Други брак (удовице, удовци, разведени)

[obi-wan]

31 minutes ago, Дијана. рече

Pa ti si govorio nesto sto se moze sazeti kao: drugi brak nije bogougodan, ni u kom slucaju, a Vladan je naso pravdanje za udovce/ice. Ima bome i ono sto je Gospod izrekao, 'muz zenu da ne otpusta', i 'sto je Bog sastavio, covjek da ne rastavlja'. 

Pazi, samo zastupam duhovno slabe. Jaki mogu dosta da podnesu, ali su rijetki... Ne moozemo danas primjenjivati kanone iz prvih vijekova, kad su hriscani bili zlato i oganj... mi smo drvo ili kamen, mlaki, mekani... odbij slabog od pricesca, bice jos slabiji... a manjina smo u generalnoj populaciji i inace. Seksualne 'slobode' su vec tu, kako odbiti ljude od crkve krutim stavovima gdje je u pitanju carstvo 'najjaceg od svih nagona'.

 

Niti sam rekao da drugi brak nije bogougodan, niti je pak Vladan "pravdao" udovce i udovice (niko ih nije ni napadao, daleko bilo, da bi ih pravdao). Sve lepo pise, samo da se pazljivo procita, bez predumisljenih konstrukcija.

A ovo sa kanonima iz prvog veka je tek promasaj. bolje da i ne komentarisem nista sire, jer se nisam pozivao ni na kakve kanone konkretno, jednostavno sam istakao jedan vrlo prost i nedvosmislen jevandjelski ideal, koji sam po sebi i nema veze sa kanonima.

Takodje, konstrukcija "duhovno jaki i duhovno slabi" krajnje je besmislena i nejevandjelska, tj. tako nesto i ne postoji, jer Hristos upravo i jeste tu da od nas najslabijih napravi najsilnije, od najstraslljivijih najrabrije, od najhladnijih najlubaznije, itd. Njemu i ne trebaju nekakvi tamo velikani ili neki zamisljeni super-ljudi, nego mi slabi i nejaki da od nas nacini neustrasive duhonosce.

I da ne idem mnogo u sirinu sad, posteno da kazem, bas sam umoran od jednog te istog zaplitanja i ponavljanja istih stvari u krug.

[obi-wan]

@Vladan3

Ako si moze biti zbunjen ovim nasim nadglasavanjem, samo da kazem da to uopste i nema veze sa tobom, jer mi ovde u stvari nastavljamo niz nekih zapocetih razgovora jos od ranije, a ja - kao sto vidis - pocinjem da negodujem sto opet i ponovo nailazim na proizvoljne i nepotrebne komentare.

Nadam se da ti nisam boravak na forumu ucinio nimalo neprijatnim... 

[Дијана.]

Uklonjeno nepotrebno spamovanje i nedobronamjerno pisanje na ovoj temi.

Molimo, da se tema nastavi, opreznim, razumnim, dobronamjernim pisanjem...

[Vladan :::.]

1 hour ago, Suncokret54 рече

ниси ми одговорио по питању мотива ништа...

У дугачком одговору на мишљења obi-wan-a мислим да сам све лепо објаснио ако се пажљиво прочита. Будући да опет има збуњивања на више места пробаћу да разјасним неке ствари. Наравно та разјашњења, ма колико јасна, нису обавезујућа за друге, али и даље остају јасна.

Као што написах апостол Павле каже: "ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу".

Ово је јасно а проширено значи: Бог је претходну брачну заједницу раскинуо/развео (телесном) смрћу тј. призивањем једног од супружника к себи а други супружник је слободан да оснује нову заједницу тј. брак у Господу. Апостол нема проблема са тим, Црква у својим правилима нема проблема са тим (иако сада не са истим благословом као за први брак).

Зато, мислим, удови и имају дозволу да се опет жене јер нису они својом вољом "раставили оно што је Бог саставио" него је брак растављен смрћу супружника за коју у крајњој линији сматрамо да се дешава по вољи или допуштењу Божијем а не супружника.

Поред свега овога сви ми крштени смо примарно у брачној заједници Христа и његове Невесте Цркве, као што кажу апостоли, а овде на земљи неки имају неки немају брак, било својом вољом било услед других околности.

Колико знам Господ у јеванђељима не говори ништа експлицитно о удовима нити о девствености али говори о разводу и о остављању целе породице и живих и умрлих њега ради. Апостол Павле (једини) говори и о разведенима и удовима и девственима.

