Други брак (удовице, удовци, разведени)

[Данче*]

12 minutes ago, Toma рече

Dejane,

Vladan3

[JESSY]

znam dosta primera gde su muskarci ozenili zene sa decom i obrnuto...verujem da postoje problemi koje porodica u tom slucaju moze da napravi, ali se ipak takve stvari desavaju i to je sasvim normalno...uz molitve Gospodu i Bogorodici , postoji nada da to bude i verujuca osoba...Vladane, ti si veoma hrabar covek i neka ti Gospod da snage i zdravlja da izneses svoj krst i pomogne ti da odgajis svoju decu...

[Плаво Небо]

3 hours ago, *Jелена* рече

Mozda ja nemam jasnu sliku ali mi se cini da je zaista kako Dijana kaze redak slucaj da se zene sa decom ponovo udaju danas. Skoro je preslo u pošast to koliko muskarci danas barem za Srbiju kako mi se cini traze zemaljsko blago i u tom smislu. Do te mere da nemaju ni osnovnog covestva da pokazu da su muskarci, jaci, sposobni da budu oslonac pa makar da se bore zajedno ako nista drugo, kamo li vere neke ozbiljne. Toliko primera zena znam divnih majki koje su same pa zar niko makar od hriscana ne stavi prst na celo pa kaze zar nije blagocestivije i pred Bogom i pred rodom(ko ce da gradi ovu zemlju ako ne mi) da takvoj zeni pomogne bude oslonac nego da juri kojekave svoje ideale sta ti ja znam sta li jure ne znaju ni oni.

A takodje i obratno za devojke i zene vazi.

Ljudi koji su ostali sami sa decom u Sr ko da su stigmatizovani narocito i najpre od onih koji su u boljoj finansiskoj situaciji.  To mi je potpuni fenomen do kolikih kompleksa je dosao nas narod u svom stradanju.

Iskreno se nadam da cu procitati ovde neko misljenje naosnovu primera suprotno od mog.

Не знам такав пример, али знам мушкарца који нема ништа против да ожени жену која има децу, и која је било разведена, било удовица. По његовом схватању, зашто одустати од благочестиве особе ако је Љубав обострана. Чак и његови родитељи одавно имају такав став, а за децу кажу да и та њена деца могу више пажње и Љубави да му посвете него његова рођена деца ако би их имао са том женом. Никад се не зна.

[Vladan :::.]

2 hours ago, Јелена011 рече

Dopustite sebi vreme da odbolujete, da nađete svoj mir i sami. Pogotovo posle bolesti, pa to je ogromna trauma i za vas i za decu.

Grozne li fraze al zaista Bog zna zasto vam je namenio taj krst. Mozda je bolje kao trenutna opcija da nađete ako finansijski mozete nekog da vam pomogne oko kuce i dece za pare, ako vam devojcice idu u vrtic jos bolje i da date sebi oduska da se slegnu sva pomesana osecanja.

Јелена је у праву и управо тако углавном и поступамо.

Ова наша прича (супруге, мене и деце) која траје већ две године је протресла целу нашу локалну Цркву. Многи више не размишљају исто о себи, породици, супружницима, деци, својој вери, црквеном животу итд. Ако је наша прича на покајање и спасење другима, онда нека то буде и овде. Можда то није овде уобичајено али ево пар цртица да не буде непотребног збуњивања.

Обоје смо завршили Богословски факултет, она је радила као вероучитељица а ја радим још увек. Супруга се достојно хришћанке и мученице носила са својом болешћу и патњама, без роптања и жаљења уз молитву и предавање Богу. Можда недељу дана пред упокојење сама је иницирала тему мог другог брака иако је мени било претешко да о томе разговарам. Неколико дана пред упокојење се исповедала и причешћивала и колико је то болест дозвољавала предала се у миру Богу. Тога дана је била изложена у Саборном храму и на смену су свештеници и ближњи читали псалтир и мали помен а и ми смо стално били ту до увече. Сутра ујутро је одслужена света литургија и опело а затим је из храма пренешена на гробље и обављена је сахрана. Сахрањена је на месту које јој се свидело пре неколико година када је на задушницама била на гробљу са мојом мајком а дан пред упокојење ме замолила да идем и фотографишем да би видела да ли је све како се сећала. И остало што је хтела смо углавном све заједнички расуђивали и испуњавали колико смо могли.

