Други брак (удовице, удовци, разведени)

[Vladan :::.]

22 minutes ago, Јелена011 рече

nije imala strpljenja ni mudrosti da promeni svog muza

Ово је ван теме али хајде... Када се потегне питање промене оног другог природно се намеће и питање до које мере тај други треба да се мења као и ко ту границу одређује и зашто. И ту се ствари компликују и мислим да и нема решења на том путу.

 

У складу са тим нико не може разведеној жени да приговори да није имала мудрости да промени свог мужа када га је она разводом променила 100%  :-)

 

[Јелена011]

2 minutes ago, Vladan3 рече

Ово је ван теме али хајде... Када се потегне питање промене оног другог природно се намеће и питање до које мере тај други треба да се мења као и ко ту границу одређује и зашто. И ту се ствари компликују и мислим да и нема решења на том путу.

 

У складу са тим нико не може разведеној жени да приговори да није имала мудрости да промени свог мужа када га је она разводом променила 100%  :-)

 

Onaj komentar se odnosio na reakcije okoline i iskustva razvedenih kao i udova. Nazalost, ta recenica se cesto cuje kao nametanje krivivce razvedenima. Kao da su se vise...pa sad umetni, vise poteudili, vise voleli, vise sta sve ne ne bi se razveli. Na to se odnosilo, jer ljudi umeju mnogo surovi biti u svom nerazmisljanju i nerazumevanju. Kad neko umre, nekako te "krivice" nema, mada ima ako neko boluje nadje se po neki pametnjakovic sa recima e da verujes Bog bi te izlecio. Al smrt ne ostavlja tu vrstu krivice sa kojom,se supcavaju razvedeni.

[Vladan :::.]

8 minutes ago, Јован рече

Као отац троје деце, који живи сам са децом од 8, 6, и 5 година ево скоро 2. године, могу да ти пружим велику подршку и молитве Господу за здравље тебе и твоје деце. Тако је вероватно најбоље за све нас. Борба мора да траје а женица ће доћи једнога дана.

Децу треба да васпитамо у добре људе али има неко ко нас преваспитава и треба да му верујемо да добро ради тај посао.

Свако добро...

Свака част на дуготрпљењу и вери, још ако су то све женска деца као код мене...

Господ нека се нађе и нама и вама.

[Vladan :::.]

9 minutes ago, Јелена011 рече

recenica se cesto cuje kao nametanje krivivce razvedenima

Да јасан ми је контекст као и да се често чује као аргумент за нешто. Ја сам показао бесмисленост тог аргумента нарочито ако се изведе до краја и нарочито ако се примени на разведенима (осим случајева где је неко наркоман, криминалац и слично).

[Јелена011]

Mnogo trazis, sad jos i logiku da ima neko ko crno belo gleda na zivot. Pa ne bi bio takav da uopste konta logiku kad tad bi stavio prst na celo i rekao ma daj koga lazem nema logike da je sve tako jednoznacno

[Vladan :::.]

4 hours ago, Toma рече

Vladane,

to što ti želiš je dobro, časno i sasvim prirodno. Zato od traženja ženice - ne odustaj!

Decu koju imaš - čuvaj i vaspitavaj, Bogu se moli za njih i od traženja ženice - ne odustaj!

Posao koji imaš - radi, pošteno i kvalitetno, Bogu zahvaljuj za njega i od traženja ženice - ne odustaj!


 

Хвала ти Томо на подршци и охрабрењу.

Иначе, када бих имао дара, ово би могло и у неку мелодију да се стави!

[АлександраВ]

1 hour ago, Vladan3 рече

ово би могло и у неку мелодију да се стави!

Не одустај! Подсећа ме на - Радуј се! из филма Тврђава.

Са стегнутим зубима и стиснутим песницама - радуј се!
Зато што си жив.
Радуј се

плавом небу и пурпурним зрацима сунчевог изласка.
Радуј се

бисерним капима кише. Јер немаш чему другоме.
Радуј се

очајном радошћу рањеног војника, премореног крвавом борбом.
Иако је битка изгубљена - застава није спуштена. И оружје није предано.