 

Што се тиче термина "мотив" изгледа да он за нас двојицу има различите конотације тако да имамо терминолошки проблем. Појасни шта тачно под мотивом подразумеваш или примере одговора и радо ћу ти одговорити и са те стране.

[Vladan :::.]

12 minutes ago, Suncokret54 рече

... тешке околности за одгој деце, усамљеност, финансијска потпора, и слично...

Ко је био у браку зна да живот у заједници подразумева постојање (и заједничко превазилажење свих) тешких околности а у то може да се уврсти и одгајање деце. Свако ће у брак унети неке проблеме и тешкоће али би љубављу то требало да превазилазимо. То је једини начин да и деца науче то исто а можда је и најважнија ствар коју треба да науче.

Исто је и за усамљеност а и да сам усамљенички тип не бих се ни први пут женио, као што раније рекох.

Финансијска потпора без овога што већ рекох је потпуно бесмислена и пут у пакао већ на земљи. Такве примере већ имам око себе.

[Vladan :::.]

1 hour ago, obi-wan рече

@Vladan3

Ako si moze biti zbunjen ovim nasim nadglasavanjem, samo da kazem da to uopste i nema veze sa tobom, jer mi ovde u stvari nastavljamo niz nekih zapocetih razgovora jos od ranije, a ja - kao sto vidis - pocinjem da negodujem sto opet i ponovo nailazim na proizvoljne i nepotrebne komentare.

Nadam se da ti nisam boravak na forumu ucinio nimalo neprijatnim... 

Све је у реду!

А што се надгласавања тиче отворите тему или гласање па видите сами

[Јелена011]

Suncokrete mozda su to tvoji motivi, ali kao sto rece Obi, svako od nas ucitava nesto svoje.

To o cemu ti pricas se zove kalkulacija i veze nema s ljubavlju, a nije ni prakticno.

Meni je samo zao sto pricamo uopsteno. Ja ne mislim da je isto sada i u vreme apostola, jer verujem da je kontekst drugaciji. Kontekst ljudi koji su tad ziveli i imali neka svoja obicajna i moralna nacela i kontekst ljudi sada. I zato mislim da je doslo do promene znacenja pojmova kao i cele situacije. Kao sto navedoh primer za robove onda dođe neki blesavi ateista i kaze ma,vi hriscani ste podrzavali robovlasnistvo. Mislim da je hriscanstvo u tom periodu bilo i na pocet(ku i da su se jos uvek vukli repovi starog zaveta, porodicnih odnosa jevrejskog naroda tada i slicno. Slicno kao shvatanja o cistoci i necistoci zena i recimo dozvoli da udje u hram.

Ne, ja ne mislim da je idealno i divno eto posto poto se ponovo udati i ozeniti, da sad svi treba da se prepustamo trenutnim osecanjima i nagonima. Tako razumem Obija, kao da sa jedne strane poredi jevandjeoske reci i moral, a sa druge drugu krajnost odsustva askeze, podviga, neko nju ejdz pravoslavlje koje mozemo videti sada.

Samo sto ja verujem da je Hristos odgovor, ali ne u jevandjelju citanom bukvalno, nego u zivom odnosu sa Njim. I da tu neke smernice iako postoje one nisu pravilo nego savet da prosto ne odemo ni u jednu krajnost. Jer nam onda Pismo postaje teret pod kojim pucamo, a ne blaga vest koja ce razgoreti ljubav pa i ljubav ka podvigu.

Jer da se ne lazemo, mi blagog pojma nemamo kako je kome coveku u dusi, to su toliko tanane stvari i duboke, da vrlo cesto nesto blagocestivo na povrsini moze ispasti prelest i obrnuto. Tu smo samo mi i Bog, ako smo voljni da stanemo pred ogledalo sto bi rekao moj duhovnik i kazemo onom magarcu ispred nas da je magarac. Ali ljudi su razliciti i sve je u nijansama, tu je potrebno debelo samopreispitivanje i dobar duhovnik i jos bolji psihijatar u nekim slucajevima

Ljudi nekada su bili crno beli, dobri losi, valja se ne valja se, zapatilo se sujeverja i paganstine svuda i to ako ide po receptu, opet dobijamo neko kvazi pravoslavlje a vise islam. Ne postoji recept da li vako da li nako. Sto Zlatousti kaze u jednoj besedi sve sto radite moze biti na slavu Boga, nije stvar u tome sta radite negocu motivu zasto to radite, u onom,dubokom,spoznaj sebe samog. Spoznaj svoju tamu i najdublje porive od kojih ce ti se krv zalediti i shvati da si prah i pepeo ali da upravo takvog te Bog poziva na preobrazaj. Al ne preobrazaj tipa e sad cu da radim to i to i onda cu se spasiti.