Данас су често са нама моја мајка и ташта као и супругине другарице из Цркве, кумови и парохијски свештеник. Колико ко може имамо помоћ у свему. Будући вероучитељ и сада на распусту имао сам захваљујући свима њима, да се тако изразим луксуз, да на миру проживљавам наш живот и да нађем мир што се тиче супруге и да средим осећања онолико колико брига о троје деце то дозвољава уз много молитава, суза и преиспитивања. Од упокојења супруге прошло је и 40 дана и наше годишњице веридбе и венчања, упознавања, сви дечији рођендани, слава итд. и све то смо сви, колико може да се тако каже, лепо и достојно обележили и прославили. Захваљујући свима деца су заиста добро и Дијана то мало детаљније зна.

Бог зна колико ће времена протећи док се ја потпуно решим за други брак и још колико док некога не нађем и још док се упознамо и још да ли ће то довести до праве породице. У сваком случају спреман сам бар да размишљам и разговарам о томе и да учиним неке прве кораке а све остало је на молитви и благослову Божијем. Све је толико компликовано када су у питању две породице и толико мала вероватноћа да се све сложи да је, мислим, једино могуће ако Господ учини чудо са нама.

Надам се да никога нисам нечим саблазнио, а ако јесам посаветујте, праштајте и помените.

[Јелена011]

Mi vas da posavetujemo, posle svega sto ste prosli na nacin na koji ste prosli? Pa samo mozemo da naucimo od vas ne obrnuto.

Cuvajte se i samo polako, sva ta preispitivsnja slobodno forsirajte. Tu se krije neka zamka za sve nas, kad izgubimo voljene, da se nekako olako pomirimo s tim da je to "Bozija volja". Mislim, u krajnjem jeste, ali imamo puno pravo kao da se porvemo s Bogom i da se i ljutimo i svasta nesto. Mozda ce Dijana znati, ima na forumu tema, "docice amrt i imace tvoje oci", pisao ga je o. Zoran posle tragedije koja je zadesila njegovog prijatelja oca Radivoja Panica ako se secate prosle godine. Ja s telefona ne mogu da se snađem da je nadjem. U redu je i tugovati i biti ljut i rvati se s Bogom. Da, na kraju tog procesa dođe i uteha i smirenje i Bog nam nece dati da padnemo u ocaj, al ako se prebrzo rano smirimo sva ta osecanja ostanu duboko zakopana i posle se projave na razlicite nacine gde ih najmanje ocekujemo.

Ovo vam pisem kao prezivela. Mene je moj suprug kao prijatelj obilazio u bolnici, davno jos, ja sam bila otpisana od strane lekara jos odavno, sta vise ja sam tada bila od onih vernika koji su tako svasta nestocpridavali volji Bozijoj dok jednog trenutka nisam pukla i porvala se s Bogom, to su bili najstrasniji trenuci i najradosniji ujedno u mom,zivotu kad sam skinula sve maske neke lazne poboznosti, slojeve kompleksa, naucenog ponasanja, ustaljenih obrazaca. Iako sam bila mlada, dvadeset i koju, ja sam,po prvi put tad zavapila Bogu -ali bre ne moze tako hocu da zivim. I to bez osecanja krivice. I oziveo me je, i posme zavrsih fakultet, udadoh se za jednog vaseg kolegu, dobismo jedno dete, troje izgubismo, sad cekamo drugo dete. Sve vreme sa macem,iznad glave da koliko sutra mene moze da nema. Sad se zahvaljujuci jednoj divnoj zeni odavde sa foruma otvorio put da posle toliko godina bolesti mogu da nabavim lek koji bi me izlecio, a ja nisam zaboravila one trwnutke,rvanja. Pustite sve naslage onoga sto se ocekuje od vas, drugi nece ziveti vas zivot i nece Bogu odgovarati za njega, svako ce za sebe da da osgovor, jer autenticno ziveo il je samo sledio neka pravila jer se tako valja. Ne odustajte od borbe sa sobom i svim sto svako od nas nosi, neki mrak, neka ljutnja, tuga, pa ne bi Bog stvorio sva ta osecanja da nemaju neku ulogu i ne plasite se da ne zastranite jer da mozete vec bi zastranili. Sve je to normalno. Bog vam nece zameriti ni na jednom osecanju niti misli ako je iz srca vasa, a vreme treba da prodje. Ja verujem da to sto imate decu nece biti smetnja za neki brak u buducnosti, stvarno verujem da mozda iako postoje razni ljudi ipak ima ljudi koji gledaju u coveka, a ne da li ima ovo il ono. Verujem da ima zena i devojaka kojima ne cak "to ne bi smetalo" nego bi volele vasu decu kao svoju. Iako da, nekima ni ja ne bi dala nacrtane ovce na cuvanje

