. Ипак, реалније је да чекам васкрсење мртвих и живот Будућег Века.

Има дивних бракова,који трају у љубави и у овом времену.Има и оних који само трају.Не знам да ли је у првим вековима било све идеално,и када је реч о браку,а и црквеном животу.Сетимо се неких коментара и порука апостола Павла упућених Коринћанима,Римљанима,Јеврејима...

[Јанко]

4 hours ago, Нифада рече

Има дивних бракова,који трају у љубави и у овом времену.Има и оних који само трају.Не знам да ли је у првим вековима било све идеално,и када је реч о браку,а и црквеном животу.Сетимо се неких коментара и порука апостола Павла упућених Коринћанима,Римљанима,Јеврејима...

Никад и нигде није било идеално. У Коринту је било неких будибогснама... али опет Павле поучава са стрпљењем, оштро на почетку (да се одлучи тај и тај...), али касније и по икономији (да се прими натраг јер се поправио).

То је било мало стадо, па се свака овчица познавала. Сад оваца ђутуре, пастира доста, али многе "овце" хоће само да се зову овце али нису, многи пастири хоће да се зову пастирима али нису... И заиста је и дан-данас право Христово стадо - мало стадо. Ето, многи ће се наћи прозваним, но ја никог лично не прозивам. Само констатујем оно што сви видимо око себе - да је мало истинских хришћана који се својски труде да живе јеванђелски. Нека се свако загледа у себе...

[Vladan :::.]

12 hours ago, Снежана рече

извини ти,  волела бих да се укључиш у разговор и на  другим темама.

 

Све је у реду. Осим тога "Молим вас..." је било у множини и није се само на тебе односило.

Хвала ти за поверење за друге теме али тешко да ћу ишта моћи у скорије време да допринесем на неким другим темама јер и за ову одвајам од одмора. Баш ако ми се укаже на нешто где би могао да будем на корист другима пробаћу ако могу да допринесем...

[Toma]

Поставља се питање - која је оригинална, изворна воља Божија?
Како је Он намислио да изгледа безгрешан брак наших прародитеља Адама и Еве?

Видимо да Господ каже (реагује на тему брака и развода):
"Али у почетку није било тако".

Можда ће неки који још увек нису у браку, када прочитају
одговор на ово питање, тежити таквим односима и таквом
браку у свом животу, са вољеном особом.

[obi-wan]

15 hours ago, Vladan3 рече

Да ли то што су двоје једно тело (суштина брака) престаје смрћу (једног од) тела? Ако да, онда брак не улази у вечност (јер су тамо као анђели који се не жене и не удају) и (зато) није проблем да се опет склопи брак (иако је блаженије остати удов/девствен).

Pa naravno da ne prestaju da budu jedno telo, brate, i naravno da su to zauvek u vecna vremena. Inace - kakvog uopste smisla moze da ima vencavanje u Crkvi? Kako moze jedna kompletna tajna Crkve da nema veze sa vecnoscu? Zasto bi onda drugi brak Crkva blagosiljala sa zaloscu, kako veli Zlatoust? I sta bi onda uopste sprecilo Crkvu da blagosilja svaki naredni "brak", ma koliko ih imalo?

Kako to lepo veli Pavle Evdokimov - "na Zapadu kazu 'dok nas smrt ne rastavi', a za nas Pravoslavne vazi ono hristoliko i hristoceznjivo 'dok nas smrt sasvim /zauvek/ ne ujedini' ". Jednom za sva vremena i svu vecnost - to je jevandjelski i bogocovecanski ideal, sve drugo osim toga je snishodjenje i popustanje ljudskoj palosti i raslabljenosti. Iako i to na korist, naravno, da bi se sprecilo vece i gore zlo.

[Vladan :::.]

10 hours ago, Toma рече

Како је Он намислио да изгледа безгрешан брак наших прародитеља Адама и Еве?

Он то одмах након стварања и каже: "рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.".

Из даљег текста се види да они то треба да постигну тако што ће постати једно тело, и да кроз помоћ жене мужу раде у рајском врту и владају природом достојно оних створених по обличју Божијем.

Како ћемо то ми да пренесемо на наш данашњи хришћански живот је већ нешто што сваки пар мора да проналази уз помоћ Божију.

[Vladan :::.]

9 hours ago, obi-wan рече

Kako moze jedna kompletna tajna Crkve da nema veze sa vecnoscu?

Отац Сава Јањић је то гледиште објаснио у једном од одговора некоме ко је питао зашто би био проблем да и Господ Исус Христос има жену као и остали људи. Ставио сам и линк да прочита кога занима и тај начин расуђивања о овоме. Као што рекох раније неки примери се у ово по мени не уклапају.