И не бежиш посрамљен, зато што немаш куда да бежиш. Можеш само да останеш до смрти.

А када не остане ништа друго, радуј се узвишеном радошћу, због ближњих својих.
Радуј се

туђој љубави и звонком смеху туђе деце.
Радуј се, чак и када су облаци тамни, радуј се!
Радуј се,

по киши или блату!
Радуј се

и ликуј, презирући бол.
Зато што је твоје име Човек!

[Brestovi]

U proslosti ne tako davnoj udovici koja nije imala dece ili samo jedno dete rodbina muza bi ponudila da se ona vrati kod svojh roditelja sa detetom ili bez njega.Roditelji ili braca bi prilicno brzo udavali svoju sestru, dete bi ostajalo kod roditelja .Udaja bi bila brza da se udovici ne cuje los glas , da sto manje misli na pokojnog supruga i da sto bezbolnije krene u stvaranje druge porodice.Tamo gde je bilo dvoje ili vise dece udovica bi ostajala u domu svog pokojnog supruga , i vodila racuna o deci domacinstvo i cuvala obraz svoj i svog supruga..Udovci bi se odmah zenili bez obzira ima li dece ili ne.To je bilo vrlo prakticno i celishodno ima takvih primera koliko hocete.Retke su bile porodice gde bi udovica povela i svoje dete u drugi brak.Razloga za ovo ima koliko hocete da se sacuva pokojnikova kuca ,imovina i ime a sve to ne moze u kuci drugog muza.To je bilo  tako dok je porodica bila bitna .O udovici su se svi starali i pomagali je i narocito se postovala ona koja je se nije preudavala nego osstala sa svojom decom i zivela casno.Danas je drugacije deca ostaju sirocici i kod zivih roditelja jer se roditelji razvode i zive odvojeno ,ako mogu raspustenice da zive odvojeno i same, udovice imaju na to pravo jos vise.Niti je bitna porodica ,niti cast i postenje .Oni koji su casni i posteni, oni i sada resavaju taj problem na castan nacin mada je sada mnogo teze .Ne postoji  porodica iza  udovice koja bi je pomagala (udovac je bio jedinac,njegov otac je bio domazet i slicno)sve ona mora sama .Jos jedan razlog da porodice trebaju imati vise dece.Udovcima je isto bilo tesko jer pored toga sto su brinuli  o zaradi morali su da se staraju i o deci tako da su se oni odma zenili .Danas  kada nema razlike medju polovima u obavljanju poslova ne vidim zasto ne bi i muskarci sami podizali svoju decu.samo se pri tome pitam da li se time ostvaruje hriscanski i prirodni model porodice.

[aliluja]

Za sve je potrebno vreme... Bio u pitanju udovac... bio razvod... Prvo treba da se odboluje i mislim da je tu najveća uteha od Gospoda...od ljudi ne toliko jer smo svi manje ili više neutešni.  Koliko će to da traje to je opet volja Božja.... Treba sve vreme da se bude otvoren za prijatelje..za  nova poznanstva... 

Razvedenima treba nešto više vremena da otvore svoje srce, jer ono boli zbog rana... treba prvo da se zaleči da bi imalo snagu da voli..i da bude voljeno.. Razmena ljubavi kroz nezalečeno srce boli,.. i zato ono treba na bolovanje.. da miruje.. da se oporavi. Dok kod udovica /udovaca  to isto srce ne boli zbog rane.. već zbog gubitka... Takvo srce za početak može ispuniti samo Božja i prijateljska ljubav... i nije tako retko da se dogodi da se baš iz te prijateljske ljubavi rodi partnerska ljubav... 

Kada se srcu da vremena...ono se pre i otvori za nove ljubavi... 