Toma je sve rekao, to sto razmisljate o tome eventualno je sjajno, covek ste, niste uskopljenik. Ima jedna lepa recenica koju rado citiram "mislim da bi Bog vise voleo da se oporavim nego da lazno oprostim", u vasem kontekstu brzo zaboravim. Samo polako da posle vasi izbori ne budu rezultat nuznosti il nekog bega od suocavanja s bolom, nego da se zaista zaljubite i volite i budete voljeni. Ma koliko surovo zvucalo, vasa supruga sigurno ne bi volela da ostanete sami i nesrecni, samo da vas izbor bude iz vasih autenticnih i samo vasih razloga, ne iz okoline i cuda raznih.

Uspomene, ceo zivot i decu koju ste delili sa suprugom vam niko ne moze oduzeti, a ako neka zena krene sa takvim ocekivanjem pokazite joj lepo vrata. Jer vi ste imali zenu i sa njom zivot i snove i nadanja i planove i milion zajednickih stvari koji su deo vas, ako neko ne moze da vas prihvati u celini onda ne vredi muciti se. A ja verujem da ima takvih koje to mogu

[Зосима]

Бата Владане,благонаклон до пода !

Колико смирености и присебности поред тако тешког крста, нека те драги Бог утеши и награди  и свако добро теби и деци !

[Снежана]

побогу људи шта сте утулили...зна се да се прво дете, дуга жена и трћа ракија највише воле

Могу о овој теми да причам из перспективе детета које је одрасло са мајком удовицом или као неко ко је разведен. Остала сам без оца у осмој години, у том периоду (сада могу рећи на жалост) нисам могла да замислим да мог оца неко замени, међутим како сам одрастала моје мишљење се мењало, не због мене саме(јер мој отац је мој отац и нико га и не може заменити), више због мајке, јер како је она имала лепу изреку која сасвим описује стање удовице.."као удовица  ниси нигде пристала", и то јесте сасвим тачно, у осталом врло је неугодно у сваком друштву трпети погледе типа "јао, мученица, јадница...", а верујте ми, људи тако доживљавају удовице.

када је реч о разведеним женама, а па ту је прича још и гора и предрасуде су много веће, бар у нашем народу, "лако је њој она је "слободна" (шта год то значило), до омаловажавајућег и понижавајућег израза "ма распуштеница" који све говори (мада верујем да многи и не знају да је распуштеница - жена која је добила распусну књигу, а не распуштена у понашању). Имам доста другарица које су разведене, и саме су, не својом вољом, и ако су све добре мајке и домаћице, способне, у крајњој линији обезбеђене жене, жене којима не треба ни  спонзор, ни бејбиситерка ни хаусмајстор, а опет саме...

убиће нас предрасуде

[Vladan :::.]

33 minutes ago, Јелена011 рече

... Pustite sve naslage onoga sto se ocekuje od vas, drugi nece ziveti vas zivot... ... ...

Ја нисам желео да се ова тема врти само око мене али игледа да је то на почетку неизбежно.

Занимљиво је да је већину онога што ми је исписала малопре Јелена такође причала и моја ташта, такође удовица.

 

Иначе у једном филму постоји реченица где један од ликова каже нешто слично овоме: "Ја имам 40 и нешто година и одавно не кривим друге за своје грешке." Тако и ја са својим годинама и животом, ако сам већ имао љубав, немам намеру да се бавим интересима, незадовољством, журбом, очекивањима других и сличним.  Све то треба имати у виду али припазити ипак на оно што је најважније.