Поред овога, нисам сигуран ни какав тачно однос са вечношћу имају и друге свете тајне тј. да ли би и на који начин постојале и у вечности. Рецимо исповест, причешће, јелеосвећење па и свештенство. Овде изузимам подразумевано тј. да нас све тајне воде ка вечности.

 

9 hours ago, obi-wan рече

I sta bi onda uopste sprecilo Crkvu da blagosilja svaki naredni "brak", ma koliko ih imalo?

Ово је занимљиво. Други брак се, како кажеш по Златоустом, благосиља са жалошћу. Трећи брак је такође дозвољен и он је уклоњива брачна сметња тј. могућ је и четврти брак. Четврти брак је неуклоњива брачна сметња тј. после њега је немогуће ступити у још један (пети) брак у нашој Цркви.

Постоји и изузетак са благосиљањем са жалошћу за други брак а то је ситуација да је један од брачника првобрачни а други другобрачни. Тада се не служи служба по снисхођењу (као када су обоје другобрачни) већ пуно, право, првобрачно венчање (за обоје). Ако нешто (суштински) није у реду са другим браком, онда ово, мислим, не би било могуће.

Даље, ако нешто није у реду са другим браком онда то исто (и ваљда још и више) није у реду са трећим и (још и више са) четврим али се ипак и то дозвољава. Зашто? Казати да је то само и једино снисхођење због слабости је недовољно за мене јер ми је тешко да замислим њих петоро у браку у вечности. Четири брака, чини ми се, је превише чак и за људску слабост. Мислим да постоје још неки разлози као и неко објашњење зашто баш четири а не три или пет бракова.

Међу тим другим разлозима је вероватно и тај што се брак, ипак, посматра као да не прелази у вечност или не бар на такав начин какав је на земљи и онда сходно томе може да буде и други брак. Када је Исус упитан о жени у јеванђељу која је имала седам мужева и са ким ће бити о Васкрсењу он је одговорио: "Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.". Дакле, изгледа да неће бити ни са једним од њих нити са свих седам (јер више нема "женског ни мушког" и постају као анђели).

Што се тиче броја дозвољених бракова (за сада четири) има прича у јеванђељу која можда то објашњава али се бројеви баш не слажу:

"16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо.
17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;
18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.
19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк."

Ово можемо да тумачимо на два начина:

- пет мужева је у реду али шест није и шести ти није муж; (дозвољено је пет бракова)

- са петим браком си прешла границу и сада ти ни овај није муж. (дозвољено је четири брака).

 

На остало што си писао има већ одговора у ранијим постовима.

[obi-wan]

Vidis brate, ja sam diplomirao iz kanonskog prava i to bas na temu drugog braka svestenika i laika, i u tome citajuci "Svestene kanone Crkve" (koje je priredio vl. Atanasije) nisam nasao nigde da se tako nesto govori o trecem a kamoli o cetvrtom braku, vec ono sto sam napred napisao, naime, da se na treci (osim u izuzetnim slucajevima) i svaki drugi pokusaj braka gleda kao na mnogozenstvo, tj. kao na nesto gore i od same preljube. Inace, kakvog bi onda smisla uopste imale Zlatoustove reci, zar ne bi one onda bile samo jedno obicni praznoslovlje? Da li bi jedan vaseljenski Otac dopustio sebi tako nesto? Naravno da je to besmisleno i pomisliti.

A u kazivanju o Hristovom razgovoru sa sadukejima, nije poenta pitanje braka kao takvo, nego pitanje Vaskrsenja, jer pripadnici sadukejske sekte nisu verovali u Vaskrsenje, pa su plitkim i jednookim pitanjem o braku pokusali da doskoce Hristu i uhvate Ga u nekom toboznjem neznanju. On im je naravno odgovorio ono sto svi znamo, ali je bitno da to mesto Oci tumace tako da recimo Teofilakt Ohridski kaze (parafraziram, ali je taj smisao bez ostatka, a ako bas treba naci cu to mesto): "... o nerazumni sadukeji, pa naravno da bi zena pripadala (= i tada, po Vaskrsenju) samo svom prvom muzu", jer su je ostali uzimali samo po strogom slovu leviratskog zakona, koji je bio tu da obezbedi da maleni narod jevrejski ne nestane sa lica zemlje.