Nama ne treba uteha da preguramo... nego ljubav da istrajemo. 

 

 

[Драгана Милошевић]

Прво, пустити врме да одради своје, да зацели ране.

Друго, живот није џа или бу и тређа солуција не постоји. То може само у бапској теологији.

Треће, село мора да прича, не може се свима угодити.

Бог је снисходљив из љубави према човеку.

[Vladan :::.]

5 hours ago, Brestovi рече

U proslosti ne tako davnoj... ... ...

Ево Брестови је већ започео дискусију о томе да удови могу да одаберу и другачије опције осим новог брака а и ја сам желео да се и те опције продискутују због других који размишљају и у другим правцима а користило би им да чују разна мишљења и искуства. Раније се јавио и Јован који је већ две године сам са троје деце а сигурно да има још раличитих случајева.

 

Покушаћу да представим разне опције и мишљења која су нам на располагању а ако сам нешто пропустио ви допуните.

 

Колико сам читао и слушао удовице (а ваљда и удовци) углавном се саветују да остану као што јесу (почевши од апостолских посланица преко светих отаца и до данас). Не сећам се да сам прочитао неко житије да је нека удовица другачије поступила. Св. Јован Златоусти говори да је девство боље од брака исто колико и први брак од другог. Са друге стране, колико знам, изгледа да нема теолошког утемељења да се брачна веза посматра као вечна јер смо након смрти као анђели "и не жене се и не удају", но то је већ друга тема.

Читао сам и примере да се муж и жена, са или без деце, договарају одмах или касније да живе као брат и сестра. У наставку живота неки се раније упокоје а неки или обоје углавном одлазе у манастире.

Имамо вољне и невољне тзв. беле монахе тј. људе који у свету побожним животом живе сами. Неки траже сродну душу неки не или су одустали и живе по вољи Божијој тако како јесте.

Имамо монахе и преподобне и свете од којих су неки отишли у манастир са или без родитељског благослова, са или без благослова живих супружника, неки су децу претходно извели на пут неки нису. Неки су и са женом чак и децом отишли у манастир и имамо и савремене примере за то.

 

Чини ми се да људе најчешће збуњује однос удовства и девства. Овде сигурно има бољих егзегета од мене (и исправиће ме ако грешим) али ћу пробати и ја да објасним. Када ап. Павле говори о предностима удовица да остану удове он то говори у контексту девства јер безбрачни, као што каже, брину да угоде Господу а брачни супружницима. Дакле, удовицама је боље да остану као што јесу јер задобијају девствени начин живота и поштеђене су брачних брига. А могу и да се удају за кога хоће, и и тако добро чине, само ако је у Господу. Нису, дакле, дужне да брачну везу посматрају као везу у вечности него могу да се удају поново (ако мисле да не могу да издрже узвишенији удовички/девствени начин живота).

 

И на крају један пример за који још нисам чуо али на основу горе реченог није за неке изузетне људе немогућ. Рецимо да имамо удовца и удовицу којима је из неких разлога потребан супружник али не желе ни да повреде своје претходне брачне везе односно посматрају их као вечне. Такви људи би могли да живе као брат и сестра (ако су већ могли законити првобрачни супружници могу и они), могу можда и да склопе други брак (рецимо због практичних разлога), могу да имају утеху заједничког живота али и да сачувају своје претходне емоције и, да тако кажем, везе. Можда се касније одлуче на пуну заједницу а можда не.

Ја овако нешто не бих могао, јер да сам желео да будем монах (девственик, на било који начин) не бих се женио ни први пут.

Међутим ово ми је као хипотетички пример интересантно јер омогућава да се удовство, девственост, други брак и развод посматрају и кроз неуобичајене примере из житија и савременог живота.

[aliluja]

20 minutes ago, Vladan3 рече

Ево Брестови је већ започео дискусију о томе да удови могу да одаберу и другачије опције осим новог брака а и ја сам желео да се и те опције продискутују због других који размишљају и у другим правцима а користило би им да чују разна мишљења и искуства. Раније се јавио и Јован који је већ две године сам са троје деце а сигурно да има још раличитих случајева.