Једном приликом сам некоме морао да кажем да немам намеру да успомене на супругу избришем прво због тога што је то немогуће а друго зато што не видим ни један разлог. Ако би нека сутрашња жена такође била удовица од ње прве бих то очекивао да разуме и без да ишта објашњавам.

[Дијана.]

1 minute ago, Vladan3 рече

Ја нисам желео да се ова тема врти само око мене али игледа да је то на почетку неизбежно.

Ne na pocetku, nego uvijek je neizbjezno da se tema razvija u svim mogucim i nemogucim pravcima. Ova tema ide sasvim kao i druge slicne. Svi misle da ti treba podrska, utjeha, pohvala, savjet, pa shodno i reaguju, znaci prema svojim predstavama, osjecanjima, umisljanjima, projekcijama.... Najteze je cuti drugoga i stvarno komunicirati. Ali u svemu tome, najbitnija je komunikacija, jer komunikacija je odnosenje, a cutanje je praznina, izolacija.

[Јелена011]

Snezo, ja cuh iz usta "blagocestive persone" koja se vise bavi stanjem u crkvi nego bilo cim izraz -polovnjaca. I znas sta? Mislis da se iko pobunio? Jaoj da nije bio daleko jezik bih mu isekla prvim sto mi dođe pod ruku. Slazem se inace, nad razvedenima je inace stigma veca nazalost, jer naravno po srpski "ima tu neceg". "Da je valjao ne bi ga ostavila\da se brinula o muzu ne bi je ostavio" al sve zacinjeno nekim velom mistike ima neceg

[Снежана]

2 minutes ago, Јелена011 рече

"Da je valjao ne bi ga ostavila\da se brinula o muzu ne bi je ostavio" al sve zacinjeno nekim velom mistike ima neceg

Знаш како Јело...Не суди ми док ме не упознаш, и не конструиши док не чујеш и моју страну приче

[Vladan :::.]

3 minutes ago, Дијана. рече

misle da ti treba podrska, utjeha, pohvala, savjet, pa shodno i reaguju

Нису у криву и хвала свима на томе и што својим писањем испуњавају савет апостола Јакова о посећивању удових јер ви који сте на мрежи другачије и не можете да ме посетите у мојој невољи, како он каже.

Можда ће касније да се у теми појаве питања и мишљења о разним примерима заједничког живота повезаних са разводом и удовима и како на то гледају људи у Цркви. Поставићу и ја можда ускоро када стигнем да лепо склопим о чему сам размишљао.

 

 

[Јелена011]

2 minutes ago, Снежана рече

Знаш како Јело...Не суди ми док ме не упознаш, и не конструиши док не чујеш и моју страну приче

Ma sve jasno, al takvima to nije jasno, ionako je vecina ljudi na toj liniji verujem u nesto ima tog neceg. Bas ih briga za bilo ciju stranu price, njihov svet je crno beo, nijedna bre tufnica nema druge boje. Jok eto probudila si se jednog jutra i resila da ti je bas dosadno i ajde malo da promenis. Jos su mi gadniji svestenici koji pogotovo zeni namecu ostajanje u braku, osecanje krivice i sve po redu. Nemam reci da opisem koliko se gadim takvih ljudi u mantijama. I naravno obrni okreni i tu ce pre zena da bude kriva jer "nije imala strpljenja ni mudrosti da promeni svog muza".

[Vladan :::.]

58 minutes ago, Зосима рече

Бата Владане,благонаклон до пода !

Колико смирености и присебности поред тако тешког крста, нека те драги Бог утеши и награди  и свако добро теби и деци !

Брате Зосима ако сам и имао и мало смирења сада га више немам ни мало :-)

Господ нека чује твоје усрдне молитве и упути нас на спасење.

[Јован]

Као отац троје деце, који живи сам са децом од 8, 6, и 5 година ево скоро 2. године, могу да ти пружим велику подршку и молитве Господу за здравље тебе и твоје деце. Тако је вероватно најбоље за све нас. Борба мора да траје а женица ће доћи једнога дана.

Децу треба да васпитамо у добре људе али има неко ко нас преваспитава и треба да му верујемо да добро ради тај посао.

Свако добро...