Претражи Живе Речи Утехе

Отприлике у време хаџи-Георгија, живео је чудесни отац Данило, који је творио чуда још као монах почетник, и њима све задивљавао. Руси су чак и писали о томе у својим верским часописима. Ово мало сто сам чуо о светом Оцу и што ми је много користило, желео сам да запишем, како би корист имале и друге душе. Како сам чуо, пореклом је био из Грчке, а на Свету Гору је дошао у време грчке револуције, око 1821. године. Овај побожни младић, након што се поклонио Иверској Мајци Божијој – Портаитиси, прошао је кроз Велику Лавру. Тамо се поклонио светом Атанасију, топло се молећи да га Мајка Божија упути на неког побожног Старца, коме би се покорио да би постао монах. Пошао је и безбрижно ходио, ослањајући се на Бога. Када је прошао Керасију, на путу ка Светој Ани пошао је погрешним путем и дошао до келије Светог Артемија. Тамошњи Старац је био веома побожан и врли подвижник, украшен многим врлинама. Код њега је младићев дух нашао спокој. Видевши младог искушеника како се подвизава попут светог Старца, оци из суседних келија су се забринули. Скретали су пажњу Старцу да припази на њега, јер се као млад нагло одао подвижништву. Међутим, Старац је говорио: - Не брините, знам ја каквог човека имам. После кратког времена, младић је замонашен и добио је име Данило. Достигао је велику духовну висину јер је био чист, не само телом и душом, већ и умом, будући да је увек имао само добре помисли. У његовом чистом срцу обитавао је Христос. Једном приликом наложили су пећ да би пекли хлебове и правили двопек. Отац Данило је машицама, чији је врх била метална кука, а дршка дрвена, хтео да распореди жар како би се читава пећница равномерно загрејала. Од велике температуре изгорела је дрвена дршка, а у пећници је остао метални део. Одмах је то рекао Старцу како се посао не би успоравао, а овај на то одговори: - Шта ме гледаш? Прекрсти се, уђи унутра и извади га да не губимо време. Отац Данило се прекрстио, ушао у зажарену пећ и ухватио рукама зажарено гвожђе, а да није задобио ни један једини плик, нити му је изгорела иједна длака са браде. Међутим, највеће од свега било је то што није имао чак ни помисао да је урадио нешто велико. Неком другом приликом, опет, један Старац из суседних Влашких келија се разболео. Бол су му ублаживали само горки краставчићи. Када је наступила зима, болови су се опет појавили. Старац је сишао до Светог Павла, не би ли нашао макар туршију од краставаца која би му помогла да ублажи бол. Али, нажалост, ни њу није нашао. Тако болестан и жалостан пео се од Свете Ане према Крсту. Мада је била зима и туршија од краставаца није могла да се нађе, пред њим се изненада појавио отац Данило, који је, оставивши му шест-седам краставчића, одмах отишао. Болесни Старац се задивио, прославио Бога и појевши краставчиће, оздравио за свагда. Овог пута отац Данило је носио љубав, благослов из веома удаљене, топле земље (у Грчкој тада није било пластеника). Неки други Старац из Влашких келија је враћао се по великом мразу из Свете Ане. Када је већ био близу врха, почела је мећава. Био је принуђен да се врати мало натраг, како би нашао заклон крај неке стене. Била је ноћ и више није имао времена да се врати у Свету Ану. Снег је непрестано падао, а дувао је и јак ветар. Када се Старац ослонио на стену, дрхтећи од хладноће, од‌једном је приметио да га неко грли, и осетио топлину. Слатки сан га је лагано обузимао. Тада је угледао оца Данила који га је загрлио са много љубави. Када је свануло, пробудио се и наставио пут, јер је мећава престала. Али шта је имао да види? Снег је био свуда, осим на стени са које се отопио од свете топлине коју је ширио отац Данило! Пошто се тако и духовно огрејао, старчић је радостан отишао у своју келију, славећи Бога. А сам отац Данило је био непрестано загрејан љубављу Христовом. Његове молитве нека би биле са нама. Амин. старац Пајсије светогорац извор