U tom svetlu, sasvim slicno, tumaci se i mesto sa sv. Fotinom (Samarjankom), tj. razgovor Hrista i nje na Jakovljevom bunaru, koji si naveo - Hristos joj kaze da je imala 5 muzeva u smislu da je i tu daleko presla sve granice, ali je bar probala da to lici na zakonski brak, dok kod sestog coveka ne samo da nije u pitanju ni pokusaj braka (tj. makar imitacija), nego je u pitanju obicno i isprazno bludnicenje bez ikakve odgovornosti. Dakle, poenta ovog razgovora opet nije brak sma po sebi, nego Hristovo nastojanje da razbije ljusturu neosetljivosti i neznanja oko zene, inace bi izaslo da Sam sebi upada u usta kad na drugom mestu kaze "sto je Bog sastavio, covek da ne rastavlja". U prilog tome, naravno, ide i nastavak samog razgovora, koji neocekivano i naglo prelazi sa njenog licnog zivota na mesijanska ocekivanja Jevreja i Samarjana.

I jos, bas tad, kad su Ga pitali "sto je Mojsije rekao da se zeni da knjiga otpusna?" (tj. zasto je Mojsije dozvolio druge brakove, i rekao samo da se zeni da svojevrsna sudska potrvda o razvodu, a Ti ne dozvoljavas, odnosno zagovaras samo jedan brak), On je odgovorio da je Mojsije to dao uzimajuci u obzir tvrdokornost ondasnjih ljudi, tj. kako Oci tumace - da bezocni muzevi ne bi ubijali zene (doslovno ubijali!) jer ne zele da zive sa njima, dozvoljeno im je (dakle, po ogromnoj njihovoj raslabljenosti) da se razvedu pre nego da dodje do tragedije. Zato i kaze u produzetku istog mesta "nego vam kažem da ko otpusti svoju ženu, sem zbog preljube, i oženi se drugom, čini preljubu, i ko se oženi otpuštenom, čini preljubu".

Sto se tice misljenja o. Save, uz svo duzno postovanje prema njemu, ipak je u pitanju samo teologumena, bas kao sto je i Janko primetio.

Drugim recima - od svega onog sto sam do sad imao prilike da procitam ili cujem o braku, nisam nikako stekao drukciju sliku nego da je brak zaista puna tajna koja pocinje ovde, a uvire u vecnost i nastavlja se u njoj bez kraja. Razlika jeste u tome sto u vecnosti nema telesnih odnosa, ali to je jasno, jer su telesni odnosi rezervisani za ovaj vek i ovakav svet, odnosno, brak i nisu samo i nisu pre svega telesni odnosi, nego tajna bogocovecanske ljubavi, pa tako ne moze a da se ne nastavi u vecnosti. Bas kao sto i Pavle bogoslovstvuje o tome, pa kaze "tajna je ovo (= brak) velika, a ja mislim na Hrista i na Crkvu". Brak je, dakle, nista manje nego slika ljubavi Hrista prema Crkvi i obratno, toliko je uzvisen.

Takodje, mogli bismo da pomenemo i primere ljudi koji su samo kao zarucnici ocuvali svoju jednobracnost (npr. sv. Makrina), smatrajuci svoje zarucenje vec potpuno pocetkom braka (sto, naravno i ocigledno i jeste tako). Kad je, recmio, njen zarucnik oboleo i preminuo, ona je ostala udova do kraja zivota, iako je realno mogla da stupi u drugi brak a da time nista ne pogresi. Zato sam i govorio o idealu jednobracnosti u proslim porukama, a ideal nije isto sto i kanon ili obaveza.

Naravno, ovde pricamo jednu zanimljivu i siroku pricu, nevezanu za tebe licno.

[Vladan :::.]

5 hours ago, obi-wan рече

nisam nasao nigde da se tako nesto govori o trecem a kamoli o cetvrtom braku

Ја сам нашао у Брачним правилима СПЦ из 1994.

http://www.rastko.rs/bogoslovlje/bracna-pravila/

Ако су она у колизији са Канонима или новозаветним текстом онда то превазилази нашу дискусију и остаје да свако расуди сам за себе.

Што се осталог тиче и тумачења новозаветног текста мораће свако кога то интересује појединачно да се озбиљно тиме позабави и пронађе најверодостојније тумачење. Ја сам за разна места читао и разна тумачења и учитавања теолошких ставова и релативизације и неразумевања. Можда ћу у неком наредном периоду имати времена да се посветим истраживању и детаљној егзегези тих места али за сада ћу се задовољити оним што овде од свих вас прочитам и из тога извучем као релевантно.

Свако добро и хвала на доприносу да сви могу да чују различите ставове о овој осетљивој и тешкој теми.