 

Покушаћу да представим разне опције и мишљења која су нам на располагању а ако сам нешто пропустио ви допуните.

 

Колико сам читао и слушао удовице (а ваљда и удовци) углавном се саветују да остану као што јесу (почевши од апостолских посланица преко светих отаца и до данас). Не сећам се да сам прочитао неко житије да је нека удовица другачије поступила. Св. Јован Златоусти говори да је девство боље од брака исто колико и први брак од другог. Са друге стране, колико знам, изгледа да нема теолошког утемељења да се брачна веза посматра као вечна јер смо након смрти као анђели "и не жене се и не удају", но то је већ друга тема.

Читао сам и примере да се муж и жена, са или без деце, договарају одмах или касније да живе као брат и сестра. У наставку живота неки се раније упокоје а неки или обоје углавном одлазе у манастире.

Имамо вољне и невољне тзв. беле монахе тј. људе који у свету побожним животом живе сами. Неки траже сродну душу неки не или су одустали и живе по вољи Божијој тако како јесте.

Имамо монахе и преподобне и свете од којих су неки отишли у манастир са или без родитељског благослова, са или без благослова живих супружника, неки су децу претходно извели на пут неки нису. Неки су и са женом чак и децом отишли у манастир и имамо и савремене примере за то.

 

Чини ми се да људе најчешће збуњује однос удовства и девства. Овде сигурно има бољих егзегета од мене (и исправиће ме ако грешим) али ћу пробати и ја да објасним. Када ап. Павле говори о предностима удовица да остану удове он то говори у контексту девства јер безбрачни, као што каже, брину да угоде Господу а брачни супружницима. Дакле, удовицама је боље да остану као што јесу јер задобијају девствени начин живота и поштеђене су брачних брига. А могу и да се удају за кога хоће, и и тако добро чине, само ако је у Господу. Нису, дакле, дужне да брачну везу посматрају као везу у вечности него могу да се удају поново (ако мисле да не могу да издрже узвишенији удовички/девствени начин живота).

 

И на крају један пример за који још нисам чуо али на основу горе реченог није за неке изузетне људе немогућ. Рецимо да имамо удовца и удовицу којима је из неких разлога потребан супружник али не желе ни да повреде своје претходне брачне везе односно посматрају их као вечне. Такви људи би могли да живе као брат и сестра (ако су већ могли законити првобрачни супружници могу и они), могу можда и да склопе други брак (рецимо због практичних разлога), могу да имају утеху заједничког живота али и да сачувају своје претходне емоције и, да тако кажем, везе. Можда се касније одлуче на пуну заједницу а можда не.

Ја овако нешто не бих могао, јер да сам желео да будем монах (девственик, на било који начин) не бих се женио ни први пут.

Међутим ово ми је као хипотетички пример интересантно јер омогућава да се удовство, девственост, други брак и развод посматрају и кроз неуобичајене примере из житија и савременог живота.

Pretpostavljam... da je moguće nastaviti živeti u devstvenosti.. ali i da je taj podvig jednog mirjanina ili mirjanke (pogotovo u reproduktivnom dobu) veoma težak ako su u svetu... Mislim da je nešto drugačije  kada čovek ili žena u starijem dobu izgube partnera... mada ni starost nije garancija za devstvenost... Najveći problem predstavlja to.. što mi ljudi imamo potrebu uz nekog da pripadamo i dokle god tu potrebu osećamo.. to i jeste želja našeg srca... i ne treba je gušiti kao da je nešto loše.. ili je želeti izbaciti.... 