Mozda je za nekog i prvi brak greh jer stupa u njega iz pogresnih motiva, mozda za nekog i nije drugi brak, ali to nema veze sa brakom kao takvim nego sa konkretnom licnoscu. Samo jedan na Jedan, licem u lice, drugacije ne biva. Vecini ljudi je to nepojmivo, traze pravila da bi se lakse snasli u zivotu, al pravila u smislu algoritama i recepata nema. Ako nas samo pravila drze da budemo hriscani onda jadna je nasa vera. Da, pravila su potrebna, ne postoji sustina bez forme, ne mozemo ni vodu popiti bez case flase, usta, ruke...ali pravila su krajnje granice koje kad se razgori ljubav dođu manje vise prirodno. I svako od nas ima,svoju "kvaku", nekome je lakse da ispuni jedno, po prirodi, karakteru, sto ne znaci da je bolji i veci od onog kome je tocispunjavanje ko penjanje na mont everest. Pa tu smo da se celog zivota trudimo i ne odustajemo ma kolika se planincina cinila velika. Ali niko se i ne penje na toliku planinu nepripremljen -ljubavlju, molitvom, postom, i svim drugim sredstvima i vrlinama. Neko pocinje u podnozju Mont everesta, neko sa sredine, a neko jos sa obale mora, pa mu je i Avala pregolema. Zato ako se pozivamo na cilj, ljude obeshrabrujemo da cine one svakodnevne male stvari, trivijalne, koje ce mu pomoci da jednog dana se domogne cilja ili skonca na tom putu neodustajuci.

Zato mislim da nije svrsishodno pominjati pravila nego ohrabrivati, pozivati na ljubav i prastanje, na mir i radovanje. Zivot ce se vec postarati za sibe. Ako gledamo samo krajnosti ideal bilo cega s jedne i drugu krajnost sa druge promasicemo citav zivot u sivoj zoni, u svakodnevnim,sitnicama koje nam mogu pomoci ili ne. To ne znaci da je iko protiv podviga, ali rasudjivanje o tudjim zivotima mi nemamo jer ih prosto ne poznajemo. Pretesko je i sebe upoznavati, a kamoli drugog, zato smo tu da jedni druge bodrimo, a vec duhovnik i sam covek zajedno ce tokom razgovora i ispovesti naci pravu meru podviga. Mi treba da sirimo lakocu, jer smo svi sluge, a svako svom gospodaru stoji ili pada.

[Данче*]

Поштовање.

Примите моје искрено саучешће. Нека Вам Господ подари снаге, здравља и стрпљења да превазиђете све тешке тренутке.

32 minutes ago, Vladan3 рече

да сам усамљенички тип не бих се ни први пут женио,

 

..нисам ни ја била усамљенички тип, али просто живот је непредвидљив...10 година живим сама са дететом и то са дететом са посебним потребама.

Жив се човек на све навикне.

 

[Vladan :::.]

10 hours ago, Данче* рече

..нисам ни ја била усамљенички тип, али просто живот је непредвидљив...10 година живим сама са дететом и то са дететом са посебним потребама.

Жив се човек на све навикне.

 

Блиска пријатељица мог кумића је у истој ситуацији која је додатно отежана јер је дечак крупан и понекада и насилан. Ја живот њих обоје доживљавам као својеврсно мучеништво и могу само да се молим и за њих и за вас.

Ја, наравно, нисам срећан што моја супруга више није телесно са нама нити сам то желео (ово истичем ради поређења а не зато што мислим да је неко на то алудирао). Ипак, нимало не сумњам да је ово по Божијој вољи првенствено на њено спасење али и свих нас.

Тако исто гледам и себе у даљем периоду. Ја се у размишљањима крећем ка другом браку и не желим да будем усамљеник нити мислим да бих тако био срећан али ако је и то воља Божија на спасење мене и деце и на поновни сусрет са супругом онда ћу и у таквом животу дати све од себе да испунимо вољу Божију и спасемо се из ове долине плача.

 

Срећан празник и Господ нека се нађе и вама и нама на нашим путевима ка спасењу.

[billy2014]

Ukoliko bih nekad ostao udovac, ne bih se vise zenio, ponovna zenidba za mene bi bila kao da varam zenu.