[Јанко]

10 hours ago, obi-wan рече

U tom svetlu, sasvim slicno, tumaci se i mesto sa sv. Fotinom (Samarjankom), tj. razgovor Hrista i nje na Jakovljevom bunaru, koji si naveo - Hristos joj kaze da je imala 5 muzeva u smislu da je i tu daleko presla sve granice, ali je bar probala da to lici na zakonski brak, dok kod sestog coveka ne samo da nije u pitanju ni pokusaj braka (tj. makar imitacija), nego je u pitanju obicno i isprazno bludnicenje bez ikakve odgovornosti.

Видиш, брате Оби, ово је само једно од тумачења.

Друго је да је св. Фотина била управо пример левиратског брака, где су је удавали по том правилу без њене сагласности и воље, мученица којој су други кројили судбину. Она и долази на студенац у подне не зато да би се сакрила од људи због срамоте (срамног и блудног, свима познатог живота у том месту), већ због многих послова јер зна да у време сиесте (подне, сви су у кућама због врућине) нема никог на зденцу паће брзо обавити потребу да наточи и однесе воду. У прилог овој тези је и њен углед - она одлази и прича о Христу и многи су поверовали (жени блудници???), а који су сумњали дошли су да га виде па су ускликнули славодобитно да сад не верују због њених рече+и већ зато што се сами уверише (ко ту има већу веру, она или они?).

Ово само у прилог шир(ин)е расправе. 

10 hours ago, obi-wan рече

nego da je brak zaista puna tajna koja pocinje ovde, a uvire u vecnost i nastavlja se u njoj bez kraja. Razlika jeste u tome sto u vecnosti nema telesnih odnosa, ali to je jasno, jer su telesni odnosi rezervisani za ovaj vek i ovakav svet, odnosno, brak i nisu samo i nisu pre svega telesni odnosi, nego tajna bogocovecanske ljubavi, pa tako ne moze a da se ne nastavi u vecnosti. Bas kao sto i Pavle bogoslovstvuje o tome, pa kaze "tajna je ovo (= brak) velika, a ja mislim na Hrista i na Crkvu". Brak je, dakle, nista manje nego slika ljubavi Hrista prema Crkvi i obratno, toliko je uzvisen.

Опет ћу се вратити свом мишљењу,које није у супротности са овим горенаведеним - СВИ ћемо бити ЈЕДНО У ХРИСТУ. Ово је догма и основа, самим тим брак овде је слика односа тамо, али НЕ ОДНОСА У ЉУДСКОМ СМИСЛУ. Брак је основа породице, а ова икона Тројице. Као што човек своју боголикост не заснива на свом и Божијем спољашњем физичком изгледу, тако и брак: двоје су једно не зато што су се -да будем вулгаран- додирнули телима изнутра и разменили заувек телесне течности, већ због иконичности јединства Христа и Цркве=свихнасуЊему. Ту лежи и одговор о послушању жене=Цркве мужу=Христу. 

Икона и Истина...

[Јанко]

5 hours ago, Vladan3 рече

Ја сам нашао у Брачним правилима СПЦ из 1994.

http://www.rastko.rs/bogoslovlje/bracna-pravila/

Ако су она у колизији са Канонима или новозаветним текстом онда то превазилази нашу дискусију и остаје да свако расуди сам за себе.

Што се осталог тиче и тумачења новозаветног текста мораће свако кога то интересује појединачно да се озбиљно тиме позабави и пронађе најверодостојније тумачење. Ја сам за разна места читао и разна тумачења и учитавања теолошких ставова и релативизације и неразумевања. Можда ћу у неком наредном периоду имати времена да се посветим истраживању и детаљној егзегези тих места али за сада ћу се задовољити оним што овде од свих вас прочитам и из тога извучем као релевантно.

Свако добро и хвала на доприносу да сви могу да чују различите ставове о овој осетљивој и тешкој теми.

"Ова Правила донео је, на основу члана 1 Закона о Српској православној цркви (!!!) и члана 69 т. 13 Устава Српске православне цркве(не канона), Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

Правила ступају у живот кад се објаве у службеном листу Српске православне цркве, а обавезну снагу добијају дана 1. септембра 1934. године. (АСБр. 126/Зап. 191 из 1934.)

Усвојено на XXIII редовној седници Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, дана 27. маја (9. јуна) 1933. године под Зап. бр. 161 у Сремским Карловцима"

(исти извор)

Уметнуто у заградама и болдовано од моје маленкости.

Не види се да је донето на основу тих и тих канона или НЗ... Ако има неки правник па да се позабави члановима Закона-о и Устава СПЦ, ја немам времена...