Naše srce i pored toga teži da ugodi Gospodu najbolje što može... A posto mi ne znamo šta je Dragi Gospod predvideo za nas...pada nam veoma teško videti pravi put.  Nama preostaje samo da se molimo i prinosimo duhovne žrtve koliko ko može... Verujem da će u tome Gospod prepoznati kolika je naša želja da mu ugodimo... ali ipak on ima zadnju reč, jer vrlo dobro zna šta nam je na spasenje... i zna da je put u pakao takodje potpločen našim najboljim namerama.... 

Zato lestvica po lestvica.. bez preskakanja... 

 

 

 

 

[Јелена011]

Bilo je tema o tome kako mi pravoslavni puno toga o braku, bezbracnosti, devstvenosti u stvari razumevamo kroz jednuvsasvim pogresnu u stvari latinsku praksu i teologiju. Te fore da su telo i telesno nizeg reda odnosno "gresniji" od duhovnog, neka posmatranja tela kao prljavog, gresnog, odnosa supruznika kao manje vrednih.

Preveliki uticaj kaluđera rekla bih, a za to i za prvo i za svebracne postoji jedan lek koji se zove o Justin Savinski koji je to lepo plasticno objasnio da plasticnije ne moze.

Cim covek krene da kalkulise "e sad cu ovako jer je to blagocestivije", on upada u zamku gordosti. Ne postoji blagocestivije i manje blagocedtivo. Sto bi rekao jedan divni monah sa KiMa kpga godinama znam -aman bre pa kao da ja ne volim zene, nisam ja dosao ovde da se skrivam od zena i jer mislim fuj to, nego me je monaski zivot vukao od samog pocetka i osecao sam nezadrzivu potrebu da na taj nacin sluzim Bogu. Svi mi duboko u sebi to osecamo, da li smo zaista monasi u dusi ili nismo. A sad siliti bezbracnost jer se valja je kalkulacija i trgovina sa Bogom. "eto vidi me Boze kako se ja podvizavam i mucim ocu nagradu".

Sto se apostola i udovica tice, moramo uzeti u obzir kontekst, kako se tada zivelo. Tada zene nisu mogle da rade, da prehranjuju porodicu, decu, njihova je bila kuca i kvit. Udovica prosto nije imala opcije, ni prihode, ni nasledstvo, nista. I zivela je od milostinje ili ako se neko bas smiluje da se uda ali retko. Toga imamo i danas recimo u Indiji gde su udovice potpuno obespravljene, zavrsavaju na ulici, pa idu po sklonistima koje razne nvo pokusavaju da otvore da zbrinu zene. Jer makar i kao devojka ostala udovica (kako se udaju kao devojcice to nije cudno) ona je dozivotno osudjena da ostane sama. Njeni je ne prihvataju, muzevljevi takodje i kraj. Kao sto su nekad u arapskoj kulturi postojali obicaji da kad te muz izbaci, smes da ponese iz kuce samo ono sto imas na sebi i odatle toliko nakita po njima. Toga je bilo kod nas, zena se rađala za tudju kucu i razvedena il udova natrag nije imala kud. Ko ce hraniti jos jedna usta.

Sve su to obicaji koji sa zdravim hriscanstvom veze nemaju, al kao sto je bio savet da robovi se ne dizu protiv gospodara ne tumacimo tako da je hriscanstvo bilo za robovlasnistvo tako ni pvo. Samo sto hriscani nisu za razliku od sad zeleli da se petljaju u politiku i obicaje lokala niti da menjaju drustvena uredjenja nego su ih prihvatali kao nuznost, kao dopustenje. Preveliki skandal na sve sto je hriscanstvo donelo da jos zagovara drugi brak, i tako dalje, pa u to doba sa ljudima koji su tako mislili bio bi kurslus.