 

[Данче*]

2 minutes ago, billy2014 рече

Ukoliko bih nekad ostao udovac, ne bih se vise zenio, ponovna zenidba za mene bi bila kao da prevarim zenu u braku.

Никад не реци никад, јер увек се деси кад-тад. Не можеш знати са сигурношћу који ти је пут Господ одредио. Делима и животом човек живи Христа.

Да се сад надовежем на ово горе што си написао..мој покојни деда остао је удовац могу рећи рано, у "најбољим годинама" како је он умео да каже. Остао је сам са шесторо одраслих деце и 13 унучад у 50.години. Мој отац, тетке и стриц, сви су на неки начин инсистирали да се он поново ожени, јер је млад, треба да има жену за старост итд. Међутим никада није волео да о томе прича. Увек је говорио да не жели да прља успомену на своју жену тј. моју покојну баку. И провео је живот служећи Богу, до задњег дана. Упокојио се у 94. години...Када се упокојио, никада нећу заборавити његово лице... онај блажени осмех.... чудни су путеви Господњи али никад нису против нас деце Његове.

[Vladan :::.]

8 hours ago, billy2014 рече

Ukoliko bih nekad ostao udovac, ne bih se vise zenio, ponovna zenidba za mene bi bila kao da varam zenu.

 

Јесте, на емотивном плану то је малтене универзално осећање. Међутим, може се десити да брачна заједница некада тражи од човека и да жртвује своје емоције ради љубави према брачном другу и ради добра целе породице и то не само у неким веома тешким околностима него и у уобичајеном брачном животу.

Али сваки брак је прича за себе и тешко да се ту могу издвојити неки универзални рецепти...

[billy2014]

On 19.8.2016. at 15:10, Данче* рече

Никад не реци никад, јер увек се деси кад-тад. Не можеш знати са сигурношћу који ти је пут Господ одредио. Делима и животом човек живи Христа.

Odredio mi je put, ali mi je dao i slobodnu volju.

On 19.8.2016. at 15:10, Данче* рече

Да се сад надовежем на ово горе што си написао..мој покојни деда остао је удовац могу рећи рано, у "најбољим годинама" како је он умео да каже. Остао је сам са шесторо одраслих деце и 13 унучад у 50.години. Мој отац, тетке и стриц, сви су на неки начин инсистирали да се он поново ожени, јер је млад, треба да има жену за старост итд. Међутим никада није волео да о томе прича. Увек је говорио да не жели да прља успомену на своју жену тј. моју покојну баку. И провео је живот служећи Богу, до задњег дана. Упокојио се у 94. години...Када се упокојио, никада нећу заборавити његово лице... онај блажени осмех.... чудни су путеви Господњи али никад нису против нас деце Његове.

LI sad neka neko kaze da prije nisu bila bolja vremena :). Inace, moja baba je imala 56 godina kad je djed umro, posle njega je zivjela 18 godina, nije se udavala.

[Јанко]

Помаже Бог, колега Владане. 

Моје саучешће и наклон до пода, како за став и храброст тако и за спремност да се води дијалог о овако озбиљној теми.

Дивно си приметио за цара Давида.

Ја бих додао и занимљив пример светог и праведног Јосифа. Удовац. Узима себи заручницу Марију. Одгаја самог Христа са Богомајком. Није баш пример за твој случај, али доприноси ширењу видика у расправи о животу удоваца.

Судећи по мојој ћерки (13 год) и њеној улози у нашој породици у последње 2 године (најстарија од 3 деце, често брине о млађој браћи кад ја и супруга морамо обоје бити одсутни, постави а понекад богме и спреми оброк), а присећајући се живота Пресвете која са 12 година постаје одговорна за цео један дом - мислим да ћеш ускоро и сам имати веома значајну помоћ у кући кроз најстарију кћер... Време брзо лети, а деца у таквим ситуацијама невероватно брзо сазревају... 

Ето, чисто да се примети да има још аспеката.

Господ да укрепи и оснажи. 

[Јелена011]

Brate Janko, junace nije te nesto duze bilo

Mi smo temu nastavili, a cini mi se da nije bilo reci o izboru supruge radi pomoci u kuci nego o punoci braka.

Mnogi se pitaju da li je to blagosloveno, dobro i ostalo pa su se cula razna misljenja. Dakle da li udovci/e, razvedeni/e, treba da ostanu sami u celibatu do kraja zivota i da li grese ako jednog dana pozele da se ponovo ozene/udaju.