Nismo ni svesni koliko smo loseg pokupili bas od latina, o toj blagocestivosti, uzdrzanju i tome slicno i potpuno iskrivili odnos i ka telu i ka svemu. Telo jeste hram duse, nipodastavati prirodu i gusiti je dovodi dp dusevnih i duhovnih ozbiljnih poremecaja. Pozvani smo na preobrazaj, al on se ne desava preko noci pa i Bog je to lepo uredio, da s godinama se polako smiruje telo. A ne sad ostanes sam u dvadesetoj i udri, pa sile nema da neko to izdrzi. U manastiru da, al tad ga drzi poslusanje i molitva, u svetu toga nema. A ici u monahe na,silu rusi slobodu od Boga nam datu. Razveden, udovac covek il zena sa decom treba malo i da se smire i da svoje zelje za "blagocestivoscu" stave po strani jer su potrebe dece vaznije od njihove zelje da budu podviznici.

[obi-wan]

On 8/17/2016 at 13:35, Дијана. рече

Nasa Crkva blagoslovi i drugi i treci brak

Nisam imao vremena da citam sve, ali ovo mi je odmah privuklo paznju, pa nekako osecam obavezu da odgovorim i kazem 2-3 reci.

Crkva svakako dozvoljava drugi brak, iako ga nikako ne ohrabruje, nego podstice verne da zive i udovi, i tako ostanu verni svom prvom i (u stvari) jedinom supruzniku. Kao sto veli Zlatoust - prvi brak Crkva blagosilja s radoscu, drugi sa zaloscu. Mnogo je primera iz Predanja koji govore u prilog ovome, da sad ne nabrajam. Ponavljam - Crkva svakako dozvoljava drugi brak, ali ga ne ohrabruje, vec radije podstice verne da porazmisle i ako je moguce uz Boziju pomoc ostanu verni jevandjelskom idealu jednobracnosti.

Treci brak Crkva ne blagosilja, vec do njega moze eventualno da dodje samo po izricitoj dozvoli pomesnog episkopa, koji je duzan da molbu bracnika koji to trazi pazljivo razmotri, i da onda shodno covekoljublju i potrebi, a vodeci racuna i o etosu Crkve kao temelju naseg zivljenja, uradi ono sto je najbolje. Inace, u samom kanonskom pravu Crkve ne postoji pojam treceg braka, jer se takvo ponasanje prakticno posmatra kao mnogozenstvo, tj. kao gore i od same preljube.

Izvinjavam se sto ovako upadam, ali eto, koliko da na vreme malo razjasnimo neke stvari.

[obi-wan]

2 hours ago, Vladan3 рече

Ја овако нешто не бих могао, јер да сам желео да будем монах (девственик, на било који начин) не бих се женио ни први пут.

Oprostices mi sto ovde necu da se slozim sa tobom, a eto privukla me prica iz vise razloga, jedan je taj da vidim da smo i jednim delom (bivse) kolege. U svakom slucaju, nije ti dobra ova analogija, jeste da Crkva neizostavno snishodi nasim slabostima - pa to u stvari radi neprestano, ne samo po ovakvim pitanjima, nego uopste - ali je dobro da se malo prodiskutuje o tom idealu jednobracnosti, koji je danas maltene pa sasvim odbacen i zaboravljen.

Da ne bude zabune - nemam nameru da ti bilo sta popujem, daleko bilo, ali sav kantar se najcesce baca na stranu "lako cemo", dok medjutim malo ko uopste i pominje taj ideal jednobracnosti. Koliko vidim, ovde na temi to niko osim mene nije ni pomenuo. Mozda sam nesto preskocio jer sam na brzinu pres`o preko teme, to ne iskljucujem.

U svakom slucaju, kako neko rece parafrazirajuci velikog Pavla - u Carstvu Bozijem se ne zene niti udaju, ali se i ne razvode. Zelim ti mnogo Njegovog nevidljivog melema da zaleci bol i potres, a uza sve to i obilje blagorazumnosti i trezvenja da pametno odlucis sta i kako dalje. Jer, kome se vise da, vise mu se i trazi...

Ako se razvije prica dalje, nemam nista protiv da i sam ucestvujem koliko mogu i umem.

Svako ti dobro i zdravlje i uteha, i tebi i tvojoj decici.